… ali da objasnimo predloženi amandman pre svega, da ne bi bilo zabune. Vidim da ima dosta zabune.
Nije nikakav problem i DS podržava smanjivanje broja članova upravnog odbora. Dakle, to smo rekli i u načelnoj raspravi, to kažemo i sada. Ono što nama smeta i što pokušavamo da promenimo ovim amandmanom, uvažene kolege, to je pravljenje drugačijeg pariteta u mestima članova upravnog odbora. Dakle, nemojte pokušavati, verujem ne zlonamerno, da građanima predstavite ovu stvar na neverovatan način, kakav smo malo pre slušali.
Razumem da vam smeta ovaj predlog iz nekog razloga, ne želite da ga prihvatite, to je u redu, ali mi nije jasno kako ste od toga da se broj članova Vlade u odboru smanji, a broj članova Socijalno-ekonomskog saveta poveća za jedan, a da broj ostane u skladu sa onim što ste sami predložili, kako ste od te činjenice došli do toga da demokrate hoće da sačuvaju bahato trošenje i veći broj članova odbora? Samo mi to objasnite. To nema veze ni sa matematikom, ni sa logikom, ni sa zdravim razumom, nema veze ni sa istinom.
Dakle, ja vas shvatam, razumem, pa čak imam i simpatiju prema tome kada se suočite sa ovako čistom situacijom, da imate želju da kažete – Miškovići, ili da kažete – hoće veći broj, ili da kažete – Beograd na vodi, vi ste protiv. Kakve to veze ima sa ovim amandmanom?
Dakle, mi tražimo da broj bude taj, ali da broj predstavnika Socijalno-ekonomskog saveta bude veći za jedan, a broj predstavnika iz Vlade manji za jedan. Broj dakle, ostaje isti.
Kao što vam nije jasno, i građanima nije jasno, da se zadužite osam milijardi evra, a tvrdite da dug pada, a dug raste. Evo ista stvar, paralelu pravim samo, bez namere da izazivam polemiku. Nikako da se saberete.
Šta je loše u tome, uvaženi ministre, da se broj predstavnika Vlade smanji za jedan, a broj predstavnika Socijalno-ekonomskog saveta poveća za jedan, ostajući na broju koji ste sami predložili? Dakle, ne pričamo mi o uštedama, mi pričamo o uticaju, mi pričamo o mogućnosti da zainteresovane strane se bore za svoja prava i svoj interes u legalno izabranom organu predviđenom zakonom. To je sve. Smatramo da je to bolje zbog boljeg dijaloga, zbog kvaliteta donošenja odluka.
Ako već imamo upravni odbor, jedan anahronizam, jedan ostatak prošlih vremena, ne mislim na ona prošla vremena koja su vama u glavi, nego neka čak i pre toga, dobar je korak smanjiti broj ljudi u odborima, dobar je korak, ali sledeći korak mora biti potpuna deregulacija u smislu nepotrebnih organa upravljanja, ili u ovom slučaju, pseudoupravljanja, kvaziupravljanja. Treba da imaju svoji predstavnici i ljudi iz sindikata i ljudi koji okupljaju poslodavce, mnogo više nego što je sada predviđeno u smislu uticaja, ne numerički, ne kvantitativno. To je ono što pokušavamo da vam objasnimo.
Nije u redu da nas Svetski ekonomski forum, na koji se često pozivate kao ideal, ideal vaše, čak bih rekao, amaterske neoliberalne vlasti, nas spusti na svojoj listi za 10 mesta u protekle dve godine zbog vaše neefikasnosti. Mi smo neefikasna država, gospodo. Hajde to da popravimo, hajde to da popravimo. Tu činjenicu da smo nažalost na svim tim rang listama pali, pali kod onih organizacija na koje se pozivate. Ne može da sakrije nijedan tramvaj koji postavite da zapreči protestante. Ovde nemate tramvaj da ga postavite. Ovaj deo nema, ali oslikava činjenicu da malopre pričate o nečemu što nema nikakve veze sa temom.
Niste reagovali, gospodine predsedavajući. Sada vidim da me gledate sa isčekivanjem da me prekinete i ja ću se…

Zaista se vraćam na član.
Molim vas, bez namere da izazovem polemiku, razmotrite ovaj amandman. On u sebi sadrži istu ideju. Vršim rekapitulaciju, on u sebi sadrži istu stvar, samo je paritet drugačiji. Dajemo više uticaja moći onima koji su zainteresovani, onima koji su iz sindikata, onima koji predstavljaju poslodavce, a ne Vladu. Vlada će pokazati snagu, kako kaže ministar, da vodi i da upravlja time što će izvršiti deregulaticiju. Vi ste neoliberali, vi ste za deregulaciju. Evo, deregulišite. Što sada ne deregulišete kada imate moć u rukama, nego moramo da čekamo da odete da bi mi ovakve stvari sproveli? Hvala.

Hvala gospodine predsedavajući.
Znamo mi da je osnivač Republika Srbija i znamo da Vlada Republike Srbije je ono što natkriljuje sve što se pod njenim skutima dešava, ali sam vam rekao da je stvar jednog novog pristupa.
Vi ne gubite ništa u broju predstavnika, vi samo gubite u tome što nema potrebe da se neko oslanja u budućnosti, ne vi lično, nego bilo ko, na većinu u okviru Upravnog odbora. Vi na ovaj način u stvari stimulišete dijalog između dve grupe ljudi koji sede u upravnoj strukturi Zavoda za zapošljavanje, to je sve.
Ne vidim zašto Vlada ne bi imala tu hrabrost i tu snagu da iskorači iz onoga što se zove uobičajeno. Ništa nije u Srbiji uobičajeno sa ovako visokom nezaposlenošću i zato treba stvari menjati i, uostalom, zato mi se čini da su građani i glasali za vas da se stvari menjaju.
Podržavamo, ponavljam, smanjivanje broja članova Upravnog odbora, podržavamo i da direktor nije automatski član odbora, rekli smo to i u načelnoj raspravi. Ono što molimo, pokušavamo da vas na neki način uputimo i da čujete ove argumente, gospodine ministre, da se promeni paritet, to je ono što želimo da uradite. Zaista ne vidim nikakvu snagu u odgovoru – to je bilo tako, Vlada upravlja i zato treba da ima većinu. Zašto? Zašto treba da ima većinu u jednom organu koji suštinski nikada do sada nije pokazao opravdanost svog postojanja uopšte, a kamoli nešto drugo. Kada već znamo da je tako, a jeste tako, dozvolite, uradite, pokažite da ste u stanju da smanjite broj predstavnika Vlade za jedan, a da povećate broj predstavnika Socijalno-ekonomskog saveta.
Naročito imajući u vidu sva negativna iskustva iz prošlosti, sve greške, sve promašaje, evo vam prilike da to promenite. Prosto, smanjivanje je pozitivno, ali ovo je onda stvar koja zaokružuje da taj proces zaista ide u jednom dobrom pravdu i da ljudi koji su životno zainteresovani za funkcionisanje Zavoda za zapošljavanje zaista imaju mogućnost da sa Vladom govore na ravnoj nozi, što se kaže. Bez obzira što bi Vlada imala jednog manje, ona je snažna jer je Vlada, ona je snažna jer doprinosi delom budžeta, ali delom i to ne većinskim delom.
Prema tome, ne postoji nijedno ni matematičko ni logično opravdanje da stvari budu ovakve ministre. Ne želi niko u Srbiji da tera bilo kog investitora, bilo kog investitora, molim vas, to nema nikakve veze sa ovim. Investitor je onaj koji po definiciji investira svoj kapital u realizaciju određenog projekta, koji je prethodno prošao zakonsku proceduru. Niti je neko uložio svoj novac, niti je prošao zakonsku proceduru, samim tim ne može ni biti investitor. Hvala.

Gospođo predsednice, uvažene kolege, samo nekoliko pitanja Vladi Republike Srbije. Prvo pitanje se odnosi na ministra Sertića, ministra privrede.
Mi smo najmanje dva ili tri puta postavljali pitanje za radnike zaposlene u preduzeću koje se zove „Interlemind“ iz Leskovca koji godinama pokušavaju da reše svoj problem nakon što se bivši vlasnik povukao iz firme bez ikakvog obaveštenja i napustio firmu. U međuvremenu, privatni izvršitelj ulazi u fabriku na osnovu zahteva poverioca i uvodi privatno obezbeđenje. Inače, ovaj primer kao i mnogi drugi suštinski jeste paradigma onoga što se danas dešava u Srbiji sa preduzećima koja su bila u procesu privatizacije, gde je privatizacija bila neuspešna, gde ništa nije urađeno na reviziji neuspešnih privatizacija i ono što je najvažnije niko nije odgovarao za kriminalne privatizacije.
Dakle, moje pitanje ministru Sertiću – šta ćete uraditi povodom zahteva radnika „Interleminda“, kako ćete i na koji način obeštetiti te radnike, omogućiti im da dobiju zaostale plate, povezati radni staž i uplatiti zdravstvenu i socijalno i penziono osiguranje? To pitanje se odnosi i na stotine drugih fabrika u sličnoj situaciji koje su danas u Srbiji.
Drugo pitanje je za ministra pravde, gospodina Selakovića, da li zna i kako misli da svi zajedno u državi Srbiji stanemo na put privatnim izvršiteljima koji, po informacijama koje dobijamo danas u Srbiji plene imovinu, naročito u centralnoj i južnoj Srbiji, i oduzimaju nekada i za dug od 500 dinara uzimaju u protivvrednosti od 30 hiljada dinara sa kamatom?
Dakle, danas se vrši fendovanje ili plenidba imovine građana Srbije, koji žive u krajnjem siromaštvu i moje pitanje ministru je kako, da li promenom zakona, da li amandmanima, da li nekom instrukcijom ili podzakonskim aktom Vlade možemo zaustaviti ovu praksu potpune nekontrolisane plenidbe građana Srbije, koji ne mogu da sastave kraj sa krajem?
Treće pitanje za ministra kulture Tasovca, odnosi se naravno, po nama, katastrofalno neuspešnu štetnu privatizaciju „Avala filma“. Vi znate da su građani ustali u odbranu ovog državnog preduzeća koje nije samo preduzeće, ono je baštinik i čuvar našeg kulturnog i filmskog nasleđa. Po ovom aktu privatizacije, koji je juče i formalno završen, poštovani građani, ne samo da je „Avala film“ sa svojim izuzetno vrednim zemljištem u Gradu Beogradu, otišlo za tepsiju ribe, i otišlo za cenu jedne tajkunske nekretnine na Dedinju, već i ceo fundus filmskog blaga ove države od 1945. godine do danas se stavlja na raspolaganje bez bilo kakve klauzule koja bi onemogućila prodaju ovih klasika filmske industrije, i klasika našeg kulturnog nasleđa, koji je deo našeg zajedničkog i posebnog identiteta.
Smatram da je ovo potpuni skandal, da Ministarstvo kulture, kao i Agencija za privatizaciju kojima postavljam ovo pitanje, neophodno je da nešto učini i da ovu sramotu isprave i da ovu potpuno neverovatnu stvar prekinu.
Poslednje pitanje je za ministra Vulina, šta se dešava sa majkama, porodiljama, koje su zaposlene u preduzeću „Želnid“, koje su se nekada u okviru železnica bavile štampanjem voznog reda, evo to znaju sigurno i prisutne kolege, i ostalih karata, koje nekoliko meseci, godina, 20 meseci nisu dobili dohodak? Fiktivan im je bio radni odnos, knjižice im nisu overene, i naravno, u pitanju su nekih četiri do pet trudnica koje su se u međuvremenu porodile, dobile su samo deo onoga što je trebalo da se uradi.
Račun ovog preduzeća je u blokadi, pokušana je privatizacija, privatizacija je propala, rasprodate su mašine, ljudi su ostavljeni na ulici i zaposleni postavljaju pitanje Skupštini Srbije preko nas, kako i na koji način, gospodine Vulin, gospodin ili gospođa direktor Agencije za privatizaciju i ostali, koji ovakve stvari gledate danima, mesecima, uz jedan jedini odgovor koji do sada imate to je retrospektiva, šta se dešavalo i kada je počeo proces?
Ponavljam, pitam vas ovo u ime građana Srbije koji neće da slušaju vaše sudske procene, to sudovi i tužilaštva neka rade, nego pitaju šta ćete vi za tri godine vlasti da uradite, da prekinete ovu praksu uništavanja i ono malo srpske privrede što je ostalo, uništavanje ugroženih socijalnih grupa, zbog nedostatka isplata i kašnjenja isplata za bazičnu egzistenciju.
Ovo je samo jedan od primera ljudi koji su u okviru „Želnida“ samo primili deo prihoda koji se očekuju. Time bih završio ovaj krug pitanja Vlade.

Gospodine predsedavajući, gospodine ministre i saradnici, poštovane kolege narodni poslanici, imamo dva predloga zakona. Naravno, ja ću pokušati da se osvrnem što kraće na komentar i da dam komentar zakona o izmenama i dopunama Zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti.
Ovaj zakon, odmah da kažem, i predlog ima jednu dobru tačku koju sam primetio kao značajan iskorak u odnosu na dosadašnju praksu. To je član 5. koji predviđa da nezaposleno lice koje se dodatno obrazuje i obučava, osim troškova obuke i prevoza, dobija odgovarajuću novčanu pomoć, i to predstavlja dodatnu meru podrške nezaposlenom u procesu sticanja mogućnosti za zaposlenje i predstavlja, po meni, jedinu meru u Predlogu zakona koja predstavlja unapređenje postojećeg rešenja. Ostale stvari su manje-više ili kozmetičke ili nedovoljno definisane ili sa nedovoljno jasnom projekcijom, planom ili rokovima.
Ono što treba istaći da građani Srbije čuju, a to je da ovim izmenama zakona naknadu za slučaj gubitka posla dobijaju od Nacionalne službe za zapošljavanje samo oni koji su u kontinuitetu, 12 meseci, radili u nekoj firmi pre toga, dok oni koji su dobili otpremninu veću od minimuma određenog zakonom nemaju pravo na tu naknadu. To je, čuli ste i ranije, ministre, jedna od glavnih zamerki za ovaj predlog zakona. Dakle, vi ovim predlogom oduzimate ustavno, zakonsko, ljudsko pravo nezaposlenom licu koje je po prirodi svog odnosa sa prethodnim poslodavcem dobilo otpremninu. Sada pošto ste dobili otpremninu, zamislite, ne daj Bože, veću od zakonom propisane, nemate pravo na naknadu za slučaj nezaposlenosti.
Po kom osnovu, po kom pravnom aktu, po kom ljudskom civilizacijskom ili levičarskom postulatu vi oduzimate ljudima pravo na naknadu za slučaj nezaposlenosti? Ne čudi me to, ako znamo da smo jedina država u širem regionu, a možda i u Evropi koja po vama ima pad nezaposlenosti i rast zaposlenosti, a svi podaci, do duše zavisnosti u kojoj instituciji gledate te podatke, govore potpuno drugačije. Niste u stanju da koordinirate, ujednačite vaše institucije u domenu statistike. I vi to jako dobro znate, jer znate da jedan podatak imate od Ministarstva privrede, drugi od Ministarstva finansije, treći od Narodne banke Srbije, četvrti podatak od MMF, peti podatak imate od raznih drugih institucija i tu više niko ne može da iznese konkretan podatak.
Dakle, malo je urađeno na ujednačavanju naše statističke prakse, što omogućava Vladi da stvari spinuje i pokazuje onako kako misle da njima odgovara. Mi nesumnjivo utvrđujemo da je u ovom periodu više ljudi bez posla u Srbiji, možda ih se više prijavilo na zavod, ali ih je više bez posla u Srbiji. Projekcija po MMF je da smo jedina država u regionu koja će imati i rast nezaposlenosti, nažalost i imaćemo, bićemo i evropski rekorderi po drugim nepovoljnim pokazateljima.
Imaćemo pad industrijske proizvodnje, pad BDP, jedini u širem regionu. To su podaci MMF. I vi ste to sigurno videli, ali nemojte sada da nam kažete laže MMF, nema pojma šta priča. Pošto vam nekada odgovara šta oni kažu, a nekada vam ne odgovara.
Inače, po statističkom biltenu Narodne banke Srbije, poštovani ministre, imamo u decembru 2014. godine broj nezaposlenih 742.000, u januaru 754.000, znači rast. Istovremeno imamo pad broja zaposlenih milion i 700 na miliona i 705 hiljada. Prosečna plata u decembru je bila 49.970, a u januaru je bila 39.285. To je rezultat vaše vlasti za samo dva meseca. To je rezultat vaše vlasti, a pošto ja ne želim da se s vama jurim ovde po ovoj statistici koju niste u stanju da ujednačite, ja samo hoću da kažem, da nažalost, građani Srbije i način na koji žive vas u potpunosti demantuju i ono što javno propagirate i govorite je u dubokom neskladu sa realnim životom u Srbiji na njenim ulicama, gradovima i selima. Sviđalo se to vama ili ne, nikakve zavere, mržnje, neprijateljstva ovde nema kada vam ovo kažem.
Osnovno je pitanje kako ćete ovim zakonom to da rešite, ako ljudima koji su dobili otpremninu oduzimate pravo na naknadu za slučaj nezaposlenosti? To je pitanje. Oni su dobili otpremninu, pa šta snašli su se. Kako objašnjavate da ste oduzeli 2% iz Fonda za zdravstvo i to uplatili u PIO fond i onda to poštovani građani prikazujete kao rast. Eto, odakle pare.
Oduzeli ste od zdravstva, a ubacili u PIO fond, 2% prošle godine. dobro, nije, uredu. Možete vi da prikažete stvari kako god želite, ja to razumem. Nije stvar u tome da li će građani meni više verovati ili vama, samo neka opipaju po praznom džepu, dok istovremeno gledaju šećerleme sa ekrana koje im se dele.
Prosek naknade za slučaj nezaposlenosti biće godinu dana prosečne plate, ne više šest meseci. I to ste predvideli ovim izmenama. Naravno član 1. famozni, po kome Upravni odbor NSZ smanjuje broj sa devet na sedam. Mislim da je to dobro, ali disparitet je napravljen u korist Vlade Srbije. Dakle, broj članova koji predlaže Vlade biće četiri, tj. ostaje četiri, a smanjuje se na tri predstavnika članova koje predlaže Socijalno ekonomski savet.
Dakle, slažem se da je dobro da direktor NSZ ne treba automatski da bude član Upravnog odbora. Slažem se i sa onima koji misle da treba uopšte da postavimo pitanje šta će nam NSZ? Evo, ministre, odgovorite, to je možda malo jedna vrlo smela teza ili hipoteza, kako god hoćete. Šta će nama NSZ?
Znate šta građani Srbije kažu? Ukinite tu NSZ ionako se u strankama odlučuje o poslu. Onda čovek, ako hoće da se zaposli ide u pokret socijalista, ide u SNS, ide u SPS, SDPS možda manje, nisam siguran kako kotirate, kod Velje Ilića verovatno ne može ništa, eto to vam je poštovani građani današnja nova služba za zapošljavanje koja država kontroliše i ima upravni odbor. Šta će im Upravni odbor? Vi treba da ga kontrolišete i vas da pitamo direktno za odgovornost.
Nacionalna služba za zapošljavanje, nije vam važan Socijalno ekonomski savet, smanjujete njima broj, a ostaje četiri predstavnika Vlade. Da li će premijer Vučić biti u tom upravnom odboru? Da li ćete vi biti? Mene interesuje zašto je moralo tako da se pravi disparitet? Zašto nije smanjen broj članova Vlade, na primer, a predstavnici sindikata i poslodavaca da se poveća za jedan? Zašto? To me interesuje.
Ono što takođe hoću da kažem u stavu 2. treba dopuniti ovaj stav i treba reći da druge mere aktivne politike zapošljavanja usmerene ka zapošljavanju lica iz stava 1. tačke 8. ovog člana mogu se kreirati na godišnjem nivou akcionim planom i ono što vama ne dostaje u predlogu – sa troškovima realizacije. Ne piše vam – sa troškovima realizacije. To je verovatno previd u pitanju. Bilo bi dobro da se to usvoji.
Član 5. već sam komentarisao, to je dobro rešenje. Onda imamo član 6. gde se predviđa da se briše obaveza poslodavca da zaključi ugovor o radu prilikom izvođenja javnih radova. Smatramo da u današnjoj Srbiji opšte diskriminacije, suzbijanje radnih prava građana Srbije, ova odredba može biti osnov za buduće zloupotrebe, jer taj poslodavac kao što znate jedva čeka da nema nikakvu obavezu i vi im uporno izlazite u susret. Šta će njemu ugovor o radu, ima da radiš tu koliko ti ja…uostalom na osnovama vašeg zakona o radu koji je katastrofalan, pa sada dopunjujete tu stvar. Mi mislimo da bi tu trebalo da piše da poslodavac koji sprovodi javne radove zaključuje sa nezaposlenim odgovarajući ugovor o radu, u skladu sa propisima iz oblasti rada i javnog konkursa.
Takođe, moram da kažem da je u nedavno objavljenom izveštaju sa prolećnog zasedanja Srbija je jedina zemlja u Evropi kojoj MMF predviđa pad BDP u odnosu na prethodnu godinu, a rast stope nezaposlenosti. To sam već rekao. To je zvaničan podatak, koji naravno brine svakog građanina Srbije. Projekcije MMF na osnovu kojih ste smanjivali plate i penzije u Srbiji su vam tada bile relevantni podaci, njihovo predviđanje, a sada vam ne valja njihovo predviđanje. Vrlo jednostavan odgovor, ujedno i pitanja.
Projekcija MMF polazi od sledeće premise, da će privatizacija 500 do kraja 2015. godine ostaviti bez posla oko 30.000 građana Srbije. Dakle, oko 30.000 građana Srbije, plašimo se da je moguće, verovatno ostaje bez posla, po MMF. Korporatizacija javnog sektora i ostale stvari koje nameravate da uradite, po proceni Fiskalnog saveta ostaviće čak do 27.000 bez posla, plus ovih 30.000 je 57.000 ljudi bez posla. To su procene relevantnih institucija na koje se često sami pozivate.
Povećanje uplate u PIO fond po nama nije posledica povećane zaposlenosti, nego povećanje stope doprinosa, kao što sam rekao za PIO, prošle godine za 2% i bolje kontrole naplate ovih samih doprinosa, što je svakako pozitivno i naravno smanjenje poreza na plate.
Članom 12. se predviđa da obavezu da nezaposleni mora vratiti novčane naknade na koje je imao pravo NSZ, a ne precizira se ko je odgovoran za grešku. Dakle, ukoliko se utvrdi neka greška, on je u obavezi da vrati sredstva koja je primio, ali ono što ste prevideli nije precizirano da je do greške došlo njegovom krivicom.
Dakle, molim vas da ovu stvar ispravite i da napišete – u slučaju da je došlo do greške krivicom nezaposlenog lica, jer ovako kako je napisano može se potpuno pogrešno tumačiti. Ne znam da li ste uopšte primetili, to je član 12.
Ove promene i izmene nisu dubinskog karaktera. U sebi imaju dosta kozmetike i suštinski moglo se mnogo, mnogo više i bolje uraditi, ali ono što ste svakako uradili, ono što ste se svakako potrudili je da dodatno smanjite prava nezaposlenih lica u Srbiji, da im oduzmete pravo na naknadu u slučaju da su dobili otpremninu, što nikakve pravne, ljudske, socijalne veze nema jedno sa drugim.
Vi jedno pravo ukidate zato što je neko ostvario prethodno pravo sa firmom u kojoj je radio. To je nezabeležen slučaj u skladu sa nacionalnom kataklizmom koja u Srbiji postoji danas i koja se zove nezaposlenost i koja treba da je neprijatelj svih nas.
Kako rešavate problem nezaposlenosti? Evo kako rešavate - neprecizno, nedovoljno, bez ugovora, sa sužavanjem prava na naknadu, sa smanjivanjem naknada zato što se računa šest meseci a ne godinu dana. To je kratak prikaz onoga što ste vi nama doneli, sa projekcijama MMF i Fiskalnog saveta, poštovani građani, koje pokazuju da ćemo jedini imati pad BDP i rast nezaposlenosti. Kako ćemo to da rešimo ministre? Koji su konkretno javni radovi? Kako ćete realizovati akcione planove, projekcije, dogovore, dijalog, projekte. Od IPA fonda smo dobili novac za razne stvari. Gde je otišao taj novac? Kako je iskorišćen? Ko zapošljava partijske kadrove dok imamo zabranu o zapošljavanju? Zašto se u ovoj zemlji novac arči na razne stvari umesto za ono što je neophodno? Najveća kataklizma Srbije je nezaposlenost, ubedljivo. Nema te statistike, od sedam koje imate u zvaničnim organima Srbije, koje mogu pokriti ono što niste uspeli da uradite za tri godine. Niste uspeli. To je naše pitanje.
Po pitanju Predloga zakona o upotrebi znakovnog jezika, samo par stvari, samo par stvari, o tome će više govoriti drugi poslanici Demokratske stranke. Potrebna je drugačija klasifikacija osoba sa oštećenjima. Potrebno je da oni sami biraju tumača i da se oni uključe da ti ljudi budu, da njima bude omogućeno da oni izaberu ljude koji će im biti tumači u određenim situacijama za određene potrebe. Potrebno je da lokalna udruženja osoba sa oštećenim sluhom ili vidom imaju svoj lokalni spisak sa koga će birati tumača a ne da sve bude centralizovano. To ništa nije predviđeno.
Ukinuti odredbu po kojoj poslodavac plaća tumača prilikom intervjua za posao. To je diskriminatorski. Kažem, ta stvar može jako da ošteti ljude zato što moraju da dođu za posao da razgovaraju… Pa dobro ako nema još bolje. Pročitali smo. Ne znam kakav tekst vi imate. U stvari, kakav ja imam.
Ono što mi je jedna od najvećih zamerki svaka referenca na sredstva na finansiranje su u formi nedovoljno definisana. Ona su u formi – ako bude, u odnosu na sredstva, kada se sredstva obezbede, nema ni rokova ni sredstava, ni projekcije, ni numeričkog prikaza. Kako to da tumačimo? Naravno da ćemo svako pravo konzumirati kroz zakonski predlog kada se obezbede sredstva, ali šta to znači? To meni baš tako znači kao srpska politika danas- uradićemo, promenićemo, planiraćemo, potrudićemo se, rešićemo, ima načina, bolji smo nego oni pre nas. To je cela politika vaše Vlade.
Na žalost građana Srbije, realnost, životni standard koji je duboko narušen u poslednjih 10 godina, ali u poslednje tri godine je naročito. Rast nezaposlenosti, različite metodologije, različiti politički pravni trikovi kojim presipate brojeve sa jedne stavke na drugu. Sve je to, što kaže moja koleginica, legitimno, ali je problem što to nema blage veze sa životnom napolje. Taj život napolju nekada ste dobro poznavali. Možda je vreme da se podsetite, ministre, i da nam kažete kako ćemo sadašnji problem i budući problem u ovoj zemlji koji je endemski, koji je ogroman, koji je rastući, da rešimo.
Samo vas molim, ako ikako imate snage i intelektualnog poštenja da sada ne počnemo razgovor o tome ko je šta radio, već da pričamo o tome šta vi radite i šta ćete raditi, ne zato što se toga plašim i ne zato što mi grohot kolege iz Vrnjačke banje smeta, nego zato što je to što građane zanima, a oni koji su kršili zakon, tu ćemo se složiti, ne mislim na uvaženog kolegu s leve strane, oni treba da odgovaraju.

Možete zamoliti privatnika iz Vrnjačke banje da mi se ne smeje glasno?

Niste čuli. Ko?

Smeje mi se čovek glasno sve vreme i dobacuje.

Nije osmeh, gospodine Bečiću.
Evo, pošto pričamo o osobama koje imaju problem i moraju da koriste znakovni jezik, ja mogu vama efikasno da objasnim da je osmeh nešto što nema audio efekat, a glasan smeh ili grohot je nešto što ima audio efekat. Izaziva slušni aparat da reaguje.
U ovom slučaju smo imali baš takvu situaciju, ali niste primetili.
Ja se stvarno izvinjavam ako mislite da sam ja uvredio dom, izvinjavam se svim kolegama, ali bio bi red i da se oni suzdrže od takvih…

Dobro.
Zamolio bih na kraju ministra, ako je u mogućnosti, da kroz argumentovanu raspravu bez ovih nepotrebnih političkih prepucavanja ako može da odgovori na ova konkretna pitanja. Hvala lepo.

Tako je. Hvala, gospodine predsedavajući.
Kao što znam da se prethodni govornik neće prepoznati u tome da je vlasnik hotela koji je gradio dok je bio u javnom preduzeću, da je to u skladu sa brigom o nezaposlenima i postradalim građanima Srbije, ali tu se niko neće prepoznati. Samo stranke kada se spomenu konkretno, onda svako ima pravo na repliku. To ste pravilo uveli vrlo suženo i restriktivno i svaka čast.

Ne, ja samo širim to pravo. Razumete? Dakle, kao što se gospodin ne može prepoznati jer je gradio hotel dok je radio u javnom preduzeću, tako se ni ja ne prepoznajem u tim obućarskim argumentima koji su na tom nivou.
Ali, suština jeste u tome da generatori krize i nezaposlenosti u Srbiji jesu ljudi koji su građanima pre tri godine, pazite, pre tri godine, koliko su na vlasti, obećali da će da zaposle Srbiju, da ukinu partijsko zapošljavanje, da eliminišu korupciju. Nijednu od te tri stvari nisu ispunili. Zaposlili ste 65.000 partijskih ljudi na svim nivoima u Srbiji, što košta preko 600 miliona evra. To je činjenica, to je ministar Krstić potvrdio i to je danas ministar Vulin potvrdio. I, šta ćemo sada sa tim da radimo?
Jeste, jeste, potvrdio je ministar Vulin u jednom momentu, ne znam sada koji od ministara je to rekao, ali ste rekli to. U tom smislu mislim da bi bilo korektno posle tog priznanja da nešto i uradite, ne selektivno ko iz koje stranke, već sa tom praksom da se najzad u Srbiji prekine, jer 65.000 ljudi koje ste zaposlili stranački na svim nivoima nije mali broj. Dakle, i lokalna preduzeća itd.
Inače, povećana je stopa doprinosa za PIO realno za 16,5%.

Dva posto se odnosi na ukupnu masu uplatilaca… (Isključen mikrofon.)

Hvala gospodine predsedavajući. Čekao sam da pročitate do kraja, za svaki slučaj.

Ništa.
Uvažena gospođo ministarka, poštovane kolege, ovde imamo predloge nekoliko zakona, pri čemu u njima zaista ima određenih novina i dosta pozitivnih stvari.
Predlog zakona o žičarama za transport lica ima nepreciznosti, ima previše regulacije, s jedne strane, a premalo s druge strane, prilično neusklađen tekst, deluje mi na momente kao da ga je dve grupe ljudi pisalo. Pridružujem se ovim kritikama interesne grupe, samim tim, bez obzira na političku konotaciju koja to izaziva, postoje bolji izrazi koji bi to mogli da kažu. Dakle, zaista, bez ikakve zle namere, da ostavimo bar u ovom trenutku politiku sa strane, postoje adekvatni izrazi koji bi to rešili, da ne unose neku nepotrebnu zabunu.
U članu 32, gde se reguliše pitanje ispitivanja prisustva nedozvoljenih supstanci kod izvršnih radnika na radu na žičarama, ima nekoliko stvari koje zaista izazivaju određene nedoumice. Dakle, određene nedoumice. Kaže se: „Ako izvršni radnik odbije ili ne pristane ispitivanju ili ako se ispitivanju ustanovi da je pod uticajem alkohola“, itd, itd. Ovde nedostaje jedna stvar, a to je – kada se vrši ovo ispitavanje. Ovako kako piše u Predlogu zakona, moguće je da to ispitivanje, tj. da ovlašćeni nadređeni izvršnom radniku može da ga uputi na ispitivanje kada on proceni da je to njemu korisno, iz nekog razloga.
Smatram da je ovde, bez obzira što možda nama u Skupštini to deluje nemoguće, život je pokazao da su i te kako moguće razne zloupotrebe. Dakle, mislim da je trebalo staviti – neposredno nakon uvida, ili neposredno nakon određene sumnje koja je nastala u tom smislu. Neka vremenska odrednica, čini mi se, poboljšala bi ovaj tekst.
U članu 34. radno vreme i trajanje smene, gde se naš zakon oslanja na Zakon o radu, za koji, kao što znate, smatramo da je jako loš, kaže se da radno vreme izvršnog radnika ne može trajati duže od 11 časova. Smatram da je to predugo i da je u pitanju posao koji zahteva visoku alertnost, zahteva visoko prisustvo duha i svesti i koncentracije tog radnika, zato što se ljudi prevoze. Ja znam da nekome od ovih iz interesnih grupa odgovara tih 11 sati, zato što mogu da naprave dve smene ili jednu smenu i da taj čovek bude na taj način izrabljivan, ali, 11 sati je predugo. Mislim da bi osam sati bilo sasvim primereno.
Dalje se kaže da „ministar uz saglasnost ministra nadležnog za poslove rada propisuje radno vreme i trajanje smene zavisno od organizacije i učestalosti saobraćaja“. Dakle, vi ministarka treba sa ministrom Vulinom da propišete trajanje smene izvršnog radnika, što, naravno, svakog dobronamernog građanina Srbije odmah dovodi u stanje visoke zebnje. Ako vi treba nešto sa Vulinom da dogovorite, nadam se da mi nećete zameriti, zaista se brinemo, zaista, i verujem da se i Vi brinete.
„Postupak od vanrednih događaja“, član 45. Ovde imam samo jednu sugestiju. Kaže se da je upravljač dužan odmah po saznanju o vanrednom događaju iz stava 1. da o tome obavesti nadležnu službu, misli se na hitnu pomoć, policiju, itd. Pre toga je stavljeno da je dužan odmah po saznanju da obavesti nadređenog. Dakle, trebalo bi promeniti redosled. Mnogo je važnije, osim što ste, naravno, objasnili da je dužan da pruži pomoć, što je u redu, i da bude obučen za pružanje prve pomoći, i to je u redu, mislim da bi ovde samo trebalo zameniti mesta dva stava – da pre nego što obavesti nadređenog, obavesti ljude koji mogu da pomognu spašavanju života, ništa drugo. To je što se tiče ovog zakona.
Što se tiče Predloga zakona o ugovorima o prevozu u železničkom saobraćaju, tu imamo nekoliko stvari. Prvo, ovaj zakon sam po sebi nije loš. On uvodi elektronske vidove za tovarni list i za druge stvari i mislim da je to jako dobro. Žao mi je što u nekim članovima postoji i dalje ona alternativna mogućnost, recimo, u članu 9, gde piše da „prevoznik može da objavi red vožnje na odgovarajući način u štampanoj ili elektronskoj formi“. Mislim da bi bilo bolje da piše: „i elektronskoj formi“. Znam da je stanje na železnici teško, znam da imamo puno zaposlenih na ko zna kakav način, znam da reformisati taj sistem je samo po sebi ogroman izazov i zadatak, ali, evo, ova sitnica mislim da bi poboljšala u procesu modernizacije, zato što imate propis na koji će onaj ko treba da reformiše železnicu, bio to direktor Stojčić ili ministar ili ko god, ili upravni odbor, nije važno, imati neko pokriće za modernizacijske korake.
Ovde se kaže recimo da „prodavac karata i naručilac prevoza pružaju informacije iz stava 3. ovog člana kad god je to moguće“. Inače, da vas podsetim da je članom 3. prevoznik dužan da na najprikladniji način pruži putnicima, na njihov zahtev, sledeće informacije, i tu sad imate opšte uslove, red vožnje, kašnjenje, bezbednost, itd. Mislim da ne treba ostavljati ovu odredbu: „kad god je to moguće“, već mislim da ovde mora biti imperativna norma, zato što se radi o ugovorima o prevozu i da tu ne treba ostavljati na volju ljudima koji su, čini mi se, neki, zaista u prilici da stvari posmatraju na način – lako ćemo.
Inače, sama Železnica, kako je ministarka to lepo primetila, je decenijama raubovana. Nemam bolji izraz, zaista. Mnogo sredstava su građani Srbije potrošili na železnice Srbije. Sve vlade su nešto pokušavale. Sve vlade su bile neuspešne i sada imamo sledeću situaciju. Doveden je novi generalni direktor, kad kažem – doveden, ne mislim ništa loše, dakle, čovek je izabran na tu funkciju, mislim da je dobro da je u pitanju gospodin Stojčić zato što je to čovek koji je dugogodišnji radnik Železnice. Prošao je sve instance i zaista nemam nikakvu zamerku. Najbolje je kada se postavljaju profesionalci ljudi od struke da vode velike sisteme koji prođu odgovarajući konkurs bez uticaja stranka.
Dakle, u tom smislu ja zaista nemam šta da dodam videćemo njegove konkretne rezultate. Voleo bih da postoji javno objavljeno na veb sajtu njegov plan šta on misli konkretno u kojim rokovima da uradi sa time. To još nemamo. To ćemo morati u nekim narednim promenama zakona da uvedemo kao imperativ da mora da se uradi jer bez toga javnost nema uvid, a samim tim onda i ministri i ljudi koji vode Vladu se nalaze u teškoj situaciji da treba nešto da procenjuju onako i znate često pod uticajem ljudi koji rade u velikim sistemima.
Inače, ako ja dobro razumem, a ministarka će me sigurno ispraviti, Železnica je ili podeljena ili u procesu podele na četiri dele. Sada se izvinjavam ako malo lutam, ja govorim na osnovu informacije iz same Železnice koju sam dobio.
Ono što zabrinjava zaposlene na „Železnici“ je da oko podele, podeli se pristupalo ili planovima za podelu se pristupalo na način da su se uži krug ljudi dogovaralo, mahom neki vodeći ljudi iz sindikata i ljudi koji vode te delove, o tome ko će da ide u koji deo, pri čemu se favorizovala ta direkcija, čini mi se za infrastrukturu, a ostale su bile onako, maltene po kazni.
Ceo postupak je urađen vrlo kratko, bez jasne analize, ili dovoljno duge analize, na stručnim osnovama i to za mesec dana i uglavnom su se svi gurali, profitabilni direktori i stavljali svoje ljude u infrastrukturu.
Čini mi se i plašim se da se ta podela nije radila prema potrebama firme i postojećim kadrovima, već po tome ko ima jaču vezu. Vi, ministarka znate jako dobro o čemu ja pričam ovde i plašim se da nije tako, ništa drugo ne tvrdim.
Vi znate, takođe da postoji, gospodin izvršni direktor Rajko Ković, koji, kako kažu u „Železnici“ ima ogroman uticaj, čak mnogo veći od samog direktora Stojčića.
Između ostalog, treći problem je što još uvek nemamo direktora nabavki u „Železnicama“, a znate da je to jedan od strateški najvažnijih delova „Železnice Srbije“ i samim tim su moguće razne, razne manipulacije, nameštanja nabavki i ostale stvari.
Mislim da je loše što nemamo, što „Železnice“ nemaju direktora nabavki i znamo da je bilo pokušaja da se to uradi, pa je to izazvalo neke nedoumice u javnosti, ne bi u to ulazio. Ali, u svakom slučaju mislim da je to neophodno uraditi.
Ilustracija svega ovoga što piše u Zakonu, u članu 5. stav 1. definiše se šta je nesreća, železnička - Nesreća je neželjeni ili ne planirani iznenadan događaj ili specifičan niz takvih događaja koji ima štetne posledice. Sudari, iskliznuća iz šina, nesreće na putnom prelazu u istom nivou itd.
Imali smo prošle godine, ministarka, ne znam da li znate, u jeku kampanje za parlamentarne izbore, negde kod Sopota nesreću. Dva teretna voza su se sudarila i to je na neki način sakriveno od javnosti, zataškano, niko za to nije odgovarao i dobile su određene privatne firme. Jedna privatna firma je dobila posao sečenja starih vagona i prodavanja gvožđa i bakra, inače to je, šteta je od milion evra napravljena, dobro je da niko nije poginuo.
Inače, evo kako je to izgledalo poštovani građani, niko se nije potrudio da to građane Srbije obavesti da smo imali sudar dva teretna voza i da tu niko nije, apsolutno odgovarao, ništa samo je jedna firma dobila posao, privatna firma ne znam kome je bliska, ali kako pričaju u „Železnici“, tamo je alfa i omega jedan čovek.
Naravno, na kraju ostaju dva pitanja za vas ministarka, pošto su nam maltene svi parametri na nivou jedne trećine na odnosu na EU, kako ste rekli, to je poražavajuće.
Takođe, imamo veliki problem sa 65 miliona evra za remont vagona, koje je utvrdila DRI i moramo, čini mi se da država mora tu stvar da reši i ja znam da se vi slažete da je to trajalo godinama, da je godinama neko, očigledno vršio proneveru državnog novca pod firmom „Remonta vagona“, godinama je to trajalo i mislim da za 65 miliona evra koji su nestali u vazduh, neko u ovoj zemlji najzad mora da odgovara imenom i prezimenom i da vidimo ko su ti ljudi.
Takođe, da vidimo ko su ljudi, pošto smatram, ja lično smatram i nadam se da će te me podržati, ako ne sad, jednog dana verovatno hoćete, da se uvede krivično delo partijskog zapošljavanja. Zato što sadašnji Stojčić, gospodin Stojčić nije vršio partijsko zapošljavanje, još uvek, ali njegov prethodnik gospodin Simonović i te kako jeste, vi to znate.
To su bile stotine ljudi koji su partijski zaposleni i tu su pare nestale. Tu je nestao novac građana Srbije. Železnica je strateška stvar za svaku državu, ona se ne sme privatizovati i ona mora da se napravi funkcionalnom, operativnom i efikasnom i za to građani Srbije svake godine, pod svakom vlašću plaćaju milione, milione evra.
Dakle, u tom smislu, ja vas molim da mi kažete, šta će biti sa istragom, ili kakva vi imate saznanja oko pronevere 65 miliona evra, da li će neko odgovarati za ovaj ili slične incidente, sudare koje smo imali na našoj železnici, da li će neko konkretno odgovarati što nam nekada vozovi kasne i po 13 sati? Dakle, da li mi možemo nešto uraditi?
Mislim da ste, kao Vlada, evo jedna pohvala, prosto ne mogu da verujem da ću ovo reći, dobru stvar uradili, što se ljudi šalju na konkurs, što nema partijskog postavljanja direktora u „Železnicama“, za razliku gospodina Simonovića, koji je bio čist partijski kadar. Treba nastaviti tim putem, ja vas u tome podržavam. Mislim da je to put, mislim da svi ostali direktori, naročito oko nabavki moraju biti profesionalci. Mislim da jako puno zavisi od tog čoveka.
Mislim da je ceo sistem tako uvezan, kao hidra i da taj koji dođe to da radi, je neophodno da bude čovek, ne smo da je van svih partijskih talova, nego mora biti čovek koji je spreman da zaustavi ovo što se decenijama dešava u „Železnici“, naročito u nabavkama.
I naravno da su zaposleni na „Železnici“ zabrinuti i naravno da su ogorčeni i naravno da traže odgovore na ova pitanja. Ja se nadam da će te ih vi dati danas, ili bar delimično. Hvala lepo.