Zahvaljujem.

Gospodine predsedavajući, poštovana gospođo ministarka, koleginice i kolege narodni poslanici, usvajanjem ovog amandmana se ublažava to što država staje na stranu tajkuna.

Meni nije jasno da Vlada ne prihvata prethodni amandman koji je gospodin Nikolić podneo. Kao što sam i u načelu govorio, po meni je član 9. potpuno suvišan.

Mi smo dali ispravku da zaštitimo poljoprivredne proizvođače da se ne stavljaju u pasivan status ako im se dogodi da pretrpe štetu zbog grada, poplave ili nekih drugih nepogoda, ali postoji pitanje na koje nismo dobili odgovor, a to je zašto država štiti samo poverioce.

Jednostavno je neravnopravno da se država stavlja na stranu poverilaca, da se preti dužnicima da će biti stavljeni u pasivni status, a s druge strane nema nikakve obaveze za poverioce ili, na primer, za otkupljivače sirovina da isplate proizvode. Takođe, nema ni garantovane cene. Ako već toga nema, zašto onda zakonom obavezujemo dužnike i pretimo im da ćemo ih stavljati u pasivan status i ukidati subvencije ako ne izmire svoje obaveze prema poveriocima?

Usvajanjem ovog amandmana poboljšan je status poljoprivrednih proizvođača odnosno dužnika u ovim ugovornim obavezama. Naša poslanička grupa će glasati i za prethodni amandman gospodina Nikolića kojim se ukida član 9. u potpunosti, jer smatramo da država ne treba da se meša u ugovorne obaveze dveju strana i da država poverioce, to jest banke i one koji finansiraju poljoprivrednu proizvodnju u odnosu na poljoprivredne proizvođače. Zahvaljujem.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući.
Poštovana gospođo ministarka, koleginice i kolege narodni poslanici, u svojoj diskusiji pretežno ću se baviti Predlogom zakona o finansiranju i obezbeđenju finansiranja poljoprivredne proizvodnje ili, kako je gospođa ministarka rekla, zakonom o predžetvenom finansiranju, samo što bih ja to ime malo drugačije dao. Shodno onome što zakon sadrži, pre bih ga nazvao zakon o dužničkom ropstvu poljoprivrednika ili zakon o zaštiti tajkuna u poljoprivredi ili možda zakon o zelenaštvu u poljoprivredi, ako vam se više sviđa.
Ovakav Predlog zakona stavlja u podređeni položaj dužnika i stvara evidentnu mogućnost iskorišćenja stanja nužde poljoprivrednih proizvođača. Kada sam čitao zakon i hteo da pišem amandmane, za svaki amandman sam hteo da predložim da se briše, ali pošto to nije konstruktivan predlog i pošto mislim da nema svrhe apelovati da povučete ovakav Predlog zakona, želim da objasnim građanima i poljoprivrednicima koji ovo gledaju šta će doneti primena ovog zakona od 1. marta 2015. godine.
Ideja uvođenja sistema predžetvenog finansiranja je sjajna i treba da postoji u našem zakonodavnom sistemu, ali zakon je napisan na takav način da uz najavljene smanjene subvencije ili uspostavljanje uslova koje naši poljoprivredni proizvođači ne mogu ispuniti, naši proizvođači će biti prinuđeni da se zaduže i da po pravilu stave hipoteku. Dakle, ovo što se priča da više neće biti stavljanja hipoteke, to je samo jedna od opcija, ali naravno da će svaki poverilac tražiti hipoteku kao sredstvo obezbeđenja.
Zakonom nije predviđena obaveza da se osiguraju usevi, a znamo da već više od dve godine, naročito u poslednje dve godine, zaštita od grada u našoj zemlji uopšte ne funkcioniše. Onda dolazimo do toga da se članom 6. predviđa da se ugovor ne može izmeniti zbog promenjenih okolnosti, kao i to da poljoprivredni proizvođač ili dužnik ne može da se poziva na okolnosti koje nije mogao da spreči, otkloni ili izbegne, u stvari da se poziva na višu silu, kao i na okolnosti zbog kojih ne odgovara, tj. nemogućnost ispunjenja ugovorne obaveze.
Sa jedne strane, damo poljoprivrednim proizvođačima ili, bolje rečeno, nateramo ih da se zaduže, a onda ako se dese poplave, grad ili suša oni nemaju pravo da promene ugovor, da traže odlaganje ispunjenja obaveze. Pre toga su stavili hipoteku na svoju imovinu i ostaju bez svoje zemlje.
U članu 8. je predviđeno da je dužnik obavezan da omogući kontrolu izvršenja ugovornih obaveza. Šta ta kontrola znači? Šta se sve može podvesti pod kontrolu? Da li to znači da može na primer da ulazi u njegovu kuću, da popisuje stvari, da mu remeti privatni život, što je suludo, slažemo se? Nigde nije precizirano šta znači kontrola izvršenja ugovornih obaveza.
Šta ako ta kontrola izvršenja podrazumeva da se, na primer, na svakih 15 dana, shodno promenama cena na berzi, radi nova projekcija prihoda ili novi biznis plan? Ko će omogućiti našim poljoprivrednim proizvođačima da, na primer, na mesec dana, ili na tri meseca, ili na 15 dana, jer nije precizirano, naprave takav biznis plan koji će zadovoljiti poverioca? Ja samo pričam o mogućim zloupotrebama usled nepreciznosti zakonskih odredbi.
Ugovor o finansiranju se upisuje u registar, ali se ne upisuje kamata. Dakle, od svih elemenata ugovora o finansiranju, da se razumemo, ugovor o finansiranju je ugovor o kreditu, najbitniji element ugovora o kreditu, posle toga ko je zajmodavac i zajmoprimac, je kamata. Zašto se samo kamata od svih elemenata ugovora o finansiranju ne upisuje u registar? Pa, zato što će kamate biti basnoslovne. Upravo je zato, po meni, ovo zakon o zelenašenju u poljoprivredi, jer se stvaraju uslovi da se jednostavno odreže neverovatna visina kamate, a i sami znamo da je efektivna kamatna stopa trenutno na poljoprivredne kredite u našoj zemlji oko 30% na godišnjem nivou.
Članom 13. je predviđeno ustupanje potraživanja bez saglasnosti dužnika. Sličnu odredbu imamo i u Zakonu o obligacionim odnosima, ali bitno je da naši poljoprivrednici znaju da njihova potraživanja, tj. njihov dug može biti ustupljen bez njihove saglasnosti, da više ne duguju banci ili preduzeću kod kojeg su se zadužili, već da njihov poverilac ustupi svoje potraživanje.
U članu 16. zaloga o budućim proizvodima, koja je nova, izvanredna kategorija i pojam, ali loše definisana, sadrži i elemente prava i obaveza u pogledu prikupljanja, skladištenja i čuvanja budućih poljoprivrednih proizvoda. Šta to znači? To znači da usled stanja nužde u kome se neki poljoprivrednik nalazi, on može biti primoran da, na primer, poverilac sam izvrši žetvu ili berbu na njegovoj njivi, jer jednostavno mora da pristane na tu ugovornu obavezu. I ono što je po meni najveći skandal u ovom zakonu, ako dužnik koji je poljoprivredno gazdinstvo ne izvrši obavezu po ugovoru, prevodi se u pasivan status u registru poljoprivrednih gazdinstava.
Dakle, država se automatski meša u tržište, reguliše odnos između učesnika na tržištu na taj način što obespravljuje jednu stranu. Prvo smanjuje subvencije, a onda kaže - i to malo subvencija što možemo da vam damo nećemo vam dati ako se ne razdužite svom poveriocu. Zašto nije predviđena obaveza da poverilac, na primer, mora da isplati proizvode koje je uzeo od poljoprivrednika? Da li vi znate koliko ima neisplaćenog mleka, suncokreta, pšenice i kukuruza u Srbiji i nigde niste u zakonu predvideli obavezu da poverilac isplati višak proizvoda, a predvideli ste to da prevedete poljoprivredno gazdinstvo u pasivan status ako ne izmiri svoje obaveze prema ugovoru o finansiranju? Pasivan status nastaje tako što poverilac obaveštava Ministarstvo da dužnik nije izvršio obavezu. Da li ste svesni koliko zloupotrebe tu može da bude?
Članom 17. je predviđeno da budući poljoprivredni proizvodi nad kojima se uspostavlja zaloga sadrže sve podatke, osim onog najbitnijeg, a to je garantovana cena. U prethodne dve godine, kada smo imali problem sa otkupom suncokreta, kada je Ministarstvo u manje-više istom sastavu, osim što se menja ministar, imalo razne preporuke za naše poljoprivredne proizvođače kako da ugovaraju proizvodnju suncokreta, kako da traže garantovanu cenu i kako da se jednostavno ponašaju u toj tržišnoj utakmici, vi im sada ne dajte podršku na taj način što će u zakon da bude ugrađena obaveza ugovaranja garantovane cene proizvoda. Zašto toga nema u zakonu, kada ste već pričali i savetovali naše poljoprivrednike da uvek ugovaraju i traže da u ugovorima o poljoprivrednoj proizvodnji budu garantovane cene?
Još jedan vid diskriminacije dužnika – vansudsko namirenje. Poverilac može da izvrši vansudsku javnu prodaju, s tim što se prodaja ne zaustavlja ni podnošenjem tužbe. Dakle, nemoguće je izreći ni privremenu meru od strane suda, osim ako se ne donese javna isprava koju pre toga treba da ispostavi poverilac koji, naravno, to neće ako ima neke loše namere.
Kao dokaz za ono da je ovo zakon o zaštiti tajkuna u poljoprivredi, navodim i to što se on ne odnosi na stočarstvo, na primer, na stočarstvo, jer trenutno tajkune kod nas zanima poljoprivredno zemljište. Prvo hoće da preko hipoteka i raznih zaduživanja poljoprivrednih proizvođača dođu do njihovog poljoprivrednog zemljišta. Dakle, ako želimo da podižemo stočarsku proizvodnju, uopšte mi nije jasno zašto se ovaj zakon ne odnosi i na stočarsku proizvodnju.
Obespravljenost dužnika se može videti i u članovima 12. i 18. Na primer, u članu 12. poverilac vrši izmenu podataka iz stava 1, uključujući i izmeni podataka koji se odnose na opis obaveze dužnika ili izmirenja ove obaveze. Ali, zato izmeni podataka iz stava 1. ovog člana može da vrši i dužnik na osnovu i samo na osnovu pisane saglasnosti poverioca. Kako nisu ravnopravni? Ako može jedan da vrši, zašto je drugome potrebna saglasnost ovog prvog, kada su ravnopravni, tj. bar bi trebalo da budu ravnopravni učesnici na tržištu?
Mi smo dali neke predloge kroz amandmane, ali ovaj zakon je nemoguće popraviti amandmanima. Dali smo predlog da se ugovorom o finansiranju može definisati i period otplate, broj rata, datum dospevanja, pod uslovom da se ugovori isplata na rate, a razlog je vrlo jednostavan. Pošto se ovo tiče, da kažemo, biljne proizvodnje i imamo situaciju da pretežno imamo dve žetve, u julu pšenice, u avgustu i septembru pretežno kukuruza i suncokreta, zašto nije moguće da se predvidi da se jedna rata plati npr. u julu, a druga u oktobru i na taj način omogući lakše servisiranje obaveza dužnika?
Dakle, predvideli smo i amandmanima da se dužnik, tj. poljoprivredni proizvođač pretežno može pozivati na okolnosti koje nije mogao da spreči, otkloni i izbegne usred više sile, kao i na okolnosti zbog kojih ne odgovara, dakle, zbog nemogućnosti ispunjenja obaveza.
Ako zaista kažete, pošto očekujem da posle mog govora usledi demanti svega ovoga što sam rekao, da nije u pitanju tajkunski zakon i nije zakon o zelenašenju u poljoprivredi, dokažite nam to na taj način što ćete na internet strani svog ministarstva objaviti registar ugovora, da sve bude javno i transparentno i da se zna ko ugovora, pod kojim uslovima i sa kim. Dakle, predvideli smo amandman da registar bude javni i da bude dostupan na internet strani Ministarstva.
Takođe, ovaj zakon ne sadrži nikakve sankcije, mi smo predvideli da ukoliko dođe do zloupotrebe po članu 12. da ukoliko poverilac ne izda, jer predviđeno je da izda bez odlaganja, ali ne piše šta ako ne izda saglasnost po članu 12. stav 3. Mi smo predvideli sankcije i predvideli smo kazne za neodgovorno ponašanje i pokušaj vršenja zloupotrebe.
Ovde želim da zbog celokupne situacije u našoj poljoprivredi osvrnem i na korišćenje sredstava iz IPAR fonda jer ta sredstva u velikoj meri mogu da zamene sredstva koja će naši poljoprivrednici obezbeđivati putem zaduživanja. Dakle, imali smo u martu 2013. godine najavu da će Srbija aplicirati do jula 2013. godine za 10 miliona evra iz IPAR fondova. U julu nas je Evropska komisija obavestila da od te aplikacije nema ništa. Dobili smo obrazloženje da je to zbog toga što Srbija nije prebačena iz Aneksa B u Aneks A, što je potpuna glupost. Pitam vas da li je akreditovana Uprava za agrarna plaćanja za korišćenje i kontrolu sredstava iz IPAR fonda ili nije? To je prvi i osnovni preduslov za korišćenje sredstava. To Aneks B u Aneks A itd, to može da bude zamagljivanje stvarnosti, ali je suština da odgovorimo na to kada će Uprava za agrarna plaćanja biti akreditovana za korišćenje i kontrolu sredstava iz IPAR fonda.
Na kraju, želim da se obratim našim građanima naročito poljoprivrednicima, pošto će evidentno ovaj zakon biti usvojen, od 1. marta vodite računa šta potpisujete, čitajte ono što piše sitnim slovima i ako možete ikako ne stavljajte hipoteku na svoju imovinu. Zahvaljujem.

Ako ste pažljivo slušali početak njegovog izlaganja mislim da je veoma lako zaključiti da je govorio o meni. Po tom osnovu sam tražio repliku.
Pošto smo se svi ovde složili oko toga da je zakon tajkunski, i hajde da se vratim i na pisanje Predloga zakona, krajem 2011. godine, u martu 2012. godine, ja sam radio na fakultetu kao asistent, nisam se bavio politikom, nisam učestvovao u pisanju zakona…

Ne, samo hoću da kažem neka bude da je tajkunski, svi smo se ovde složili, ali ono što je suština, pa Skupština usvaja zakon, nije bitno ko ga je pisao, nego ko ga je usvojio. Dakle, ako smo rekli da je zakon tajkunski, pozivam ministarku da povuče zakon, i da napravimo isti ovakav, samo mnogo bolji, koji neće biti na štetu poljoprivrednih proizvođača. Zahvaljujem.

A što vi sada tumačite šta je on rekao?

Zahvaljujem gospodine predsedavajući.
Danas iz meni nepoznatog razloga nisam dobio repliku iako sam dva puta oslovljen imenom i gospođa ministarka se osvrnula na moju diskusiju, pa želim da ponovim pitanja na koja ona nije odgovorila u svom obraćanju.
Dakle, zašto se kamate za ugovore o finansiranju u poljoprivrednoj proizvodnji kriju? Zašto one neće biti prijavljene registru? Da li će registar ugovora biti objavljen na sajtu ministarstva? Zašto se ministarstvo tj. država meša u tržište, dakle zašto reguliše odnose između dva učesnika na tržištu, poverioca i dužnika na taj način što favorizuje poverioca, jer ukoliko dužnik ne razduži svoj dug poveriocu, ide u pasivni status, u registru poljoprivrednih gazdinstava?
Zašto u zakonu nema garantovane cene, a ima čak i da je u ugovoru predviđeno na kojoj će parceli da se odvija proizvodnja a nema garantovane cene za određene proizvode i zašto u zakonu nisu predviđene obaveze da se obavežu poverioci, dakle organizatori poljoprivredne proizvodnje da otkupe i plate proizvode?
Dakle, zakonom se predviđa da dužnik mora da razduži svoj dug poveriocu, a sa druge strane, nije predviđeno da se sankcioniše onaj ko na primer uzme poljoprivredne proizvode u smislu da ih otkupi, a ne isplati. Imamo primere iz prošlih godina da se i mleko i suncokret i kukuruz i mnogo toga od poljoprivrednih proizvoda nije isplatilo, da nije isplaćeno.
Takođe, ostaje i pitanje zašto se ne dopušta poljoprivrednom proizvođaču da se poziva na višu silu i na taj način da reprogramira svoje obaveze prema poveriocu? Dakle, mnogo pitanja na koje nismo dobili odgovore pa sam ih ovog puta ponovio. Hvala.

Zahvaljujem, gospođo predsednice.
Poštovani gospodine ministre, koleginice i kolege narodni poslanici, kada pogledamo današnji dnevni red ponovo imamo zakon po hitnom postupku, a ja bih i dalje da upozoravam na to da smo izveštajem o napretku, da kažem, dobili opomenu zato je što je 92% u prethodnoj godini zakona usvojeno po hitnom postupku.
Zakon o Agenciji za privatizaciju, osim toga što pokušava da uskladi rad Agencije za privatizaciju sa Zakonom o privatizaciji, ima određene, da kažem, nepreciznosti.
Na prvom mestu, u članu 10. se kaže da Agencija može podneti predlog za pokretanje stečajnog postupka subjekta privatizacije, što je u direktnoj koliziji sa članom 2. ovog istog zakona, gde kaže da Agencija podnosi predmet.
Dakle, pošto Zakon o stečaju propisuje da se prilikom ispunjenja određenih uslova pokreće, a ne može pokrenuti stečaj, neophodno je da se zakon uskladi sam sa sobom, a i sa Zakonom o stečaju, dakle, da Agencija pokreće stečajni postupak, a ne da može pokrenuti. To je obligacioni karakter odredbe zakona, a ne stvar izbora.
Takođe, ima mnogo nepreciznosti i u članu 15. gde se preciziraju komisije koje prate proces privatizacije i tu se direktno ulazi u nadležnost privatizacije na taj način što je određeno da ministar nadležan za poslove privrede obrazuje komisiju.
Dakle, Zakonom o privatizaciji, postupak, sprovođenje i kontrole postupka privatizacije, dakle, ono što je definisano članom 7. je u direktnoj nadležnosti Agencije, a predviđenim predlogom, tj. predmetnim predlogom zakona imamo situaciju da ministar, a ne direktor Agencije za privatizaciju obrazuje komisiju.
Takođe, sporno je i to što se konstatuje i u članu 15a i u članu 15b da komisija ima pet članova od kojih je jedan predsednik komisije, ali se ne navodi ko imenuje predsednika. Dakle, još jedna nepreciznost u smislu da li onaj ko obrazuje komisiju imenuje predsednika komisije ili članovi komisije između sebe biraju predsednika.
Propisani su i određeni kriterijumi za to ko može biti član komisije tačka 1) da ima visoko obrazovanje. Nije podrazumevano određeno radno iskustvo, što je po nama nedopustivo. Dakle, po predlogu koji ste nam uputili, član komisije koji će se baviti ozbiljnim poslom može biti neko ko je samo visoko obrazovan, bez dana radnog staža. Smatramo da je neophodno dopuniti ovaj kriterijum i navesti, npr. mi smo našim amandmanom predvideli da je neophodno sedam godina radnog staža, tj. radnog iskustva.
Takođe, predviđeno je da jedan od kriterijuma bude da je član komisije stručnjak u nekoj od privrednih oblasti, što je po nama veoma široka definicija i smatramo da to treba suziti na oblast privatizacije, oblast stečaja, oblast aktivnosti ili osnivanja privrednih društava, dakle, ne samo da bude stručnjak u nekoj od privrednih oblasti, jer ne znači da su svi stručnjaci iz privrednih oblasti stručni i za postupak privatizacije ili stečaja.
Naravno da se slažemo sa tim da izbor određenog člana komisije ne treba da bude u sukobu javnog i privatnog interesa, ali ono što je predlagač zakona, po nama, zaboravio da istakne, je da član komisije nije akcionar u subjektu privatizacije ili kupac subjekta privatizacije.
Šta je sa strateškim partnerima ili strateškim investitorima? Predviđamo da član komisije ne može biti ni akcionar ili vlasnik udela u strateškom investitoru, jer to je poseban vid privatizacije, a da nije kupovina preduzeća.
Što se tiče Zakona o investicionim fondovima, slažemo se da je to usklađivanje sa direktivom Evropskog parlamenta. Ovaj zakon predviđa određene olakšice za poslovanje, ali ono što nam zaista smeta je to što zakonom nije kreiran određeni ambijent za pospešivanje poslovnih aktivnosti investicionih fondova.
Dakle, imamo situaciju da je broj društava koji se bave upravljanjem investicionim fondovima spao u poslednjih šest godina sa 15 na četiri, ali osim tih određenih olakšica koje su manje-više simbolične, po nama, nije zakon usmeren u smislu da kreira ambijent za otvaranje ili pospešivanje aktivnosti.
Kao primer naveo bih Hrvatsku koja je još 2008. godine imala preko četiri milijarde evra u tržištu, koji je bio domen investicionih fondova, dok je u to vreme Srbija bila na simboličnih 50 miliona evra. Smatramo da je neophodno da se kreira ambijent koji bi pospešivao poslovne aktivnosti investicionih fondova.
Socijaldemokratska stranka je podnela određene amandmane. Nadamo se da ćete ih razmotriti i u zavisnosti od prihvatanja tih amandmana, dakle, u kom nivou će Zakon o Agenciji za privatizaciju biti zaista usklađen sa Zakonom o privatizaciji, mi ćemo se opredeliti da li ćemo podržati ovaj zakon. Hvala.

Zahvaljujem gospođo predsednice.
Da na početku raščistimo, ja plaćam struju i plaćam sve poreze, tako da sam se verovatno u tom smislu kvalifikovao za razgovor, ali neophodno je i da Vlada Republike Srbije poštuje pravno obavezujuće dokumente koje donosi ova Narodna skupština.
Na primer, Rezolucija o ulozi Narodne skupštine i načelima i pregovorima o pristupanju Republike Srbije EU, propisuje da Vlada uputi Odboru za evropske integracije predlog pregovaračke pozicije o određenom poglavlju.
Ova rezolucija je doneta 16. decembra prošle godine a Vlada još uvek svoju proceduru nije uskladila sa tom rezolucijom. Dobijam informacije da je danas utvrđen predlog pregovaračke pozicije za poglavlje 31, možda možete da potvrdite ili da…

Još gore, 32.
Dakle, utvrđena je pregovaračka pozicija za poglavlje 32, a nije ispoštovana procedura, dakle, Odbor za evropske integracije nije dao mišljenje i preporuke, nacionalni konvent nije dao mišeljenje i preporuke a Vlada je utvrdila pregovaračku poziciju suprotnu Rezoluciji koju je donela ova Narodna skupština još u decembru prošle godine.
Dakle, moje pitanje premijeru – kada će Vlada uskladiti proceduru u skladu sa Rezolucijom koju je donela ova Narodna skupština?
Takođe, drugo pitanje se tiče ekspozea premijera, koji je rekao da će u prvih sto dana ove Vlade, biti izvršena promena zakonskog okvira koji definiše uslove poslovanja u Srbiji. Ta promena zakonskog okvira predviđa i donošenje ukupno 13 zakona od kojih su i Zakon o planiranju i izgradnji, Zakon o stranim ulaganjima, Zakon o javnim preduzećima, Zakon o privremenom usklađivanju osnovaca za obračun i isplatu plata, odnosno zarada od korisnika javnih sredstava tj. platnim razredima, Zakon o registru korisnika javnih sredstava i njihovih zaposlenih i angažovanih lica, Zakon o državnim službenicima, Zakon o osiguranju, Zakon o hipoteci.
Dakle, ukupno osam od 13 najavljenih zakona za prvih sto dana Vlade nije doneto i ne nalazi se u skupštinskoj proceduri. Dakle, priča o tome da je Vlada ispunila 92% obećanja ne stoji. Ako uzmemo i podelimo osam sa 13, tj. pet sa 13, dobijamo rezultat 38%, a to je daleko od 92.
Moje pitanje je, kada će ovi zakoni biti u skupštinskoj proceduri i kada će biti doneti?

Što se tiče Zakona o planiranju i izgradnji, imamo, ako ništa drugo, na Istinomeru mnogo neispunjenih obećanja, da će zakon biti u maju, pa da će biti u junu, pa da je na javnoj raspravi. Jul niko nije pominjao, tako da možete i sami da odete na istinomer i da vidite koliko puta je javnost obmanuta rokom u kome će taj zakon biti donet.
Ja sam, pošto mi je to i profesija, životno zainteresovan za taj zakon, tako da, što se mene tiče, imaćete pun kapacitet konsultantskih usluga, naravno besplatnih.
Primedba da opozicija nije prisutna i da mi želimo nešto loše, evo, ministar Vujović može da potvrdi da su amandmani NDS na Zakon o privatizaciji usvojeni svi, osim jednog. Dakle, samo jedan od svih amandmana koje smo podneli nije usvojen. Toliko o našem konstruktivnom pristupu zakonima koji se usvajaju u ovom domu. Zato i tražimo da poštujete kao Vlada ono što se u ovom domu donese.
Treće, hoću da vas pitam nešto o političkoj odgovornosti. Probali smo da saznamo od Ivice Dačića da li oseća odgovornost zato što je ovakva situacija u policiji, zato što su razrešeni svi načelnici uprava i stalno se pozivao na to da mu neko nešto nije dozvoljavao i da su na njega vršeni pritisci itd.
Mogu da vas pitam zašto ste u poslednje dve godine vršili pritisak na premijera i ministra policije, ako uzmemo u obzir njegovu izjavu da je na njega vršen pritisak? Pitam vas da li ste vršili pritisak u poslednje dve godine kada je on bio premijer i ministar unutrašnjih poslova, a vi prvi potpredsednik Vlade, da on ne reformiše policiju, da bude policija toliko kriminogenizovana i da reforme u policiji moraju da sačekaju da dođe neko iz SNS na čelo tog resora da bi one bile izvršene? Hvala.

Zahvaljujem.
Meni, ako nije prekršena procedura onda nije jasno zašto se menja zaključak Vlade. Ja ću da citiram Rezoluciju, tačka 17. – pre utvrđivanja pregovaračke pozicije za pojedino poglavlje Vlada dostavlja predlog pregovaračke pozicije Odboru za evropske integracije. Danas je Vlada utvrdila pregovaračku poziciju nije poslala predlog nadležnom Odboru tako da je Rezolucija prekršena i to je nedvosmisleno tačno.
Zahvaljujem vam se za dobijene odgovore na nepostavljena pitanja, stvarno nisam pomenuo ni „Železnicu“, ni „Luku“. Jedino što na kraju mogu da konstatujem, jedan moj drug kada je danas video da će Beko možda, to su novinarska nagađanja, ja zaista ne znam da li je to istina, postati direktor „Železnica“ me je pozvao i pitao – pa, druže da li se mi ovo zaista vraćamo u devedesete? Ništa drugo. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Poštovana gospođo predsednice, poštovani gospodine ministre, koleginice i kolege narodni poslanici, svi se slažemo sa tezom da je neophodno izvršiti privatizaciju ostalih skoro 600 preduzeća i rešiti problem oko 90.000 zaposlenih, ali ja lično imam zamerku na preciznost i transparentnost koja je predviđena, tj. nije predviđena ovim zakonom. Preciznost koja se odnosi na neke odredbe zakona, a transparentnost, to što postupak privatizacije, naročito kada je u pitanju zasnivanje ili ostvarenje strateškog partnerstva, uopšte ne podrazumeva transparentnost u procesu.
Na primer, članom 26. je definisano da javni poziv sadrži podatke od značaja za sprovođenje postupka. Ko definiše i po kom kriterijumu šta su podaci od značaja za sprovođenje postupka? Zašto tim članom i stavom 2. člana 26. nije definisano npr. da javni poziv mora da sadrži poslovno ime subjekta privatizacije, podatke o strukturi vrednosti kapitala, opis i vrednost kapitala imovine itd?
Dakle, ponovo ponavljam ili ponovo postavljam pitanje – ko definiše šta sadrži javni poziv, tj. koji su to podaci od značaja za sprovođenje postupka privatizacije kod javnog poziva?
Članom 38. zakona koji reguliše ustupanje ugovora o prodaji kapitala je definisano da prijemnik može biti lice koje ispunjava propisane uslove za kupca kapitala. Dakle, kako je definisano može – a ne mora. Što znači da neko ako ne ispunjava uslove da bude kupac kapitala može na posredan način da dođe do toga da kupi neko preduzeće. Mi smo predvideli amandmanom da prijemnik može biti samo lice, tj. jedino lice koje ispunjava propisane uslove za kupca kapitala. Dakle, još jedna nepreciznost u Predlogu zakona.
Kod strateškog partnerstva, kada je u pitanju način sprovođenja, šta je urađeno da se zaštite prava poverilaca? Dakle, zakonom nije predviđeno, ili bar mi nismo našli, da su zaštićena prava ostalih poverilaca, dakle, onih koji ne učestvuju u strateškom partnerstvu. Mi smo dali amandman kojim predviđamo da se preostali poverioci subjekta privatizacije namiruju, a u slučaju da nisu namireni potrebno je da se saglase o načinu svoga namirenja kada se uspostavlja strateško partnerstvo.
Na kraju, ono što se tiče transparentnosti, nije predviđeno da se ugovor o strateškom partnerstvu igde objavljuje, već samo da ugovorne strane sporazumno uređuju ugovorom svoje strateško partnerstvo. Dakle, to ostavlja jednu veliku mogućnost za zloupotrebe. To ostavlja mogućnost dobijanja novog slučaja „Etihad“. Mene zanima npr, gospodine ministre, lično da li ste vi videli taj ugovor? Pošto dobijamo razne informacije, prema nekim informacijama po tom ugovoru Srbija je dužna da isplati neke penale za prvih šest meseci ove godine u iznosu od 62 miliona evra. Ne kažem da je to istina, ali zbog toga što, evo, 1. avgusta je godinu dana od potpisivanja ugovora sa „Etihadom“, mi još uvek nismo videli taj ugovor, ne znamo šta on sadrži, možemo da nagađamo da li je to istina ili nije.
Dakle, predvideli smo da ugovor o strateškom partnerstvu, naravno amandmanom koji smo uložili, da se obavezno objavljuje na zvaničnoj internet stranici Agencije za privatizaciju i Vlade Republike Srbije u roku od tri dana od dana potpisivanja. Smatramo da je neophodna transparentnost u radu da ne bismo imali slučaj „Etihad“ koji i dalje ostaje misterija i enigma u našem pravnom sistemu. Mi kao najviši zakonodavni organ koji ima kontrolnu i nadzornu ulogu nad radom Vlade nismo obavešteni o tome, npr, šta sadrži ugovor sa „Etihadom“, čak postavljamo pitanje da li on zaista i postoji?
Dakle, kao što imamo teoriju da je Srbija u gubitku po tom ugovoru 62 miliona evra postoji i nova teza da ugovor nije ni potpisan, nego da samo postoji predugovor. Imamo najavu svih predstavnika, ili skoro svih predstavnika iz Vlade i bivše i sadašnje da će taj ugovor biti objavljen prvo do 20. februara, pa do 28, pa do kraja izborne kampanje, pa onda u maju vi kažete da, kao ministar privrede, niste zatekli taj ugovor u sefu Ministarstva.
Dakle, neophodno je da se i u Zakonu o privatizaciji i u izmenama Zakona o stečaju odrede klauzule koje onemogućavaju korupciju, dakle, u skladu sa preporukama Agencije za borbu protiv korupcije i da se poveća preciznost određenih odredbi koje smo mi uradili davanjem određenih amandmana. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Poštovani gospodine ministre, zahvaljujemo kolegi Marijanu Rističeviću na podršci i nadamo se da će i ministar shvatiti šta smo ovim amandmanom hteli da kažemo.
Dakle, mi predviđamo samo mogućnost, tj. ukidanje mogućnosti dostavljanja rešenja običnom poštom, jer je apsolutno dovoljno što je predviđeno da se rešenje dostavlja ili poreski akt dostavlja preko službenog lica poreskog organa. Dakle, poreski organ može delegirati posao na svog službenika i na taj način dostaviti poreski akt svakom poreskom obvezniku, a ukoliko poreski obveznik odbije da primi rešenje, to službenik poreskog organa može evidentirati i može se pravilnikom npr. predvideti da se takvo rešenje ili takav poreski akt smatra uručenim.
Takođe, nije nam jasno obrazloženje da se ovaj amandman odbija zato što predloženo rešenje povećava pravnu sigurnost obveznika u odnosu na sada postojeće. Dakle, kako je moguće da se povećava pravna sigurnost obveznika ako mu se poreski akt dostavlja običnom poštom? Po nama je to nelogično obrazloženje. Možda ste mogli da odbijete amandman, ali obrazloženje koje ste dali apsolutno nije logično.
Takođe, mi skrećemo pažnju i na to da su od četiri amandmana koje je Vlada prihvatila tri od Nove demokratske stranke, a jedan je od Nove Srbije i u tom smislu je verovatno gospodin ministar napravio grešku kada je rekao da su sva četiri amandmana iz opozicije, osim ako on ne zna da će se desiti neka rekonstrukcija Vlade za koju mi još uvek ne znamo, pa Nova Srbija više neće biti u vlasti. Hvala.

Zahvaljujem gospođo predsednice i pre nego što počnemo o Zakonu o poreskom postupku i poreskoj administraciji, baš je lepo što ste došli pošto niste bili u sali, ja moram da vas pitam – četiri poslanika iz SNS su reklamirala povredu Poslovnika…

Da li zaista ljudi koji vode ovu sednicu su adekvatni…