Tako je. Hvala, gospodine predsedavajući.
Kao što znam da se prethodni govornik neće prepoznati u tome da je vlasnik hotela koji je gradio dok je bio u javnom preduzeću, da je to u skladu sa brigom o nezaposlenima i postradalim građanima Srbije, ali tu se niko neće prepoznati. Samo stranke kada se spomenu konkretno, onda svako ima pravo na repliku. To ste pravilo uveli vrlo suženo i restriktivno i svaka čast.

Ne, ja samo širim to pravo. Razumete? Dakle, kao što se gospodin ne može prepoznati jer je gradio hotel dok je radio u javnom preduzeću, tako se ni ja ne prepoznajem u tim obućarskim argumentima koji su na tom nivou.
Ali, suština jeste u tome da generatori krize i nezaposlenosti u Srbiji jesu ljudi koji su građanima pre tri godine, pazite, pre tri godine, koliko su na vlasti, obećali da će da zaposle Srbiju, da ukinu partijsko zapošljavanje, da eliminišu korupciju. Nijednu od te tri stvari nisu ispunili. Zaposlili ste 65.000 partijskih ljudi na svim nivoima u Srbiji, što košta preko 600 miliona evra. To je činjenica, to je ministar Krstić potvrdio i to je danas ministar Vulin potvrdio. I, šta ćemo sada sa tim da radimo?
Jeste, jeste, potvrdio je ministar Vulin u jednom momentu, ne znam sada koji od ministara je to rekao, ali ste rekli to. U tom smislu mislim da bi bilo korektno posle tog priznanja da nešto i uradite, ne selektivno ko iz koje stranke, već sa tom praksom da se najzad u Srbiji prekine, jer 65.000 ljudi koje ste zaposlili stranački na svim nivoima nije mali broj. Dakle, i lokalna preduzeća itd.
Inače, povećana je stopa doprinosa za PIO realno za 16,5%.

Dva posto se odnosi na ukupnu masu uplatilaca… (Isključen mikrofon.)

Hvala gospodine predsedavajući. Čekao sam da pročitate do kraja, za svaki slučaj.

Ništa.
Uvažena gospođo ministarka, poštovane kolege, ovde imamo predloge nekoliko zakona, pri čemu u njima zaista ima određenih novina i dosta pozitivnih stvari.
Predlog zakona o žičarama za transport lica ima nepreciznosti, ima previše regulacije, s jedne strane, a premalo s druge strane, prilično neusklađen tekst, deluje mi na momente kao da ga je dve grupe ljudi pisalo. Pridružujem se ovim kritikama interesne grupe, samim tim, bez obzira na političku konotaciju koja to izaziva, postoje bolji izrazi koji bi to mogli da kažu. Dakle, zaista, bez ikakve zle namere, da ostavimo bar u ovom trenutku politiku sa strane, postoje adekvatni izrazi koji bi to rešili, da ne unose neku nepotrebnu zabunu.
U članu 32, gde se reguliše pitanje ispitivanja prisustva nedozvoljenih supstanci kod izvršnih radnika na radu na žičarama, ima nekoliko stvari koje zaista izazivaju određene nedoumice. Dakle, određene nedoumice. Kaže se: „Ako izvršni radnik odbije ili ne pristane ispitivanju ili ako se ispitivanju ustanovi da je pod uticajem alkohola“, itd, itd. Ovde nedostaje jedna stvar, a to je – kada se vrši ovo ispitavanje. Ovako kako piše u Predlogu zakona, moguće je da to ispitivanje, tj. da ovlašćeni nadređeni izvršnom radniku može da ga uputi na ispitivanje kada on proceni da je to njemu korisno, iz nekog razloga.
Smatram da je ovde, bez obzira što možda nama u Skupštini to deluje nemoguće, život je pokazao da su i te kako moguće razne zloupotrebe. Dakle, mislim da je trebalo staviti – neposredno nakon uvida, ili neposredno nakon određene sumnje koja je nastala u tom smislu. Neka vremenska odrednica, čini mi se, poboljšala bi ovaj tekst.
U članu 34. radno vreme i trajanje smene, gde se naš zakon oslanja na Zakon o radu, za koji, kao što znate, smatramo da je jako loš, kaže se da radno vreme izvršnog radnika ne može trajati duže od 11 časova. Smatram da je to predugo i da je u pitanju posao koji zahteva visoku alertnost, zahteva visoko prisustvo duha i svesti i koncentracije tog radnika, zato što se ljudi prevoze. Ja znam da nekome od ovih iz interesnih grupa odgovara tih 11 sati, zato što mogu da naprave dve smene ili jednu smenu i da taj čovek bude na taj način izrabljivan, ali, 11 sati je predugo. Mislim da bi osam sati bilo sasvim primereno.
Dalje se kaže da „ministar uz saglasnost ministra nadležnog za poslove rada propisuje radno vreme i trajanje smene zavisno od organizacije i učestalosti saobraćaja“. Dakle, vi ministarka treba sa ministrom Vulinom da propišete trajanje smene izvršnog radnika, što, naravno, svakog dobronamernog građanina Srbije odmah dovodi u stanje visoke zebnje. Ako vi treba nešto sa Vulinom da dogovorite, nadam se da mi nećete zameriti, zaista se brinemo, zaista, i verujem da se i Vi brinete.
„Postupak od vanrednih događaja“, član 45. Ovde imam samo jednu sugestiju. Kaže se da je upravljač dužan odmah po saznanju o vanrednom događaju iz stava 1. da o tome obavesti nadležnu službu, misli se na hitnu pomoć, policiju, itd. Pre toga je stavljeno da je dužan odmah po saznanju da obavesti nadređenog. Dakle, trebalo bi promeniti redosled. Mnogo je važnije, osim što ste, naravno, objasnili da je dužan da pruži pomoć, što je u redu, i da bude obučen za pružanje prve pomoći, i to je u redu, mislim da bi ovde samo trebalo zameniti mesta dva stava – da pre nego što obavesti nadređenog, obavesti ljude koji mogu da pomognu spašavanju života, ništa drugo. To je što se tiče ovog zakona.
Što se tiče Predloga zakona o ugovorima o prevozu u železničkom saobraćaju, tu imamo nekoliko stvari. Prvo, ovaj zakon sam po sebi nije loš. On uvodi elektronske vidove za tovarni list i za druge stvari i mislim da je to jako dobro. Žao mi je što u nekim članovima postoji i dalje ona alternativna mogućnost, recimo, u članu 9, gde piše da „prevoznik može da objavi red vožnje na odgovarajući način u štampanoj ili elektronskoj formi“. Mislim da bi bilo bolje da piše: „i elektronskoj formi“. Znam da je stanje na železnici teško, znam da imamo puno zaposlenih na ko zna kakav način, znam da reformisati taj sistem je samo po sebi ogroman izazov i zadatak, ali, evo, ova sitnica mislim da bi poboljšala u procesu modernizacije, zato što imate propis na koji će onaj ko treba da reformiše železnicu, bio to direktor Stojčić ili ministar ili ko god, ili upravni odbor, nije važno, imati neko pokriće za modernizacijske korake.
Ovde se kaže recimo da „prodavac karata i naručilac prevoza pružaju informacije iz stava 3. ovog člana kad god je to moguće“. Inače, da vas podsetim da je članom 3. prevoznik dužan da na najprikladniji način pruži putnicima, na njihov zahtev, sledeće informacije, i tu sad imate opšte uslove, red vožnje, kašnjenje, bezbednost, itd. Mislim da ne treba ostavljati ovu odredbu: „kad god je to moguće“, već mislim da ovde mora biti imperativna norma, zato što se radi o ugovorima o prevozu i da tu ne treba ostavljati na volju ljudima koji su, čini mi se, neki, zaista u prilici da stvari posmatraju na način – lako ćemo.
Inače, sama Železnica, kako je ministarka to lepo primetila, je decenijama raubovana. Nemam bolji izraz, zaista. Mnogo sredstava su građani Srbije potrošili na železnice Srbije. Sve vlade su nešto pokušavale. Sve vlade su bile neuspešne i sada imamo sledeću situaciju. Doveden je novi generalni direktor, kad kažem – doveden, ne mislim ništa loše, dakle, čovek je izabran na tu funkciju, mislim da je dobro da je u pitanju gospodin Stojčić zato što je to čovek koji je dugogodišnji radnik Železnice. Prošao je sve instance i zaista nemam nikakvu zamerku. Najbolje je kada se postavljaju profesionalci ljudi od struke da vode velike sisteme koji prođu odgovarajući konkurs bez uticaja stranka.
Dakle, u tom smislu ja zaista nemam šta da dodam videćemo njegove konkretne rezultate. Voleo bih da postoji javno objavljeno na veb sajtu njegov plan šta on misli konkretno u kojim rokovima da uradi sa time. To još nemamo. To ćemo morati u nekim narednim promenama zakona da uvedemo kao imperativ da mora da se uradi jer bez toga javnost nema uvid, a samim tim onda i ministri i ljudi koji vode Vladu se nalaze u teškoj situaciji da treba nešto da procenjuju onako i znate često pod uticajem ljudi koji rade u velikim sistemima.
Inače, ako ja dobro razumem, a ministarka će me sigurno ispraviti, Železnica je ili podeljena ili u procesu podele na četiri dele. Sada se izvinjavam ako malo lutam, ja govorim na osnovu informacije iz same Železnice koju sam dobio.
Ono što zabrinjava zaposlene na „Železnici“ je da oko podele, podeli se pristupalo ili planovima za podelu se pristupalo na način da su se uži krug ljudi dogovaralo, mahom neki vodeći ljudi iz sindikata i ljudi koji vode te delove, o tome ko će da ide u koji deo, pri čemu se favorizovala ta direkcija, čini mi se za infrastrukturu, a ostale su bile onako, maltene po kazni.
Ceo postupak je urađen vrlo kratko, bez jasne analize, ili dovoljno duge analize, na stručnim osnovama i to za mesec dana i uglavnom su se svi gurali, profitabilni direktori i stavljali svoje ljude u infrastrukturu.
Čini mi se i plašim se da se ta podela nije radila prema potrebama firme i postojećim kadrovima, već po tome ko ima jaču vezu. Vi, ministarka znate jako dobro o čemu ja pričam ovde i plašim se da nije tako, ništa drugo ne tvrdim.
Vi znate, takođe da postoji, gospodin izvršni direktor Rajko Ković, koji, kako kažu u „Železnici“ ima ogroman uticaj, čak mnogo veći od samog direktora Stojčića.
Između ostalog, treći problem je što još uvek nemamo direktora nabavki u „Železnicama“, a znate da je to jedan od strateški najvažnijih delova „Železnice Srbije“ i samim tim su moguće razne, razne manipulacije, nameštanja nabavki i ostale stvari.
Mislim da je loše što nemamo, što „Železnice“ nemaju direktora nabavki i znamo da je bilo pokušaja da se to uradi, pa je to izazvalo neke nedoumice u javnosti, ne bi u to ulazio. Ali, u svakom slučaju mislim da je to neophodno uraditi.
Ilustracija svega ovoga što piše u Zakonu, u članu 5. stav 1. definiše se šta je nesreća, železnička - Nesreća je neželjeni ili ne planirani iznenadan događaj ili specifičan niz takvih događaja koji ima štetne posledice. Sudari, iskliznuća iz šina, nesreće na putnom prelazu u istom nivou itd.
Imali smo prošle godine, ministarka, ne znam da li znate, u jeku kampanje za parlamentarne izbore, negde kod Sopota nesreću. Dva teretna voza su se sudarila i to je na neki način sakriveno od javnosti, zataškano, niko za to nije odgovarao i dobile su određene privatne firme. Jedna privatna firma je dobila posao sečenja starih vagona i prodavanja gvožđa i bakra, inače to je, šteta je od milion evra napravljena, dobro je da niko nije poginuo.
Inače, evo kako je to izgledalo poštovani građani, niko se nije potrudio da to građane Srbije obavesti da smo imali sudar dva teretna voza i da tu niko nije, apsolutno odgovarao, ništa samo je jedna firma dobila posao, privatna firma ne znam kome je bliska, ali kako pričaju u „Železnici“, tamo je alfa i omega jedan čovek.
Naravno, na kraju ostaju dva pitanja za vas ministarka, pošto su nam maltene svi parametri na nivou jedne trećine na odnosu na EU, kako ste rekli, to je poražavajuće.
Takođe, imamo veliki problem sa 65 miliona evra za remont vagona, koje je utvrdila DRI i moramo, čini mi se da država mora tu stvar da reši i ja znam da se vi slažete da je to trajalo godinama, da je godinama neko, očigledno vršio proneveru državnog novca pod firmom „Remonta vagona“, godinama je to trajalo i mislim da za 65 miliona evra koji su nestali u vazduh, neko u ovoj zemlji najzad mora da odgovara imenom i prezimenom i da vidimo ko su ti ljudi.
Takođe, da vidimo ko su ljudi, pošto smatram, ja lično smatram i nadam se da će te me podržati, ako ne sad, jednog dana verovatno hoćete, da se uvede krivično delo partijskog zapošljavanja. Zato što sadašnji Stojčić, gospodin Stojčić nije vršio partijsko zapošljavanje, još uvek, ali njegov prethodnik gospodin Simonović i te kako jeste, vi to znate.
To su bile stotine ljudi koji su partijski zaposleni i tu su pare nestale. Tu je nestao novac građana Srbije. Železnica je strateška stvar za svaku državu, ona se ne sme privatizovati i ona mora da se napravi funkcionalnom, operativnom i efikasnom i za to građani Srbije svake godine, pod svakom vlašću plaćaju milione, milione evra.
Dakle, u tom smislu, ja vas molim da mi kažete, šta će biti sa istragom, ili kakva vi imate saznanja oko pronevere 65 miliona evra, da li će neko odgovarati za ovaj ili slične incidente, sudare koje smo imali na našoj železnici, da li će neko konkretno odgovarati što nam nekada vozovi kasne i po 13 sati? Dakle, da li mi možemo nešto uraditi?
Mislim da ste, kao Vlada, evo jedna pohvala, prosto ne mogu da verujem da ću ovo reći, dobru stvar uradili, što se ljudi šalju na konkurs, što nema partijskog postavljanja direktora u „Železnicama“, za razliku gospodina Simonovića, koji je bio čist partijski kadar. Treba nastaviti tim putem, ja vas u tome podržavam. Mislim da je to put, mislim da svi ostali direktori, naročito oko nabavki moraju biti profesionalci. Mislim da jako puno zavisi od tog čoveka.
Mislim da je ceo sistem tako uvezan, kao hidra i da taj koji dođe to da radi, je neophodno da bude čovek, ne smo da je van svih partijskih talova, nego mora biti čovek koji je spreman da zaustavi ovo što se decenijama dešava u „Železnici“, naročito u nabavkama.
I naravno da su zaposleni na „Železnici“ zabrinuti i naravno da su ogorčeni i naravno da traže odgovore na ova pitanja. Ja se nadam da će te ih vi dati danas, ili bar delimično. Hvala lepo.

Ja ne sumnjam ministarka da vi u ovom konkretnom slučaju, a i u nekim drugim želite najbolju stvar i da želite dobro, to uopšte nije, nemamo mi spor.
Ja ću vas podsetiti, imali ste vi i te kako i javno iznetih neslaganja sa ranijim rukovodstvom „Železnica“ i sa nekim stvarima koje je „Železnica“ radila za koje u tom momentu kad ste ih saznali očigledno niste znali.
Jedna stvar je što su oni to godinama planirali. Ja vam kažem za mesec dana su podelili preduzeće tako da su oni koji su privilegovani u dogovoru sa šefovima sindikata išli u jedan segment. A vi proverite. Evo, ja vas samo molim da proverite, ništa drugo.
Dakle, ja vam prenosim šta radnici Železnice kažu. Oni to kažu ne zato što je ova stranka, ona stranka, već zato što žele da vi to čujete. Da vi to čujete, kao što ste znali pred kamerama direktora da vrlo efikasno preslišate, tako pretpostavljam da ćete uraditi i na nekom sastanku oči u oči. Imate našu podršku u tom smislu. Dakle, to su stvari koje nažalost se poslovično dešavaju u Srbiji. Ne samo na Železnici.
Druga stvar, Savet za borbu protiv korupcije je taj izveštaj podneo tačno od 2005. godine, 65 miliona evra je pronevereno. Da li se slažete sa mnom da je potpuno nevažno, zaista potpuno nevažno čak i u političkoj borbi da li će tu biti ovi direktori ili oni direktori? Što se mene tiče, treba da budu svi na udaru zakona. Svi do jednog. Od, ne znam ko je bio od 2005, do Simonovića. Niko od njih ne sme biti eskulpiran ovde. Ja vam to kažem potpuno otvoreno, gledajući u vas apsolutno me ne interesuje ko je iz koje stranke, ako je prekršio zakon mora da odgovara i, naravno tako da je potpuno nevažno da li će tu biti pet SNS-ovaca ili jedan, što se mene tiče. Hvala.

Postavljam pitanje ministru unutrašnjih poslova dr Nebojši Stefanoviću i predsedniku Vlade gospodinu Vučiću, vezano za nemile događaje koji su se dešavali ovih dana u Inđiji, sa pitanjem – kada i u kom roku će MUP utvrditi identitet osobe koja je izvršila pretnje i pokušaj prinudne aktivnosti prema Vladimiru Ješiću, bratu Gorana Ješića u Inđiji, kao i da se utvrdi nesumnjivo, ko je i da li je uopšte neko tukao zamenika predsednika opštine Beočin, da se utvrdi ko je i na koji način odbornike pritiskao, pretio im i pokušavao da utiče na njihov glas, vezan za opstanak opštinske vlasti u Inđiji, kao i koja su to lica, kako se zovu, iz kojih su stranaka?
Takođe da se utvrdi ko je osoba koja je iznajmila tj. uzela Rent a kar vozila koja su kasnije korišćena za neprekidno patroliranje, prevoženje sumnjivih osoba, sumnjivog izgleda i sumnjivih motiva po Inđiji, danima, sa namerom da i u Inđiji, kao i u drugim opštinama u Srbiji se promeni izborna volja građana.
Podsećam ministra unutrašnjih poslova da nam duguje odgovor i na ranije postavljena pitanja, vezano za incidente i nasilje koji su se desili i u Vrbasu i u Srbobranu, i u Mionici, da do dana današnjeg građani Srbije ne znaju ko su ljudi koji su bili u tim mestima u funkciji izbornih aktivnosti SNS, koji su vršili akte nasilje.
Obećano nam je i tad nekoliko puta da će biti otkriven identitet tih osoba, bez obzira ko su te osobe i da će oni biti krivično procesuirani.
To se do dana današnjeg nije dogodilo, a podsećam ministra unutrašnjih poslova, da su za neke od tih počinilaca dostavljena imena i prezimena i da se zna ko su ti ljudi, kao recimo u Vrbasu. Do dana današnjeg nemamo odgovor na to.
Pitanje za predsednika Vlade, ministra finansija – kada ćete i na koji način i u kom roku vratiti neustavno, nezakonito smanjene penzije srpskim penzionerima i plate koje ste smanjili, s obzirom na to da kako sami kažete ne možete da verujete i prosto vam je neprijatno kako nam dobro ide, i kako MMF ima dobar uvid u stanje naših javnih finansija, koji beleži samo pluseve, što je naravno neistina, ali pošto ste to obećali, moje pitanje – kada ćete tim ljudima vratiti penzije i vratiti plate, s obzirom na to da ti ljudi ne mogu da sastave kraj s krajem u današnjoj Srbiji.
Treće pitanje, se odnosi na ministra privrede, gospodina Sertića, i ministra finansija, gospodina Vujovića, a tiče se fabrika za koje sam već postavio pitanje i nisam dobio odgovor – kako ćete da rešite problem 14. oktobra iz Kruševca, „Trajala“, „Župe“, „Prve petoletke“, „Magnohroma“ iz Kraljeva i „Fabrike vagona“ iz Kraljeva, s obzirom na to da ti radnici očekuju rešenje njihovog, inače jako otežanog položaja, da je potpuno neizvesno šta će se sa njima desiti, da li će dobijati otpremnine, u kom pravcu će se kretati rešavanje njihovog problema, a znajući da je ova Vlada bila u stanju da dovede profesionalni strani menadžement u slučaju „Železara“.
Moje pitanje – zašto ne dovedete plaćeni profesionalni strani menadžment u !14. oktobar“ u „Trajal“, u „Magnohrom“, u „Prvu petoletku“, u „Župu“ i na taj način rešite egzistencijalni problem ovih ljudi, pošto ste pokazali da možete da dovodite stručnjake iz inostranstva koje debelo platite, zašto su srpska preduzeća druga diskriminisana u odnosu na „Železaru“ Smederevo?
Takođe, na kraju želim da kažem, poštovani građani, i moje pitanje ministru finansija, gospodine Vujoviću, kako ćete da rešite problem i da li ste svesni da u ovih mojih pet minuta, skorog govora koji sam imao i postavljanja pitanja vama, vaša Vlada je zadužila Srbiju preko 30.000 evra.
Samo ovo što sam ja govorio i postavljao pitanja Vladi, poštovani građani, koštalo vas je 35.000 evra zaduženja od strane ove vlasti koja niti zna za šta troši taj novac, samo zna da se dug neprekidno, neprekidno uvećava i svi pokazatelji, a naročito nezaposleni, što je danas i zvanično potvrđeno rastu u Srbiji. Hvala.

Javio sam se pre 20 minuta.
Gospodine predsedavajući…

Hvala gospođo predsednice.
Dakle, mora da se obriše ovaj član iz nekoliko razloga. Prvo zato što u predlogu zakona nije dobro formulisano, jer ovim rešenjem nije po pravilu utvrđena ni stvarna ni mesna nadležnost za postupanje po predlogu za eksproprijaciju.
Budući da Zakon o eksproprijaciji koji imamo sadrži već odredbu o stvarnoj i mesnoj nadležnosti uporno i uprkos vašem neverovatnom pokušaju da ugušite opoziciju danas u Skupštini, meni je veliko zadovoljstvo da mogu da vam pričam ovako i pokažem da se mi vas ne plašimo i pored svih vaših pokušaja da zgazite istinu i slobodu u ovoj zemlji nećete uspeti.
Budući da se u Zakonu o eksproprijaciji već sadrži odredba o stvarnoj i mesnoj nadležnosti, u ovoj stvari smatramo da je bolje uputiti na primenu tog zakona.
U članu 25. stav 4. Zakona o eksproprijaciji utvrđeno je da se predlog za eksproprijaciju podnosi opštinskoj upravi na čijoj teritoriji se nalazi nepokretnost predložena za eksproprijaciju.
Dakle, u ovom slučaju Vlada je odbila ovaj amandman sa obrazloženjem da je ovim članom propisano da o predlogu za eksproprijaciju odlučuje nadležni organ jedinice lokalne samouprave, u ovom slučaju verovatno opremljen sa pripadnicima vaše stranke bez diploma, sa lažnim fakultetima koji će da se bave ozbiljnim stvarima.
Tu je Vlada u pravu, samo što je promašila organ, suspendovala je i Zakon o lokalnoj samoupravi, predlagač je promašio i stvarnu nadležnost organa za postupanje, a kriterijumi za određivanje mesne nadležnosti nije utvrdio.
Dakle, brisanjem ovog člana mi bi suštinski vratili na primenu Zakona o eksproprijaciji za čijom primenom gospodo niko ne plače i ne kuka jer to je zakon, a zakon je iznad svega ostalog.
Dakle, u tom smislu, ako mi tražimo da se kroz odredbe kojima se briše i ovaj član ne da se kroz eksproprijaciju nekome oduzme pa da se da državi koji su hteli da prave poređenja sa levicom, ne, vi oduzimate da date u privatne ruke sa ljudima sa kojima imate dil, e to je razlika. Ja sam ponosan što ta crta između nas nikada neće biti izbrisana, jer smo mi danas čuli da između ostalog zahvaljujući ovom članu će pasti cene nekretnina na Vračaru, to je neverovatno.
Kako će pasti cene na Vračaru kada će ovde biti kvadrat šest hiljada evra ili pet?
(Aleksandra Tomić, s mesta: Ko kaže?)
Rekao je premijer, rekao je gospodin Siniša Mali.
Molim vas, ako će biti cena u „Beogradu na vodi“ tri hiljade kvadrat, hoće to oboriti cene na Vračaru?
Kažite mi gde ste to naučili? Gde ste to pročitali? Kako mislite da objasnite dve stvari? Gde je ovde javni interes u stambenim kvadratima i kako mislite da date eksproprijacijom nešto, oduzmete iz privatnih ruku da date u privatne ruke? Ljudi, vrlo jednostavno pitanje. Bilo kakav odgovor bih voleo da čujem ako znate da imate bilo kakav odgovor, osim ovih salvi besmislica i brutalnog gaženja slobode kojima ste danas pribegli ovde. Hvala.

Ćutanje administracije na koje će građani imati pravo na žalbu od samo osam dana u situaciji kada naš pravni sistem i svi drugostepeni i višestepeni postupci koji se vode, uključujući postupke vezane za upis i uknjižbu vlasništva i sve ostale pribavljene prateće dokumentacije, koji zauzimaju i oduzimaju previše vremena građanima Srbije u potpuno neefikasnom atrofiranom sistemu, apsolutno je nerealno i apsolutno je postavljeno u sklopu celokupnog nerealnog projekta i ovaj nerealni član.
Zato smo smatrali da, pošto je sve nerealno, da u tom smislu se izbriše i ovaj nerealni deo nerealnog predloga zakona. Jer naime, šta će građani Srbije, tj. građani Beograd koji imaju pravo na žalbu, na ćutanje administracije, osam dana je rok, dakle šta će uraditi u slučaju da se ponovi ono što smo imali od strane istog investitora, recimo u Erbilu, u Kurdistanu?
Evo, isti investitor, dve kule ne jedna. Nakon toga vidite pogled sa vode. Ista stvar. Nakon toga imate promenadu, šetalište, veštačko jezero, ista stvar. Imate celokupno maketu sa dve kule koja jako podseća na „Beograd na vodi“. Tu je i predsednik Nigerije. To isto imate u Pakistanu i onda vidite rezultate. Za čitavu deceniju ovog projekta napredovali su do čak drugog sprata. Evo drugi sprat, imate jedan kran. Moje pitanje – kome da se žale i posle koliko dana na ćutanje koje će izazvati…

Ima, jer ima veze sa ćutanjem. Ćutanje administracije u slučaju da se ovako dogodi. Dakle, u slučaju da se ovako dogodi…

Ima i te kako, molim vas, objašnjavam.
Po članu 10. građani imaju pravo oko upisa i oko eksproprijacije, ako administracija ćuti, rok je osam dana.
Dakle, u slučaju da imamo ovakve slike, poštovani građani od istog investitora ponavljam, na preko deset lokacija u svetu, u proteklih 12 godina, gde su uspeli da dođu do dva sprata, dva sprata uvaženi kolega, kažite vi iz jedne stranke kolega …
(Aleksandar Jovičić, s mesta: Iz koje stranke?)
Iz stranke bivših radikala.
Onda imate situaciju u Pakistanu, evo recimo u Siriji, napravljen je jedan objekat.

Hvala gospodine predsedavajući.

Gospodine predsedniče Vlade, članovi Vlade, uvaženi kolege narodni poslanici, poštovani gosti na galeriji.

Dakle, mi imamo ovaj zakon koji se donosi, doduše ne po ubrzanoj proceduri, što ja pozdravljam svakako, kako je inicijalno bilo planirano, ali koji se dovodi suštinski da bi naši građani to razumeli, poštovani građani Srbije, oni ovaj zakon donose zato da bi jedan privatni investitor i privatni projekat dobio u svoje ruke nešto što je deo grada Beograda, i onda se taj deo proglašava za javni interes iako su u pitanju hoteli, stanovi i šoping molovi.

Nemamo mi ništa protiv stranih investitora, nemamo ništa protiv investitora iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, nemamo mi ništa protiv toga da se ovaj deo Beograda najzad očisti i kako ste više puta rekli – da se pokosi trava, nemamo ništa protiv toga. Tamo ništa nije pipano od početka, od prilike 2001. ili 2002. kada je gospodin Vesić sa galerije tamo s Đinđićem tamo pravio biciklističke staze. Od tada niko ništa pipnuo nije. I slažem se, tačno, niko tamo ušao nije u taj deo.

Ali, poštovani građani evo kako su oni to smislili. Imam mog dragog prijatelja koji mi je rekao – slušaj imam nekoliko desetina projekata širom sveta potpuno na isti fazon, pa bi ja sad tu kod tebe da napravim iz nekoliko razloga. Da dignem vrednost svoje kompanije i drugo možda i nešto i da napravim. Ja lično smatram da će verovatno nešto i biti napravljeno. Ta skepsa kod mene nije ugušila i nikoga ne mrzim, odmah da kažem unapred. Ali ono što stvarno mrzim, to je pokušaj da se prikriju činjenice pred građanima Srbije, a činjenice su sledeće. Ovaj zakon se donosi u situaciji kada važeći Zakon o eksproprijaciji ne može da se primeni, zato što nije moguće ga primeniti na privatno vlasništvo koje će da se gradi u vidu stanova, šoping molova, tržnog centra i ostalih stvari. Pa pošto ne može, verni i dragi prijatelju, mi ćemo doneti poseban zakon, da bi to bilo moguće, a pošto nemamo ni ugovor, a pošto nemamo ni projekat, a pošto nemamo ni stanove, i pošto imamo maketu koju ne ismejavam, ali moram da pitam uzgred, koja je maketa? Video sam ih nekoliko. Gospodin Mali je predstavljao neke dve kule, čudnog oblika ovako, a nismo videli onu najvišu kulu. Onda smo posle videli onu najvišu kulu. Ja nemam ništa protiv. Možda i jedno i drugo i treće i četvrto i peto postoji na maketi, verovatno i postoji.

Građane Srbije zanima šta će na kraju tu da bude i koliko će to da plate, koliko to košta građane Srbije i građane Beograda, koliko će država Srbija konkretno, mi smo čuli nekoliko iznosa, danas se premijer potrudio i rekao taj iznos ovde, nekoliko puta. Mene zanima koliko će ukupno biti uloženo od strane građana Srbije u taj deo Grada Beograda.

Dakle, pošto nije moguće, ovde se kaže da je ovo projekat od posebnog značaja za Republiku Srbiju. Zbog čega je ovaj projekat od posebnog značaja za Republiku Srbiju? Čuli smo, za podizanje građevinske operative. Nije to loše, to je dobro za Republiku Srbiju, pošto je za vreme vaše vlasti ona pala za 45%. Mi pozdravljamo to. Međutim, i pored svih napora, nikako da nam objasnite, pošto se strogo držim Predloga zakona, ne ulazeći ni u kakve druge priče, samo nam recite zašto je to projekat od posebnog značaja za Republiku Srbiju, izgradnja hiljade stanova, poslovnog prostora, šoping mola? Da ne ulazim u to da li će biti zaklonjen pogled, da li će da se ugrozi estetska vrednost Grada Beograda, u to ne ulazim zaista.

Ponavljam, niko ne podržava da tamo ostane ruglo. To je zamena teza. Pitamo vas, zašto je to projekat od posebnog značaja, ne za ovu firmu, ne za ovog investitora, već za građane Srbije? Koliko će koštati stanovi tamo koje ste počeli da preklamirate, pa su ljudi pomislili da prodajete nešto što ne postoji? Kolika će biti cena kvadrata? Zašto niste želeli da idete na javni konkurs i na tender? Uzimajući u obzir, gospodine predsedniče Vlade, tačno je, mnogi su bili konkursi, nisu uspeli, bili su mnogi izbori u Srbiji, nisu uspeli, pa da ukinemo izbore? Šta će nam zakoni? Vi se ionako za sve pitate u ovoj zemlji. Ne može nikako biti javni interes stambeni poslovni prostor. To nije moguće ni logički ni pravno. To nije moguće ni na osnovu Ustava Srbije. Zašto ste izbegli? Zbog čega?

Pozdravljam naknadnu mogućnost da se razgovara sa stručnjacima od strane gradonačelnika, pozdravljam to. Zašto nije bilo javne rasprave? Zašto ste ignorisali reč struke? Niste nam to odgovorili. Zašto ukidate ograničenost spratnosti za Beograd, a ne smeta vam što u Parizu ne postoji spratnost preko pet spratova, kada se već pozivate na Ajfelovu kulu? Pa, kažite do kraja onda informaciju. Godine 1889, gospodine predsedniče Vlade, izgrađen je Ajfelov toranj i još 700 objekata za svetsku izložbu te godine. Svi su srušeni sem Ajfelovog tornja. Zašto? Zato što je gospodin Gustav Ajfel ili Gistav Ajfel, kako ste vi rekli, imao gore lep stan gde se dogovarao sa gradonačelnikom Pariza i ostalim gradskim funkcionerima kako na koruptivan način da sačuva objekat. Zato su se građani bunili, jer je bila korupcija upitanju, a ne zato što je taj obeliks parao nebo nad Parizom. I nama ćete da parate nebo nad Beogradom, ali nećete ga parati time što je neka zgrada ružna ili što se nekom ne sviđaju pare iz Arapskih Emirata, ne, nego zato što morate prvo da pozovete stručnjake, da otvorite javnu raspravu, da promenite urbanistički plan, da raspišete konkurs, da idete na tender, pa da vidimo šta građanima Beograda tu treba. Neki ljudi kažu da trebaju parkovi. Neki ljudi kažu da trebaju kulturni sadržaji. Vi ste čuli, predsedniče Vlade, takve glasove.

Ja ne sporim da vi imate viziju, ja uopšte ne sporim da vi imate san o tome da Srbija bude na boljem mestu, da Beograd bolje izgleda i da podignete našu operativu. Ne sporim. Ja cenim ljude sa vizijom. Problem je, gospodine predsedniče Vlade, što svaki dan vaši snovi postaju noćna mora građana Srbije i uvek nekako meni zapadne to da vam kažem u Skupštini i to je baš nezgodno. Imate u članu 8. neverovatnu stvar koja kaže, stav 4. član 8. - licima koja su pravo svojine na građevinskom zemljištu stekla u postupku pretvaranja prava korišćenja po pravu svojine bez naknade pripada pravo na naknadu tržišne vrednosti tog zemljišta ako je pravo korišćenja stečeno teretnim pravnim poslom. Pazite to. Ovim članom se derogiraju sva ustavna i zakonska načela. Zašto? Ovaj član propisa ukazuje upravo na to da je namera autora ovog zakona da konfuznim i nejasnim odredbama postigne cilj koji je protivan Ustavu i zakonu. Zašto? Odredbama važećeg Zakona o eksproprijaciji korisnik eksproprijacije bi bio dužan da ovim licima isplati tržišnu vrednost. Da bi to izbegao, sumnjam, ne tvrdim, sumnjam, predsedniče Vlade, autor propisa je izmislio ovu odredbu koja u svom jezičkom tumačenju krije veoma ozbiljnu zamku koju verovatno neće primetiti većina javnosti, pa čak ni one stručne, jer je ona vešto zakamuflirana.

Naime, rado se o tome da je ovim licima formalno priznato pravo na naknadu i za objekat i za zemljište, ali uz mali uslov da je pravo korišćenja stečeno, ne i da su ga ta lica stekla, već da je uopšte stečeno bilo kad pre njih teretnim pravnim poslom. Ova lica su svoje pravo korišćenja stekla teretnim pravom, poslom kupovnog objekta kome je pripalo pravo korišćenja zemljišta, što je teretni pravni posao itd. To je upravo ta zamka koja se ne vidi iz običnog čitanja propisa. Ovo je prvi primer.

(Aleksandar Vučić, s mesta: Šta je tu sporno?)

Nemam dovoljno vremena.

Članom 9. po prijemu izjašnjenje iz stava 6. ovog člana, odnosno proteklog roka, nadležni organ odmah, a najkasnije u roku od osam dana, uz ispunjenje i drugih uslova, donosi rešenje o eksproprijaciji nepokretnosti. Ovo su pravila maltene, neko zloban bi rekao prekog suda, a ne regularnog postupka eksproprijacije. Time pokazujete vašu efikasnost, a ne mogu u katastar da zavedu stvari po tri-četiri godine.

Najzanimljiviji je član 15, gospodine predsedniče Vlade, jako važna. U članu 15, u poslednjem stavu kaže se jedna stvar koja mi je zaista nejasna. Vi ste vrsan pravnik i siguran sam da ćete znati ovo da mi objasnite. Konačni obračun između investitora i Grada Beograda biće sačinjen po završetku izgradnje svih objekata u obuhvatu…

Dobro. Hoćete mi dozvoliti da nastavim?

Dakle, konačni obračun, gospodine Bečiću, između investitora i Grada Beograda biće sačinjen po završetku izgradnje, poštovani građani, svih objekata u obuhvatu planskog dokumenta. Da li to znači, dobronamerno pitam, da ovaj stav kaže da je moguće da će investitor napustiti projekat bez da završi svaki od planiranih objekata na toj parceli? Šta onda radi Republika Srbija i Grad Beograd i kolike su naše obaveze i da li vi vidite da se tu krije opasnost da mi nešto platimo, a da oni to nisu završili?

Za kraj, plašimo se ovog investitora zato što je u Libiji pravio istu stvar. Evo, vidite kako izgleda libijski „Beograd na vodi“ (poslanik pokazuje fotografije). Onda idemo dalje, Kairo. Ovo vam je Kairo na vodi, poštovani građani. Dakle, nije izgrađeno ništa od onoga što je najavljeno, a u pitanju je ista firma. Onda u Keniji, poštovani građani. Evo, vidite, ništa nije izgrađeno. Onda u Erbilu, u Kurdistanu, Irački Kurdistan. Evo, pogledajte. Doduše, napravili su samo jednu garažu od salona automobila. Onda u Pakistanu, Siriji, Nigeriji, Indiji, poštovani građani, ništa nisu napravili. Evo, vidite kako izgleda, liči na „Beograd na vodi“ itd.

Ja ne tvrdim da su oni neozbiljni, samo izražavam bojazan koju građani Srbije iznose ovde i pitaju zašto je ovo bilo neophodno? Zašto nije urađeno na neki drugi način, kako smo predložili? Zašto se krši možda zakon i Ustav? Zašto nije struka konsultovana i da li ste svesni da posledice ovakvog posla ako krenu loše, predsedniče Vlade, imaćemo očišćen plato, slažem se, imaćemo i vodu i struju i gas i saobraćajnice, slažem se, ali je zakon prekršen, Ustav je prekršen, plan ne postoji, arhitekta ne postoji, ništa ne postoji i neko mora da odgovara za ovo. Hvala.

Gospodine predsedniče Vlade, neću reagovati na poslanika sa mesoterapijom, ali ću vas da pitam, sa mesoterapijom.

Dakle ovako …