Poštovani predsedavajući, poštovani ministre Gašiću, Pokret za preokret će podržati i ove sporazume i Predlog odluke o godišnjem planu upotrebe Vojske Srbije i učešću pripadnika Vojske Srbije u multinacionalnim operacijama u 2015. godini.
Kada su u pitanju vojni sporazumi sa Rusijom i Belorusijom, oni praktično predstavljaju vojne sporazume sa vojnim istokom, da ga tako nazovemo, i nesporno postoji vojni zapad, odnosno formalna organizacija koju čini NATO pakt.
Mi se zalažemo za vojnu neutralnost i smatramo da treba sarađivati i sa NATO paktom u svim onim operacijama koje doprinose svetskom miru, čuvaju mir u svetu, kao što treba sarađivati i sa Rusijom, Belorusijom, jer su to moćne, posebno govorim o Rusiji, i ekonomije i vojske, a koje su to pokazale kroz istoriju.
Sa druge strane, rusku vojsku odlikuje vrlo jasna istorijska opredeljenost za antifašizam, i to nije nebitno. To nije nebitno. Onaj ko ima u svom vojnom iskustvu, vojnoj istoriji antifašističku tradiciju znači da će se u velikom broju slučajeva tako ponašati i ubuduće. To nije sporno. Dakle, vojna neutralnost da.
Međutim, ono što je sporno jeste što Republika Srbija, nažalost, nema koegzistentnu spoljnu politiku. Ako će mi neko dokazati da je spoljna politika i spoljna vojna politika predsednika Nikolića, predsednika Vlade gospodina Vučića i potpredsednika Vlade, ministra spoljnih poslova Dačića koegzistentna, može samo da me zasmeje. Dakle, država Srbija, nažalost, nema koegzistentnu spoljnu politiku.
To se na zapadu primećuje. To se primećuje i na istoku. To ne može da ostane neprimećeno. Moguće je da je u zemlji, kroz medijska spinovanja, napraviti takav utisak da postoji koegzistentna politika, međutim ni to više nije moguće.
U tom smislu, smatram da je veoma bitno da se u državi Srbiji napravi konsenzus po ovom pitanju – kuda, kako, sa čime Vojska Srbije i Republika Srbija misli u budućnosti? Kakvu vojsku, kakve oficire, kakve vojnike? Da li sa ovakvim odnosom prema vojsci i oficirima, da li sa ovakvim odnosnom Vlade prema vojsci, rekao bih, koja je u mnogim sektorima potcenjena, i njen kadar i njeni ljudi, smanjenjem plata, uslovima u kojima rade, tehnikom, itd.
U tom smislu, predlažem i zalagaću se za to da država Srbija, pre svega, obezbedi da Vojska Srbije funkcioniše u jednom pristojnom ambijentu, ali i spoljnu politiku koja će biti koegzistetna i koja će omogućiti da Srbija bude most vojnog istoka i vojnog zapada, a to je moguće, jer takav geografski položaj, takvu istoriju, takvu, rekao bih, budućnost treba da gradi Srbija.