Poštovana predsednice, poštovani ministre, kolege, uvaženi državni sekretari, profesore Đukiću, profesore Vekiću, koleginice i kolege narodni poslanici, dragi građani Srbije, pred nama su danas dva predloga zakona iz sektora zdravstva koja su jako važna, s obzirom da regulišu neka prava koja do sada nisu bila regulisana na jednom mestu. Pričam o Zakonu o medicinskoj dokumentaciji, ali ću pre toga krenuti sa prvom izmenom Zakona o zdravstvenom osiguranju.
Lepo je da ste vi danas kao ministar zdravlja, kao republička Vlada, u Skupštinu Srbije došli sa dva zakona, od kojih je jedan izmena Zakona o zdravstvenom osiguranju. Želim da vas upoznam da sam ja danas podneo jedan predlog izmene Zakona o zdravstvenom osiguranju, tako da i opozicija i vlast rade na tome da poboljšaju kvalitet zdravstvenog osiguranja i zdravstvene zaštite.
Ono što su svi govornici danas u prepodnevnoj raspravi govorili o izmeni Zakona o zdravstvenom osiguranju su isticali, a i vi sami ste istakli, da dolazi do racionalizacije broja ljudi u upravnom odboru, u nadzornom odboru i da je to u cilju racionalizacije tog jednog glomaznog tela dobra stvar. Reći ću isto – gde god postoji mogućnost da se u ovom teškom ekonomskom trenutku smanji broj zaposlenih i da sa manjim kapacitetom radi jedno telo, to je nešto što je u redu i to je nešto što je prihvatljivo.
Neprihvatljivo je da u mnogim republičkim upravnim odborima sede i stoje veliki broj ljudi koji u većini slučajeva nemaju čak ni kvalifikacionu spremu za obavljanje nekog posla u tim upravnim odborima, pogotovo kada znamo da su te funkcije bile i plaćene. Imam informaciju da su one išle i do 50 hiljada dinara mesečno apanaža za predsednika upravnog odbora i za članove upravnog odbora malo manje, što na nekom godišnjem nivou izađe preko 100 hiljada evra. To je jedna ušteda kada se to smanji i to poslanička grupa DS podržava.
Ono što mislim da većina ljudi nije istakla, to je da sada po prvi put država, tj. Ministarstvo zdravlja preuzima ingerencije nad Republičkim fondom, s obzirom da u taj smanjeni broj članova i upravnog i nadzornog odbora Ministarstvo zdravlja će imati apsolutnu većinu. Imaće većinu da može da donosi odluke i da odlučuje, što od strane zakonodavne vlasti jeste logično i legitimno. S obzirom da postoji većina, postoji i podrška građana prema vašoj političkoj opciji i ovo je vaše političko rešenje.
Kao građanin Srbije i kao osiguranik, smatram da Republički fond zdravstvenog osiguranja polako gubi svoj smisao. Gubi smisao zato što se u godinama unazad, 20-ak godina, odvojio od građana Srbije, odvojio čak i od Ministarstva zdravlja i postao jedna država u državi. Ako vi nekome date dva i po miliona evra godišnje, tj. građani Srbije odvajaju mesečno svoje izdatke za zdravstveno osiguranje i taj novac kontroliše jedna grupa ljudi, to je ta grupa ljudi koja je bila u tom upravnom i nadzornom odboru, ona je odlučivala o tome šta su prioriteti u zdravstvenom osiguranju, šta su prioriteti koja će bolnica da dobije skener, koja će bolnica da dobije magnetnu rezonancu itd. Videli smo da godine koje su iza nas nisu baš bile pozitivne za uprave, govorim u množini, Republičkog fonda zdravstvenog osiguranja, s obzirom da su građani sve nezadovoljniji načinom osiguranja i načinom funkcionisanja Republičkog fonda.
Ovim putem, menjanjem broja članova upravnog i nadzornog odbora, direktno Ministarstvo zdravlja preuzima ingerencije. To je jasno i to građanima treba da bude jasno. Ja postavljam tu jedan znak pitanja – šta će nam onda Republički fond zdravstvenog osiguranja? Zašto bi onda mi kao građani koji plaćamo svoje poreze državi, preko poreza punimo budžet, dodatno kao zdravstveni osiguranici punili budžet Republičkog fonda? Ako sada država preuzima ingerencije nad Republičkim fondom zdravstvenog osiguranja, šta će nama ovakav kakav je Republički fond zdravstvenog osiguranja? Hajmo onda da imamo stavku besplatnog lečenja iz budžeta Republike Srbije i da to posebno bude stavka u budžetu, rebalansu budžeta i da mi imamo jasno stav da svi građani Srbije su zdravstveno osigurani i da imaju mogućnosti iz budžeta da se leče, a iz budžeta Republike Srbije da se sredstva mesečnim tranšama daju kliničkim centrima, zdravstvenim centrima ili bolnicama po regionu.
Ja sam protiv toga. Ja nisam za gašenje Republičkog fonda i smatram da je Republički fond nešto što je dobro i što mora da bude osnaženo, da on stvarno preuzme ingerencije zdravstvene osiguravajuće kuće građana Srbije i da se trudi da pruži kvalitetniju i dostupniju zdravstvenu zaštitu našim osiguranicima, da se bori, gospodine Lončar, i za vas i za mene da nas osigura. Ali, bez jedne jasne reforme, možda je ovo početak te reforme, sa promenom i brojem i ingerencijama u samom Republičkom fondu, ali bez jasne utakmice, sa više učesnika u toj utakmici, s obzirom da sada Republički fond ima monopol u svom poslovanju, dve i po milijarde evra troši na ovaj ili onaj način, 20 godina unazad je on monopolista u tom sektoru, dajte da pokušamo da im pustimo takmace, da imamo nekoliko zdravstvenih osiguravajućih kuća koje će se boriti da osiguraju vas ili mene ili predsednicu parlamenta, da se kvalitetom bore za osiguranika. To je nešto što građanima treba i to je nešto što je dobra stvar, da se u narednom periodu razmišlja na taj način.
Mislim da ove izmene mogu da dovedu do toga da ako pravite jednu generalnu strukturu reforme srpskog zdravstva, sada imate i mogućnost, s obzirom da do sada mnogi ministri nisu imali mogućnost uvida u potrošnju novca Republičkog fonda, sada sa nadzornim i upravnim odborima koje imaju pod ingerencijom Ministarstva zdravlja, to će moći da se radi.
Moja poruka i želja je da u narednom periodu pokušamo zajedno, kao vlast i kao opozicija, da izjednačimo državni i privatni zdravstveni sektor i da Republički fond zdravstvenog osiguranja prepoznaje privatni sektor, da mi možemo sa našom zdravstvenom knjižicom da se lečimo i kod privatnika, da svi građani i svi osiguranici znaju šta imaju mesečno od svog zdravstvenog osiguranja.
Jako je bitno da kada nam se mesečno odbije određena suma novca, ne odbija se svima isto, ali da svako od građana osiguranika zna da je mesečno njemu odbijeno od plate 10 hiljada, 12 hiljada dinara, da zna šta mesečno ima sa svojom zdravstvenom knjižicom, a ne kao do sada, da mi pričamo da je zdravstvo besplatno a da zdravstvo uopšte nije besplatno, da mnogo što-šta fali, da zdravstveni fond praktično puno stvari nije pokrio i da postoji taj jedan disbalans od naših želja, od naših apela, kao političara, kao ministara zdravlja, kao funkcionera iz opozicije što se tiče sektora zdravstva, a da na delu vidimo da puno lekova fali, da imamo puno lista čekanja i da građani, a ni sami lekari, nisu zadovoljni načinom lečenja u bolnicama, uslovima lečenja u bolnicama. To moramo da menjamo.
Što se tiče drugog Predloga zakona, mogu da vam kažem da sam lično podneo nekoliko amandmana na predlog tog zakona. Oni nisu nešto revolucionarni. Oni ne menjaju, ni približno, ni suštinski, zakon, za koji smatram da je dobar, i smatram da će poslanička grupa DS u danu za glasanje, ukoliko se tih par amandmana usvoji, sa zadovoljstvom glasati za ovaj predlog zakona zato što on, po prvi put, posle većeg broja godina na jedno mesto stavlja i jasno precizira problem vođenja medicinske dokumentacije, zdravstvene dokumentacije i uvodi jednu novu stvar u zdravstveni sistem Srbije, a to je informacioni sistem u svim bolnicama.
Skrenuću vam pažnju da smatram da su u godinama, od 90-ih godina do 2014. godine, mnogi direktori zdravstvenih centara, bolnica, domova zdravlja samoinicijativno, u želji da unaprede svoj rad u svojoj bolnici, u želji da dobiju neku proviziju od te neke softverske kompanije, ušli u samostalnu nabavku određenih softvera za praćenje pacijenata. U većini slučajeva, voleo bih da je to bila želja, da se unapredi rad u tom jednom elektronskom smislu vođenja podataka naših pacijenata. Ostavljam jedan veliki znam sumnje, jedan znak pitanja, a i poruku vama da se ispita nabavka mnogih softvera, koji nisu funkcionalni, koji nisu kompatibilni sa bolnicama u Srbiji. Sada imamo jednu vrlo šarenu sliku gde vi u Subotici, Somboru, Bosilegradu, Babušnici ili Nišu imate različite softverske kuće, imate različite komponente koje ne mogu da budu kompatibilne i ne mogu da prate.
Želim i građane da podsetim da je veliki novac Evropska banka uložila u vođenje informacionih tehnologija u zdravstveni sistem Srbije, neke 2007, neke 2004, 2005, 2006. godine. Jesmo, kao zdravstveni sistem, propustili jedno zlatno vreme kada smo mogli da na pravi način ugradimo i da izgradimo taj informacioni sistem u Srbiji. Ne bežim od toga da je u tim godinama, kada je DS bila na vlasti, bila odgovorna za neke propuste u Ministarstvu zdravlja koje nije vodila, ali su ga vodili neki ljudi iz G17, neki ministri iz G17 koji su toliko poštovali svoj sektor zdravstva da su se operisali u nekim drugim zemljama i jasno pokazali kakvo nam je zdravstvo u Srbiji.
Ono što ja želim da kažem jeste, da treba da se ispita, jer je ogroman novac ušao za uvođenje informacionih tehnologija u bolnice Srbije, zašto se informacioni sistemi razlikuju od bolnice do bolnice, kako ćemo mi da uđemo u jedan jasan rad sa jedinstvenim informacionim sistemom? Bez jedinstvenog informacionog sistema, bez sistema kada ja pregledam pacijenta u Nišu, u mom kliničkom centru i uradim skener, ili magnetnu, uradim ultrazvuk, i takvog pacijenta pošaljem za Beograd, da više u Beogradu nemaju potrebe da mu rade skener, magnetnu rezonancu, da mu uzimaju krv za analizu i ostalo, što se gospodine ministre, i dan danas radi.
To, neću reći nepoverenje, to je jedna neusaglašenost i nemogućnost uporedbe nalaza iz različitih zdravstvenih centara, samo se troši dodatno novac naših osiguranika, troši novac građana Srbije, a ujedno i maltretiranje osiguranika, maltretiranje i našeg pacijenta koji mora više puta da se izlaže rendgenu, ili ultrazvuku, ili vađenju krvi. Nema potrebe. Znači, potrebno je da taj informacioni sistem bude stvarno jedinstven i pitanje je kako ćemo mi moći kao država, kao Ministarstvo zdravlja da u narednom periodu to uskladimo i da imamo stvarno jedinstveni sistem.
Ono što želim, to sam juče i na Odboru pokazao, evo jednu žutu knjižicu, nije žuta knjižica članska karta DS, to je zdravstveni karton za vakcinaciju Svetske zdravstvene organizacije. Bio sam u Švajcarskoj 2001. ili 2002. godine i tamo se vakcinisao protiv nekih bolesti, protiv B-hepatitisa, i toga, što tada nije bila praksa u Srbiji, i kada sam se vratio u moj grad, u moj klinički centar, trebao sam revakcinaciju da dobijem. Oni nisu ni znali šta je ovo, a kamo li, gde, u kojim rubrikama da se stavi.
Zato je dobro da se ovaj zakon sa medicinskom dokumentacijom uvodi, i da se ovaj zakon usklađuje sa evropskim i svetskim standardima, da bi naši građani koji putuju negde u inostranstvo imali identične identifikacione zdravstvene kartone i kartice.
Sledeće pitanje, isto oko ovih informacionih sistema, pre nekoliko meseci smo u Skupštini Srbije pričali o elektronskim zdravstvenim knjižicama. Tada sam ja u jednoj debati sa vama pričao o elektronskom zdravstvenom kartonu koji je mnogo potrebniji, mnogo važniji, pored ove zdravstvene knjižice i da sama elektronska zdravstvena knjižica ne može biti funkcionalna ukoliko ne prati celokupan jedinstveni informacioni sistem u našim bolnicama, i svakako taj jedan elektronski karton.
Mislim da još uvek tu postoje neke nedoumice, barem meni, i želim da mi to na kraju mog izlaganja objasnite, da li ćemo imati jedinstveni elektronski zdravstveni karton, i da li će ta elektronska zdravstvena knjižica koja se najavljuje krajem 2016. godine, da će biti uvedena, moći da prati i da ima softversku mogućnost da isprati sve ove dokumente u elektronskom obliku o kojima pričamo.
U vašem Predlogu zakona sam učio nekoliko nedostataka. Mislim da je to uprkos tome što sam rekao da je jedan od boljih zakona u sektoru zdravstva, i mogu reći čak i u samom ovom skupštinskom sazivu Srbije. Mislim da je greškom izostavljeno vođenje medicinske dokumentacije u dnevnim bolnicama.
Dnevne bolnice su nešto što je praksa pokazala da je potrebno za naš zdravstveni sistem i istorija bolesti za dnevne bolnice mora da bude uočena kao problem, da nedostaje u ovom zakonu. Uradio sam nekoliko predloga amandmana upravo ubacujući i dnevne bolnice u ovaj sam predlog člana zakona. Nadam se da ćete to prihvatiti, s obzirom da su dnevne bolnice mesto gde se mnogi pacijenti obraćaju za dijagnostiku nekih oboljenja, za manji hirurški tretman i pokazale su se u Srbiji, a i u svetu kao jedna dobra mogućnost, ne da hospitalizujete pacijenta na duže, nego da uradite kompletno sve u jednom danu, i što se tiče dokumentacije da nemate problema.
Svi smo puni hvale oko vođenja medicinske dokumentacije i vremenskom periodu u kome će se ona čuvati, ali kod mene je još uvek jedna mala sumnja oko čuvanja podataka te dokumentacije. S obzirom da već 20 i nešto godina radim kao lekar u kliničkom centru i svedok sam brojnih mučnih scena kada neko od pacijenata premine, da puno pogrebnih firmi vrlo brzo to sazna i rodbini nudi te podatke, pa pitam odakle to curi? To praktično curi iz zdravstvenih ustanova.
Potrebno je da ove podatke koje ste naveli da treba da se čuvaju 10, 20 godina, da vidimo i mogućnost čuvanja tih podataka, da ne procure informacije koje su jako važne, ne samo smrt pacijenta, već imate puno bolesti kod pacijenata gde informacije cure, pa određene farmaceutske kuće ili kuće sa ortopedskim pomagalima, se javljaju ubeđujući rodbinu pacijenta da je njihov proizvod najbolji. Muka mi je od takvih informacija koje jeste da cure iz naših redova. Kako ćemo zaštiti te informacije i sankcionisati ljude, jer moramo da znamo ko radi sa takvim podacima, gde se čuvaju ti podaci i onda ne može biti zabune da je to procurelo sa nekog trećeg ili četvrtog mesta. To će uglavnom reći medicinska sestra ili neko od higijeničara, ne, mora da se zna ko čuva te podatke i da se jasno kaže da će biti sankcionisan nakon toga.
Završiću moje današnje izlaganje, sačuvaću nekoliko minuta za kraj rasprave kada čujem i vaše izlaganje, da kažem još par stvari. Završiću time da se nadam da ćemo u Srbiji ući u jednu ozbiljnu reformu RFZO, gde će građanin pacijent biti na prvom mestu i gde će se osiguravajuća kuća boriti za osiguranika, a ne ovako imati monopol i da automatski dobija sredstva koja nisu mala, ni malo, i da ćemo zajedno svi u ovoj sali dosanjati san da sa našom zdravstvenom knjižicom možemo da se lečimo kod privatnika i da nemamo mučne situacije u državnim klinikama gde nas lekari prebacuju u privatne ordinacije, da bi stekli materijalnu korist. Ne protivim se privatnom zdravstvu, zalažem se za jačanje privatnog zdravstva, ne na način kako sada funkcioniše, ne na način gde je u jednom momentu i zakonskim putem ostavljena mogućnost korupcije. Zalažem se da se zdravstvo izjednači, državno i privatno i da sa reformisanim Republičkim fondom građani Srbije mogu da se leče i kod privatnika, kao i kod državnog lekara. Hvala.

Poštovana predsednice, poštovani ministre, koleginice i kolege narodni poslanici, ja ću u ovom drugom izlaganju biti jako kratak. Reći ću par nekih stvari koje sam zaboravio u prvom izlaganju.
U članu 25. Zakona o. zdravstvenoj dokumentaciji stoji da pomoćnu evidenciju sačinjava nadležni zdravstveni radnik, odnosno zdravstveni saradnik i drugo ovlašćeno lice i odgovoran je za tačnost podataka. Ono što mene brine to je to drugo ovlašćeno lice, a nije zdravstveni, nije medicinski radnik, jer zdravstveni radnici, zdravstveni saradnici, odgovornost za tačnost podataka ne mogu preneti na drugo ovlašćeno lice. Zdravstveni radnik uvek može biti dobar administrativac, a suprotno se ne podrazumeva. To je nešto što je meni ostavilo sumnju u ovom Predlogu zakona.
Ja sam uradio jedan predlog amandmana koji će biti razmatran, pretpostavljam, kod vas u ministarstvu, pa obratite pažnju na ovo zato što smo svedoci da u praksi puno ljudi koji nisu stručni sa medicinom, sa zdravstvom, ne samo da su možda medicinske sestre nego čak i neki srednjoškolski kadar dobija zadatak od lekara, dobija zadatak od više ili glavne medicinske sestre - hajde uradi ovo, hajde nema veze, to ćeš ti naučiti itd. To su neke stvari koje meni jasne, da oni mogu baš to dobroi adekvatno da savladaju. Možda možemo u Predlogu zakona da to dodatno definišemo i da poboljšamo.
Ono što sam isto izostavio to je da u okviru ovog Zakona u medicinskoj dokumentaciji je jako važno da se ona čuva u pisanoj formi, kao što zakon i predviđa, ali i u onoj elektronskoj formi. Znači, treba da postoji jedna baza CD-ova, baza DVD koja će da se čuva. Postoji mogućnost kao što u nekim evropskim klinikama postoji audio zapis, znači da lekar izdiktira svoj operativni nalaz i da taj audio zapis stoji audio-biblioteci, datoteci, koja bi sačuvala sve te izveštaje, kako pisane, štampane, tako i audio zapise samog toka operacije i postoperativnog toka pacijenata.
Takođe, što se tiče ove informacione tehnologije, sistem koji se uvodi u Srbiju, mislim da treba da bude najdublje integrisana u naše bolnice. Konkretno, evo, daću primer da u bilo kojoj operacionoj sali u kojoj se radi operacija postoji računar u koji će se unositi koliko hiruških konaca je potrošeno, koliko je antibiotika dato, koliko infuzionih rastvora je dato, koliko je anestetika dato, da kada pacijent izađe iz sale ima profakturu, to jest račun koji je izašao iz operacione sale, da to njega prati kasnije u postoperativnom toku i da u istom trenutku to ima i Fonda kao naša centralna kasa, što se tiče zdravstva, i da to praktično imamo kao jednu fakturu, da ispostavimo jednu pravilnu fakturu za to lečenje Republičkom fondu.
U prvom izlaganju sam rekao da mi je želja da se izjednači državno i privatno zdravstvo. Mislim da bi morali da malo uđemo i u korigovanje postojećih cena zdravstvenih usluga zdravstvenih radnika, jer su one jako smešne. U tom našem starom šifrarniku i cenovniku naših usluga stoji da je pregled profesora 200 ili 300 dinara, dok tržišna vrednost u privatnim klinikama to demantuje, pa to ide od dve do pet hiljada, zavisno od specijalnosti i zavisno od profesora koji radi.
Ja mislim da je rešenje da se ta cena u državnim institucijama podigne, a da se u privatnim negde smanji i da se nađe neka zlatna sredina koja bi mogla da poslužio kao početni pregovor u tom prepoznavanju državnog i privatnog zdravstva, a da bi ujedno olakšali Republičkom fondu da sa zdravstvenom knjižicom mi možemo da se lečimo kod naših kolega koji rade u privatnom sektoru.
Poštovani ministre, mislim da je glavna srž našeg problema, pored nestašice novca i loših nekih uslova lečenja u bolnicama, po meni, nedefinisan jasan status rada lekara, državno, privatno zdravstvo. To je prethodni ministar Tomica Milosavljević nešto rešavao, pa je ušao u rešavanje, pa je onda menjao taj zakon. Ja sam bio svedok toga da u roku od godinu dana je dva puta menjan zakon. Mislim da je ostavljen jedan vakum koji omogućava potencijalnu korupciju u zdravstvu, nedefinisan jasan rad lekara u državnom i u privatnom zdravstvu. Ja se zalažem da privatno zdravstvo opstane, da ono bude prepoznato, ali da se jasno utvrde principi rada lekara u državnim klinikama.
Iskoristiću priliku da dam jedan predlog. Susedna Hrvatska, u kojoj ste bili juče, je ponudila jedan jako dobar način rešavanja tog problema, da postoji praktično bodiranje lekara šta on radi u toku dana- koliko će zavoja da uradi, koliko će prevoja da uradi, koliko će operacija da uradi i ukoliko skupi sto poena, ukoliko ima fizičke snage, on može da radi i popodne u privatnoj ordinaciji. Zakon ne bi trebalo da mu onemogući.
Ukoliko vi u Srbiji imate lekare koji prepodne dele samo svoje vizit kartice i reklamiraju neku privatnu ordinaciju i koriste državni sektor da ga pošalju u privatnu svoju ordinaciju, to je, po meni, jedan vid kriminala i to je nešto što moramo da zajedno kažemo da to više ne može u nekom narednom periodu da se radi.
Predlažem da napravimo jedan sličan predlog kao što su komšije uradile, da se norma lekaru napravi šta on mora u toku dana da radi, pa ako ima slobodnog vremena, ako ima fizičke snage, što da ne, neka radi i u popodnevnim satima. Znači, nije ovde niko protiv privatnog rada lekara, ali da normu koja postoji u državnim institucijama ispuni i da nakon toga može slobodno da radi. To je jedan moj apel, uz ponavljanje da bih voleo da u vašem mandatu doživimo da se državno i privatno zdravstvo prepozna, da budu jedinstveni i iste kategorije zdravstvene zaštite i da sa zdravstvenom knjižicom možemo da se lečimo i kod privatnika, zato što mi plaćamo sumu novca koja nimalo nije mala, koliko god da je ekonomska situacija u Srbiji loša. Hvala vam puno.

Na samom kraju želim da iznesem stav poslaničke grupe DS. Znači, za Predlog zakona o zdravstvenoj dokumentaciji mi ćemo glasati za ako par tih amandmana, koji suštinski ne menjaju zakon, ali koji ga poboljšavaju, usvojite.
Na kraju želim da kažem da se apsolutno slažemo sa željama da se istraži korupcija u sektoru zdravstva. Ja vas pozivam da uđemo svi zajedno u tu jednu borbu analize gde se taj novac odlivao što se tiče sektora zdravstva. Ja sam i u prošlom sazivu postavljao to pitanje, a evo postavljam ga i sada. Brojna sredstva su uzeta, brojni krediti su uzeti od Svetske banke za izradu kliničkih centara. Nažalost, naše bolnice su stare. Nažalost, puno pronevera je bilo, puno kašnjenja, puno probijanja rokova. Nije to samo za jedan klinički centar, to je i Klinički centar Srbije i za Vojvodinu i za Niški klinički centar. Dajte jednom da konačno kažemo imena tih ljudi. Ko su ti ljudi koji su prelivali sredstva?
Slažem se sa nekim kolegama iz vladajuće stranke da se nešto odlivalo. Evo, DS ne beži od toga. Mi želimo da čujemo imena tih ljudi i da oni budu sankcionisani. Ja lično ne želim da nosim teret bilo čije odgovornosti. Znam ko sam i šta sam i znam da u ovoj poslaničkoj grupi ne postoje ljudi koji se opiru takvim stvarima da se sazna istina o kriminalu koji je rađen, a i ja isto sumnjam da je rađen. Pozdravljam vašu želju da se uhvatite u taj jedan koštac i da konačno vidimo te ljude i te direktore tih zdravstvenih ustanova koji su tada bili, da li su odgovorni ili nisu i da li je ministar, jedan, drugi, treći, koji je bio u tom sektoru Ministarstva zdravlja od 2000. godine do danas napravio neki propust.
Na kraju, završavam time da je Predlog zakona o zdravstvenoj dokumentaciji jedan savremen i moderan zakon, ali ima par nekih stvari koje treba da se dopune. Što se tiče…

Nemam više mogućnosti? Hvala puno.

Poštovani predsedavajući, poštovane koleginice i kolege, pred nama je predlog zakona koji ste čuli od predsedavajućeg.
Želim da vam kažem da je reč o Zojinom zakonu, zakonu koji je dve godine u skupštinskoj proceduri, zakonu koji nije predlog nijedne političke stranke, nego predlog roditelja koji su izgubili dete koje je bolovalo od Batenove bolesti.
Predlog Zojinog zakona je predlog da reguliše sva prava neke nevidljive bolesne dece koja boluju od neke retke bolesti. Zamolio bih za pažnju.

Želim da ovaj zakon bude što pre na dnevnom redu i da što pre raspravljamo o njemu zato što on pokriva prava bolesne dece koja boluju od retke bolesti.
Ovaj zakon dve godine stoji u skupštinskoj proceduri i on je pisan upravo sa porodicom koja je izgubila devojčicu koja je bolovala od Batenove bolesti. Ovim zakonom se precizira da se deca koja boluju od retkih bolesti, ukoliko ne može da se postavi dijagnoza u Srbiji, nakon šest meseci da o trošku države može njihov uzorak tkiva, mišića, krvi da se šalju u nekih od referentnih laboratorija i da se postavi dijagnoza u svetu.
Kada postavite dijagnozu, onda to dete ima pravo da se leči. Ovako su ta deca ne vidljiva, ne postoje u onom čuvenom šifarniku RFZO, oni se odbijaju i lutaju u toj jednoj našoj administrativnoj zavrzlami.
Predlog je da se o ovom zakonu priča. Želim da vas obavestim da je ovo zakon života, s obzirom da Zoja koja je izgubila život, na grčkom jeziku znači život. Zoja znači život, a ovaj zakon znači život i mogućnost lečenja za mnoge naše mališane, koji boluju od retke bolesti.
Sve zemlje Evrope prema kojima težimo da se ujedinimo su sistemskim putem regulisala prava dece koja boluju od retke bolesti. Moj apel je da se ovaj zakon što pre nađe na dnevnom redu Narodne skupštine i ne stoji više nego kako stoji dve godine u proceduri.
Želim da vam kažem da je ovaj zakon pisan sa lekarima, profesorima koji leče decu od retkih bolesti iz Kliničkog centra Srbije, iz Kliničkog centra Vojvodine, iz Kliničkog centra Niša. Želim isto da kažem da je ovaj zakon dobio podršku više od pedesetak nevladinih organizacija dece koja boluju od različitih bolesti i da je dobio podršku mnogih udruženja roditelja teško bolesne dece.
Želim da vam kažem da je ovaj zakon dobio podršku i od bivše ministarke zdravlja Slavice Đukić Dejanović, pa su vanredni parlamentarni izbori sprečili da on dođe na dnevni red. Želim da vam kažem da ovaj predlog zakona ima podršku i aktuelnog ministra Zlatibora Lončara i nadam se da će što pre ovaj zakon doći.
Borim se za ovaj zakon zato što je ovo zakon koji mora da ujedini sve narodne poslanike zato što se radi o deci koja su trenutno ne vidljiva za našu državu i Republički fond.

Poštovani predsedavajući, poštovani gospodine ministre, poštovani profesore Đukiću, poštovani profesore Vekiću, koleginice i kolege narodni poslanici, evo već nekoliko dana pričamo o problemima naših građana, o problemima oko zamene zdravstvenih knjižica i ja ću i danas o tome.
Kroz ovaj amandman sam pokušao da skrenem pažnju da smo kao Skupština, kao Ministarstvo zdravlja i kao Republički fond trebali da uradimo ovaj posao i u periodu koji je bio zakonom predviđen. S obzirom da je zakon koji smo izglasali u Skupštini Srbije 28. jula 2011. godine, a koji je objavljen u „Službenom glasniku“ 1. avgusta 2011. godine, stupio na snagu 9. avgusta 2011. godine, koji je jasno dao rok od tri godine da Republički fond zdravstvenog osiguranja uradi adaptaciju sistema zdravstva, da umreži naše zdravstvene ustanove, da im IT sektor omogući da se uđe sa primenom elektronskih zdravstvenih knjižica. Nažalost, nismo uspeli da u tom predviđenom zakonskom roku dovedemo do uvođenja i zamene zdravstvenih knjižica. Danas razmatramo mogućnost da se taj rok odloži na još dve godine.
U amandmanu koji sam ja predložio, tražio sam da kroz amandman se taj rok skrati, s obzirom da uvođenje takvih zdravstvenih knjižica donosi neke dobre stvari i neke novine za naše osiguranike, za naše građane koji boluju od različitih bolesti. Moj amandman je odbijen zbog toga što se kaže – mišljenja smo da je rok za potpunu zamenu postojećih isprava zdravstvenom karticom propisan Predlogom zakona o izmeni Zakona o zdravstvenom osiguranju 31. decembra 2016. godine optimalan, imajući u vidu sve neophodne aktivnosti koje su potrebne sprovesti radi njenog potpunog uvođenja u sistem zdravstvenog osiguranja.
Pročitao bih vam i obrazloženje za donošenje zakona koji smo donosili 2011. godine, isto obrazloženje je stajalo i tada, da je potreba zarad boljeg i jasnijeg korišćenja svog zdravstvenog osiguranja, svog prava na zdravstveno osiguranje, građani Srbije treba da dobiju te zdravstvene knjižice.
Tri godine su iza nas, nažalost, građani Srbije nemaju te zdravstvene knjižice koje bi im omogućile da imaju kvalitetnije, brže i efikasnije zdravstveno zakazivanje pregleda, da imaju jasan elektronski recept, da imaju jasan pristup pregledu kod svog lekara, da imaju jasnu mogućnost da sa tom zdravstvenom knjižicom budu pregledani gde god u državi Srbiji.
Zbog toga je amandman i pokrenut, da kažemo da ako ponovo dajemo rok, tako veliki rok Republičkom fondu, da samo nagrađujemo neke ljude koji verovatno nisu sposobni da u roku završe svoj posao. Mislim da treba zajedno da šaljemo poruku o odgovornosti svakog pojedinca u sistemu države, što u vlastitoj opoziciji, svako ko govori mora da snosi posledice za svoju izgovorenu reč, kao i za rad koji je na nekom radnom mestu neka osoba koja obavlja. Tri godine niko nije mogao da uvede te zdravstvene knjižice, sada dajemo rok dve godine. Ako kažemo da je urađeno milion i 200 hiljada zdravstvenih knjižica, da je ostao jedan manji broj tih zdravstvenih knjižica koje možemo u relativno brzom roku da uradimo kako bi građanima dostavili te knjižice.
Ne znam ko je zakazao u sistemu i ko nije uradio na vreme, u protekle tri godine, ali im sada davati još dve godine, ne slažem se s tim. Ja znam šta radim i kako radim i ne mogu da prihvatim da neko zadatu obavezu ne ispuni. Imali smo priliku ovde i da produžavamo važenje pasoša i ličnih karti i sve je to pokazatelj jedne nefunkcionalne administracije. Znači, nemojmo da te ljude nagrađujemo tako što večito odlažemo probleme, a ne sankcionišemo njihove trapavosti u radi, nespremnost i nekvalifikovanost da urade taj posao za koji su dobili zaduženje od Narodne skupštine, od Ministarstva zdravlja pa i od samog Republičkog fonda.
Kada smo pre neki dan isto pričali oko zdravstvenih knjižica i milion i 100 hiljada zdravstvenih knjižica koje su već odštampane i urađene, meni je ostalo jedno nerazjašnjeno pitanje. Kada se kaže da su to besplatne zdravstvene knjižice i da će one biti dodeljene građanima koji su najsiromašniji, smatram da svi građani te zdravstvene knjižice treba da dobiju besplatno. Treba da ih dobiju na kućnu adresu putem pošte, kao što se svaka banka svom klijentu obraća i putem pošte ih šalje.
Smatram da te već odštampane zdravstvene knjižice koje smo štampali u tom prethodnom roku su štampane isto o trošku države Srbije. znači, one su od budžetskih korisnika, njihovog novca je iskorišćeno i to je praktično urađeno. Tako trebamo da izađemo iz tog jednog začaranog kruga i da kažemo da ovog puta moramo da budemo efikasniji, da ovog puta moramo da kažemo građanima Srbije da postoji mogućnost da se rok skrati, da kažemo da mnogi klinički centri, mnogi zdravstveni centri već imaju svoju umreženu strukturu kompjutera i da nije potrebno da toliko čekamo da sada dve godine dajemo nekome ko nije uradio posao adekvatno i na vreme.
Mislim da u razgovoru sa direktorom Republičkog fonda da je najveći problem oko zdravstvenih knjižica čitači zdravstvenih knjižica i to nije neka suma, mislio sam da je mnogo veća suma. U razgovoru sa prof. Babićem sam dobio informaciju da se ta suma kreće od 50 do 60 hiljada evra na republičkom nivou za sve zdravstvene ustanove. Ni to nije razlog da se kaže da ne možemo dve godine da dajemo da radite neki posao.
Smatram da je godinu dana dovoljno. Smatram da trebamo da primoramo jednim pozitivnim pristupom pojedince koji su zaduženi za nešto da urade taj posao u svom zakonskom roku koji je predviđen i Skupštinom i da taj rok, koji je prošao već tri godine, da se još više ne produžava.
Ono što je važnije kada pričamo o produžetku, da li je možda razlog da se te dve godine traže za uvođenje elektronskog kartona i elektronskog recepta, mislim da su to prateći dokumenti koji čine elektronsku zdravstvenu knjižicu onom pravom zdravstvenom knjižicom.
Isto je jednom meni ostala nerazjašnjena pozicija što se tiče zdravstvene knjižice, da li će ta zdravstvena knjižica predstavljati jedan zdravstveni karton, da li će biti kao u mnogim evropskim zemljama?
S obzirom da sam dve godine proveo u Švajcarskoj, imao stipendiju švajcarske Vlade i radio tamo jedan istraživački projekat, bio sam osiguranik tada u tom momentu Švajcarske, imao sam zdravstvenu knjižicu na kojoj su stajale moje generalije, stajali su svi moji pregledi koje sam imao pre nego što sam ušao švajcarsku bolnicu u Cirihu i ta kartica mi je važila na celoj teritoriji Švajcarske, gde god se nađem, gde god se pacijent nađe njegovi podaci što se tiče rendgenskih snimaka, laboratorijskih podataka, patohistoloških nalaza se ocrtavaju i lekar predviđen, da li porodični ili u urgentnom centru ili u KC, koji pregleda pacijenta ima mogućnost da vidi generalije u nekom ranijem periodu, pre godinu, dve, tri, pet, a ne kao što sada radimo. Kada pošalju pacijenta iz Vranja mi u Nišu ne priznajemo njihov skener, kada mi iz Niša pošaljemo u Beograd istog pacijenta koji je već uradio skener u Vranju, a mi u Nišu, pa onda u Beogradu ne priznaju i ponovo rade, da li je to nepotrebno trošenje para, da li je to nepotrebno zračenje pacijenta, da li je to nepotrebno maltretiranje pacijenta u tom jednom sistemu?
Bitno je da li ta zdravstvena knjižica može u ovom roku od dve godine da predvidi da se te stvari koje su vrlo bitne i koje idu u korak ka Evropi, pošto evropske zemlje imaju takve zdravstvene knjižice, uradimo ili će ta zdravstvena knjižica imati samo taj jedan matični broj, ime osiguranika i broj pod kojim se vode u RFZO?
Ukoliko takva zdravstvena knjižica bude, ona nema taj smisao koji mislim da bi trebalo da ima i to nije taj priključak ka Evropi. I tada ne znam zašto bi rok bio dve godine. To su stvari koje su mi ostale nejasne i mislim da treba da ih pojasnimo.
Ono što sam ponavljao i na Odboru za zdravlje i porodicu jutros, niste vi bili prisutni, bio je profesor Vekić, to ću ponoviti. Smatram da kada RFZO svoje osiguranike obaveštava da treba da promenimo zdravstvene knjižice i da je taj rok dve godine i da za to treba da platimo 400 dinara, postavio sam pitanje, a postavljam i ovde vama pitanje, tj. molbu, pitanje, zahtev, ne znam ni ja kako da ga formulišem.
Pređašnje rukovodstvo, i u Ministarstvu zdravlja i u Republičkom fondu je predvidelo da za zdravstvenu knjižicu rok bude tri godine, mi ga sada produžavamo, ali je predvidelo da ta zdravstvena knjižica košta pet evra i 16 centi. Sadašnje rukovodstvo, pod vama ministre i Republičkim fondom, kaže da će kartica koštati dva evra i 96 centi. Znači dva evra manje. Postavio sam pitanje, pored ovog roka od dve godine, zahvalan sam što ste vi smanjili tu cenu i to je dobro, ali sam postavio pitanje da li možemo da saznamo imena ljudi koji su bili u tom Republičkom fondu? Ne želim da ulazim u članstvo člana bilo koje stranke, ali neko je pre dve godine napravio cenu koja je za dva evra skuplja. To je na nivou cele Srbije oko 12 miliona evra više. Smatram da je to mogućnost, koliko god su mene kolege pre dva dana kritikovale da ne spominjem imena i da pričam paušalno, na osnovu obične matematike vidim da ste vi u ovom aktu uštedeli 12 miliona evra sa ponudom cene od tri evra, a bilo je pet evra i 16 centi.
Neko je uračunao 12 miliona evra veću cenu pre dve i po, tri godine. Zamolio sam da saznamo konačno jedanput jedan epilog neke afere. Da li je dobronamerna ili zlonamerna, neko je uračunao veći procenat. Ne znam gde bi taj procenat otišao, da li za finansiranje neke stranke ili za njegovo lično bogaćenje, ali svakako sam siguran da je bio na štetu građana Srbije i mislim da se tu apsolutno, bar nas dvojica, slažemo. Da kažemo jedanput imena tih ljudi koji su napravili taj tender, kao što ja sada hvalim vas da ste vi napravili bolju cenu, da štedite 12 miliona evra, da kažemo ko su ti ljudi. Nema veze, ako su iz DS, kažite im imena, da li su iz G 17, kažite im imena, ako su iz SPS-a kažite imena tih ljudi da vidimo ko su ti ljudi bili u Republičkom fondu koji su pre dve godine pravili tu astronomsku cenu za koju su smatrali da to nije ništa strašno. Šta, građani da li će platiti 600 dinara ili 400 dinara, to nije strašno, a to je na celom nivou Republike Srbije 12 miliona evra. Evo je jedna afera. Ne znam da li vi smete da idete do kraja, ja vam pružam podršku kao kolega koji želi časno i pošteno da i dalje vrši svoj posao, da kažemo da je to pokušaj možda neke velike afere. Da ne zataškavamo sve kao „Galeniku“, kao „Torlak“, kao nešto znamo, ali ne znamo. Valjda se ovde znaju imena te tenderske komisije, znaju se ljudi koji su predlagali za tu zdravstvenu knjižicu.
To su stvari koje sam ja tražio na Odboru za zdravlje i porodicu i vrlo smelo i ovde pričam da nešto smrdi u tom celokupnom pokušaju nabavke i mislim da smo dužni građanima da kažemo konkretno oko te cene.
Drugu stvar koju sam takođe danas na Odboru za zdravlje i porodicu potencirao, a to je moje mišljenje da građani Srbije treba da dobiju besplatnu zdravstvenu knjižicu.
Znam da ćete mi reći gospodine Bečiću, to jeste tema drugog amandmana.

Ako mi dozvolite, mogu da pričam, pošto je to sledeći amandman.

S obzirom da cena od 400 dinara, kada kažete 400 dinara, i to zakon jasno precizira, to je tačno, 400 dinara treba osiguranik da plati za zamenu zdravstvene knjižice. Smatram da 400 dinara nije neka suma novca, međutim za prosečne građane Srbije, za ogroman broj građana Srbije, mogu reći čak više od 90% građana Srbije jeste problem. kada pričamo o tome da zdravstvena knjižica košta samo 400 dinara, reći ću vam da prosečna srpska porodica je četvoročlana. Znači, prosečna srpska porodica treba platiti 1600 dinara, ne 400, nego 1600 dinara za zamenu zdravstvene knjižice. Znači, 1600 dinara vam je nedeljna prosečna potrošačka korpa za prosečnu srpsku porodicu.
Mi smo ovde pre nekoliko meseci imali priliku da prisustvujemo sednici gde gospodin Lazar Krstić, bivši ministar finansija, se hvalio kako je on pronašao, zajedno sa rukovodiocima RFZO, suficit u Republičkom fondu i onda 300 miliona evra je promenio iz jednog siromašnog sektora zdravstva i prebacio u Penzioni fond. I tada sam, niste vi bili tu, rekao – vi unapred osuđujete vašeg budućeg ministra zdravlja na jako težak rad, jer mu na ovako lošu ekonomsku situaciju koju ima u sektoru zdravstva vi uzimate 300 miliona evra. To je ogromna suma novca i za Francusku, a kamoli za Srbiju. Tada je rečeno – imamo suficit. Tada smo pričali, mi smo bili protiv toga, gospodin Lazar Krstić je pričao kako se uštedama došlo do suficita i kako je ta suma prebačena. Ne verujem da je suficit napravljen onako ispravno, mislim da je suficit napravljen na nekim neuspelim tenderima i nekim usporenim javnim nabavkama i da tih 300 miliona evra pokušamo da vratimo na našu stavku sistema zdravstva.
Ono što želim da kažem, RFZO mora da nađe neku uštedu, neki način da pokuša građanima Srbije da zdravstvenu knjižicu ne naplati, da, kao što banke šalju svoje kartice ljudima na kućnu adresu, da takav način primenimo i u zameni zdravstvenih knjižica, da ne moraju građani Srbije da skupljaju opet neke papire i da dolaze na šaltere Republičkog fonda kako bi menjali zdravstvenu knjižicu, nego da im se po prvi put ispoštuju ta neka ljudska prava i da im na kućnu adresu dođe zamenjena zdravstvena knjižica i da ih ta zdravstvena knjižica ne košta ništa.
Smatram da 400 dinara, ako se kaže da nije puno, ja vam kažem da jeste puno, jer četvoročlana porodica plaća 1600 dinara. Ako 1600 dinara nije puno za nekoga, mislim da Republički fond mora da nađe neku uštedu na nekoj stavci da građanima omogući ovu besplatnu zdravstvenu knjižicu, koja će im omogućiti, kao što smo rekli, kvalitetniju zdravstvenu zaštitu i sve ostalo.
Što se tiče same zdravstvene knjižice i što se tiče rasprave na tu temu, smatram da je uvođenje kompjuterizacije u sve naše bolnice jako važno, smatram da je to dobra stvar, jer se time evidentira i potrošnja lekova i neophodnost da se racionalizacijom vidi šta određenoj bolnici treba, šta imamo viška i to ćemo ovim načinom dobiti.
Elektronski recept je isto nešto što ćemo uštedeti, isto jedan solidan procenat novca na nepotrebno trošenje papirologije koju ima svaki lekar da prepiše recept, da ispiše specijalistički izveštaj. Time rasterećujete lekare, jer lekari nisu administracija koja mora svakoga dana da piše, nego su lekari tu da leče sa zdravstvenom knjižicom, elektronski zdravstvenim kartonom i sa elektronskim receptom idemo korak napred. To podržavam, ali podržavam ako se ispune ti uslovi da se rok smanji, znači da se administracija natera da redi svoj posao kao što vi i ja, ne pitamo kada uđemo u operacionu salu kada ćete izaći, da li ćete izaći 15 časova kada vam je radno vreme, nego kad profesor Đukić završi transplantaciju nekog organa, kada završite operaciju.
Dajte da konačno neku odgovornost za ljude, koji su u tom sektoru, stavimo i da kažemo – vi morate da uradite i rok vam je godinu dana. Ja bih tako. Ukoliko, shvatam da će skupštinska većina izglasati suprotan predlog i da će biti dve godine. Molim vas da iako izglasate dve godine, nemojte da im dajete vremena da još dve godine pojedu skakavce i da kroz dve godine opet menjamo zakon i opet rokove da menjamo i da kažemo – pomeramo rok još na dve godine.
Srbija nema vremena. Srbija, što se tiče zdravstva, mora mnogo brže da radi i ja vas evo, time ću i završiti, pozdravljam što ste neke korake preduzeli koji se meni, u početku ovo što radite, sviđaju, ali bih ja bio strožiji prema toj administraciji, znači dao bih im rok godinu dana. Što se tiče Republičkog fonda bih našao načina da građanima Srbije obezbedimo besplatne zdravstvene knjižice. Hvala vam puno.

Poštovani predsedavajući, kao ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe DS, javio sam se samo da spomenem na izlaganje gospodina Laketića i spominjanje ugovora koji su pravljeni u nekom periodu kada je bila neka druga garnitura ljudi u Republičkom fondu i Ministarstvu zdravlja.
Mislim da ste me dobro čuli. Ja jasno i javno tražim imena ljudi, nebitno iz koje stranke. Ja nemam nameru da nosim odgovornost nekih prošlih vremena. Znači, znam da mi je obraz čist, znam iz koje porodice dolazim i tražim imena ljudi koji su se ogrešili, ljudi koji su 12 miliona evra hteli da stave ili u svoje džepove ili u džepove svojih političkih stranaka.
Dajte da kažemo i da jednom krenemo stvarno u borbu protiv korupcije. Nemojte više da spominjete - krivi su oni i oni. Dajte da čujemo ta imena i da te ljude procesuiramo. Ništa drugo nisam ni tada rekao i sada ponavljam javno i jasno.

Hteo sam da kažem da koristim vreme poslaničke grupe, s obzirom da je kolega Bradić..

Biću jako kratak.

Kolega, slažem se i podržavam ovaj amandman. Podržavam i ponoviću ideju da osiguranicima, da građanima Srbije omogućimo da svi podjednako imaju besplatnu zdravstvenu knjižicu. Kada je pričao kolega Bradić povodom ovog amandmana, mi smo spomenuli da je milion i 100.000 zdravstvenih knjižica već urađeno i da će one biti raspoređene najsiromašnijim građanima Srbije.
Pitam, s obzirom da nemam podatak, da li je država Srbija uradila socijalne karte prema kojima bi podelila zdravstvene knjižice? Kako ćemo podeliti te zdravstvene knjižice? Koji su kriterijumi za podelu najsiromašnijim građanima? Kažem vam da je 90% građana Srbije siromašno. Šta je to granica? Da li mi imamo socijalne karte i kako ćemo da podelimo te zdravstvene knjižice najugroženijima i najsiromašnijima?
Upravo zato, ponavljam više puta, da nije zdravstvena knjižica samo 400 dinara, nego je za četvoročlanu porodicu 1.600 dinara. Veliko opterećenje je 1.600 dinara za nekoga ko mora dati u jednom trenutku, kada ima 20.000 ili 25.000 dinara platu, ili penzioneru, da za svoju porodicu obezbedi te zdravstvene knjižice.
Treće pitanje, nije mi jasno kako ćemo distribuirati te zdravstvene knjižice osiguranicima, poštom ili dolaženjem na šalter Republičkog fonda? To je isto ne rešeno. Zato je potrebno, predlog koji sam dao i u prethodnom izlaganju, da građanima Srbije na poštansku adresu, putem pisma, stigne nova zdravstvena knjižica. Molim vas i podržavam da usvojimo ovaj amandman kolege Bradića i da svim građanima Srbije omogućimo besplatnu zdravstvenu knjižicu. Ponoviću, još jedanput, kao papagaj, 400 dinara je mnogo za građane Srbije, pogotovo za četvoročlanu porodicu, koja treba da plati 1.600 dinara za vađenje nove dokumentacije.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, poštovani kolega profesore Đukiću, profesore Vekiću, dr Vicko, koleginice i kolege narodni poslanici, danas pričamo i izmeni roka zamene zdravstvenih knjižica i to u Srbiji nije ništa novo. Nažalost, srpska administracija je jako spora i menjali smo u ovom parlamentu i važenje pasoša i važenje ličnih karti, ali ono za šta sam ja digao glas i na Odboru za zdravlje i porodicu, a i sada u ovom plenarnom zasedanju, to je i pročitaću vam, to je jedno grubo kršenje zakona koji je ova Skupština donela.
Naime, Zakon o izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenom osiguranju, Službeni glasnik broj 57/11, prema članu 52. ovog zakona, RFZO je bio dužan da najkasnije u roku od tri godine od dana stupanja na snagu ovog zakona, izvrši zamenu isprava o osiguranju, kao i posebne isprave za korišćenje zdravstvene zaštite iz člana 112. stav 1. i 2. ovog zakona sa zdravstvenom karticom.
Zakon je, draga moja gospodo i prijatelji, donet na sednici narodne skupštine 28. jula 2011. godine. Objavljen je u Službenom glasniku Republike Srbije 1. avgusta 2011. godine, stupio je na snagu 9. avgusta 2011. godine od kada je krenuo da teče rok od tri godine i 9. avgusta 2014. godine je rok za zamenu isprava o osiguranju je istekao.
Po prvi put u Srbiji je zakonodavna vlast uhvaćena da krši svoje sopstvene zakone. Postavljam prvo pitanje predsednici parlamenta, poštovana predsednice, šta je bilo preče, da avgusta meseca ne zakažete sednicu, s obzirom da sam dobio informacije iz Ministarstva zdravlja da su dostavili na vreme predloge izmene zakona, da sam dobio informaciju od direktora Republičkog fonda da je na vreme prosleđen zahtev da se produži ovaj rok, zašto predsednica parlamenta nije zakazala sednicu na vreme, da ne bi kršili zakone koje smo mi doneli?
Kakvu poruku šaljemo građanima? Zakonodavno telo , Skupština Srbije, samo je prekršilo svoje zakone. Mi smo tri-četiri nedelje u zakonskom prekršaju. Da li će neko odgovarati zbog toga? Jedno vrlo konkretno pitanje, navodim vam i ponavljam da smo 9. avgusta 2014. godine trebali da imamo zadnji rok za zamenu zdravstvenih knjižica.
Ponavljam, ne bi bilo ništa problem, menjali smo i pasoše i lične karte, ali zašto niste zakazali sednicu 1. avgusta, drugog, trećeg, četvrtog, petog, šestog, sedmog, osmog, nego ste čekali da to dođe…

Poštovani predsedavajući, i vi i ja smo malo duže u parlamentu i znate da 84 narodna poslanika mogu uvek da potpisima zakažu sednicu, ne moraju da čekaju sednicu Vlade.