Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/7562">Janko Veselinović</a>

Janko Veselinović

Stranka slobode i pravde

Govori

Uvaženi predsedavajući, imajući u vidu vašu korektnost, neću insistirati, mada smatram da je kolega govorio mimo teme.
U pravu ste, poštovani predsedavajući.
U suštini, najveći deo stvari koje sam hteo da kažem rekao je Zaštitnik građana. Gospodin Arsić je još jednom mogao da čuje da situacija u Srbiji nije tako ružičasta, kao što se prikazuje na nekim televizijama.
Jasno je Zaštitnik građana rekao da su tabloidi postojali i u ranijem periodu, pa i za vreme Vlade Mirka Cvetkovića. Međutim, da je tabloidizacija dosegla nivo u kome je ona pravilo, a sve ostalo izuzetak, to se iz ovog izveštaja može pročitati, pa i između redova, a s druge strane, svedoci smo svaki dan. Vi sada imate situaciju koja je lepo opisana na stranici 13, gospodine Arsiću. Zaokret u borbi protiv korupcije deo medija video je kao priliku za svakodnevno kršenje pretpostavke nevinosti i seriju ličnih diskreditacija sa jasnim političkim implikacijama. Čitanost su im obezbeđivali autentični podaci iz predistražnih radnji i istraga u toku koje bi inače morale da budu nedostupne javnosti. Zbog toga su u iole kritičnoj javnosti takvi mediji počeli pežorativno da se označavaju kao službeni glasnici i partijski bilteni. Mi smo o tim službenim glasnicima i partijskim biltenima pričali prethodnih sedam meseci.
S druge strane, pominjali ste gospodina Tadića. On nikad nije amnestirao nijedno lice koje je osuđeno za korupciju i tu vrstu kriminala, što čini predsednik Nikolić. Ne sećam se da je neki naš poslanik išao u Centralni zatvor kako bi vršio pritisak da se pojedini osuđeni za krivična dela brane sa slobode. Ne sećam se da je bilo tako široke amnestije u drugim slučajevima i loše navike da se napadaju mediji, čini mi se da su i danas u ovoj Skupštini ustanovljene.
Samo još da razjasnimo neke stvari.
Kažete da je gospodin Đilas bio suvlasnik lista "Pres" sa licem koje je osumnjičeno da je vršilo neka krivična dela. Ne vidim tu baš nikakvu odgovornost gospodina Đilasa. Nije vam to nikakav argument.
S druge strane, ne treba da idem daleko kada je u pitanju pokazivanje tih lica koja su označena za korupciju. Sede vam u Vladi. Recimo, gospodin Knežević i gospodin Dinkić, koga ste bili obukli u zatvoreničku košulju, pa ste ga sada, čini mi se, amnestirali. Ne treba tako daleko da idem da bih vam dao primere.
Svu ozbiljnu borbu protiv korupcije započela je prethodna Vlada protiv vrlo ozbiljnih kriminalaca koje ste vi sada pokušali da prikažete kao vašu borbu protiv korupcije preko vaših tabloida. Hvala.
Poštovana predsedavajuća, vi ste prekršili član 106, ovo nije sudnica, moj kolega se pretvorio u tužioca, u sudiju, ovo je dokaz svega onoga o čemu smo mi danas pričali.
Ovde je na dnevnom redu izveštaj, dakle izveštaji tri nezavisna regulatorna tela i umesto da pričamo o tim izveštajima u kojima se ukazuje na povredu osnovnih prava koja su zagarantovana Ustavom i zakonom, vi ste dozvolili da govornicu poslanik pretvori u sudnicu i da upravo radi ono o čemu smo mi danas pričali.
Dakle, on je presuđivao umesto suda, on je optuživao umesto tužioca i vi ste to, imajući u vidu što smo danas rekli, a ne samo to, nego i Poslovnik koji držite ispred sebe, pustili.
Mislim da ste vi danas prekršili Poslovnik i na taj način pogazili Ustav na koga ste se zakleli. Hvala.
Dakle, 105, 106. i 107. ja danas ime ministra Obradovića nisam izgovorio. Ja sam juče govorio o imenu Žarka Obradovića i sve što sam imao rekao sam juče. Danas kada se raspravljalo, sede tu i moje kolege i sede ljudi koji su danas trebali da obrazlažu svoje izveštaje i da mi kažemo šta mislimo o njima, a na kraju tu su i stenografske beleške, ja danas Žarka Obradovića nisam spomenuo.
Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, koliko sam razumeo da je odbor na neki način ublažio loš član koji je mogao da pretenduje, da kažemo da imamo specijalna odeljenja. Svaka segregacija po bilo kojoj osnovi, nacionalnoj, verskoj, i drugoj nije dobra, pa ni posebno stavljanje u posebne specijalne statuse dece sa invaliditetom.
Pošto u ovom delu na neki način smo dobili odgovor, osvrnuo bih se prvi na diskusiju kolege Miletića iz SPS, koji je pohvalio ministra Obradovića, što danas sedi ovde. Pa, gde bi bio ministar obrazovanja, u vreme dok se osam zakona iz njegove oblasti nalazi pred poslanicima Narodne skupštine Republike Srbije.
(Predsedavajući: Gospodine Veselinoviću, molim vas, neću vam dozvoliti, ne neću vam dozvoliti, vratite se na amandman).
Još bih samo pitao ministra Obradovića šta je sa navodima profesorke Popović, koja je kao supervizor kaže – predala zapisnik o činjenici da je na polaganju srpskog ispita bilo kopije testova koji su pronađeni kod učenika, odnosno jedne učenice, što je bio osnov za poništenje testa. Hvala.
Poštovana predsedavajuća, uvaženi ministre, ovo je amandman o kome se govorilo i kada se govorilo o osnovnom obrazovanju i srednjem obrazovanju. Tiče se broja učenika u razredu i to je, u svakom slučaju, vrlo bitno pitanje. Manji broj učenika omogućava individualan rad, odnosno intenzivniji individualan rad u odnosu na slučaj kada je veći broj učenika u razredu.
Mi u DS smatramo da je 30 učenika previše u razredu, da tu ne može biti ozbiljnog individualnog rada. Mislim da se tu slaže i Ministarstvo obrazloženjima zbog kojih nisu prihvatili, više se ide na ekonomsku kategoriju nego na obrazovnu funkciju, da je u pitanju činjenica da nećete, verovatno, u narednom periodu dobijati dovoljno para od Vučića i Dinkića.
U ovom delu amandmana i obrazloženja amandmana, svakako da bi se vredelo osvrnuti na sve ono što se ovih dana dešava, a tiče se i broja dece u odeljenju, jer moguće da smo imali manji broj dece u odeljenju da bi oni mogli savladati nastavu na adekvatniji način i da ne bi bila prinuđena da kupuju testove. Istina, testove su mogli da kupe samo učenici čiji su roditelji imali para, ili znatno više para, ili su bili snalažljiviji.
Zbog toga smatramo da je Ministarstvo trebalo da prihvati ovaj amandman, ne samo što je trebalo da prihvati amandman, nego je trebalo već da procesuira nekoga ko je odgovoran za ovo, a ministre, vama teku, da kažem, sati, minuti, kada će se opet krivica svesti na vas.
Ako ne bude krivaca u nekoliko narednih sati, najkasnije za dan - dva, opet će se postaviti pitanje komandne odgovornosti. Znate da na neki način ste vi odgovorni za stanje u obrazovanju.
Ovo je prilično važan amandman. Mi smo smatrali da ne treba prosvetne radnike oterati u penziju. Da smo mi država u kojoj teče med i mleko možda bi oni mogli da putuju brodovima, Dunavom ili nekim toplim morima, da uživaju, a znamo ovako ako odu u penziju da će primati male penzije ili ih uopšte neće primati ako ova vlada ostane na vlasti.
Vi ste u članu 34. predvideli da nastavnicima, vaspitačima ili stručnim saradnicima prestaje radni odnos na kraju školske godine u kojoj navrše 40 godina staža osiguranja ili 65 godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja.
Po nekoj proceni broj penzionera prosvetnih radnika bi se povećao na cifru blizu 6.000 i to nije malo opterećenje za budžet, odnosno za fond iz koga se isplaćuju penzije. Znamo da ta sredstva idu sada iz raznih izvora i od putarina i od ekoloških taksi i svega ostalog. Sve što ide se ubere sa nekom namenom, ide u budžet za penzije i iz toga se isplaćuju penzije i sada ćemo mi rešiti problem time što ćemo ljude u najboljoj intelektualnoj snazi, kada imaju dovoljno iskustva, poslati u penziju i na taj način stvoriti novu obavezu za državu da primi toliko ili manje ljudi i stvoriti nove obaveze za ministarstvo koje i ovako nema sredstava, jer smo rekli da vam nismo dali odgovore vaše kolege Dačić i Vučić koliko će vam uopšte para dati u narednom rebalansu, ali ćemo to videti, jer ćemo taj rebalans dobiti narednih dana, u svakom slučaju ne tako pun.
Da se razjasnimo. Mi ovim amandmanom nismo na bilo koji način hteli da onemogućimo zapošljavanje mladih ljudi.
Međutim, ne vidimo da ova država ima para za šest hiljada novih penzionera, i nije rešenje poslati ljude u penziju, već je rešenje stvoriti novi dohodak kojim će ljudi i ovi mladi koji završe fakultet i oni koji su, rekao sam u najboljem dobi da daju iskustvo onima koji treba nešto da nauče, da i jedni i drugi rade. Ali, vi ste sada hvalili ministra i saradnju sa sindikatima. Ta je saradnja do pre neki dan bila po meni prilično skladna, dok jedna organizacija ili više organizacija sindikata nije tražila njegovu smenu. Nisam siguran da je baš sada tako dobra saradnja.
Gospođo predsedavajuća, mislim da po članu 87. dugujete izvinjenje i poslanicima i građanima i da ste trebali da kažete na početku, ne samo za kašnjenje od jutros, nego konstantno kašnjenje početka rada Narodne skupštine. Sada je 10.30 časova, a juče smo počeli da radimo u 17.15 časova. Radili smo pre podne pola sata i ova skupština, po svemu sudeći, vladajuća većina, ne funkcioniše. Preslikava se situacija sa Vlade Republike Srbije, jer ovde imamo ljude koji su lenji da dođi ujutru u 10.00 časova na sednicu, i kako sa spavalicama mi možemo ići dalje? Verovatno su na sličan način se ponašali oni koji su čuvali testove za polaganje osnovaca, pa su prespavali kada su neki uzeli određeni broj tih testova i dali ih na kopiranje i da se prodaju.
Molim vas da ne potcenjujete Narodnu skupštinu Republike Srbije, da pokušate da organizujete vaše poslaničke grupe da se pojave poslanici ovde u 10 časova, i to nije puno, to je, koliko ja znam, 84 poslanika, a vi imate većinu od najmanje 140 poslanika. Pokušajte da im napravite neki raspored i organizujte buđenje kako bi došli u 10 časova ovde i kako ne bi čekali sa početkom svaki dan. Hvala.
Predsedavajuća, javljam se u istom tonu. Dakle, malo proširena tema koja se tiče aktuelne situacije, vezane sa činjenicom da sada imamo informaciju da su testovi iz srpskog takođe bili dostupni onima koji su mogli da ih kupe. Imamo i informaciju da je direktor osnovne škole "Svetozar Marković" obavestio komisiju o tome i da još uvek nisu dobili odgovor. U tom smislu, na neki način ovo demantujem ministra da o tome nisu bili obavešteni.
Sa druge strane, ministar je rekao da je izlaznost bila 98,53. Ovo me malo više podseća na ovu priču oko izlaznosti na izborima itd. Nikad se nije postavljalo pitanje izlaznosti dece na testove. Sa druge strane, pozivanje da deca ne izađu na testove, slažem se da nosi sa sobom veliku odgovornost i jeste vrlo diskutabilno šta činiti u toj situaciji. Sa jedne strane imate činjenicu da izlazite na ispit, na test u neravnopravnom položaju, znate da neke vaše kolege sa kojima ste zajedno išli u razred imaju već rešena pitanja, a druga mogućnost je da ostanete kući i da ne idete iduće godine u školu. U tom smislu, mislim da su oni zbog toga izašli danas na ispit i da jednostavno nisu hteli zbog greške sistema da ostanu van škole naredne godine.
Nije replika, koristim vreme poslaničke grupe.
Ona je govorila po amandmanu i govorila je o ovoj temi.
Sa druge strane, ministre, branite prilično neodbranjivo. Zaista ne bih voleo da sam u vašoj ulozi danas. Razumem vas sasvim kao čoveka. Vi kažete da su loši rezultati na testovima, što znači da nije bilo, kao konkluzija, previše rešenih testova i da nije bilo previše kupovine testova. Mogao bih da postavim dve premise i jednu konkluziju na isti način, a to je da je manji broj dece kupio testove, da veći broj dece nije kupio testove i da je zbog toga rezultat na ispitima lošiji. Moguća je i ta pretpostavka i vi ne odbacujete tu mogućnost.
Međutim, sada vas pitam u ime poslanika DS, u ime svih poslanika, ali pre svega u ime dece i roditelja njihovih, šta će se desiti ako vi utvrdite, a po svemu sudeći da to neće biti tako daleko, da je bilo i nepravilnosti kod polaganja srpskog jezika? Ako se poslužimo terminima iz oblasti biračkog prava, ako imate jedan nevažeći listić više, vi bi trebali da poništite izbore na tom biračkom mestu ili na celoj izbornoj jedinici. Šta će se desiti, ovo sada ozbiljno pitam, ako se pokaže da su neka deca imala rešene testove, a da neka nisu? To znači da imate neregularno polaganje srpskog ispita.
Znači li to da 70 hiljada dece, 140 hiljada njihovih roditelja treba narednih dana da čeka vašu istragu, odnosno istragu MUP, strepeći da li će biti ponavljan ispit iz srpskog jezika? Možda ćete vi doneti odluku da ne ponavljate taj ispit, ali vi ćete imati neregularan ispit u celosti. Vi u tom smislu kao cela Vlada snosite odgovornost. Neću ulaziti da li je to odgovornost ministra, policije, obrazovanja ili predsednika Vlade ili prvog potpredsednika Vlade, pošto vidim da su na neki način specijalci pratili te testove danas.
Dakle, pitam vas šta će se desiti ako se utvrdi da je bilo nepravilnosti i sa srpskim, pošto je to već prošlo vreme koje ne možemo vratiti? Da li će oni opet polagati? Da li oni mogu da idu svojim bakama i dekama, jer teško da će ići na more?
Za to su se potrudili vaše kolege ministri iz oblasti finansija, privrede itd, jer retko ko danas u Srbiji ima para za more. Molim vas da date odgovor na ovo i da pođemo od ove pretpostavke koju sam ja dao – šta ako se pokaže da je bilo nepravilnosti sa srpskim i ako deca budu opet morala da polažu srpski jezik? Hvala.
Ministre, hvala na pozivu za saradnju. Podsećam vas samo da u pravljenju testova, njihovoj distribuciji i, na neki način, izradi tih testova učestvuju, pre svega, ljudi koji su na platnim spiskovima države Srbije, dakle, pre svega vašeg ministarstva, MUP, zaposleni u školama koji dele te testove deci i mnogo ste bliže vi tim ljudima i vaši ljudi koji su šefovi, direktori itd, pojedinih odeljenja, nego mi poslanici. Mi smo ovde ovih dana na neki način raspravljali o setu zakona iz oblasti obrazovanja, o budućnosti ove naše škole, osnovnog i srednjeg obrazovanja. Nismo baš mogli biti svuda na terenu.
Međutim, mene ova informacija sasvim ne zadovoljava, da ste vi dobili, odnosno Komisija, usmenu informaciju, da niste dali odgovor zato što je to verovatno neodgovarajuća forma. Zar nije mogla Komisija pismeno da se obrati, ako je već potrebna ta forma, tom direktoru ili direktorici OŠ "Svetozar Marković", kako biste imali pravi dokaz? Da nije bilo, možda – hajde da na pravimo još jedan eksces, još veći problem Ministarstvu i državi? Da se nije pokušalo možda to zataškati? Mislim da to nije cilj, gospodine Obradoviću. Možda ne bi bilo ovog sa matematikom, da se na srpskom to uradilo na vreme.