Mogu samo da konstatujem da je sada našoj vladi, vreme se računa u mesecima, pa nam se tako računa i datum početka pregovora, kraj januara, a ovde je kraj godine. Valjda postoji neki datum, 31. decembar ili neki datum u januaru.
Nije moguće da u tom ugovoru ne piše datum 31. decembar i nije moguće da je kraj godine određen kao rok plaćanja. Valjda je kraj godine određen, 25. decembra, 26. decembra. Bojim se da tog roka nema na taj način definisanog i da u tom ugovoru, nažalost, nisam imao mogućnosti uvida, nadam se da on postoji na sajtu u srpskoj verziji, pa da mogu da pogledam to na samom sajtu.

Nemojte tako gospodine ministre, da se ljutite ako vam postavljam vrlo konkretna pitanja, osim ove izreke u narodu da su Srbi skloni i da žele da "komšiji crkne krava", postoji i ona "ne lipši magarče do zelene trave".
Mi očekujemo i pitamo vas kada će te pare stići, da ne bi lipsala srpska poljoprivreda konkretno?
Dakle, vi nećete meni ili ne znate da odgovorite kada je datum, kada Emiraćani treba da uplate dolare koji bi bili vrlo korisni za srpsku privredu i onda kažete da sam ja zlurad.
Pitam vas samo za datum, a vi kažete da vrlo strpljivo čekate, jer ste vi ispunili svoje obaveze.
Iz toga mogu da pročitam da Emiraćani ne ispunjavaju svoje obaveze i da ćete ih vi čekati do kraja godine.
Po meni, kako vi to kažete, oni su već u docnji. Dakle, ne radi se ni o kakvoj zluradosti, jer verujem da bi svi građani Srbije, siguran sam, svi poslanici ovde, vrlo željno čekali da vi kažete kada će ti dolari stići u Srbiju.
Vi to ne znate ili nećete da kažete. Kažite šta je od toga, od ta dva. Znači, ne može biti kraj godine, da tako piše u ugovoru, ja to ne verujem.

Gospodine ministre, gospođo predsedavajuća, molim vas da opomenete gospodina ministra, prvo, nisam se smejao, drugo, nisam jedan od tih koji bi želeo da komšiji crkne krava, jer ne radi se o komšijskoj kravi, nego o mojoj kravi.
Srbija je naša država. Ako vi mislite da je Srbija "komšijska krava", po svemu sudeći da se vi tako ponašate.
Dakle, nemate pojma kada treba da uplate, ili ne znate ili nećete da kažete. To je jasno iz vaše interpretacije, sada proisteklo, niste na početku hteli da kažete, a sada kažete da prave reorganizaciju na svetskom nivou koja pogađa i nas, pa nam neće biti uplaćene pare. Zašto to niste rekli na početku? Posao pravite sa kompanijom za koju ste tvrdili da je izvrsna svetska kompanija.
Mi znamo da to nije sasvim tako, da je ta kompanija imala problema u poslovanju širom sveta i da je ostavljala iza sebe neke tragove koji nisu u vek bili blistavi, nemojte gospodine ministre tako. Čekaćemo i taj 31. decembar, ali nemojte da meni ili bilo kome iz DS da stavljate u usta ono što nismo rekli i da stavljate DS ili meni da smo mi zluradi po tom pitanju. Ne nismo, to je jedina vaša investicija i jedina srpska investicija, zato što ste vi sada na vlasti, a od nje po svemu sudeći još uvek nema ništa. Zbog toga ćemo mi glasati za amandman DSS i nećemo se sa vama više raspravljati po tom pitanju.

Poštovana predsedavajuća, ja mislim ni, niko u ovoj sali nije čuo da sam ja rekao da ministar Dinkić laže, mada to nije nikakva tajna.
S druge strane, još jednom ističem da nikakve zluradosti nema, da smo samo tražili informacije. Dobili smo još jednu informaciju da ste se dogovorili sa Emiraćanima da ćutite o tome i to je deo dogovora. Moguće je da su elementi dogovora pojedini tajna, i to je u redu. Jedino nemojte nas pozivati da budemo prijatelji sa nekim za koga nemamo bilo kakvog osnova.
Evo recimo, ja nisam bilo kakav prijatelj sa bilo kim iz Emirata. Može naša država biti u dobrim poslovnim odnosima, može biti država u dobrim odnosima koji se tiču privrede, ne znam zbog čega bih ja bio sa nekim iz Emirata prijatelj, da li zbog toga što su među prvima priznali Kosovo? Da li ste vi zbog toga i gospodin Vučić sa njima prijatelji? Da li se zbog toga družite sa njima?
Da li je jedan dinar stigao u ovu zemlju od njih? Šta su to oni uradili za građane Srbije da bi mi bili sa njima prijatelji, da li se tako sklapaju prijateljstva? Molim vas, vaše lične odnose, prijateljske zadržite za sebe, ostavite nas, mi nismo kolektivno nikakvi prijatelji sa bilo kim, a da vi to nama možete staviti kao obavezu. Mi ćemo biti prijatelji za prijatelje, za one ljude za koje smatramo da su nam zaista prijatelji bili oduvek i da su prema Srbiji i srpskom narodu imali razumevanje. Biznis ne stvara prijateljstva, biznis stvara biznis, vi to najbolje znate, gospodine Dinkiću.

Mislim da treba da se vratimo na ostale amandmane. Gospodine Dinkiću, protiv Šarića i protiv kriminalaca koji su delom upropastili te kombinate, pokrenuta je istraga u mandatu prethodne Vlade. Kao što znate, imovina Karića u Vojvodini je oduzeta, stavljena pod nadzor države. I protiv drugih kriminalnih grupa je podignuta istraga, odnosno pojačana borba protiv svih vidova organizovanog kriminala.
Svi vidovi kriminala od kad ova vlast vodi državu su u porastu, od običnog kriminala do organizovanog kriminala, ubistava, itd. Mi smo se vratili u 90-te godine. U tabloidnim medijima se vodi borba protiv kriminala, a sami ste se žalili poslednjih dana kako se vodi ta borba i tražili, sa pravom, da prestane određena kampanja koja je bila usmerena na vašu stranku. Bili ste protiv toga.
Ne bori se tako protiv kriminala. Protiv kriminala se bori nezavisnim institucijama, nezavisnim tužiocima, sudijama itd. Niste vi tu koji treba da vodi istragu, niti iz tih klupa treba da upućujete strelice prema pojedinim organima izvršne ili zakonodavne vlasti i prema pojedinim strankama. Vi treba da učinite sve da nezavisne institucije, tužilaštvo i sud rade svoj posao i da svi oni koji su odgovorni i za privatizacije, desile se one 2003, 2004, 2005, 2006. ili 2007. godine, da budu istražene do kraja. Najmanje, odnosno u tim privatizacijama gotovo i da nema, pripadnika DS.

Meni je zaista žao što su Romi, odnosno romske organizacije svojim budžetom uskraćene za realizaciju svojih programa.
Gospodine Šajn, vi sedite u koaliciji koja podržava ovu Vladu, a koja, po svemu sudeći, nema sluha za romske organizacije i romska pitanja. Čini mi se da nema dovoljno sredstava za Dekadu Roma, a prethodno pitanje nije se ticalo vlasti Mirka Cvetkovića, nego sve se to dešavalo za vreme ove vlade.
Međutim, da bi gospodin Šajn dobio odgovor na ovo i svi poslanici na druga pitanja, bilo bi zaista neophodno da ovde sedi premijer. Nije baš ukusno da ministar finansija upućuje poslanike da pitaju premijera u danu kada se raspravlja o rebalansu budžeta, najvažnijem aktu koji, posle Ustava, može doneti ova Skupština, jer se tiče finansiranja države.
Dakle, tri dana već raspravljamo o rebalansu budžeta Republike Srbije i pratećim zakonima, a ovde nema prvog ministra predsednika Vlade, gospodina Dačića. Mislim da je njegovo mesto tu.
Shvatam da ministru Dinkiću nije lako da odgovara na brojna pitanja poslanika. Na neka verovatno ne može da odgovori ili ne zna, a na druga neće, jer je verovatno to posao predsednika Vlade ili prvog potpredsednika.
Gospodine Dinkiću, zbog čega ovde danas nema gospodina Dačića? Da li ima nekog prečeg posla od preraspodele sredstava koja se tiču zdravstvenih osiguranika, prosvetnih radnika, lokalnih samouprava, penzionera, poljoprivrednika, itd? Koji je to preči posao koji sprečava gospodina Dačića da danas ne sedi u ovim klupama?

Predsedavajući, molim vas da mi ovo vreme oduzmete od vremena ovlašćenog predstavnika.
Predsedavajući, mislim da ste trebali opomenuti gospodina Dinkića, obzirom da on ovde nije da deli epitete poslanicima da li su uljudni, da li nisu uljudni. To nije njegov posao. Njegov posao je ovde da brani, pošto je sam ovde, pošto nema ni premijera ni prvog potpredsednika, da brani ovaj budžet koji je neodbranjiv.
S druge strane, kada je u pitanju ovaj konkretni amandman, postoje elementi u delu koji je moja koleginica Mehandžić tražila da se sredstva umanje na određenoj aproprijaciji koja su namenjena RTS.
Pitam vas, gospodine Dinkiću, da li je to zaista vaš stav da dve milijarde dinara posredno uzmete od građana Srbije zato što je nekome iz članova vaše Vlade palo napamet da ukine TV pretplatu, kako bi javni servis pretvorio u servis Vlade, odnosno u njegov lični servis i da li vi mislite da je to način da se utroše dve milijarde dinara kao pozajmica ili kao trajno davanje sredstava?
Odmah vas pitam, kada dajete RTS, zbog čega određeni deo sredstava ne dajete i za RTV? Kako će ona funkcionisati kada u oktobru bude ukinuta televizijska pretplata? Da li ste nju zaboravili samo zato što nije bilo u predizbornom obećanju gospodina Vučića?
S druge strane vas pitam – da li ćete vratiti građanima koji su redovno plaćali TV pretplatu onaj novac koji su prethodnih godina plaćali da bi redovno izmirivali svoju građansku obavezu?
S druge strane, imamo situaciju da, kada je u pitanju umanjenje budžetskih prihoda, o čemu ste sada pričali, sa pravom je koleginica Mehandžić primetila da je za naplatu budžetskih prihoda zadužena Vlada Republike Srbije. Vi ste ovde, kao jedan od razloga za lošu naplatu naveli to što građani sada puše rezani duvan umesto duvana koji je upakovan u originalno pakovanje. Vi ste ih do toga doveli. Ali, s druge strane, zaista nije u redu da tražite od lokalnih samouprava, uzeli ste im prvo pare, sada tražite od njih da plate poreze, a ja ću vam pokazati dva poreska računa koje je izdao grad Novi Sad istom građaninu za 2012. godinu i za 2013. godinu.
Juče je stigao istom građaninu prethodni poreski račun, bio je 5.312 dinara, a sada je 9.383 dinara. To je za nekih 60% uvećanje. Kada smo vam govorili da ćete gurnuti ruku u džep građanima Srbije, uzimajući od lokalnih samouprava, vi ste govorili da to nije tačno. Ovde se radi o gradu kojeg vode vaši koalicioni partneri, SNS, SPS i ostala koalicija.
Dakle, građani Novog Sada su dobili juče, ili će dobiti danas, račune uvećane za najmanje 60%. Ovaj stan se nalazi u zoni Novo naselje, dakle gde je uvećanje najmanje. U centru grada će to biti moguće i preko 100% uvećanja. Tu je odgovor, gospodine Dinkiću, i vidi se da su u laži kratke noge. Tu je odgovor na pitanje da li ćete gurnuti ruke u džep građanima. Direktno ste vi stavili ruku u džep građana Srbije. preko vaših, naravno, koalicionih partnera. Nisu oni ništa manje odgovorni. Vi ovde sedite sami, ali vi zastupate ovde i SNS i SPS.
Uzeli ste lokalnim samoupravama i iz razloga zato što nisu mogle da prema vašem novom Zakonu o javnim nabavkama, sprovedu javne nabavke, zato su oni u suficitu, ne zato što su Bog zna kako dobro poslovali i ta sredstva su trebali da realizuju u nastavku, da tako kažemo, građevinske sezone. Sad ste im pare uzeli, i oni će pare sad uzeti od građana Novog Sada, Kragujevca, Niša, itd.
Sećate se kada smo pričali o tome, kada smo govorili o tom zakonu, kada ste rekli – neka Đilas smanji porez. Evo kako su ga smanjili vaši koalicioni partneri. Ne radi se tu o tome ko upravlja gradom, nego sa čime raspolaže. Uzeli ste im pare i oni sada uzimaju od građana. molim vas odgovor na pitanje RTS i RTV, pošto se u ovoj aproprijaciji to tiče.

Gospodine ministre, vaša preporuka da AP Vojvodina, odnosno Vlada Vojvodine plaća ubuduće poslovanje RTV je poziv na nezakonito postupanje. RTV, kao i RTS se našla u jednoj vrlo nezgodnoj situaciji, jer je neko obećao ukidanje pretplate. To je kroz ovaj budžet na neki način pretpostavljeno, pošto ste za RTS obezbedili dve milijarde dinara, ali RTV to niste učinili.
Čak i kada bi RTV bila finansirana od strane Vlade Vojvodine nezakonito i to bi bilo zadiranje u nezavisnost javnog servisa. Dakle, ne smatramo da RTS i RTV treba da budu politički mediji, kao što su tabloidi o kojima danas pričamo i koji o vama pričaju, nažalost, to ne podržavam, ali ne mislim da takva treba da bude RTS i RTV. Oni treba da budu nezavisni i treba da budu jednaki prema svim političkim subjektima u ovoj zemlji.
S druge strane, razlika koju će građani Novog Sada platiti kroz plaćanje poreza na imovinu ove godine, uvećanu za 60%, otići će, gospodine Arsiću, za pokrivanje sudskih presuda za ATP Vojvodinu i Autobusku stanicu Novi Sad, koju su napravili vaši partijski kadrovi i neće biti dovoljno. Biće neophodno i da buduće generacije plaćaju ovo zaduženje.

Poštovani predsedavajući, ova rasprava jeste mučna pomalo zato što je ovo tema koja je mučna, pre svega, za te porodice u kojima žive ta deca, ali i za sve one porodice koje ovih dana imaju obolele od kardio-vaskularnih bolesti, pa nema stentova u bolnicama, kojima su potrebne vakcine, a nema vakcina i brojni drugi problemi.
Zbog toga ova rasprava o ovom rebalansu budžeta jeste nekompetentna sa strane Vlade Republike Srbije zato što ovde sedi samo ministar finansija i, bez obzira šta ja mislio o njegovim kvalifikacijama, on nije dovoljan da na pravi način da odgovor na pitanja koja su ovde postavljali narodni poslanici, rekao bih, vrlo ozbiljna pitanja i veoma je neozbiljno, nekorektno nazivati to politizacijom.
Dakle, postaviti pitanje da se reši problem desetine dece koja boluju od retkih bolesti ili ljudi koji treba da odu u inostranstvo radi transplantacije nije nikakva politizacija. Bilo kakav ton bio onog ko postavlja takva pitanja, on od ministra mora naići na razumevanje. Tu bi trebao da bude predsednik Vlade, ne zato što ja njega nešto posebno volim i što cenim rad njegove Vlade i njegovih ministara, nego zato što je njegova dužnost da bude tu sa vama u danu kada se raspravlja o budžetu, da prenese svojoj ministarki zdravlja da postoji problem da neki tamo poslanici, koji politizuju, iznose jedan ozbiljan problem, neke dece koja boluju od retkih bolesti. Možda bi ta njegova reč ministarki značila više u odnosu na ono što ćete vi reći ili nećete reći. Pošto imate i drugih problema, sigurno vam ovo nisu jedini problemi.
Zbog toga predlažem da te kolege, koje ste pitali koliko to košta, a oni su rekli mnogo, vama kažu koliko to zaista košta. Reći mnogo od strane kolega ministra je neprofesionalno. On mora da kaže – to košta toliko i toliko miliona evra i to mi iz zemlje sličnog ekonomskog stanja ne možemo da finansiramo. Možda možemo da finansiramo 5%, simbolično, ili 10%, pa i to bi bio odgovor odgovornog ministra zdravlja i odgovornog ministra finansija i odgovornog predsednika Vlade. Ne, vi to pitanje nećete uzeti u razmatranje, sve ste amandmane odbili zato što su amandmani opozicije politikanski. Neće biti da je to, nego ste vi nesposobni, kao Vlade, da se uopšte uhvatite u koštac sa rešavanjem bilo kog pitanja, pa i ovog koje je mučno, kako vi kažete.
Predsedavajući, molim vas, oduzmite mi ovo vreme od vremena ovlašćenog predstavnika.
Pozivam vas da zaista ne delite lekcije poslanicima, još jednom, dajete im epitete, nego da pokušate da zapišete to, pa ako ne možete da rešite kroz ovaj rebalans, to onda rešite na neki drugi način, na nekoj sednici Vlade, na kojoj se neće razgovarati, recimo, o rekonstrukciji ili o nekim pitanjima koja neće rešiti problem ove dece i ljudi koji čekaju u redovima da ih pozovu da su ti stentovi stigli, a oni su u postupku javne nabavke. Ako se, ne daj Bože, žali neki od ponuđača, ti stentovi će stići krajem avgusta. Koliko će ljudi zbog toga možda stradati? To nije nebitno pitanje i to nije maliciozno pitanje, to nije politikansko pitanje. To pitanje leži u rukama vaše Vlade. Doneli ste Zakon o javnim nabavkama, vi ga primenjujete i nemojte se pozivati na rad prethodne Vlade. Sada raspravljamo o konkretnom rebalansu budžetu i konkretnom rešavanju pitanja koja su otvorena. Hvala.

Koristiću vreme od ovlašćenog predstavnika.
Zaista je ova diskusija bila ispod svakog nivoa. Dakle, ako neko kaže da bi želeo da deca u Srbiji umesto SMS poruka, da na taj način se skupljaju pare za spas njihovog života, kaže da je to zloupotreba dece, onda taj nema pojma ni o moralu, ni o politici, ni o etici.
Ovo što je sada izgovoreno, a čini mi se da su na sličan način pokušali da odbrane politiku, rekao bi Vlade, a ne ministra, i ostali poslanici iz njegove poslaničke grupe, zaista nije za komentar.
U tom smislu, poslanici Demokratske stranke neće više učestvovati u ovoj polemici.

Poštovana predsedavajuća, javljam se po članu 97. Poslovnika u kome je utvrđeno da je vreme za raspravu za poslaničke grupe pet časova.
Prema istom članu predlažem da se ovo vreme produži, odnosno da ono bude 10 časova, jer smatram da je pet časova nedovoljno da bi se raspravilo sve ono što je danas na dnevnom redu. Radi se o objedinjenoj raspravi i radi se o rebalansu budžeta, jednom od najvažnijih akata posle budžeta i radi se o činjenici da je ova vlada dovela državu u bezizlaznu situaciju i da nije dovoljno pet časova da bi se dale sve primedbe i da bi se dale sve kritike na koje bi ministar mogao da odgovori.
S druge strane, koliko vidim, danas ovde nema ni predsednika Vlada, ni prvog potpredsednika Vlade.
U ime poslaničke grupe Demokratske stranke, tražimo da u ovoj sali danas budu obavezno i predsednik Vlade i prvi potpredsednik Vlade, jer ovo nije budžet Mlađana Dinkića, nego cele Vlade, koalicije Srpske napredne stranke, Socijalističke partije Srbije i Ujedinjenih regiona Srbije.
Molim da se o ovom predlogu izjasni Skupština.

Poštovana predsedavajuća, poštovana gospodo iz Agencije za borbu protiv korupcije i DRI, dame i gospodo narodni poslanici, drugi dan kako raspravljamo o izveštaju nezavisnih regulatornih tela. Juče smo imali raspravu do kasno sinoć i pokazalo se kako političke stranke gledaju prema položaju i ulozi nezavisnih regulatornih tela, odnosno nezavisnih agencija.
Svakako bih na početku želeo da kažem da će DS podržati izveštaje i DRI i Agencije za borbu protiv korupcije za 2012. godinu. Ovde se radi o dva izveštaja. Izveštaj DRI je nastao u 2012. godini, ali se praktično odnosi na 2011. godinu jer je to posmatrani period, odnosno kontrolisani period, dok je kod Agencije za borbu protiv korupcije nešto drugačija situacija.
Kako DS gleda na državne nezavisne institucije koje je država formirala da bi kontrolisala druge državne organe? To je pokazala kroz činjenicu da su upravo u mandatu prethodne Vlade formirane sve ove agencije i nezavisna tela i da su otpočele sa radom. Nismo se tu vodili stranačkim interesima. Da smo se vodili stranačkim interesima, ponašali bismo se kao sadašnja vlast i na najodgovornija mesta postavili stranačke ljude, kao što je, recimo, učinila postojeća vlast sa NBS, da ne ređam, ali posle ću se osvrnuti na to kako postojeća vlast gleda na nezavisne institucije. Ne, na ova mesta Narodna skupština imenovala je ljude za koje smo u tom momentu smatrali da će odgovorno i profesionalno vršiti svoju funkciju i koji od prvog dana nisu bili blagonakloni ni prema DS, niti su to trebali biti, jer su prve svoje izveštaje morali da naprave upravo prema institucijama koje smo mi vodili.
Neki među nama su se iznenadili, nije im bilo prijatno kada su u izveštajima gledali da neke naše stranačke kolege nisu svoj posao radili do kraja u skladu sa propisima. To nije bio problem za DS, jer smo i mi sa ovim institucijama odrastali. Institucije koje su počele da rade, ne bih rekao sa ledine, ali na neki način je i to tačno. Država je stvorila pretpostavke, obezbedila novac za kadrove, obezbedila prostorije i sve druge uslove. Međutim, ovo je novi posao bio i za ljude koji su radili u ovim nezavisnim institucijama.
Trebalo je, pre svega, suočiti se sa potrebom da se izgradi, da očvrsne jedna nezavisna institucija, da sazre svest u ljudima koji u njima rade i onima koji posmatraju njihov rad, da je dobro za državu ukoliko ima neke institucije koje kontrolišu ljude postavljene u državnim organima, telima, javnim preduzećima, koji troše, odnosno raspolažu sa javnim novcem. To nije bilo lako. Zbog toga ove institucije zaslužuju čestitke, zaslužuju pohvalu, ali pre svega podršku da u narednom periodu zadrže svoju nezavisnost. To neće biti nimalo lako, jer čini mi se da postojeća vlast ne gleda blagonaklono prema nezavisnim institucijama.
Pomenuo sam NBS, na čije čelo je doveden, praktično, politički komesar, odnosno zamenik jedne političke stranke. Pomenuću RTS, koja od javnog servisa treba da postane glasilo Vlade Srbije, odnosno političkih stranaka koje je vode. To se radi na vrlo jasan način, tako što se prvo zavrnu slavine, a onda se na taj način preuzima uticaj. To pokazuje i odnos prema pravosuđu, prema tužilaštvima, pa i jučerašnji stav prema zaštitnici ravnopravnosti koja je u ovoj Skupštini doživela, moglo bi se reći, neočekivanu tiradu i mi poslanici smo se osećali veoma neprijatno, Zaštitnik građana se osećao veoma neprijatno. Neki ljudi su ovde pokušali da svoje lične interese stave na prvo mesto i da pokušaju da ponize i na taj način uplaše one koji rade u nezavisnim institucijama. Nije isključeno da će se neki od vas koji ovde sede naći ili su se već našli u takvoj situaciji.
Voleo bih da čujem, recimo, od državnog revizora kako odolevaju činjenicama kada dođu na vrata nekog javnog preduzeća, a ona su zaključana, ne bukvalno zaključana, nego im je onemogućeno da priđu dokumentaciji koju treba da kontrolišu ili im se na svaki način onemogućava kontrola. Kako odolevaju činjenici da se tabloidi koriste njihovim izveštajima da bi ih pretvorili u političke obračune, te njihove izveštaje, osnov za političke obračune sa političkim neistomišljenicima, da bi uzeli iz tih izveštaja neke delove koji im odgovaraju i na taj način dezavuisali rezultate celih timova koji su se bavili veoma ozbiljno pojedinim pitanjima?
Kada vi od jednog izveštaja koji ima 500, 600 stranica dobijete u tabloidima priču kao što je bila priča o Mokroj gori ili sličnim temama, onda se suština nezavisnosti državnih institucija koje se bave ovim poslom, koje je Narodna skupština zakonima ustanovila i koja bi trebalo da bude i njihov zaštitnik, dovodi ozbiljno u pitanje.
Veoma je teško graditi nezavisne institucije u sistemu, odnosno državi, koji nije sklon poštovanju Ustava, zakona, pravnog poretka. Ukoliko ne budete imali način da se oduprete tim pritiscima, lelujaćete na političkim vetrovima aktuelnih političkih establišmenta koji imaju sopstvene partijske interese i koji žele da zadovolje lične i partijske interese.
Voleo bih, recimo, da kod Agencije za borbu protiv korupcije u narednom periodu vidim mnogo više da se posvetila kontroli finansiranja političkih subjekata. Znam da je to do sada bilo prilično teško i da ste imali toliko posla i kroz građenje institucije i vršenje drugih funkcija, kao što je rešavanje o nespojivosti javnih funkcija i sukoba interesa, kontrola nad imovinom javnih funkcionera i svega onog što vam je obaveza. Ali, bilo bi vrlo važno da vidimo kako politički subjekti, političke stranke, od najveće do najmanje političke stranke, finansiraju svoje izborne aktivnosti i kako količina bilborda, televizijskih reklama, medijskih nastupa, čini mi se, ne odgovara onome što stoji u dokumentaciji političkih stranaka.
Koliko znam, jedino je DS podnela kompletan izveštaj o svojim prihodima i rashodima. Demokratska stranka je zbog toga imala i finansijskih problema. Bilo je dugo vreme u blokadi, zato što je trošila sredstva koja su bila javna. Druge stranke su, po svemu sudeći, mimo onog što, naravno, ovde ne prejudiciram kontrolu, imale više sredstava u odnosu na ono što je prikazano kao prihod.
Bilo bi veoma važno da se javno kaže o svim opstrukcijama koje nezavisne institucije imaju kod državnih institucija i kod političkih stranaka i da se o tome javno progovori na vreme, kako ne bi bilo kasno i kako političke stranke ne bi slomile nezavisne institucije. To bi bilo pogubno za ovu državu.
Govorilo se danas dosta o Zakonu o javnim nabavkama, o činjenici da će on doneti uštede u budžetu Republike Srbije. To je bila jedna od floskula koju smo slušali prilikom donošenja tog zakona. Moram da se osvrnem na tu neistinu i na posledice koje su nastupile donošenjem ovog zakona. Dakle, nije tačno da je u budžetu Republike Srbije ušteđeno između 800 miliona i milijardu evra na javnim nabavkama. Nije ušteđen nijedan dinar. Pre svega, javne nabavke se ne sprovode. Većina neophodnih javnih nabavki nije obavljena. Zbog toga stoje poslovi nabavke i lekova i poslova koji se tiču obrazovanja, kulture, poslova koji se tiču javnih radova.
Dakle, postupak javnih nabavki je sada u fazi da oni nisu ili započeti ili da ne mogu da se završe. Pa, čujemo ovih dana pozive nekih javnih funkcionera da pojedini ponuđači odustanu od žalbi na postupak jer za boga neće se završiti postupak javne nabavke i njih neće biti.
Doneli ste loš zakon. On je imao jedinu svrhu populizam i ona nije doveo do veće transparentnosti, on je doveo do katastrofe koja se ogleda u činjenici da javne nabavke se praktično ne sprovode.
Vrlo je bitno da ova sadašnja vlast ali ni bilo koja buduća vlast ne učini ništa da ometa u radu nezavisne institucije. U tom smislu uloga ovog parlamenta je veoma bitna. Kroz nadzornu funkciju ona mora obezbediti nezavisnost ovim institucijama. Naravno da će DS insistirati na tome. Bojim se da ćemo imati puno iskušenja jer čini mi se da Vlada ne deli stav koji bi bio jasan kada je u pitanju nezavisnost institucija koje su formirane na osnovu Ustava i na osnovu zakona.
Bez obzira na sve najave za borbu protiv korupcije ona nije zaustavljena. Svi oblici kriminala su u porastu. To je juče neko od predstavnika vladajućih stranaka rekao. Zašto? Zato što na mesta na kojima bi trebali da budu profesionalci dovodimo nestručne ljude i tek sutra, tek narednih dana, narednih meseci ćemo videti posledice partizacije javnih preduzeća, tek u nekim narednim izveštajima ćemo moći da vidimo na koji način se odrazila partizacija i dovođenje nestručnih kadrova na ta mesta.
Slažem se i to stoji u predlogu Agencije za borbu protiv korupcije da bi se trebao proširiti krug lica koja podležu Zakonu o borbi protiv korupcije. Svakako da pojedini pomoćnici direktora, pojedini načelnici uprava imaju možda značajniju ulogu i veću mogućnost korupcije nego neka lica koja su obuhvaćena sadašnjim zakonom. Naravno, nisam protiv toga da se neka lica isključuju sa liste onih koji podležu Zakonu o borbi protiv korupcije ali u svakom slučaju smatram da treba još jednom izvršiti analizu Zakona o borbi protiv korupcije, Agenciji za borbu protiv korupcije kako bi sva ona lica koja svojim javnim položajem i eventualno poslom mogu da steknu korist na bazi neke javne funkcije koju koriste.
U svakom slučaju DS će podržati ove izveštaje i u narednom periodu trudićemo se da budemo u funkciji odbrane nezavisnosti institucija. Biće nam partneri svi oni koji su za dosledno poštovanje Ustava i zakona, ne na selektivnu pravdu, biće nam partneri svi oni koji ne podležu dnevnoj politici i koji iz tabloida ne čitaju na koji način treba da postupaju već to rade na bazi Ustava i zakona.
U narednom periodu pred ovu državu biće sigurno postavljeni novi izazovi kada je u pitanju primena evropskih standarda ali ne zbog Evrope nego zbog samih nas. Poštovanje zakona nije pitanje dobre volje jedne političke opcije i od jednog ili dvojice ljudi, zauzimali ovu ili onu funkciju, ne sme da zavisi postupanje državnih organa, tužilaštava, sudova nezavisnih državnih institucija. To mora da bude osnov, Ustav i zakon, ne volja pojedinaca. U tom smislu ćemo se boriti protiv političke dominacije nad institucijama i bilo kakve uzurpacije vlasti i tom smislu još jednom podržavamo nezavisnost ovih institucija i glasaćemo za izveštaje ove dve nezavisne institucije. Hvala.

Hvala predsedavajuća.
Mi smo naše bilborde plaćali sa računa od kredita koje smo uzeli po prilično nepovoljnim uslovima i uzimanje tih kredita nije bilo nezakonito i mi te naše kredite vraćamo. Mi nismo naše bilborde plaćali kešom. Nisam siguran za vašu stranku kako je plaćala bilborde, po svemu sudeći da ste imali dovoljno sredstava i da ste imali dovoljno finansijera, neke ste bogami izneverili i prevarili.
Što se tiče "Agrobanke", uvek kada nemate argumenata, posegnete za temom "Agrobanke", i rekao sam da DS nema svoju ulogu u "Agrobanci", odnosno ima verovatno koliko i neki kadrovi vaši i vama bliskim strankama.
Kada su u pitanju vaši i naši guverneri, vi ste tako rekli, to nije naša terminologija. Mi smatramo da ne treba da postoje ni vaši ni naši guverneri, nego da treba da postoji nezavisna Narodna banka i da guverner Narodne banke ne treba da bude zamenik predsednika SNS, niti bilo koje druge stranke, već to treba da bude stručnjak iz te oblasti koji neće danas biti potpredsednik stranke, a sutra se zamrzavati i biti guverner Narodne banke. To je trend. Ja sam to rekao kao primer. Nije gospođa Tabaković tema, već vaš odnos prema nezavisnim institucijama, koji smo mi gradili, a koji vi razgrađujete.

Poštovani predsedavajući, uvaženi predstavnici nezavisnih regulatornih tela, kolege poslanici iz DS i kolege iz DSS i iz PUPS, pošto predstavnika ostalih stranaka nema, ali nadam se da će se priključiti ovoj raspravi, jer smatram da i oni uviđaju značaj nezavisnih regulatornih tela i da će raspravi danas i oni dati svoj doprinos, naročito što se najveći deo izveštaja, odnosno dobar deo izveštaja odnosi i na rad institucija u kojima oni sada imaju svoje predstavnike, odnosno članove Vlade.
Stanje koje je obrađeno u ova tri dokumenta na 450 stranica nije nimalo ružičasto, a daleko je od onoga kako ga prikazuju neke ružičaste televizije. Ovde je u stvari stanje u državi Srbiji dato kroz reči, primere nezavisnih regulatornih tela, oslobođene od stranačkih, možda subjektivnih stavova.
Svakako da gospoda koja ovde sede iz ovih nezavisnih institucija uz ovaj visoki Dom, trebalo bi da budu garant poštovanja Ustava, zakona, pravnog poretka i to sve od uzurpacije pojedinaca, grupe ljudi, što često zna da se pretvori u diktaturu pojedinca ili grupe ljudi.
Da li smo mi na putu ka tome, u ovim dokumentima se to vidi i ja ću baš zbog toga danas više citirati neke navode iz izveštaja Zaštitnika građana, a tiče se zabrane diskriminacije i pristupnosti informacijama od javnog značaja i manje ću davati neke svoje lične stavove.
Kakva nam je realnost u prethodnom periodu, u većem delu pokrivaju ovi izveštaji, a mi smo neke od prvih zakona koje smo donosili u ovoj Skupštini, oni su bili dati sa namerom urušavanja nezavisnih institucija, a počelo se sa Zakonom o NBS, koji je prilagođen jednoj osobi, jednom licu, koje je usput potpredsednik jedne stranke.
Dobili smo među dve ili tri države u svetu, stranački obojenu NBS, koja treba da brine o monetarnoj stabilnosti zemlje.
Na dobrom smo putu da javni servis koji bi trebalo da bude nezavisni javni servis, postane glasilo Vlade Republike Srbije, odnosno onih koji u tom momentu budu u toj vladi. Urušava se nezavisnost, ako nije urušena i RRA, a vidimo stanje u medijskoj sferi danas, a da ne govorimo o onome što je možda najdramatičnije, a to je urušavanje nezavisnosti sudstva, tužilaštva. Imali smo i uticaja na sudije, na tužilaštvo i od predstavnika Vlade, pa i od pojedinih poslanika Narodne skupštine, o čemu smo mi do sada iz DS dosta govorili.
Funkcija nezavisnih regulatornih tela, jeste da bi pravni sistem funkcionisao nezavisno od toga da li je na vlasti ova ili ona politička opcija, da li je bliža centru levo ili desno i nezavisno da li ona ima nameru da uzurpira vlast, više nego što joj to Ustav i zakon i daju.
Nažalost, sem ove tri institucije čiji su predstavnici danas ovde, ostalo je još malo od tih nezavisnih institucija.
Ono što mi je posebno teško i teško to prihvatam, jeste da je ustavna uloga parlamenta kao najvišeg zakonodavnog tela, ali ujedno i tela koje vrši kontrolu primene zakona, dovedena u pitanje, jer se vrlo malo u ovoj Skupštini govori i raspravlja o primeni zakona koje je ova Skupština donela i o tome se govori u Izveštaju Zaštitnika građana.
Kakva nam je trenutno situacija u ovim oblastima koje su predmet ova tri izveštaja, a ja sam rekao da ću neke od odredbi citirati, pošto zaista smatram da su one krajnje objektivne.
Recimo, u Izveštaju Zaštitnika građana kaže se – da je došlo do pada u ostvarivanju ekonomskih i socijalnih i kulturnih prava građana. To je svima nama dobro vidljivo, došlo je do stagnacije na niskom nivou, nažalost, poštovanja vladavine prava. Došlo je do jasne demonstracije političke volje za borbu protiv korupcije, ali uz njeno tabloidno banalizovanje.
Demokratska stranka je ukazivala na ovu činjenicu. S jedne strane, imamo zalaganje za borbu protiv korupcije, a sa druge strane, kako je to dobro rečeno, tabloidno banalizovanje te borbe protiv korupcije, naravno, uz dodatak da je ona vrlo selektivna.
Sa druge strane, imamo izostanak dosledne reforme administracije, posebno u pogledu depolitizacije i profesionalizacije, kao nekih od preduslova za njen zakoniti i pravilan rad.
Slabe institucije, karakter ovog izveštaja, odnosno akcenat ovog izveštaja je da su slabe institucije koje dovode do premoći političke volje i populizma nad vladavinom prava, medijski ratovi i birokratija i formalizam i najveća su prepreka potpunijem ostvarivanju ljudskih prava i vladavine prava u Srbiji i vere u njih.
Sa druge strane, navodi se u oblasti ekonomskog i socijalnog prava koje bi građani trebalo da ostvaruju, porast siromaštva i nezaposlenost, povećan je, a time je povećan i obim zahteva prema državi. Srbija, najugroženijima, ne uspeva da obezbedi minimalnu primenu standarda potrebnih za život, dovoljnu socijalnu pomoć, adekvatnu zdravstvenu zaštitu, minimalno obrazovanje, pomoć u trudnoći itd, da bi se na kraju reklo, pristup najugroženijih kulturi i naučnim dostignućima, što su takođe zagarantovana prava, u granicama su statističke greške.
Dakle, vrlo je jasno iz ovog izveštaja, a to je svakom jasno ko želi da pogleda u trenutno stanje u državi, naravno i period koji je ovde posmatran, jeste da građani teško zadovoljavaju svoje osnovne potrebe, a da nam je stanje u kulturi, nauci, obrazovanju, o čemu smo pričali ovih dana, takvo da je pristup građana u toj sferi u granicama statističke greške.
Navode se tu primeri koji se tiču tabloidizacije društva. Najštetniji trendovi u građanskim pravima su snižavanje suštinske slobode štampe. Mediji kroz uticaj njihovih vlasnika, naravno da su netransparentni i zastupaju političko partijske interese i taj trend se očituje kroz tabloidizaciju i curenje osetljivih informacija iz državnih organa u pojedine medije iz kojih oni dižu tiraže.
Dakle, informacije koje bi trebalo da budu poverljive, dostupne su medijima. Oni na taj način imaju pristup tim informacijama, prodaju svoje tiraže na taj način. Naravno, oni iz svega toga izvlače svoje zaključke i naravno da je to narušavanje interesa društva u kojem vlada zakonitost, pravo i prezunkcija nevinosti.
Vrlo često smo bili svedoci, naročito krajem prošle godine, ali rekao bih i tokom cele ove godine, ovakvih scenarija u kojima politički moćnici zadaju zadatak medijima. Mediji taj zadatak kroz satanizaciju realizuju i posle toga ide salva satanizacije ljudi, grupa političkih, naravno uz štetu za sve.
Selektivna je naročito borba protiv korupcije i vladavina. U tom slučaju, vladavina prava je dovedena u pitanje. Kaže se dalje da korupcija ekonomski iscrpljuje i moralno ponižava građane Srbije, a po rasprostranjenosti i intenzitetu ugrožava temelje društva.Dakle, nije borba protiv korupcije samo borba kroz tabloidne medije.
Borba protiv korupcije se može ogledati i u činjenici da je u međuvremenu, preko četiri hiljade ljudi koji su bili osuđeni na određen kazne zatvora, pušteno iz pritvora, da nema resocijalizacije tih ljudi, da nema praćenja vršenja krivičnih dela, da se ljudi koji su osumnjičeni za korupciju unapred amnestiraju, kao što je bio slučaj jednog lekara koji je primio mito od invalida. Njega je predsednik Republike Srbije amnestirao. Amnestirao je i neke druge moćnike koji danas vode neka sportska društva itd. Amnestirani su i poreski dužnici. Amnestirani će biti i oni koji nisu plaćali TV pretplatu. Amnestirani će biti svi oni koji ne poštuju pravni sistem Republike Srbije. Gde je tu uloga nezavisnih regulatornih tela, a gde je uloga parlamenta, a gde je uloga Vlade?
Nezavisna regulatorna tela su podnela izveštaje i dala preporuke. Šta će se desiti sa ovim preporukama i izveštajima? Verovatno će u najboljem slučaju stajati u fiokama nekih ministara, državnih službenika. Nisu nezavisna regulatorna tela ta koja treba da sprovode preporuke. Bilo bi sasvim logično, ukoliko bi na ovaj izveštaj nezavisnih regulatornih tela dobili izveštaj državnih organa, dakle, ministarstava, šta je po ovim preporukama učinjeno.
Ja se bojim da te povratne informacije neće biti, da ćemo mi iduće godine opet, u sličnom ili nešto izmenjenom obimu, raspravljati o svim ovim slučajevima, a da će ovi izveštaji biti, nažalost sve deblji i deblji i da će se vaša uloga svesti na konstataciju problema, neku vašu ličnu želju da nešto promenite, ali sa sve manje mogućnosti da to realno i učinite.
U tom smislu, kada Skupština nema nadzornu funkciju, kada Vlada ne primenjuje zakone, skoro sam pitao našu ministarku koja vodi jedan resor, ne bih hteo da je pominjem, pošto je slična situacija i u drugim sferama, šta se dešava u primeni jednog zakona iz njene oblasti?
Ona je rekla – znate šta kolega, mi nemamo dovoljno inspektora. Rekao sam – gospođo ministarko, vi ste preuzeli funkciju i mogli ste nešto da učinite na tom planu, imate dovoljno državnih službenika, pokušajte da na Vladi to pitanje rešite.
Dakle, zakoni se ne primenjuju zato što nemaju dovoljno inspektora, ili zato što inspektori ne rade svoj posao. U svakom slučaju, nije na nezavisnim regulatornim telima da primenjuju zakon. Njihova uloga jeste da štite ustavni poredak, odnosno zagarantovana prava građana, kako bi oni ta prava mogli da realizuju posredstvom, ali prvenstvena je uloga državnih organa da omoguće primenu tih zakona.
Nažalost, to se ne dešava. Ova vlada nema mehanizme, izgleda, da primeni zakon. Prisutan je voluntarizam u radu ove vlade i u gledanju na poštovanje zakona. Vrlo je prisutan i voluntarizam i selektivan pristup u rešavanju pojedinih pitanja.
Citirao sam nekoliko odredaba iz ovog izveštaja Zaštitnika građana. Samo kratko. Zaista, malo je vremena da bi se na pravi način skrenula pažnja na sva pitanja u ovim izveštajima iz sva tri ova izveštaja, ali sam pročitao sa pažnjom izveštaj poverenice za zaštitu ravnopravnosti, gospođe Petrušić. Jasno mi je da je još uvek u našem društvu prisutna i homofobičnost, verska netolerancija, ksenofobija, pa čak i antisemitizam.
Naročito možda plaši činjenica da po nekim istraživanjima koje sam mogao da pročitam, a tiču se vaših istraživanja, koji su bili vama dostupni, da polovina građana Srbije nije sklona diskriminaciji, ali da nije sklona ni da osudi tu diskriminaciju. Dakle, posmatramo pored sebe diskriminaciju bez želje, bez volje da tu diskriminaciju osudimo i na taj način pomognemo nezavisnim institucijama.
Naravno, ovde se govori o nepoštovanju, odnosno, nedovoljnom poštovanju osoba sa invaliditetom, drugih ugroženih kategorija, nepristupačnost određenih državnih institucija za lica posebno ugrožena. Pogledao sam i izveštaj koji se tiče pristupa informacijama i oblasti zaštite podataka od ličnosti i jasno je sasvim da u oblasti zaštite podataka od ličnosti, da se nalazimo gotovo na samom početku, kao civilizovano društvo, da je svakome moguće od državnih službenika, da vam bez ikakvog ograničenja uzme lična dokumenta, da ih u određenom slučaju i zloupotrebi i imamo naravno i druge slučajeve zloupotrebe podataka raznih državnih službi, o čemu je bilo puno govora u prethodnom periodu.
Zbog toga će DS podržati ove izveštaje. Mislimo da su oni napravljeni kvalitetno, da oni daju nadu da u ovoj državi postoji šansa da se odbranimo od totalitarizma i od voluntarizma i da pokušamo da se vratimo na primenu zakona i Ustava.
Dakle, pozivamo sve ostale, pre svega kolege poslanike, da uzmu učešća i da posvete pažnju ovim izveštajima, jer mogu u njima da nađu informacije koje će im biti vrlo značajne. Hvala.

Replika, pominjao je DS.