Poštovani ministre, koleginice i kolege poslanici, kada smo već kod toga kako će ko kada se vraća u svoju sredinu, imamo jedno stalno pitanje, s obzirom da ja dolazim iz Šumadije – kako će predstavnici SNS u Šumadiju? Činjenica jeste da zahvaljujući inicijativi DS, ali i JS smo uspeli da dođemo do toga da ipak vratimo sud u Topolu.
Ali, ono što je ostalo kao problem jeste veliki broj opština u Šumadiji. Imate opštinu Rača, opštinu Batočina koju je pominjao i moj kolega, ali u Batočini, na teritoriji od 216 kilometara kvadratnih, 13.000 stanovnika, postoji potreba makar za sudskom jedinicom. Postoje i uslovi, u smislu prostorija, ali pre svega treba znati, poznavati Srbiju i poznavati Šumadiju. Šumadija jeste prilično ugrožena, jedna opština u kojoj je 90% stanovništva seosko, koja je potpuno naslonjena na teritoriju Topole, normalno bi bilo da je okrenuta ka samoj opštini Topola, ne ka Kragujevcu. Do Kragujevca ide 40 kilometara puta, veoma lošeg puta nažalost, nismo na to naravno ponosni, ali veliki broj stanovnika Rače gravitira upravo u Topoli. Šta bi bio problem da se napravi jedna sudska jedinica koja bi bila izvedena iz tog suda?
Zaboravili ste sud koji je osnovan još 1806. godine, za vreme Vožda Karađorđa u Topoli. Zahvaljujući kolegi Kosaniću iz JS, koji je lobirao za to da, kao i DS, budete svesni negde i nekih važnih stvari koje nisu uvek tako jasno vidljive u statistikama. Bitno je da budete svesni svih geografskih, ali i političkih uslova koji su preduslov za donošenje ovakvih zakona. Ako je to čista matematika, pa ste precrtali pola opština u Srbiji, onda je to nešto na šta mi skrećemo pažnju kao veoma loše.
Opština Rača, kažem još jednom, nužno mora biti okrenuta ka Topoli. Opština Batočna koja ima veliki priliv, zahvaljujući pre svega DS, veliki priliv stranih investicija. Postoji ogromna potreba, pokazuje i broj predmeta, za postojanje jedne sudske jedinice. Zahvaljujem.

Moram da izjavim još jednom čuđenje, ali, s obzirom da ste verovatno najveći deo života proveli ipak u Beogradu, znam da sigurno niste bili svedok toga šta znači kada se neke opštine bore za institucije. Ja sve vreme govorim o sudu, a ne o sudskoj jedinici. Mi govorimo o tome da ste uspeli jednu stvar koja ima i duboku tradiciju i poštovanje…
Ako je problem za državu Srbiju predsednik suda u Topoli, u materijalnom smislu, u smislu toga da će smanjenje troškova time što ćemo smanjiti jednu platu predsednika suda u Topoli napraviti jednu poruku građanima Topole, koji danas imaju strašan problem da se dovezu do Beograda… Vi ne znate ni koje probleme, maltene egzistencijalne prirode u 21. veku nadomak glavnog grada imaju građani ove opštine.
Najlakše je reći – ne, ništa vam nismo oduzeli, ništa nismo promenili, biće vam pristupačan sud, biće sve to isto kao što je nekada bilo. To jednostavno nije istina niti za građane opštine Rača, ni opštine Batočina, a sigurno da danas nije lako ni građanima opštine Lapovo.
Ukoliko imamo predsednika iz Šumadije i čoveka koji nastavlja da zapravo koordiniše i pomaže ovu Vladu koja je za Šumadiju za godinu i po dana uradila toliko malo, da mi danas nemamo nijednu jedinu investiciju u Šumadiji, da imamo gašenje svih institucija uz najrazličitija obrazloženja, to je nešto što je rezultat Vlade u kojoj ste i vi ministar. Očigledno ste samo upali u jedan sistem koji Šumadiju dovodi u situaciju da mora da povećava sve svoje troškove da bi obezbedila osnovnu egzistenciju.

Poštovani gospodine ministre, kolege i koleginice poslanici, danas pred nama je jedan zakon o kojem smo govorili još u maju, i ovde je prisutan kolega Mrkonjić. Osmog maja ove godine govorio sam o Zakonu o železnici i tada je gospodin Mrkonjić rekao da ćemo u roku od mesec dana usvojiti ovaj zakon. On je u proceduru ušao tek u julu mesecu. Prođe letnja pauza, prođe veliki broj zakona i evo, koji je danas datum a rok je bio negde 1. septembar postavljen od mnogih međunarodnih organizacija. Da nismo usvojili Zakon o železnici i da danas nije ovaj zakon o interoperabilnosti i bezbednosti u železničkom saobraćaju bili bi smo rupa na evropskom tepihu ili ćilim, ali činjenica je da ne bismo mogli da putujemo.
Mislim da je u najmanju ruku žalostan vaš opis, gospodine ministre, da nam vi pričate o tome šta znači interoperabilnost u kontekstu toga da će naš voz putovati van granica Srbije, čak će i naša kompozicija moći da ide do Nemačke. Da je to sredina nekog 19 veka, tada smo imali konjsku zapregu, 1850. i neke, a 1856. godine smo dobili parnu lokomotivu, da ste vi ministar u nekoj Pašićevoj vladi, pa da budete na nešto ponosni. Ne kažem da ste vi krivi za stanje u železnici, daleko od toga. Mnogo godina je uništavana.
Kada govorimo o bezbednosti u železničkom saobraćaju, krajnje iskreno treba reći da vi danas snosite najveću odgovornost za nešto što se može desiti. Zahvaljujući mnogim medijskim natpisima i željom aktuelne vladajuće koalicije da sakrije sve svoje greške i nesposobnosti, nekim dnevnim događajima smo zaboravili afere koje sada ne bih pominjao, jer su čista politika, a ovaj zakon je više operativan. Činjenica je da imamo u maju mesecu jedan problem, ozbiljan bezbednosni, u železnici. Mnogi su možda već zaboravili zbog tih silnih novinskih natpisa tunel i one probleme sa povređenom decom i onim majkama koje su davale određene izjave. Danas se niste osvrnuli. Tadašnji ministar, a danas kolega poslanik, i današnji direktor Železnice nisu ni obišli povređene. Niko više nije govorio. Danas ste mogli da kažete koliko je ljudi povređeno.
Mi usvajamo jedan moderan zakon o bezbednosti u železničkom saobraćaju i to je lepo. Znate odlično da mnogi zakoni nisu primenjivi u našoj železnici i ovo usvajamo zbog toga što moramo, kao i mnoge druge zakone, ali vi znate da mi njega nećemo moći da sprovedemo na terenu. O kojoj bezbednosti govorimo kada današnji zakoni govore o tome da građani ne mogu ni da priđu, ukoliko imaju njive ili kuće pored pruge, da pokose ambroziju, pošto je toliko zarasla pruga u Srbiji, a njih definitivno ugrožava. Znate štetne posledice ambrozije. Uskoro ćemo tražiti detektorom za metal većinu naših pruga u državi, a govorim o modernom zakonu i govorimo o vozu koji će putovati, kako vi rekoste, za Nemačku, ali i za mnoge druge države.
Berlinskim kongresom smo, hajde da kažemo našom diplomatskom aktivnošću, veoma dobro prošli, ali ko prati priču o železnici zna da smo bili uslovljeni da u roku od tri godine napravimo železnicu ka Turskoj. Pričam o 1878. godini. Šta je danas sa mnogim našim prugama? Da li je to prevaziđeno?
Dolazim iz Kragujevca i pomenuću jednu stvar, koja me je strašno čudila, vezanu za aktuelnog direktora Dragoljuba Simonovića. On se negde u prvih šest meseci svog mandata hvalio, a danas je nastavio, jednim lažnim prikazivanjem statistike, a to je da je 18% učešća u kompletnom železničkom saobraćaju putnički saobraćaj. Pohvalio se time što je poraslo učešće u putničkom saobraćaju. Da li to znači da opada privredna aktivnost, gospodine ministre? Ako teretni saobraćaj opada, niko ne treba time da se hvali. To je ona manipulacija statistikom koja često dolazi iz redova vladajuće koalicije.
Treba reći, pošto sam pomenuo da dolazim iz Kragujevca, i dovesti u vezu sa ovim, a to je da jedna od većih privrednih aktivnosti jeste sigurno proizvodnja Fijatovih vozila. Železnica Srbije nije dovoljno dobra za Fijat. Ako će Vlada da se hvali da to što smo uveli konkurenciju u železnički saobraćaj nešto što je dobro, ali sa druge strane Vlada je i dalje vlasnik Železnica Srbije i odgovorna je za njeno poslovanje, niko ne odreaguje na konstataciju da Fijat nije zadovoljan i da hoće da menja, da je promenio svog špeditera.
Danas imamo i druge probleme u Kragujevcu vezano za blokadu pruge u Kragujevcu. Možemo govoriti o tome da je Fijat na kraju morao sam da obezbedi pružne prelaze u Kragujevcu i da finansira ono što ima kao problem prolaskom kroz centar grada. Da o toj bezbednosti tek ne govorimo, da u mnogo gradova u Srbiji imamo problem bezbednosti zato što pruga nije izmeštena, zato što nije predviđena nikakva investicija.
Kada govorimo o investicijama, gospodine ministre, vi odgovarate za 18 milijardi dinara koje se Železnici uplaćuje svake godine, a od čega najveći deo odlazi za plate. Možete li da nam odgovorite šta država dobija za tu uslugu? Građani Srbije plaćaju železnice i SPS je poznata po tome što kupuje socijalni mir. Niste vi jedini to radili, ali je činjenica da nema nikakve ideje, niti ikakvog izveštaja za koji obavljeni posao je Železnica dobila 18 milijardi.
Kada govorimo o bezbednosti, pošto ovaj zakon o tome najviše govori, treba iskreno reći, gospodine ministre, ne znam kako spavate kada znate da Železnica nema sertifikat o bezbednosti, nema licencu. To vam je kao da u drumskom saobraćaju vozite ne registrovan auto, a pri tom nemate vozačku dozvolu. Znate li kolika je kazna za pravno lice ili za građanina Srbije ukoliko vozi ne registrovan auto, a nema ni dozvolu? Takvo je stanje i u našoj železnici, a vi ste kao predstavnik Vlade pre svega zadužen za ovaj resor. Želimo da nam kažete da li ste svesni odgovornosti.
Činjenica jeste da je železnički saobraćaj najbezbedniji svuda u svetu. Jedan prema sto je odnos u smrtnom ishodu, a jedan prema tri i po hiljade u povredama, ali to ne treba da vas opusti, gospodine ministre. Ne želim nikakav problem, ne želim građanima Srbije. Ovde govorimo o zakonu koji je moderan. Vi ste nam ga tako predstavili. Rekli ste nam da je to nešto što je dobro za nas, a niste nam rekli da je ovaj zakon trebao da bude usvojen zajedno sa Zakonom o železnici, ako ne i pre njega. Imali smo jedan ogroman pravni vakum. Tu je možda mala sreća što železnica sporo implementira sve, pa smo imali sreće što nije došlo do nekih ekscesa. Zakon iz 1998. godine je gotovo neprimenjiv sa onim Zakonom o železnici koji smo usvojili.
Usvajamo neke akte koji su u suprotnosti jedan sa drugim. Na to smo vas upozoravali još u maju mesecu, kada smo usvajali Zakon o železnici, da niste smeli da ga odvojite. Niste imali nikakav argument.
Ovakav zakonski predlog, ništa novo niste doneli što je moralo da bude obrazloženje što smo čekali ovoliko dugo. Jednostavno, pogubljenost ove aktuelne Vlade, bavljenja sama sobom. Znate koliko smo se bavili rekonstrukcijom Vlade. To nas dovodi u problem i u međunarodnoj komunikaciji, pa i o tom vozu koji putuje za Nemačku tako ponosno.
Činjenica je da je ovaj zakon potpuno usklađen i prepisan. Činjenica je da je ovaj zakon, zajedno sa Zakonom o železnici, bio predviđen i Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju još od pre dve godine. Činjenica je da smo kasnili, ali i naši susedi su kasnili, ali svi su završili i usvojili identičan zakon, gotovo identičan zakon, naravno, prilagođen svojim kapacitetima, svi naši susedi. Svi su pre letnje pauze ovo obavili, jer su znali koji im je rok.
Što se tiče drugih zakonskih rešenja, imamo ozbiljan problem sa zakonom koji je krajnje kratak i veoma jednostavan, o izmenama i dopunama Zakona o javnim putevima. Vi ste rekli – kontrolisaćemo postavljanje pumpi. Veoma sam vas pažljivo slušao i baš ste izgovorili tu rečenicu, kao da do sada uopšte ona nije bila kontrolisana. Činjenica je da ne izgleda baš savršeno, ne samo postavljanje pumpi, benzinskih stanica u Srbiji, već mnogo stvari. Ali, isto tako je činjenica da je to do sada neko radio.
Ukoliko vi želite da uvedete eksproprijaciju određenih teritorija, odnosno nekretnine, zajedno sa određivanjem trase puta, znate, mnogo je bilo zloupotreba. Znaju svi u Srbiji da su ministri dojavljivali gde će ići put, pa ljudi kupe po bagatelnim cenama određene teritorije, znaju gde će proći put. Ali, to je mnogo teže, iako ima korupcije, mnogo teže ostvariti korupciju, s obzirom da veliki broj inženjera odlučuje gde će ići put i gde je to najbolje i kako će to sve funkcionisati.
Kada govorimo o benzinskim stanicama, ovo je izvor korupcije. Vi rekoste – ovo je odličan antikoruptivni zakon. Ovo je apsolutnizvor o korupcije. Ja ne znam gde su pripadnici SPS učili o tome šta je to borba protiv korupcije i šta je to demokratija, ali ovo je oduzimanje nadležnosti lokalnim samoupravama. Ja se slažem da je trebalo bolje propisati lokalnim samoupravama i sprečiti eventualno to što ste vi upoređivali vas i vašeg kolegu čiji će se plac kupiti. Ali, ovde će odsad, maltene, ministar odlučivati. Oduzeli ste lokalnim samoupravama. Da, korupcija će biti manja, zato što se svodi na jednog čoveka ili jednu političku partiju, ali činjenica je da imamo i dalje objektivan problem, da će država postati maltene diler nekretninama.
Znači, vi ćete eksproprijacijom uzimati imovinu i određivati gde će tačno biti teritorija za benzinsku stanicu. Ko vam daje za pravo da kažete da je to antikoruptivni zakon? Kako možete da kažete da će to biti bolje kada oduzmete lokalnoj samoupravi i novac i kada joj oduzmete i nadležnosti? Koliko god mi bili nezadovoljni time kako je to do sad radila lokalna samouprava, vaš zadatak je da to utvrdite, a ne da im oduzmete.
Primena ovog zakona će najverovatnije, pošto nije završena još uvek eksproprijacija puta od Kragujevca do Batočine, pretpostavljam, moći prvo da se primeni u tom delu puta. Ja sam Kragujevčanin i već vidim kako moj grad, ali i opština Batočina, nema mogućnost da odredi gde će biti ta benzinska stanica. Slažem se da je to možda moglo da bude i predmet korupcije, ali će to očigledno sada biti na vašim vratima, svi ti ljudi koji misle da je baš njihov plac ili da na neki način žele da odrede gde će biti benzinska stanica na ovom jednom veoma važnom putnom pravcu.
Što se tiče ostalih delova, član 6. najviše govori o tome koliko nije antikoruptivni zakon. Posle člana 6. dodaje se stav 7. u samom članu – ministar donosi propis o uslovima koje mora da ispuni podnosilac zahteva za izdavanje dozvole, o uslovima i načinu izdavanja dozvole, o vrstama dozvola, rokovima važenja dozvola, kao i o sadržaju i izgledu obrasca dozvole za obavljanje vanrednog prevoza. Da li je ovo nešto što vama deluje kao veoma demokratsko? Da li su to načela za koja se borite?
Veoma je veliko pitanje – zbog čega na kraju zakona i sami priznajete, a ima puno pitanja o usklađenosti nacrta sa propisima EU? Odredbe sporazuma i prelaznog sporazuma koji se odnose na normativu, sadržinu propisa nema. Prelazni rok za usklađivanje zakonodavstva prema odredbama sporazuma i prelaznog sporazuma nema. Ocena ispunjenosti obaveze koje proizlaze iz navedene odredbe sporazuma i prelaznog sporazuma nema. Usklađenosti sa propisima EU, nema ni po svim tačkama, nema potrebe da čitam. Da li je prevedeno na jezik EU? To mi je manje važno, ali su svi odgovori ne, zbog toga što evropska praksa ne može da prepozna ovakav model. To što ste provukli kroz osam članova ovaj zakon ili koliko ih ima, ne znači da on može da bude izopšten iz onoga što jeste naš interes, a to je priključenje i pridruživanje EU.
Imamo interesantnu stvar i u članu 7, pretposlednji član koji govori da u članu 83. zakona posle stava 3. dodaje se stav 4, koji glasi – Vlada propisuje uslove koje mora da ispunjava tunel u pogledu bezbednosti saobraćaja. Da li će to gospodin Tasovac, Mrkić, možda stručnjak Krstić ili Udovičić odlučiti koliki će biti tunel, kako će on izgledati? Hoće li oni propisivati ili je ovo samo maska za to da će se angažovati neko telo? Pretpostavljam da ne može Vlada da bude dovoljno stručna da odredi ovakve stvari.
Pod kojim uslovima će se angažovati određena tela? Zakon treba da bude opšti, ali ne možete da uđete u situaciju da potpuno apstrahujete neke stvari koje kasnije ostavljaju ozbiljne mogućnosti za korupciju. Mislimo da je ova priča sa tunelom jedna velika simbolika ovog zakona. Kažem još jednom, zakon strašno podseća, iako je u osam članova samo stavljen na nešto što liči na ovu Vladu, a to je da provlači određena zakonska rešenja i na kraju vidimo da je to baš suprotno od onoga što ste vi u svom izlaganju rekli. On je najmanje antikoruptivan. Otvara mogućnost za jednu sferu koju građani Srbije odlično poznaju. Zna se ko u Srbiji ima mogućnosti da se bavi naftnim proizvodima i trgovinom. Imali smo puno prilike o tome da čitamo u medijima.
Ukoliko bi država imala interes da zaštiti NIS, i to bismo mogli da razumemo, ima vlasništvo. Ona bi smela da se bavi u tom delu, ali ovo zapravo predstavlja još jedan način, hajde da kažemo, uzimanja određenih nadležnosti od opštine i gradova u Srbiji, ali i otvara ozbiljnu sferu za korupciju. Toliko za sada. Nadam se da ćemo dobiti od vas neke odgovore. Kasnije ćemo izneti još neke stavove vezano za ostale zakone. Zahvaljujem.

Gospodine Anđelkoviću, može očigledno po zakonu. Ono što je veoma bitno jeste da se ovde odmah shvati da je ovo jedan čast politike, kako to SPS radi sve ove godine, jedno izokretanje reči.
Gospodine ministre, ja sam veoma konkretno rekao da ste vi od sada, odnosno od kada ste ministar, nadležni za to, i pitao sam vas za to kako spavate kada znate da nema sertifikat o bezbednosti. Vi odgovarate, pa nema licenca. Pitam vas, jel istina da nema ni sertifikat o bezbednosti niti licenca? Da li vi dozvoljavate da se građani Srbije voze u takvim okolnostima? To je ono što je pitanje. Nemojte vi da svodite na lično, da li ste vi krivi za to. Ja sam u jednoj rečenici, konkretno i rekao da niste vi krivi za stanje u železnici, a vi ste se uhvatili baš za to da objasnite kako sam vas ja prozvao za nešto što svi građani Srbije znaju da je ozbiljan problem države. Ne može to da reši jedan čovek, to je činjenica, a naročito ne ova Vlada.
Što se tiče tih stvari, ako vi govorite o tome da nije 18 milijardi za železnice. Nemojte da manipulišete više tim ciframa. 13,5 milijardi je direktno na osnovu jedne stavke. Recite nam šta je sa ostalim finansiranjima po projektima, šta je finansiranje kreditima? Kada se sve sabere, koliko je to novca od strane države odlazi ka železnicama? Verovatno i više od 18 milijardi. Ajde saberite nam tu cifru i recite. Nemojte da manipulišete jednom stavkom iz budžeta, pa kažete sledeće godine će biti još manje. Politika države jeste da smanji subvencije, ali kod za svaki dinar moramo da uvedemo pravilo da znamo šta je to urađeno za taj novac. Nemojte o tome da govorimo.
Znači, što se tiče železnice mi imamo direktora koji je svom sinu, prvo što je uradio, obezbedio posao u SDPR, kao rukovodilac. Sa 26, 27 godina odlazi na posao službenim vozilom „Železnica Srbije“. Ministre jel vi znate. Vi ste nadređeni „Železnicama Srbije“? Da li znate zašto se koriste tih 18 milijardi, između ostalog? To je ono što je pitanje. Evo završavam. Mi možemo uvek govoriti o tome šta je bezbednost, ali vi ste rekli da ste bili taj dan u tunelu i veoma je važno da nam kažete šta je bilo? Ja sam vas samo pitao da li osećate odgovornost da kažete? Tamo ste izjavili da će se ispitati i utvrditi odgovornost. Više nikada niste to pomenuli. Svestan sam da je to politika … Zahvaljujem.

Gospodine ministre, građani Srbije ne plaćaju ministra da bude hroničar, da nam uspostavi jednu genezu problema.
Nisam vam ni u jednom trenutku rekao i ovo treći put ponavljam, pošto ne znam da li želite da čujete, pošto ocenjujete moju kompetentnost, ali očigledno ocenjujete i moju dobronamernost u kontekstu da pomognemo, pre svega „Železnici Srbije“, ni u jednom trenutku nisam rekao da ste vi krivi. Vi ste stalno u nekoj ulozi žrtve, a sa druge strane i u ulozi čoveka koji je došao sa strane da nas izvesti.
Recite nam, šta je to što ćete da uradite? Recite nam, šta je urađeno sa novcem, za koji posao je „Železnica“ dobila subvencije? Odradi se neki posao pa državi plati. Nisam nikada video da je neko iz SPS, mada ste rekli da nećemo o strankama, ali moram da sugerišem jednu stvar, priča o demokratama da je liberalizacija dobra, vi ste prvi. Mi to pričamo preko 20 godina i mi smo se za to borili kada vi niste imali sluha za liberalizaciju. Ali, sa druge strane treba stvoriti uslove da „Železnica“ izdrži konkurenciju. To je vaša odgovornost ministre. „Železnica“ je vlasništvo Srbije i vi ste ti koji ste odgovorni da „Železnica“ može da izdrži konkurenciju.
U prvih mesec dana kada se otvorila ikakva mogućnost da neko pobegne od saradnje sa našom „Železnicom“, a to je npr. „Fijat“ pošto sam iz Kragujevca, neko je to iskoristio. Vi se još ponosite time – to je liberalizacija, to je zašta smo se borili. To je način na koji ste vi doživeli liberalizaciju. To nije dobar način. Vi ste odgovorni za to da sve što je u vlasništvu države funkcioniše, da bude konkurentno, a ne da budemo u situaciji da govorimo o vozu za Frankfurt. Ponavljam ga ponovo, jer imamo 1500 kilometara železnica u Srbiji, a samo 3% može da pređe 100 na sat. Vi nam govorite o modernoj železnici.
Ponavljam, niste vi odgovorni za to stanje, dajte nam viziju u kom smeru će se dalje razvijati „Železnica“. Priznajete sada u drugom pokušaju da nema ni sertifikat o bezbednosti, niti licencu…
(Predsednik: Hvala gospodine Obradoviću.)
Evo završavam, samo jedna rečenica veoma važna za bezbednost građana Srbije.
Ne govorim o tome da vi niste uveli licencu, nego vas pitam da li ste svesni odgovornosti koju nosite? To je nešto što treba reći građanima Srbije i treba što pre osvojiti te…

Poštovani predsedavajući, poštovane koleginice i kolege poslanici, poštovani ministre, danas ću se obratiti u ime DS vladajućoj koaliciji. Danas, nažalost, je samo tu ministar Mrkonjić i, naravno, on ima dovoljno iskustva, ne samo u oblasti infrastrukture, već i u politici, pa je navikao da snosi odgovornost negde i svojih koalicionih partnera.
Kada pominjem koaliciju pominjem je u kontekstu obećanja vaših koalicionih partnera, ali i premijera ove vlade, koji je i predsednik vaše stranke, a koji je rekao da ćete donositi nove zakone, bolje zakone, mnogo bolje zakone. Danas zapravo vidimo, ministre vi se možda sećate Resavske škole, odnosno pojma Resavske škole, u ovom trenutku govorim o tome, da je ovo apsolutno prepisan zakon i vi to vrlo dobro znate.
Zašto ovaj zakon nije bio ranije u proceduri? Ima puno razloga. Jedan od tih razloga jeste da stanje u našoj železnici ne zahteva jedan korak unapred. Ovaj zakon definitivno jeste korak unapred, ali nažalost samo jedan, a nama treba najmanje tri, četiri koraka svake godine kako bismo podigli kapacitet i uopšte stanje naše železnice.
Danas smo svesni da Železnice Srbije imaju oko 18,5 hiljada radnika, da imaju oko 1800 kilometara pruge, od kojih samo 3% kilometara može da se koristi sa brzinom većom od 100 kilometara na sat. Znamo kakav je problem elektrifikacije. Evo, ja sam iz Kragujevca i znam koliko problema ima kolega Mitrović iz URS-a, a pomenuo je i tranzit do Bara i izvoz Fijata. Kakve sve probleme ima taj voz koji putuje do Bara, to sve najbolje znaju oni koji obavljaju špediciju u Fijatu.
Ono što danas želimo da istaknemo jeste da je ovaj zakon nešto što mnogo podseća na jedan period, kojeg se vi ministre odlično sećate, a to je period kada smo ušli u priču o slobodnom letu. Naravno, nema mnogo veze sa železnicom, ali ima veze sa saobraćajem. Tada su svi krenuli sa pričom da JAT neće moći da izdrži pritisak konkurencije, neće moći na vreme da se prilagodi. Kada je zakon usvojen, mnogi u JAT-u, ali i oni koji su odgovorni, pre svega u vašem ministarstvu, su bili veoma srećni kada su se u tekstu susreli sa jednim delom koji se naziva klauzula, a koji pre svega podrazumeva odloženo prilagođavanje tom zakonu o slobodnom letu. Svi su bili veoma srećni, još nema konkurencije, JAT neće tako brzo propasti.
Nažalost, to vreme nije iskorišćeno kako bi se JAT prilagodio, već je iskorišćen da se uživa u privilegijama monopola koji je JAT tada obavljao. Danas imamo neke kvazi ugovore sa, u ovom slučaju, Emiratima. Svi smo sigurni i vi ministre veoma dobro znate da je JAT-ova vrednost ugovorenih destinacija daleko manja od onog što su dugovi, daleko manja od onog tereta koji nosi sa prekomernim brojem zaposlenih, ali i navikama koje ta kompanija ima.
Zato govorimo danas u prilog tome da ovaj zakon jeste jedan korak unapred, ali opet govorim o tome da vladajuća koalicija mesec dana u sred redovnog zasedanja nema zakone koje treba da predloži, već donosi ovakve predloge i zakone o kojima ćemo raspravljati ovih dana, a ne pristaje da na dnevni red stavi neke veoma važne zakone koje jutros Skupština, većinom glasova narodnih poslanika, a pre svega vladajuća većina, nije želela da stavi, a DS ih je predstavila kao veoma važne zakone.
Razlog hitnosti ovog zakona i razlog zašto uopšte ulazimo u ovu proceduru jeste to što od 1. juna ne bismo mogli da uđemo u komunikaciju po pitanju železnice, tranzicije vagona, lokomotiva i celih kompozicija sa Evropom. Ovo nije stvar EU. Ovo je stvar evropskih standarda nezavisnih od EU. Ovo je stvar da mi opstanemo na ovom tržištu. Činjenica jeste da opet donosimo zakone u cajtnotu. Činjenica jeste da donosimo zakone zato što to moramo da činimo.
Nismo iskoristili priliku da popravimo Zakon iz 2005, a koji nije bio, slažemo se, dovoljno precizan. Mnoge oblasti nisu dovoljno dobro uređene. Danas samo nastavljamo tu tradiciju. Mnoge stvari, naravno, jesu definisane, ali, nažalost, mnoge prilike su propuštene koje smo mogli kroz ovaj zakon da sredimo.
Ono što su danas svi govorili, ali veoma stidljivo, jeste da Zakon o bezbednosti železničkog saobraćaja koji postoji je nešto što je potpuno neprimenjivo. Zakon koji ste obećali da ćete u narednih mesec dana doneti je zakon o perabilnosti, a koji jeste nešto što je moralo da ide zajedno sa ovim zakon. Vi to znate, ministre. Činjenica da su neorganizovanost, nestručnost, ali i očigledno zatezanja i kašnjenja Vlade, po ovom pitanju, nešto što ćemo razmatrati. Vi kažete za mesec dana. Videćemo. Vaš kolega Selaković je obećao sve do 10. marta ovo, do 10. marta ono, ovaj zakon, onaj zakon. Svašta ste obećavali kao Vlada. Danas vidimo da opet imamo problem u zakonodavstvu i ovaj dom očigledno mora da čeka da Vlada predloži ta zakonska rešenja.
Osnovno pitanje u vezi sa ovim zakonom jeste – kako ćemo ga primenjivati? Najlakše je doneti zakon, a onda ga ne primenjivati. Danas imate da Železnice Srbije nemaju sertifikat o bezbednosti, ne poseduju ni licencu. To vam je kao da neko upravlja vozilom koje nije registrovano, a usput nema ni vozačku dozvolu. Takvo je stanje koje trenutno imamo i u takvoj situaciji su se našli oni nesretni ljudi u tunelu pre nekih par dana, koji se voze vozovima Železnica Srbije. Direktor Simonović nije želeo ni da ih obiđe. Niko iz ministarstva, niko odgovoran nije se pojavio na licu mesta. To je jedna praksa koja svuda u svetu postoji. Kada već odgovarate za određeni resor, onda morate u potpunosti da budete spremni da izađete pred građane i da im kažete.
Naravno, većina građana od ovih 22 imaju pravo, ali i svi ostali putnici, koji su se našli u veoma stresnoj situaciji. Nije povreda samo fizička, to je veoma stresna situacija. Videli smo koliko je tu dece bilo. U toj kompoziciji koja nema, kao ni svi ostali vozovi u Železnicama Srbije, sertifikat o bezbednosti, niti licencu, to je nešto čime se građani Srbije voze. To je stanje u železnicama. Veliki broj pruga, od ovih 1800 kilometara, zapravo ne postoji.
Mi ovde danas govorimo o upravljanju infrastrukturom i govorimo o tome da će sve to voditi jedno društvo, zna se da će to biti Železnica Srbija, da će to najverovatnije biti holding, tako su se opredelili i Bugari i Hrvati i mnogi drugi su se opredelili prvo za holding, a kasnije možda i za cepanje na više kompanija. Mi znamo da tim holdingom neko treba da upravlja. Znamo da Dragoljub Simonović, svi ćemo se u ovoj sali složiti, samo neko to sme da iskaže neko ne, nije sposoban da to vodi i najverovatnije neće ni voditi. To će biti prilika da se čoveka, koji je završio Fakultet Union "Nikola Tesla" za preduzetnika 2008. godine, iako je čovek, podsećam 1959. godište, znači, da kažem pod starije dane. On je čovek koji je preuzeo da vodi Železnicu Srbije, koja ima 18.500 zaposlenih i svi znamo da ćemo iskoristiti, da ćete pre svega vi iskoristiti priliku da promenom ovog zakona, osnivanjem novog društva i zamenite čoveka koji će voditi taj veliki holding, sutra kada osnujete. To je jedino što je možda i pravi povod donošenja ovog zakona u ovom trenutku, s obzirom da ste svesni kakvom ste čoveku dali da vodi železnicu, a nije dobro ipak pokleknuti i reći da je opozicija bila u pravu, nego iskoristiti ovakvo zakonsko rešenje.
Ono što je tu veći problem od toga ko će samo biti generalni direktor jeste sudbina velikog broja zaposlenih. Ovo može da bude prilika da, kada se osnuje holding, prebacivanjem imovine ne budu prebačeni i svi zaposleni, već da se oni ostave u firmi koja ima veliku tradiciju, stara firma, lepo je to - ostanite vi u železnicama, ali železnicama koje će neminovno ići u bankrot ili stečaj, videćemo koji model će biti izabran i ti ljudi će naravno ostajati bez posla. Da li će oni biti podobni ili po kojoj osnovi će se birati ti koji će prelaziti u holding, to je nešto što izaziva veliku sumnju i nešto što treba da bude pod velikom pažnjom. Ovaj zakon, kao zakon krije veliki broj problema koji u samoj promeni mogu da dođu do izražaja.
Ono što još treba reći jeste da, pored sertifikata o kojima smo govorili, o bezbednosti, i pored toga da je veliki broj kilometara danas pod travom, da ljudi ne mogu ni da priđu da pokose travu, da sklone ambroziju zato što država i dalje želi da, na jedan način, upravlja kompletnom infrastrukturom koji, po našem mišljenju, nije najsretnije rešenje. Biće tu puno problema. Naravno, vidimo i po amandmanima koje podnose poslanici LSV. Zapravo, ovde se govori o tome da u Srbiji nema procedura. Ministre, znate kakav je ugovor sa "Fijatom" vezan za železnicu.
Dotaći ću se jedne teme vezane za sam Kragujevac, koja se tiče i regionalnog puta. Vaša koleginica Verica Kalanović je veoma dobro upoznata, ali znam da ste i vi upoznati sa regionalnim putem Kragujevac – Batočina, koji je bez svih dozvola. Naravno, ukoliko se, ne daj bože, desi bilo kakva saobraćajna nesreća, svako ima prava da tuži državu, zato što je vozio putem koji ne postoji, koji nema dozvolu, koji nije dozvoljen da se koristi. To je nešto što je opasno.
Ministre, pozivamo vas da uradite jednu važnu stvar za Kragujevac, za "Fijat", ali i za sve građane Srbije, da se svi voze tim putem, bilo da idu za Novi Pazar, Kraljevo, Čačak. Znate koliko je važan taj put. Pozivamo vas da, zbog važnosti ugovora sa "Fijatom" za celu državu, da se reši i problem železnice, pa makar na otvaranje došla i neke od velikih estradnih zvezda. Spremni smo, kao Kragujevčani, da odvojimo sredstva, ne bi li dobili nešto što je veoma važno i za Srbiju i za Kragujevac.
Što se tiče drugih stvari koje ovaj zakon pominje, to je nešto što govori o konkurenciji, govori o nečemu što je napredak. Pričamo o konkurenciji u oblasti putničkog, ali i teretnog saobraćaja. Skoro sam imao prilike da vidim da su se određeni ljudi iz železnice pohvalili kako se u profitu, odnosno u prometu, tu profita nema, povećalo učešće u putničkom saobraćaju. Nažalost, privredna
aktivnost je dosta pala i sa 90%, što je bio teretni saobraćaj, što je svuda u Evropi i kod naših suseda normalno, da teretni saobraćaj nosi najveći deo železničkog saobraćaja, danas mi imamo 82% teretni saobraćaj i 18% putnički. To je nešto što govori o tome da sutra mi konkurenciju možemo imati u teretnom saobraćaju, ali u putničkom saobraćaju će to ići dosta teže. Govorili ste o tome da će to biti ugovori o javnom prevozu, da će ljudi samo za one deonice i one polaske koje obave dobijati određene subvencije, kao što to radimo i sa gradskim saobraćajem u svim većim gradovima, tako će i železnički saobraćaj moći da funkcioniše.
Kako će to izgledati, niko ne zna. Ostaje nam da vidimo kako će se ovaj zakon primiti po ovom pitanju. Velika je dilema šta će se dešavati sa putničkim saobraćajem i koja je njihova konkurentnost trenutno, samog putničkog saobraćaja.
Za teretni, kažem još jednom, nema razloga za brigu. Naravno da se ovaj zakon bavi i ovom temom teretnog i putničkog, ali to nije problem srpske železnice. To što smo uveli konkurenciju u putnički i teretni ne rešava problem. Svi znamo da nisu problem stvarno vagoni i lokomotive. Jesu oni skupi, lokomotive idu do četiri miliona evra i preko, ali zapravo pravi problemi su u infrastrukturi. Srbija ima problem sa prugama koje ćemo za par godina tražiti detektorom za metal. Jednostavno, one više ne mogu da se pronađu gde su bile. Samo najstariji pamte gde su određene pruge i to je nešto što zapravo jeste problem.
Ovim zakonom zapravo se izbegava mogućnost nekog dugoročnog rešenja, održavanja infrastrukture i preuzimanja odgovornosti onih koji su za to zainteresovani. Ovde se ostavlja mogućnost da, u slučaju da je autonomna pokrajina ili lokalna samouprava zainteresovana za određenu deonicu, da ona osnuje društvo koje će voditi održavanje infrastrukture, ali to je veoma pipavo i videćemo kako će to funkcionisati. Sigurno će biti primenjeno u određenim slučajevima, ali to neće uzeti maha. Tu preduzetnik neće sigurno ući i vi to znate odlično.
Ono što je karakteristika za železnicu jeste da se 18 milijardi dinara svake godine baci zapravo u bunar. Zbog čega? Zbog toga što najveći deo, gotovo sto posto subvencija, odnosno transfernih sredstava ka železnici odlazi za plate. To nije bunar zato što zaposleni primaju plate, ali to je nešto što liči na ono što smo imali u mnogim fabrikama, a to je kupovina socijalnog mira. Dokle to može da traje, to je veliko pitanje.
Da li će Železnica Srbije ili sutra taj holding biti spreman da za ono što obavi posla dobije novac i da ima nekakvu odgovornost za taj novac koji dobija od države, to je veliko pitanje? Da li ste vi i ova vlada sposobni da obezbedite primenu ovog zakona, to je najveće pitanje. Pričamo o tome da je zakon skroman, da je samo jedan korak, a ne tri, koliko nam je potrebno. Pričamo o tome da i taj jedan korak je veliko pitanje, da li sa ovakvim sistemom vrednosti koje proklamuje ova vlada ste u mogućnosti da ga primenite i da jedan sistem vrednosti, koji u železnici glasi – dobijamo novac, a nemamo nikakvu odgovornost, da li smo realizovali taj prevoz, da li smo realizovali određenu uslugu, jednostavno mora biti promenjen. Ovaj zakon to samoinicijalno pokreće.
Narednih godinu dana biće potpuni lov u mutnom. Biće godinu dana prilagođavanja. Na šta će to ličiti, videćemo. Ali, to je možda jedan period koji treba dati železnicama, to je važan resurs države Srbije i važno je tih godinu dana što bolje iskoristiti, uvideti prave troškove. Mi danas ne znamo koliko nas košta jedan voz, koliko nas košta jedna njegova trasa. Kada bismo želeli da vidimo koliko to troši struje, koliko troši u broju zaposlenih, njihovim primanjima, ostalim prinadležnostima, to je nešto što je potpuna konfuzija. Trebaće nam tih godinu dana, nadam se ne više, da vidimo kako izgleda stanje u železnicama.
Ne delim optimizam ostalih kolega poslanika. Podsećam da je ovaj zakon iznuđen, da bi do prvog juna, da ga nismo usvojili, upali u velike probleme. Podsećam da zakon nije donet zajedno sa pratećim Zakonom o bezbednosti i to govori o tome koliko je ova vlada zbunjena, koliko ih je vlast zatekla i koliko nisu spremni da ozbiljne stvari preuzmu na svoja pleća. To što vi, ministre, kažete – došli u Vladu. Mnogi zakoni su došli u Vladu pa su se tamo zadržali previše.
Ukoliko do 1. septembra ovaj zakon ne bude stupio na snagu, pričam o Zakonu o bezbednosti, imaćemo novi problem u železnici. 35
Ako mi budemo samo usvajali zakone ne bi li gasili požare, onda tu ni o kakvom razvoju nema govora, ni o kakvoj uštedi, samo o presipanju iz šupljeg u prazno. Mi smo sada svedoci da država osniva novi holding koji će imati nekoliko preduzeća. U perspektivi će se ona odvojiti ili neće, u zavisnosti od toga koju praksu budemo izabrali u budućnosti. Imamo rizik u broju zaposlenih koji će preći u novi holding. Imamo rizik u tome kako ćemo implementirati sve ove zakonske odredbe. Da li je Ministarstvo finansija, ali da li je i vaše ministarstvo spremno da zajedno sa direkcijom iznese jedan ozbiljan posao što pre, rekli smo maksimum godinu dana? To su sve ozbiljni problemi.
Ozbiljni su i problemi, kažem još jednom, što smo uspeli da dođemo u situaciju da ne iskoristimo ovu šansu i donesemo pravi zakon, a ne samo minimum minimuma koji će Brisel odobriti. Ovde se testiralo poverenje EU, pošto i oni daju mišljenje za ovaj zakon i vi ste sami rekli da ima podršku. Testirali smo koji je to minimum koji će oni prihvatiti, zbog toga što nismo spremni i nismo iskreni u promenama koje su neophodne u železnici. To je, da tako kažem, pravi razlog zbog koga se ovaj zakon donosi. Zahvaljujem se.

Poštovani predsedavajući, poštovane koleginice i kolege poslanici, poštovani ministre, danas ću se obratiti u ime DS vladajućoj koaliciji. Danas, nažalost, je samo tu ministar Mrkonjić i, naravno, on ima dovoljno iskustva, ne samo u oblasti infrastrukture, već i u politici, pa je navikao da snosi odgovornost negde i svojih koalicionih partnera.
Kada pominjem koaliciju pominjem je u kontekstu obećanja vaših koalicionih partnera, ali i premijera ove vlade, koji je i predsednik vaše stranke, a koji je rekao da ćete donositi nove zakone, bolje zakone, mnogo bolje zakone. Danas zapravo vidimo, ministre vi se možda sećate Resavske škole, odnosno pojma Resavske škole, u ovom trenutku govorim o tome, da je ovo apsolutno prepisan zakon i vi to vrlo dobro znate.
Zašto ovaj zakon nije bio ranije u proceduri? Ima puno razloga. Jedan od tih razloga jeste da stanje u našoj železnici ne zahteva jedan korak unapred. Ovaj zakon definitivno jeste korak unapred, ali nažalost samo jedan, a nama treba najmanje tri, četiri koraka svake godine kako bismo podigli kapacitet i uopšte stanje naše železnice.
Danas smo svesni da Železnice Srbije imaju oko 18,5 hiljada radnika, da imaju oko 1800 kilometara pruge, od kojih samo 3% kilometara može da se koristi sa brzinom većom od 100 kilometara na sat. Znamo kakav je problem elektrifikacije. Evo, ja sam iz Kragujevca i znam koliko problema ima kolega Mitrović iz URS-a, a pomenuo je i tranzit do Bara i izvoz Fijata. Kakve sve probleme ima taj voz koji putuje do Bara, to sve najbolje znaju oni koji obavljaju špediciju u Fijatu.
Ono što danas želimo da istaknemo jeste da je ovaj zakon nešto što mnogo podseća na jedan period, kojeg se vi ministre odlično sećate, a to je period kada smo ušli u priču o slobodnom letu. Naravno, nema mnogo veze sa železnicom, ali ima veze sa saobraćajem. Tada su svi krenuli sa pričom da JAT neće moći da izdrži pritisak konkurencije, neće moći na vreme da se prilagodi. Kada je zakon usvojen, mnogi u JAT-u, ali i oni koji su odgovorni, pre svega u vašem ministarstvu, su bili veoma srećni kada su se u tekstu susreli sa jednim delom koji se naziva klauzula, a koji pre svega podrazumeva odloženo prilagođavanje tom zakonu o slobodnom letu. Svi su bili veoma srećni, još nema konkurencije, JAT neće tako brzo propasti.
Nažalost, to vreme nije iskorišćeno kako bi se JAT prilagodio, već je iskorišćen da se uživa u privilegijama monopola koji je JAT tada obavljao. Danas imamo neke kvazi ugovore sa, u ovom slučaju, Emiratima. Svi smo sigurni i vi ministre veoma dobro znate da je JAT-ova vrednost ugovorenih destinacija daleko manja od onog što su dugovi, daleko manja od onog tereta koji nosi sa prekomernim brojem zaposlenih, ali i navikama koje ta kompanija ima.
Zato govorimo danas u prilog tome da ovaj zakon jeste jedan korak unapred, ali opet govorim o tome da vladajuća koalicija mesec dana u sred redovnog zasedanja nema zakone koje treba da predloži, već donosi ovakve predloge i zakone o kojima ćemo raspravljati ovih dana, a ne pristaje da na dnevni red stavi neke veoma važne zakone koje jutros Skupština, većinom glasova narodnih poslanika, a pre svega vladajuća većina, nije želela da stavi, a DS ih je predstavila kao veoma važne zakone.
Razlog hitnosti ovog zakona i razlog zašto uopšte ulazimo u ovu proceduru jeste to što od 1. juna ne bismo mogli da uđemo u komunikaciju po pitanju železnice, tranzicije vagona, lokomotiva i celih kompozicija sa Evropom. Ovo nije stvar EU. Ovo je stvar evropskih standarda nezavisnih od EU. Ovo je stvar da mi opstanemo na ovom tržištu. Činjenica jeste da opet donosimo zakone u cajtnotu. Činjenica jeste da donosimo zakone zato što to moramo da činimo.
Nismo iskoristili priliku da popravimo Zakon iz 2005, a koji nije bio, slažemo se, dovoljno precizan. Mnoge oblasti nisu dovoljno dobro uređene. Danas samo nastavljamo tu tradiciju. Mnoge stvari, naravno, jesu definisane, ali, nažalost, mnoge prilike su propuštene koje smo mogli kroz ovaj zakon da sredimo.
Ono što su danas svi govorili, ali veoma stidljivo, jeste da Zakon o bezbednosti železničkog saobraćaja koji postoji je nešto što je potpuno neprimenjivo. Zakon koji ste obećali da ćete u narednih mesec dana doneti je zakon o perabilnosti, a koji jeste nešto što je moralo da ide zajedno sa ovim zakon. Vi to znate, ministre. Činjenica da su neorganizovanost, nestručnost, ali i očigledno zatezanja i kašnjenja Vlade, po ovom pitanju, nešto što ćemo razmatrati. Vi kažete za mesec dana. Videćemo. Vaš kolega Selaković je obećao sve do 10. marta ovo, do 10. marta ono, ovaj zakon, onaj zakon. Svašta ste obećavali kao Vlada. Danas vidimo da opet imamo problem u zakonodavstvu i ovaj dom očigledno mora da čeka da Vlada predloži ta zakonska rešenja.
Osnovno pitanje u vezi sa ovim zakonom jeste – kako ćemo ga primenjivati? Najlakše je doneti zakon, a onda ga ne primenjivati. Danas imate da Železnice Srbije nemaju sertifikat o bezbednosti, ne poseduju ni licencu. To vam je kao da neko upravlja vozilom koje nije registrovano, a usput nema ni vozačku dozvolu. Takvo je stanje koje trenutno imamo i u takvoj situaciji su se našli oni nesretni ljudi u tunelu pre nekih par dana, koji se voze vozovima Železnica Srbije. Direktor Simonović nije želeo ni da ih obiđe. Niko iz ministarstva, niko odgovoran nije se pojavio na licu mesta. To je jedna praksa koja svuda u svetu postoji. Kada već odgovarate za određeni resor, onda morate u potpunosti da budete spremni da izađete pred građane i da im kažete.
Naravno, većina građana od ovih 22 imaju pravo, ali i svi ostali putnici, koji su se našli u veoma stresnoj situaciji. Nije povreda samo fizička, to je veoma stresna situacija. Videli smo koliko je tu dece bilo. U toj kompoziciji koja nema, kao ni svi ostali vozovi u Železnicama Srbije, sertifikat o bezbednosti, niti licencu, to je nešto čime se građani Srbije voze. To je stanje u železnicama. Veliki broj pruga, od ovih 1800 kilometara, zapravo ne postoji.
Mi ovde danas govorimo o upravljanju infrastrukturom i govorimo o tome da će sve to voditi jedno društvo, zna se da će to biti Železnica Srbija, da će to najverovatnije biti holding, tako su se opredelili i Bugari i Hrvati i mnogi drugi su se opredelili prvo za holding, a kasnije možda i za cepanje na više kompanija. Mi znamo da tim holdingom neko treba da upravlja. Znamo da Dragoljub Simonović, svi ćemo se u ovoj sali složiti, samo neko to sme da iskaže neko ne, nije sposoban da to vodi i najverovatnije neće ni voditi. To će biti prilika da se čoveka, koji je završio Fakultet Union "Nikola Tesla" za preduzetnika 2008. godine, iako je čovek, podsećam 1959. godište, znači, da kažem pod starije dane. On je čovek koji je preuzeo da vodi Železnicu Srbije, koja ima 18.500 zaposlenih i svi znamo da ćemo iskoristiti, da ćete pre svega vi iskoristiti priliku da promenom ovog zakona, osnivanjem novog društva i zamenite čoveka koji će voditi taj veliki holding, sutra kada osnujete. To je jedino što je možda i pravi povod donošenja ovog zakona u ovom trenutku, s obzirom da ste svesni kakvom ste čoveku dali da vodi železnicu, a nije dobro ipak pokleknuti i reći da je opozicija bila u pravu, nego iskoristiti ovakvo zakonsko rešenje.
Ono što je tu veći problem od toga ko će samo biti generalni direktor jeste sudbina velikog broja zaposlenih. Ovo može da bude prilika da, kada se osnuje holding, prebacivanjem imovine ne budu prebačeni i svi zaposleni, već da se oni ostave u firmi koja ima veliku tradiciju, stara firma, lepo je to - ostanite vi u železnicama, ali železnicama koje će neminovno ići u bankrot ili stečaj, videćemo koji model će biti izabran i ti ljudi će naravno ostajati bez posla. Da li će oni biti podobni ili po kojoj osnovi će se birati ti koji će prelaziti u holding, to je nešto što izaziva veliku sumnju i nešto što treba da bude pod velikom pažnjom. Ovaj zakon, kao zakon krije veliki broj problema koji u samoj promeni mogu da dođu do izražaja.
Ono što još treba reći jeste da, pored sertifikata o kojima smo govorili, o bezbednosti, i pored toga da je veliki broj kilometara danas pod travom, da ljudi ne mogu ni da priđu da pokose travu, da sklone ambroziju zato što država i dalje želi da, na jedan način, upravlja kompletnom infrastrukturom koji, po našem mišljenju, nije najsretnije rešenje. Biće tu puno problema. Naravno, vidimo i po amandmanima koje podnose poslanici LSV. Zapravo, ovde se govori o tome da u Srbiji nema procedura. Ministre, znate kakav je ugovor sa "Fijatom" vezan za železnicu.
Dotaći ću se jedne teme vezane za sam Kragujevac, koja se tiče i regionalnog puta. Vaša koleginica Verica Kalanović je veoma dobro upoznata, ali znam da ste i vi upoznati sa regionalnim putem Kragujevac – Batočina, koji je bez svih dozvola. Naravno, ukoliko se, ne daj bože, desi bilo kakva saobraćajna nesreća, svako ima prava da tuži državu, zato što je vozio putem koji ne postoji, koji nema dozvolu, koji nije dozvoljen da se koristi. To je nešto što je opasno.
Ministre, pozivamo vas da uradite jednu važnu stvar za Kragujevac, za "Fijat", ali i za sve građane Srbije, da se svi voze tim putem, bilo da idu za Novi Pazar, Kraljevo, Čačak. Znate koliko je važan taj put. Pozivamo vas da, zbog važnosti ugovora sa "Fijatom" za celu državu, da se reši i problem železnice, pa makar na otvaranje došla i neke od velikih estradnih zvezda. Spremni smo, kao Kragujevčani, da odvojimo sredstva, ne bi li dobili nešto što je veoma važno i za Srbiju i za Kragujevac.
Što se tiče drugih stvari koje ovaj zakon pominje, to je nešto što govori o konkurenciji, govori o nečemu što je napredak. Pričamo o konkurenciji u oblasti putničkog, ali i teretnog saobraćaja. Skoro sam imao prilike da vidim da su se određeni ljudi iz železnice pohvalili kako se u profitu, odnosno u prometu, tu profita nema, povećalo učešće u putničkom saobraćaju. Nažalost, privredna
aktivnost je dosta pala i sa 90%, što je bio teretni saobraćaj, što je svuda u Evropi i kod naših suseda normalno, da teretni saobraćaj nosi najveći deo železničkog saobraćaja, danas mi imamo 82% teretni saobraćaj i 18% putnički. To je nešto što govori o tome da sutra mi konkurenciju možemo imati u teretnom saobraćaju, ali u putničkom saobraćaju će to ići dosta teže. Govorili ste o tome da će to biti ugovori o javnom prevozu, da će ljudi samo za one deonice i one polaske koje obave dobijati određene subvencije, kao što to radimo i sa gradskim saobraćajem u svim većim gradovima, tako će i železnički saobraćaj moći da funkcioniše.
Kako će to izgledati, niko ne zna. Ostaje nam da vidimo kako će se ovaj zakon primiti po ovom pitanju. Velika je dilema šta će se dešavati sa putničkim saobraćajem i koja je njihova konkurentnost trenutno, samog putničkog saobraćaja.
Za teretni, kažem još jednom, nema razloga za brigu. Naravno da se ovaj zakon bavi i ovom temom teretnog i putničkog, ali to nije problem srpske železnice. To što smo uveli konkurenciju u putnički i teretni ne rešava problem. Svi znamo da nisu problem stvarno vagoni i lokomotive. Jesu oni skupi, lokomotive idu do četiri miliona evra i preko, ali zapravo pravi problemi su u infrastrukturi. Srbija ima problem sa prugama koje ćemo za par godina tražiti detektorom za metal. Jednostavno, one više ne mogu da se pronađu gde su bile. Samo najstariji pamte gde su određene pruge i to je nešto što zapravo jeste problem.
Ovim zakonom zapravo se izbegava mogućnost nekog dugoročnog rešenja, održavanja infrastrukture i preuzimanja odgovornosti onih koji su za to zainteresovani. Ovde se ostavlja mogućnost da, u slučaju da je autonomna pokrajina ili lokalna samouprava zainteresovana za određenu deonicu, da ona osnuje društvo koje će voditi održavanje infrastrukture, ali to je veoma pipavo i videćemo kako će to funkcionisati. Sigurno će biti primenjeno u određenim slučajevima, ali to neće uzeti maha. Tu preduzetnik neće sigurno ući i vi to znate odlično.
Ono što je karakteristika za železnicu jeste da se 18 milijardi dinara svake godine baci zapravo u bunar. Zbog čega? Zbog toga što najveći deo, gotovo sto posto subvencija, odnosno transfernih sredstava ka železnici odlazi za plate. To nije bunar zato što zaposleni primaju plate, ali to je nešto što liči na ono što smo imali u mnogim fabrikama, a to je kupovina socijalnog mira. Dokle to može da traje, to je veliko pitanje.
Da li će Železnica Srbije ili sutra taj holding biti spreman da za ono što obavi posla dobije novac i da ima nekakvu odgovornost za taj novac koji dobija od države, to je veliko pitanje? Da li ste vi i ova vlada sposobni da obezbedite primenu ovog zakona, to je najveće pitanje. Pričamo o tome da je zakon skroman, da je samo jedan korak, a ne tri, koliko nam je potrebno. Pričamo o tome da i taj jedan korak je veliko pitanje, da li sa ovakvim sistemom vrednosti koje proklamuje ova vlada ste u mogućnosti da ga primenite i da jedan sistem vrednosti, koji u železnici glasi – dobijamo novac, a nemamo nikakvu odgovornost, da li smo realizovali taj prevoz, da li smo realizovali određenu uslugu, jednostavno mora biti promenjen. Ovaj zakon to samoinicijalno pokreće.
Narednih godinu dana biće potpuni lov u mutnom. Biće godinu dana prilagođavanja. Na šta će to ličiti, videćemo. Ali, to je možda jedan period koji treba dati železnicama, to je važan resurs države Srbije i važno je tih godinu dana što bolje iskoristiti, uvideti prave troškove. Mi danas ne znamo koliko nas košta jedan voz, koliko nas košta jedna njegova trasa. Kada bismo želeli da vidimo koliko to troši struje, koliko troši u broju zaposlenih, njihovim primanjima, ostalim prinadležnostima, to je nešto što je potpuna konfuzija. Trebaće nam tih godinu dana, nadam se ne više, da vidimo kako izgleda stanje u železnicama.
Ne delim optimizam ostalih kolega poslanika. Podsećam da je ovaj zakon iznuđen, da bi do prvog juna, da ga nismo usvojili, upali u velike probleme. Podsećam da zakon nije donet zajedno sa pratećim Zakonom o bezbednosti i to govori o tome koliko je ova vlada zbunjena, koliko ih je vlast zatekla i koliko nisu spremni da ozbiljne stvari preuzmu na svoja pleća. To što vi, ministre, kažete – došli u Vladu. Mnogi zakoni su došli u Vladu pa su se tamo zadržali previše.
Ukoliko do 1. septembra ovaj zakon ne bude stupio na snagu, pričam o Zakonu o bezbednosti, imaćemo novi problem u železnici. 35
Ako mi budemo samo usvajali zakone ne bi li gasili požare, onda tu ni o kakvom razvoju nema govora, ni o kakvoj uštedi, samo o presipanju iz šupljeg u prazno. Mi smo sada svedoci da država osniva novi holding koji će imati nekoliko preduzeća. U perspektivi će se ona odvojiti ili neće, u zavisnosti od toga koju praksu budemo izabrali u budućnosti. Imamo rizik u broju zaposlenih koji će preći u novi holding. Imamo rizik u tome kako ćemo implementirati sve ove zakonske odredbe. Da li je Ministarstvo finansija, ali da li je i vaše ministarstvo spremno da zajedno sa direkcijom iznese jedan ozbiljan posao što pre, rekli smo maksimum godinu dana? To su sve ozbiljni problemi.
Ozbiljni su i problemi, kažem još jednom, što smo uspeli da dođemo u situaciju da ne iskoristimo ovu šansu i donesemo pravi zakon, a ne samo minimum minimuma koji će Brisel odobriti. Ovde se testiralo poverenje EU, pošto i oni daju mišljenje za ovaj zakon i vi ste sami rekli da ima podršku. Testirali smo koji je to minimum koji će oni prihvatiti, zbog toga što nismo spremni i nismo iskreni u promenama koje su neophodne u železnici. To je, da tako kažem, pravi razlog zbog koga se ovaj zakon donosi. Zahvaljujem se.

Poštovani predsedavajući, poštovane koleginice i kolege poslanici, poštovani ministre, danas ću se obratiti u ime DS vladajućoj koaliciji. Danas, nažalost, je samo tu ministar Mrkonjić i, naravno, on ima dovoljno iskustva, ne samo u oblasti infrastrukture, već i u politici, pa je navikao da snosi odgovornost negde i svojih koalicionih partnera.
Kada pominjem koaliciju pominjem je u kontekstu obećanja vaših koalicionih partnera, ali i premijera ove vlade, koji je i predsednik vaše stranke, a koji je rekao da ćete donositi nove zakone, bolje zakone, mnogo bolje zakone. Danas zapravo vidimo, ministre vi se možda sećate Resavske škole, odnosno pojma Resavske škole, u ovom trenutku govorim o tome, da je ovo apsolutno prepisan zakon i vi to vrlo dobro znate.
Zašto ovaj zakon nije bio ranije u proceduri? Ima puno razloga. Jedan od tih razloga jeste da stanje u našoj železnici ne zahteva jedan korak unapred. Ovaj zakon definitivno jeste korak unapred, ali nažalost samo jedan, a nama treba najmanje tri, četiri koraka svake godine kako bismo podigli kapacitet i uopšte stanje naše železnice.
Danas smo svesni da Železnice Srbije imaju oko 18,5 hiljada radnika, da imaju oko 1800 kilometara pruge, od kojih samo 3% kilometara može da se koristi sa brzinom većom od 100 kilometara na sat. Znamo kakav je problem elektrifikacije. Evo, ja sam iz Kragujevca i znam koliko problema ima kolega Mitrović iz URS-a, a pomenuo je i tranzit do Bara i izvoz Fijata. Kakve sve probleme ima taj voz koji putuje do Bara, to sve najbolje znaju oni koji obavljaju špediciju u Fijatu.
Ono što danas želimo da istaknemo jeste da je ovaj zakon nešto što mnogo podseća na jedan period, kojeg se vi ministre odlično sećate, a to je period kada smo ušli u priču o slobodnom letu. Naravno, nema mnogo veze sa železnicom, ali ima veze sa saobraćajem. Tada su svi krenuli sa pričom da JAT neće moći da izdrži pritisak konkurencije, neće moći na vreme da se prilagodi. Kada je zakon usvojen, mnogi u JAT-u, ali i oni koji su odgovorni, pre svega u vašem ministarstvu, su bili veoma srećni kada su se u tekstu susreli sa jednim delom koji se naziva klauzula, a koji pre svega podrazumeva odloženo prilagođavanje tom zakonu o slobodnom letu. Svi su bili veoma srećni, još nema konkurencije, JAT neće tako brzo propasti.
Nažalost, to vreme nije iskorišćeno kako bi se JAT prilagodio, već je iskorišćen da se uživa u privilegijama monopola koji je JAT tada obavljao. Danas imamo neke kvazi ugovore sa, u ovom slučaju, Emiratima. Svi smo sigurni i vi ministre veoma dobro znate da je JAT-ova vrednost ugovorenih destinacija daleko manja od onog što su dugovi, daleko manja od onog tereta koji nosi sa prekomernim brojem zaposlenih, ali i navikama koje ta kompanija ima.
Zato govorimo danas u prilog tome da ovaj zakon jeste jedan korak unapred, ali opet govorim o tome da vladajuća koalicija mesec dana u sred redovnog zasedanja nema zakone koje treba da predloži, već donosi ovakve predloge i zakone o kojima ćemo raspravljati ovih dana, a ne pristaje da na dnevni red stavi neke veoma važne zakone koje jutros Skupština, većinom glasova narodnih poslanika, a pre svega vladajuća većina, nije želela da stavi, a DS ih je predstavila kao veoma važne zakone.
Razlog hitnosti ovog zakona i razlog zašto uopšte ulazimo u ovu proceduru jeste to što od 1. juna ne bismo mogli da uđemo u komunikaciju po pitanju železnice, tranzicije vagona, lokomotiva i celih kompozicija sa Evropom. Ovo nije stvar EU. Ovo je stvar evropskih standarda nezavisnih od EU. Ovo je stvar da mi opstanemo na ovom tržištu. Činjenica jeste da opet donosimo zakone u cajtnotu. Činjenica jeste da donosimo zakone zato što to moramo da činimo.
Nismo iskoristili priliku da popravimo Zakon iz 2005, a koji nije bio, slažemo se, dovoljno precizan. Mnoge oblasti nisu dovoljno dobro uređene. Danas samo nastavljamo tu tradiciju. Mnoge stvari, naravno, jesu definisane, ali, nažalost, mnoge prilike su propuštene koje smo mogli kroz ovaj zakon da sredimo.
Ono što su danas svi govorili, ali veoma stidljivo, jeste da Zakon o bezbednosti železničkog saobraćaja koji postoji je nešto što je potpuno neprimenjivo. Zakon koji ste obećali da ćete u narednih mesec dana doneti je zakon o perabilnosti, a koji jeste nešto što je moralo da ide zajedno sa ovim zakon. Vi to znate, ministre. Činjenica da su neorganizovanost, nestručnost, ali i očigledno zatezanja i kašnjenja Vlade, po ovom pitanju, nešto što ćemo razmatrati. Vi kažete za mesec dana. Videćemo. Vaš kolega Selaković je obećao sve do 10. marta ovo, do 10. marta ono, ovaj zakon, onaj zakon. Svašta ste obećavali kao Vlada. Danas vidimo da opet imamo problem u zakonodavstvu i ovaj dom očigledno mora da čeka da Vlada predloži ta zakonska rešenja.
Osnovno pitanje u vezi sa ovim zakonom jeste – kako ćemo ga primenjivati? Najlakše je doneti zakon, a onda ga ne primenjivati. Danas imate da Železnice Srbije nemaju sertifikat o bezbednosti, ne poseduju ni licencu. To vam je kao da neko upravlja vozilom koje nije registrovano, a usput nema ni vozačku dozvolu. Takvo je stanje koje trenutno imamo i u takvoj situaciji su se našli oni nesretni ljudi u tunelu pre nekih par dana, koji se voze vozovima Železnica Srbije. Direktor Simonović nije želeo ni da ih obiđe. Niko iz ministarstva, niko odgovoran nije se pojavio na licu mesta. To je jedna praksa koja svuda u svetu postoji. Kada već odgovarate za određeni resor, onda morate u potpunosti da budete spremni da izađete pred građane i da im kažete.
Naravno, većina građana od ovih 22 imaju pravo, ali i svi ostali putnici, koji su se našli u veoma stresnoj situaciji. Nije povreda samo fizička, to je veoma stresna situacija. Videli smo koliko je tu dece bilo. U toj kompoziciji koja nema, kao ni svi ostali vozovi u Železnicama Srbije, sertifikat o bezbednosti, niti licencu, to je nešto čime se građani Srbije voze. To je stanje u železnicama. Veliki broj pruga, od ovih 1800 kilometara, zapravo ne postoji.
Mi ovde danas govorimo o upravljanju infrastrukturom i govorimo o tome da će sve to voditi jedno društvo, zna se da će to biti Železnica Srbija, da će to najverovatnije biti holding, tako su se opredelili i Bugari i Hrvati i mnogi drugi su se opredelili prvo za holding, a kasnije možda i za cepanje na više kompanija. Mi znamo da tim holdingom neko treba da upravlja. Znamo da Dragoljub Simonović, svi ćemo se u ovoj sali složiti, samo neko to sme da iskaže neko ne, nije sposoban da to vodi i najverovatnije neće ni voditi. To će biti prilika da se čoveka, koji je završio Fakultet Union "Nikola Tesla" za preduzetnika 2008. godine, iako je čovek, podsećam 1959. godište, znači, da kažem pod starije dane. On je čovek koji je preuzeo da vodi Železnicu Srbije, koja ima 18.500 zaposlenih i svi znamo da ćemo iskoristiti, da ćete pre svega vi iskoristiti priliku da promenom ovog zakona, osnivanjem novog društva i zamenite čoveka koji će voditi taj veliki holding, sutra kada osnujete. To je jedino što je možda i pravi povod donošenja ovog zakona u ovom trenutku, s obzirom da ste svesni kakvom ste čoveku dali da vodi železnicu, a nije dobro ipak pokleknuti i reći da je opozicija bila u pravu, nego iskoristiti ovakvo zakonsko rešenje.
Ono što je tu veći problem od toga ko će samo biti generalni direktor jeste sudbina velikog broja zaposlenih. Ovo može da bude prilika da, kada se osnuje holding, prebacivanjem imovine ne budu prebačeni i svi zaposleni, već da se oni ostave u firmi koja ima veliku tradiciju, stara firma, lepo je to - ostanite vi u železnicama, ali železnicama koje će neminovno ići u bankrot ili stečaj, videćemo koji model će biti izabran i ti ljudi će naravno ostajati bez posla. Da li će oni biti podobni ili po kojoj osnovi će se birati ti koji će prelaziti u holding, to je nešto što izaziva veliku sumnju i nešto što treba da bude pod velikom pažnjom. Ovaj zakon, kao zakon krije veliki broj problema koji u samoj promeni mogu da dođu do izražaja.
Ono što još treba reći jeste da, pored sertifikata o kojima smo govorili, o bezbednosti, i pored toga da je veliki broj kilometara danas pod travom, da ljudi ne mogu ni da priđu da pokose travu, da sklone ambroziju zato što država i dalje želi da, na jedan način, upravlja kompletnom infrastrukturom koji, po našem mišljenju, nije najsretnije rešenje. Biće tu puno problema. Naravno, vidimo i po amandmanima koje podnose poslanici LSV. Zapravo, ovde se govori o tome da u Srbiji nema procedura. Ministre, znate kakav je ugovor sa "Fijatom" vezan za železnicu.
Dotaći ću se jedne teme vezane za sam Kragujevac, koja se tiče i regionalnog puta. Vaša koleginica Verica Kalanović je veoma dobro upoznata, ali znam da ste i vi upoznati sa regionalnim putem Kragujevac – Batočina, koji je bez svih dozvola. Naravno, ukoliko se, ne daj bože, desi bilo kakva saobraćajna nesreća, svako ima prava da tuži državu, zato što je vozio putem koji ne postoji, koji nema dozvolu, koji nije dozvoljen da se koristi. To je nešto što je opasno.
Ministre, pozivamo vas da uradite jednu važnu stvar za Kragujevac, za "Fijat", ali i za sve građane Srbije, da se svi voze tim putem, bilo da idu za Novi Pazar, Kraljevo, Čačak. Znate koliko je važan taj put. Pozivamo vas da, zbog važnosti ugovora sa "Fijatom" za celu državu, da se reši i problem železnice, pa makar na otvaranje došla i neke od velikih estradnih zvezda. Spremni smo, kao Kragujevčani, da odvojimo sredstva, ne bi li dobili nešto što je veoma važno i za Srbiju i za Kragujevac.
Što se tiče drugih stvari koje ovaj zakon pominje, to je nešto što govori o konkurenciji, govori o nečemu što je napredak. Pričamo o konkurenciji u oblasti putničkog, ali i teretnog saobraćaja. Skoro sam imao prilike da vidim da su se određeni ljudi iz železnice pohvalili kako se u profitu, odnosno u prometu, tu profita nema, povećalo učešće u putničkom saobraćaju. Nažalost, privredna
aktivnost je dosta pala i sa 90%, što je bio teretni saobraćaj, što je svuda u Evropi i kod naših suseda normalno, da teretni saobraćaj nosi najveći deo železničkog saobraćaja, danas mi imamo 82% teretni saobraćaj i 18% putnički. To je nešto što govori o tome da sutra mi konkurenciju možemo imati u teretnom saobraćaju, ali u putničkom saobraćaju će to ići dosta teže. Govorili ste o tome da će to biti ugovori o javnom prevozu, da će ljudi samo za one deonice i one polaske koje obave dobijati određene subvencije, kao što to radimo i sa gradskim saobraćajem u svim većim gradovima, tako će i železnički saobraćaj moći da funkcioniše.
Kako će to izgledati, niko ne zna. Ostaje nam da vidimo kako će se ovaj zakon primiti po ovom pitanju. Velika je dilema šta će se dešavati sa putničkim saobraćajem i koja je njihova konkurentnost trenutno, samog putničkog saobraćaja.
Za teretni, kažem još jednom, nema razloga za brigu. Naravno da se ovaj zakon bavi i ovom temom teretnog i putničkog, ali to nije problem srpske železnice. To što smo uveli konkurenciju u putnički i teretni ne rešava problem. Svi znamo da nisu problem stvarno vagoni i lokomotive. Jesu oni skupi, lokomotive idu do četiri miliona evra i preko, ali zapravo pravi problemi su u infrastrukturi. Srbija ima problem sa prugama koje ćemo za par godina tražiti detektorom za metal. Jednostavno, one više ne mogu da se pronađu gde su bile. Samo najstariji pamte gde su određene pruge i to je nešto što zapravo jeste problem.
Ovim zakonom zapravo se izbegava mogućnost nekog dugoročnog rešenja, održavanja infrastrukture i preuzimanja odgovornosti onih koji su za to zainteresovani. Ovde se ostavlja mogućnost da, u slučaju da je autonomna pokrajina ili lokalna samouprava zainteresovana za određenu deonicu, da ona osnuje društvo koje će voditi održavanje infrastrukture, ali to je veoma pipavo i videćemo kako će to funkcionisati. Sigurno će biti primenjeno u određenim slučajevima, ali to neće uzeti maha. Tu preduzetnik neće sigurno ući i vi to znate odlično.
Ono što je karakteristika za železnicu jeste da se 18 milijardi dinara svake godine baci zapravo u bunar. Zbog čega? Zbog toga što najveći deo, gotovo sto posto subvencija, odnosno transfernih sredstava ka železnici odlazi za plate. To nije bunar zato što zaposleni primaju plate, ali to je nešto što liči na ono što smo imali u mnogim fabrikama, a to je kupovina socijalnog mira. Dokle to može da traje, to je veliko pitanje.
Da li će Železnica Srbije ili sutra taj holding biti spreman da za ono što obavi posla dobije novac i da ima nekakvu odgovornost za taj novac koji dobija od države, to je veliko pitanje? Da li ste vi i ova vlada sposobni da obezbedite primenu ovog zakona, to je najveće pitanje. Pričamo o tome da je zakon skroman, da je samo jedan korak, a ne tri, koliko nam je potrebno. Pričamo o tome da i taj jedan korak je veliko pitanje, da li sa ovakvim sistemom vrednosti koje proklamuje ova vlada ste u mogućnosti da ga primenite i da jedan sistem vrednosti, koji u železnici glasi – dobijamo novac, a nemamo nikakvu odgovornost, da li smo realizovali taj prevoz, da li smo realizovali određenu uslugu, jednostavno mora biti promenjen. Ovaj zakon to samoinicijalno pokreće.
Narednih godinu dana biće potpuni lov u mutnom. Biće godinu dana prilagođavanja. Na šta će to ličiti, videćemo. Ali, to je možda jedan period koji treba dati železnicama, to je važan resurs države Srbije i važno je tih godinu dana što bolje iskoristiti, uvideti prave troškove. Mi danas ne znamo koliko nas košta jedan voz, koliko nas košta jedna njegova trasa. Kada bismo želeli da vidimo koliko to troši struje, koliko troši u broju zaposlenih, njihovim primanjima, ostalim prinadležnostima, to je nešto što je potpuna konfuzija. Trebaće nam tih godinu dana, nadam se ne više, da vidimo kako izgleda stanje u železnicama.
Ne delim optimizam ostalih kolega poslanika. Podsećam da je ovaj zakon iznuđen, da bi do prvog juna, da ga nismo usvojili, upali u velike probleme. Podsećam da zakon nije donet zajedno sa pratećim Zakonom o bezbednosti i to govori o tome koliko je ova vlada zbunjena, koliko ih je vlast zatekla i koliko nisu spremni da ozbiljne stvari preuzmu na svoja pleća. To što vi, ministre, kažete – došli u Vladu. Mnogi zakoni su došli u Vladu pa su se tamo zadržali previše.
Ukoliko do 1. septembra ovaj zakon ne bude stupio na snagu, pričam o Zakonu o bezbednosti, imaćemo novi problem u železnici. 35
Ako mi budemo samo usvajali zakone ne bi li gasili požare, onda tu ni o kakvom razvoju nema govora, ni o kakvoj uštedi, samo o presipanju iz šupljeg u prazno. Mi smo sada svedoci da država osniva novi holding koji će imati nekoliko preduzeća. U perspektivi će se ona odvojiti ili neće, u zavisnosti od toga koju praksu budemo izabrali u budućnosti. Imamo rizik u broju zaposlenih koji će preći u novi holding. Imamo rizik u tome kako ćemo implementirati sve ove zakonske odredbe. Da li je Ministarstvo finansija, ali da li je i vaše ministarstvo spremno da zajedno sa direkcijom iznese jedan ozbiljan posao što pre, rekli smo maksimum godinu dana? To su sve ozbiljni problemi.
Ozbiljni su i problemi, kažem još jednom, što smo uspeli da dođemo u situaciju da ne iskoristimo ovu šansu i donesemo pravi zakon, a ne samo minimum minimuma koji će Brisel odobriti. Ovde se testiralo poverenje EU, pošto i oni daju mišljenje za ovaj zakon i vi ste sami rekli da ima podršku. Testirali smo koji je to minimum koji će oni prihvatiti, zbog toga što nismo spremni i nismo iskreni u promenama koje su neophodne u železnici. To je, da tako kažem, pravi razlog zbog koga se ovaj zakon donosi. Zahvaljujem se.

Evo šta mogu da vam kažem kao Kragujevčanin. Stvarno ne želim da govorim o zaslugama uvažene ministarke, Kragujevčani najbolje znaju kako izgleda njihovo kadriranje i rad, pre svega vaše partije, ali da ne ulazimo u tu debatu. Ovde je reč o tome da me podsećate na poslanika Nove Srbije. Liči na Veljinu izreku – pustio sam vas da malo kraduckate, ali, ljudi, vi kradete. Ovde je jedna druga varijanta, samo ste primenili jedan oblik u kojem govorimo o tome da nema dozvole, nema nikakvih papira, tim putem putuju ljudi i već je bio veliki broj saobraćajnih nesreća. Ne želim nikome da stavljam na teret pojedinačno da je odgovoran za određeni broj ljudi koji su imali i povrede, ali nažalost i sa smrtnim ishodom na ovoj deonici puta.
Ne želim da otvaram priču o tome kakve su zasluge, odlično Kragujevčani znaju kakve Kalanovićka ima zasluge u Kragujevcu i kakav način komunikacije sa institucijama koje treba da sprovedu nešto što je iz njenog resora, ali ovde govorimo i o tome da nešto što se radi bez ikakve dozvole je presedan, nešto što vi želite da uvedete u praksu. Nema veze, važno da postoji put. Da li shvatate o čemu vi govorite? Ja sam Kragujevčanin i putujem svaki dan tim putem. Možda vama i nije interes. Možda vas baš briga da li taj put zadovoljava osnovne kriterijume, ali veliki broj građana Srbije, ne samo Kragujevčana, da ne napravimo ovo kragujevačkom pričom, ovo je put od nacionalnog značaja i zove se zvanično regionalni put, ali veliki broj građana Srbije putuje njime, a on apsolutno ne postoji na mapi. Njega ne priznaju osnovne institucije i ministar može da kaže nešto o tome. Apsolutno imamo veliki problem zbog velike stručnosti pomenute ministarke Kalanović, koja to radi po svom nahođenju, koja to prikriva različitim potpisivanjima različitih nevažećih dokumenata. Na osnovu čega je ona potpisivala određena dokumenta? Zato što zna da mora da se obezbedi dovoljna papirologija za svaki ovakav veliki projekat.

Evo šta mogu da vam kažem kao Kragujevčanin. Stvarno ne želim da govorim o zaslugama uvažene ministarke, Kragujevčani najbolje znaju kako izgleda njihovo kadriranje i rad, pre svega vaše partije, ali da ne ulazimo u tu debatu. Ovde je reč o tome da me podsećate na poslanika Nove Srbije. Liči na Veljinu izreku – pustio sam vas da malo kraduckate, ali, ljudi, vi kradete. Ovde je jedna druga varijanta, samo ste primenili jedan oblik u kojem govorimo o tome da nema dozvole, nema nikakvih papira, tim putem putuju ljudi i već je bio veliki broj saobraćajnih nesreća. Ne želim nikome da stavljam na teret pojedinačno da je odgovoran za određeni broj ljudi koji su imali i povrede, ali nažalost i sa smrtnim ishodom na ovoj deonici puta.
Ne želim da otvaram priču o tome kakve su zasluge, odlično Kragujevčani znaju kakve Kalanovićka ima zasluge u Kragujevcu i kakav način komunikacije sa institucijama koje treba da sprovedu nešto što je iz njenog resora, ali ovde govorimo i o tome da nešto što se radi bez ikakve dozvole je presedan, nešto što vi želite da uvedete u praksu. Nema veze, važno da postoji put. Da li shvatate o čemu vi govorite? Ja sam Kragujevčanin i putujem svaki dan tim putem. Možda vama i nije interes. Možda vas baš briga da li taj put zadovoljava osnovne kriterijume, ali veliki broj građana Srbije, ne samo Kragujevčana, da ne napravimo ovo kragujevačkom pričom, ovo je put od nacionalnog značaja i zove se zvanično regionalni put, ali veliki broj građana Srbije putuje njime, a on apsolutno ne postoji na mapi. Njega ne priznaju osnovne institucije i ministar može da kaže nešto o tome. Apsolutno imamo veliki problem zbog velike stručnosti pomenute ministarke Kalanović, koja to radi po svom nahođenju, koja to prikriva različitim potpisivanjima različitih nevažećih dokumenata. Na osnovu čega je ona potpisivala određena dokumenta? Zato što zna da mora da se obezbedi dovoljna papirologija za svaki ovakav veliki projekat.

Evo šta mogu da vam kažem kao Kragujevčanin. Stvarno ne želim da govorim o zaslugama uvažene ministarke, Kragujevčani najbolje znaju kako izgleda njihovo kadriranje i rad, pre svega vaše partije, ali da ne ulazimo u tu debatu. Ovde je reč o tome da me podsećate na poslanika Nove Srbije. Liči na Veljinu izreku – pustio sam vas da malo kraduckate, ali, ljudi, vi kradete. Ovde je jedna druga varijanta, samo ste primenili jedan oblik u kojem govorimo o tome da nema dozvole, nema nikakvih papira, tim putem putuju ljudi i već je bio veliki broj saobraćajnih nesreća. Ne želim nikome da stavljam na teret pojedinačno da je odgovoran za određeni broj ljudi koji su imali i povrede, ali nažalost i sa smrtnim ishodom na ovoj deonici puta.
Ne želim da otvaram priču o tome kakve su zasluge, odlično Kragujevčani znaju kakve Kalanovićka ima zasluge u Kragujevcu i kakav način komunikacije sa institucijama koje treba da sprovedu nešto što je iz njenog resora, ali ovde govorimo i o tome da nešto što se radi bez ikakve dozvole je presedan, nešto što vi želite da uvedete u praksu. Nema veze, važno da postoji put. Da li shvatate o čemu vi govorite? Ja sam Kragujevčanin i putujem svaki dan tim putem. Možda vama i nije interes. Možda vas baš briga da li taj put zadovoljava osnovne kriterijume, ali veliki broj građana Srbije, ne samo Kragujevčana, da ne napravimo ovo kragujevačkom pričom, ovo je put od nacionalnog značaja i zove se zvanično regionalni put, ali veliki broj građana Srbije putuje njime, a on apsolutno ne postoji na mapi. Njega ne priznaju osnovne institucije i ministar može da kaže nešto o tome. Apsolutno imamo veliki problem zbog velike stručnosti pomenute ministarke Kalanović, koja to radi po svom nahođenju, koja to prikriva različitim potpisivanjima različitih nevažećih dokumenata. Na osnovu čega je ona potpisivala određena dokumenta? Zato što zna da mora da se obezbedi dovoljna papirologija za svaki ovakav veliki projekat.

Gospodine Mitroviću, nemam nameru, imate problema sa koncentracijom, ne pratite ni temu, sami ste ubacili Kalanovićku u ovu priču. Definitivno nije tema Kalanovićka, tema je poštovanje propisa. Mi želimo da ova država poštuje procedure, da ova država funkcioniše normalno. Apsolutno smo sigurni da URS nije sposoban da to uradi.
Što se tiče, ministre Mrkonjiću, imam dve molbe, veoma kratke. Molim vas da vi nikada ne spominjite Zorana Đinđića, to je stvarno jedna iskrena molba. Drugo je, pošto se ja vas, bar, ne sećam, postoji mogućnost da se znamo iz perioda kada ja ne pamtim, da me ne zovete ličnim imenom, pošto to inače i po Poslovniku nije dozvoljeno. Imam i svoje prezime i pre svega se tako i obraćamo i po funkciji.
Ono što je činjenica, jeste da, imam samo jedno pitanje za vas – kakav je osećaj biti ministar koji je odgovoran za JAT? Već dugi niz godina? Vidimo šta ste uradili sa njim. Sada ste odgovorni i za železnice i bili ste i ranije i vidimo u kakvom su stanju. Kakav je osećaj da kažete – ima veliki broj puteva koji nemaju dozvole, ali nisu oni građeni u skorije vreme, postoje putevi u Srbiji koji imaju problema sa dozvolama ili su iz nekog drugog perioda. Ako smo već na temi železnica, možda možemo i čak reći da su mnogi iz perioda "Plavog voza", koji danas, baš sam iznenađen, niste pomenuli. Ali, u svakom slučaju, činjenica govori u prilog tome da ono za šta ste vi odgovorni ne kreće od nule, nego kreće od minusa. Ali, veliki deo toga što ranije nije krenulo od minusa je vaša odgovornost. Zapravo o tome govorimo.
Vi ste danas rekli u železnicama krećemo od nule. Od koje, crne, nule? Pogledajte kakvo je stanje u železnicama i još jednom razmislite da li krećemo od nule? A, JAT koji je možda bio na nuli, čak možda i u plusu, je nizom pogrešnih postupaka došao danas u situaciju da apsolutno nije konkurentan, i apsolutno nema budućnost. To je nešto za šta ste vi, ministre, odgovorni. To je pravo pitanje.

Gospodine Mitroviću, nemam nameru, imate problema sa koncentracijom, ne pratite ni temu, sami ste ubacili Kalanovićku u ovu priču. Definitivno nije tema Kalanovićka, tema je poštovanje propisa. Mi želimo da ova država poštuje procedure, da ova država funkcioniše normalno. Apsolutno smo sigurni da URS nije sposoban da to uradi.
Što se tiče, ministre Mrkonjiću, imam dve molbe, veoma kratke. Molim vas da vi nikada ne spominjite Zorana Đinđića, to je stvarno jedna iskrena molba. Drugo je, pošto se ja vas, bar, ne sećam, postoji mogućnost da se znamo iz perioda kada ja ne pamtim, da me ne zovete ličnim imenom, pošto to inače i po Poslovniku nije dozvoljeno. Imam i svoje prezime i pre svega se tako i obraćamo i po funkciji.
Ono što je činjenica, jeste da, imam samo jedno pitanje za vas – kakav je osećaj biti ministar koji je odgovoran za JAT? Već dugi niz godina? Vidimo šta ste uradili sa njim. Sada ste odgovorni i za železnice i bili ste i ranije i vidimo u kakvom su stanju. Kakav je osećaj da kažete – ima veliki broj puteva koji nemaju dozvole, ali nisu oni građeni u skorije vreme, postoje putevi u Srbiji koji imaju problema sa dozvolama ili su iz nekog drugog perioda. Ako smo već na temi železnica, možda možemo i čak reći da su mnogi iz perioda "Plavog voza", koji danas, baš sam iznenađen, niste pomenuli. Ali, u svakom slučaju, činjenica govori u prilog tome da ono za šta ste vi odgovorni ne kreće od nule, nego kreće od minusa. Ali, veliki deo toga što ranije nije krenulo od minusa je vaša odgovornost. Zapravo o tome govorimo.
Vi ste danas rekli u železnicama krećemo od nule. Od koje, crne, nule? Pogledajte kakvo je stanje u železnicama i još jednom razmislite da li krećemo od nule? A, JAT koji je možda bio na nuli, čak možda i u plusu, je nizom pogrešnih postupaka došao danas u situaciju da apsolutno nije konkurentan, i apsolutno nema budućnost. To je nešto za šta ste vi, ministre, odgovorni. To je pravo pitanje.

Gospodine Mitroviću, nemam nameru, imate problema sa koncentracijom, ne pratite ni temu, sami ste ubacili Kalanovićku u ovu priču. Definitivno nije tema Kalanovićka, tema je poštovanje propisa. Mi želimo da ova država poštuje procedure, da ova država funkcioniše normalno. Apsolutno smo sigurni da URS nije sposoban da to uradi.
Što se tiče, ministre Mrkonjiću, imam dve molbe, veoma kratke. Molim vas da vi nikada ne spominjite Zorana Đinđića, to je stvarno jedna iskrena molba. Drugo je, pošto se ja vas, bar, ne sećam, postoji mogućnost da se znamo iz perioda kada ja ne pamtim, da me ne zovete ličnim imenom, pošto to inače i po Poslovniku nije dozvoljeno. Imam i svoje prezime i pre svega se tako i obraćamo i po funkciji.
Ono što je činjenica, jeste da, imam samo jedno pitanje za vas – kakav je osećaj biti ministar koji je odgovoran za JAT? Već dugi niz godina? Vidimo šta ste uradili sa njim. Sada ste odgovorni i za železnice i bili ste i ranije i vidimo u kakvom su stanju. Kakav je osećaj da kažete – ima veliki broj puteva koji nemaju dozvole, ali nisu oni građeni u skorije vreme, postoje putevi u Srbiji koji imaju problema sa dozvolama ili su iz nekog drugog perioda. Ako smo već na temi železnica, možda možemo i čak reći da su mnogi iz perioda "Plavog voza", koji danas, baš sam iznenađen, niste pomenuli. Ali, u svakom slučaju, činjenica govori u prilog tome da ono za šta ste vi odgovorni ne kreće od nule, nego kreće od minusa. Ali, veliki deo toga što ranije nije krenulo od minusa je vaša odgovornost. Zapravo o tome govorimo.
Vi ste danas rekli u železnicama krećemo od nule. Od koje, crne, nule? Pogledajte kakvo je stanje u železnicama i još jednom razmislite da li krećemo od nule? A, JAT koji je možda bio na nuli, čak možda i u plusu, je nizom pogrešnih postupaka došao danas u situaciju da apsolutno nije konkurentan, i apsolutno nema budućnost. To je nešto za šta ste vi, ministre, odgovorni. To je pravo pitanje.

Poštovani gospodine ministre, poštovana predsedavajuća, pre svega bih se obratio gospodinu ministru. Mi smo na pauzu imali prilike i da se upoznamo i da popričamo nešto o ovome.
Stekao sam jedan utisak da nakon onih medijskih spekulacija da ćete vi kao ministar koji stvarno ima jednu sjajnu karijeru iza sebe, koji je pristao da žrtvuje deo svog vremena, ali i energije i znanja zarad državnog interesa i to je valjda čast. To je nešto što se podrazumeva u politici. Sa druge strane, kroz medije se odmah stekao utisak da će kroz vas govoriti neki Mića Jovanović ili neko drugi.
Danas ovde pre svega vidimo da ovo nije vaš predlog i vidimo da je više nego očigledno da oni koji vole bezbednosne službe, valjda svi od malena imaju nekakve stvari za koje bi voleli da rade u životu, nekog to napusti, nekog ne, ali očigledno da prvog potpredsednika Vlade strašno interesuju službe bezbednosti i sada se regrutuje jedna nova generacija ljudi. Iako postoji fakultet, postoje ozbiljne institucije o kojima smo danas govorili, govorili smo o tome da ozbiljne zemlje regrutuju ljude za ovakve stvari nakon završetka nekih drugih fakulteta, ekonomskog, pravnog, političkih nauka ili nekih drugih. Tek onda se vidi da li neko ima afiniteta, sposobnosti i ono što je potrebno za BIA, u našem slučaju.
Vi sada dolazite u situaciju da kroz vas govori neko drugi i to je ono što je opasno. Ministar prosvete mora da bude jaka politička ličnost. Nikada sigurno od mene neće čuti da ćemo žaliti za ministrom Žarkom Obradovićem. On je bio potpredsednik jedne stranke i imao je političkog uticaja.
Molim vas, što pre zauzmite svoj stav. Napravite sebi politički prostor. Doći ćemo u situaciju da će ovo biti samo jedan test za vas, šta je to šta sve mogu da puste u Skupštinu.
Vi ste poslednji reper pre nego što dođe u Skupštinu, jer ovde imamo vladajuću koaliciju koja ne čita uopšte zakonske predloge i automatski glasi za ono što stigne iz Vlade. Vi ste ti koji morate da podignete glas i da kažete da neke stvari, zarad interesa obrazovanja ne mogu da prolaze preko vas. To je nešto što je velika opasnost.
Molim vas, što pre zauzmite svoj stav, imate razloga, imate rezultate iza sebe, ali politika je takva da troši ljudi i ne bih voleo da budete zapamćeni u ovakvom kontekstu, pre svega kao građanin Srbije, neko ko je veoma zainteresovan za budućnost u obrazovanju. Hvala.