Poštovana predsednice, ovo je ista tematika samo za osnovne škole. Reči ću da je svako četvrto dete žrtva vršnjačkog nasilja, a da digitalno nasilje sve češće među decom. Nažalost, deca u nekim situacijama mogu biti jako surova. Kada spomenem digitalno nasilje imate različite zatvorene „viber“ grupe mališana, osnovaca i srednjoškolaca, gde se određeno dete izvrgava ruglu, gde se ogovara i gde je predmet podsmeha i ogovaranja svojih vršnjaka. Gotovo svako dete može postati žrtva vršnjačkog nasilja, a prvi korak u prevenciji sprečavanja tog problema jeste odnos poverenja između roditelja i dece.
Svakako, jedno porodično vaspitanje je ona tvrđava, najosnovnija ćelija, praktično jednog društva, jeste porodica. Međutim, prema podacima UNICEF–a, neki oblik školskog nasilja pretrpelo je dve trećine dece u Srbiji, što je frapantan podatak gde moramo da upalimo crveno svetlo i gde moramo da radimo na borbi protiv vršnjačkog nasilja, da počinioci vršnjačkog nasilja budu prepoznati, da sistem brzo reaguje kako ne bi došlo do težih posledica, kako ne bi došlo do gubitka života, s obzirom da je jedan moj mladi Nišlija, mali Aleksa, čak izgubio život u tom jednom višegodišnjem trpljenju nasilja od svojih vršnjaka.
To su teme koje su jako ozbiljne i koje traže da država i Resorno ministarstvo reaguje, da kroz jedan preventivni rad, u vođenju ovih preventivnih, praktično, edukativnih časova, gde bi se skretala pažnja da nije dobro da se drug maltretira, da nije dobro da se drug izoluje, da on bude sam, jer pored fizičkog nasilja postoji i psihološko nasilje kada vi jednog dečaka ili devojčicu izdvojite iz grupe, kada ne govorite sa njim, kada mu okrećete leđa, to je nešto što boli i što je dete podvrgnuto jednom višemesečnom i dugogodišnjoj, praktično, jednoj traumi.
Svaki četvrti đak kaže da u njegovoj školi ima učenika koji se plaši nečega, jer bi mogao da bude maltretiran. Ankete koje sam ja imao u vidu neke ankete govore da samo šest osnovaca i 23% srednjoškolaca u Srbiji nikada nije iskusilo nasilje. Smatram da je neophodno da u okviru školskog programa se uvede i program tolerancije za prevenciju vršnjačkog nasilja, koje bi obuhvatalo podizanje nivoa svesti učenika o različitosti, kako bi se povećala bezbednost dece i učenika u osnovnim i srednjim školama.
Sprovođenje pomenutog programa ostvarivalo bi se svakog meseca na prvom času sa učiteljem, odnosno razrednim starešinom, kao i na prvom roditeljskom sastanku, jer je važno da se i sa roditeljima priča, da se i roditeljima ukaže šta njegovo dete radi, da li to dete je došlo u školu da uči ili da maltretira nekog drugog đaka. Pozivam vas da ovaj predlog usvojimo.