Ne, ne, dapače, ja hoću da pohvalim diskusiju gospodina Poskurice i njegova diskusija mi je bila inspiracija da ovo kažem.
Dakle, govorim o pesmi i to je antipod onog o čemu je gospodin Poskurica govorio - kakvi trebaju da budu studenti, a to je da budu studenti koji posle završenog fakulteta treba da budu spremni da obavljaju svoj posao na kvalitetan način.
Prekinuli ste me u ovom delu… Dakle, apsolutno ne. Dakle, taj lekar je postao i hirurg. Nažalost, bio je jedini u smeni i došao mu je pacijent sa problemima sa slepim crevom i umro je. E takvo nam je nažalost, i nikakve politizacije ovde nema, nažalost naše visoko obrazovanje jeste bolesno i može nam se desiti takav slučaj ne samo u oblasti medicine, nego i u oblasti prava, ekonomije i u svim drugim oblastima ukoliko ne povedemo računa o onome o čemu je gospodin Poskurica govorio, a to je kvalitet obrazovanja, kvalitet nastavno-naučnog kadra i ujednačenost principa.
Gospodin Poskurica je govorio o činjenici da su vannastavne aktivnosti ponekad bitnije od znanja studenta. Činjenica je da preko prisustva nastavi, seminarskih radova i kolokvijuma možete da položite ispit, a da student koji je savršeno znao na ispitu, umesnom ispitu praktično dobio ocenu ne veću od sedmice, iako je možda znao za ocenu deset.
Dakle, ovo sve ima veze sa ovim autentičnim tumačenjem jer shvatio sam da iz obrazloženja koje je izneo predsednik Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, i sam sam član tog Odbora i podržavam ovaj predlog, bilo potrebno da se neka oblast precizira koja nije dovoljno jasna, o tome ću nešto reći, i da se prekine sa tom praksom na visokoškolskim ustanovama, da fakulteti postaju feudi, visoke škole postaju feudi, akademije nauka i umetnosti postaju feudi i da na taj način se ruši kvalitet obrazovanja.
Dakle, ta želja Odbora za ustavna pitanja, odnosno predlagača, da se takvo autentično tumačenje usvoji mi je sasvim opravdana i možda će ona u ovom konkretnom slučaju postići svrhu.
Ono što se apsolutno slažem sa gospodinom Pavićevićem i sa kolegama čak i sa kolegama, Neđom Jovanovićem, koji su govorili o toj odredbi zakona, ona nije bila uopšte nejasna. Dakle, ta odredba nije bila uopšte nejasna i da imamo kvalitetnu državu, da imamo kvalitetan rad u ministarstvima i primenu zakona do ove nejasnoće ne bi ni došlo.
Evo šta stoji u autentičnom tumačenju i šta se pojašnjava. Dakle, zašto se smatra da neko lice ne može biti izabrano više od dva puta na mesto dekana, rektora, direktora visokoškolske ustanove i kaže – pri čemu na ukupan broj mandata koji može da imaju u toj ustanovi ne utiču promene u imenu i prezimenu tog lica.
Dakle, mi u ovom autentičnom tumačenju, koje meni više ima veze sa genetikom nego obrazovanjem, kažemo da jedno lice koje promeni ime i prezime da je to još uvek to isto lice. Znači li to da ćemo na sličan način menjati recimo zakone koji se odnose na izbor predsednika Republike, pa ćemo reći – da za predsednika Republike ne može biti izabrano lice ukoliko dođe do promene imena u imenu i prezimenu tog lica? Dakle, apsolutno uporedivo, apsolutno uporedivo, isti zakon, inokosni organ. Moglo bi se desiti da bi pokušao neko da kroz promenu prezimena ili tako što bi došlo do udaje, recimo dodavanje prezimena, neko konkuriše za treći mandat, konkuriše pod navodnicima, za mesto predsednika Republike, zato što je promenio prezime.
Dakle, smatram da ovo jeste ono što se u pravu zove prenormiranje, dakle, da ovo autentično tumačenje koje postaje sastavni deo zakona jeste dovelo do prenormiranja, ne kažem - ne opravdano i rešiće ovaj konkretan slučaj, ali smatram da je primena zakona, pre svega, dužnost onih zbog kojih su oni doneti i da je do sada zakon primenjivan dosledno, ne bi mogao neko biti izabran na tri mandata zato što je promenio lično ime i prezime ili zato što mu je ustanova promenila ime zbog tog istog razloga.
Dakle, ne osporavam da je ovim na neki način zaustavljena praksa da se jedno lice bira za dekana u četiri, pet mandata, ali ako pređemo na ovaj sistem normiranja onda ćemo imati ozbiljnih problema. Mnogi će tražiti autentična tumačenja za nešto što je jasno, dakle jasno je da je nešto crno ili jasno da je nešto belo. U tom smislu, predlažem da nam ovo autentično tumačenje, ili predlažem ili sugerišem, bude sugestija svima nama, kažem još jednom, u jednoj veoma ozbiljnoj raspravi koju smo imali, da nešto pod hitno promenimo u visokom obrazovanju, jer bez kvalitetnog obrazovanja i visokog obrazovanja nećemo imati ni kvalitetno pravosuđe, ni kvalitetno zdravstvo, ni dobre inženjere, itd.
Dakle, ukoliko hitno nešto ne promenimo, ukoliko ne budemo znali i imali ista pravila na fakultetima i ukoliko Bolonju ne prilagodimo stanju u našem visokom obrazovanju, da se ne dešava da jedni profesori, znaju svi ovde koji rade na fakultetima, Bolonju primenjuju neposredno, drugi je primenjuju posredno, pa se tako u jednoj rubrici za ocenu studentu piše samo ocena, a u drugoj rubrici kod drugog profesora ima zbir svih bodova, predavanja, kolokvijum itd.
Tako da, podržaćemo naravno ovo autentično tumačenje, glasaćemo za njega. Međutim, smatram i slažem se, što je neko rekao, odnosno to je rekao Valtazar Bogišić, poznati crnogorski ili srpski, kako god hoćete, pravnik – što se grbo rodi vreme ne ispravi, da jednostavno mi ovim autentičnim tumačenjem nećemo ispraviti loše stanje u našem obrazovanju, odnosno loše stanje u državi, zašta je naravno odgovorna sadašnja Vlada. Hvala.

Hvala predsedavajući.
Moje pitanje koje se odnosi na predsednika Vlade Republike Srbije tiče se mešanja partijskih i državnih struktura. Naime, tiče se ponavljanja jednog pitanja na koje nisam dobio dogovor, na koji način je angažovan „deliveri junit“ gospodina Tonija Blera, da li ga je angažovala Republika Srbija ili ga je angažovala SNS imajući u vidu da su u tim kursevima prisustvovali samo ministri SNS? Najvažnije pitanje, ko je platio angažovanje Tonija Blera, jer znamo da on ne gaji neku preteranu ljubav prema Srbiji, odnosno nije gajio u prošlosti, ali da vidimo ko je platio organizovanje takvog jedne obuke za kadrove SNS u Vladi.
Moje drugo pitanje vezano je takođe za ovu temu tiče se aktivista SNS na društvenim mrežama neki ih još nazivaju i „botovi“, da li su i oni struktura SNS kao stranke ili države Srbije? Nažalost, ja imam dokaze da je u pitanju ovo drugo. Ispred sebe imam zvanični dokument, spisak zaposlenih u jednom javnom preduzeću u okviru EPS, tačnije Elektrovojvodina na čelu koje je kadar SNS po kojoj je od 1. marta 2015. godine do 31. maja 2015. godine angažovano 49 ljudi.
Ono što mi daje sumnju da se radi o kadrovima koje treba da rade na društvenim mrežama jeste njihova školska sprema. Tako da poslove u sektoru za trgovinu električnom energijom obavlja, završio je srednju tehničku školu, keramičar, treći stepen. Dobro, verovatno ćete postaviti pitanje, ako može biti ministar keramičar zašto ne može biti neko ko nabavlja električnu energiju. U sektoru za trgovinu radi od 1. marta osoba na administrativno tehničkim poslovima sa srednjom školom, tekstilni konfekcionar. Da li ta osoba može da odgovori tom zadatku u Elektrovojvodini.
Zatim, imamo osobu sa trećim stepenom pod brojem 15 srednja poljoprivredna škola, treći stepen, radi u sektoru trgovine električnom energijom. Strukovni prodavac robe svakodnevne potrošnje radi u sektoru za trgovinu električnom energijom. Srednja poljoprivredna škola pod rednim brojem 20 osoba zaposleno u sektoru za energetiku investicije. Ono što je posebno zanimljivo jeste da je među zaposlenima je i osoba sa srednjom školom ugostiteljski tehničar, četvrti stepen, radi u službi za javne nabavke. Dakle, konobar radi u službi za javne nabavke. I, umesto da je država obezbedila mogućnost da taj čovek radi u svojoj struci on vrši javne nabavke u javnom preduzeću, a u stvari radi verovatno neke druge poslove. Osoba sa deset razreda usmerenog obrazovanja radi u sektoru eksploatacije, pod rednim brojem 45 osoba, gimnazija, piše maturant radi u poslovima administrativno tehničkim poslovima.
I ono što je, mogli bismo reći kuriozitet, jeste da u ovom istom sektoru radi osoba koja je završila školu za negu lepote – frizer III stepena.
Dakle, po svemu sudeći da se radi o zaposlenima koji treba da obavljaju poslove za jednu od stanaka koje su na vlasti i po svemu sudeći da se radi o mešanju državnih struktura i partijskih struktura, pitam predsednika Vlade, gospodina Vučića zašto je umesto departizacije uveo partizaciju, ne viđenu u državi Srbiji, i šta će učiniti da se to spreči pogotovo govoreći o restrikcijama i smanjenju zaposlenih u javnom sektoru? Hvala.

Hvala predsedavajući.
Uvaženi predsedavajući, uvažena ministarko Mihajlović, meni je drago da ste vi danas poranili i da ćete moći da čujete šta naša poslanička grupa predlaže kako da se zaštitite ugroženi korisnici kredita ne samo kredita u švajcarskim francima nego svih kredita koji su valutirani deviznom klauzulom.
Poštovani narodni poslanici, ja vas molim da, još jednom vas molim da se izdignete iznad stranačkih interesa i da pokušate da stanete na stranu ljudi koji su oštećeni zelenaškim kamatama banaka u Srbiji.
Posebno pozdravljam na galeriji članove Udruženja „Efektiva“, predsednika udruženja, gospodina Dejana Gavrilovića, građane koji su oštećeni zelenaškim kamatama, gospođu Mirjanu Uzelac i Marka Vasića i oni su danas sa nama, dragi narodni poslanici, poštovana ministarko, da čuju od vas i da konačno presudite. Da li ćete stati na stranu banaka, zelenaških kamata ili ćete pokušati da zaštitite građane koji traže samo jedno pravo, osim da otplaćuju kredite, da žive uporedo, jer oni su dovedeni u situaciju niti da mogu otplaćivati kredite, niti da mogu da žive.
Mi smo predložili tri zakona koji bi ovo na neki način doveo pravdu među građane Srbije i da nestanemo opet na stranu banaka, tražili smo izmenu tri zakona svakako da je Zakon o izmeni Zakona o Narodnoj banci krovni koji govori o tome da Narodna banka osim ostalih poslova kojima se bavi treba da ima i zaštitnu ulogu u odnosu na korisnike kredita u odnosu na korisnike finansijskih ustanova.
Nije uloga Narodne banke samo da štiti banke, opet da kažem koji na osnovu zelenaških kamata imaju velike profite i njihovi menadžeri enormne plate. Posao Narodne banke po ovom predlogu bila bi i zaštita korisnika finansijskih usluga, ljudi koji uzimaju kredite, ali ljudi koji svakodnevno posluju sa bankom i koji ako imaju 1.000 dinara na računu u roku od nekoliko meseci njihov iznos na računu će biti…

…nekoliko stotina dinara manji umesto da bude veći što bi bilo normalno za banke.

Hvala.
Dakle, hteo sam da kažem da nije normalno ukoliko položite u banku 1.000 dinara, da za nekoliko meseci imate manje para ili da kroz godinu dana ostanete bez tih 1.000 dinara.
Bilo bi normalno da vam se novac u banci uvećava obzirom da banka sa tim novcem plasira taj novac i stiče profit. Kod nas je nažalost obrnuto. Nažalost kod nas i naši građani koji su uzeli kredite recimo u iznosu od 45 hiljada evra 2008. godine, neki od njih sede i ovde, za sedam godina vratili su recimo 25 hiljada evra i
trebalo bi da duguju još 20 hiljada evra, oni sada duguju 50 hiljada evra. Dakle, oni će banci od kredita uzetog u vrednosti 45 hiljada evra vratiti 100 hiljada evra. Naravno, ovo je u najboljoj varijanti da ostane sadašnja situacija kako je Narodna banka usložila i kako je dala sugestije da pošalju, ja bih rekao, nemoralnu ponudu korisnicima kredita.
Jedan drugi građanin iz Beograda uzeo je kredit od 43 hiljade evra pre sedam godina. Sada duguje 60 hiljada evra. Rata mu je umesto 20 hiljada dinara sada 45 hiljada dinara, a vratio je 35 hiljada evra, a sada duguje 60 hiljada evra, a uzeo je 43 hiljade evra. Da li vi mislite, poštovani narodni poslanici, da je to normalno? Da li vi mislite da je normalno da jedan glumac, otac petoro dece, gospodin Dugalić sa svojom suprugom i petoro dece treba da se iseli zbog ovih zelenaških kamata iz zemlje zato što ne može da zadrži krov nad glavom? Banka ne samo što mu uzima krov nad glavom, on je doživotni rob te banke, on nikada ne može da vrati taj kredit.
Slična je situacija i sa našim glumcima, verovatno njih znate ako gospodu na galeriji ne znate, Slobodi Mićalović i Vojinu Ćetkoviću koji kažu jednom rečju – blago rečeno, ne znamo kako da se isčupamo. Ponuđeni su nam modeli za rešenje problema sa kreditom koji imamo još od 2007. godine, a koji godinama postaje sve veći. Grcamo, radimo i plaćamo rate. Ma strašno je sve to i teško je za priču, kaže poznata glumica.
Dakle, radi se o stotinama hiljada građana…

Poštovani korisnici kredita, vidim da ne možete da pokažete ni ono što vam je na duši, da morate da izađete iz sale, ali nadam se da građani Srbije gledaju i slušaju ovo.
Dakle, stotine hiljada građana su u situaciji da ne mogu da vraćaju svoje kredite i oni traže od vas da zaštite te građane, da zaštite njihove porodice, njihovu decu, da ne moraju da napuštaju Srbiju. To su uradile sve ozbiljne zemlje u regionu, a ovakve stvari se u ozbiljnom svetu ne dešavaju.
Nema zemlje u svetu gde uzmete kredit od 40 hiljada evra, a vratite 100 hiljada evra i to ako ste dobre sreće.
Poštovani narodni poslanici, smatram da narodni poslanici treba da budu zaštitnici građana a ne da budu zaštitnici zelenaša, banaka sa velikim platama gde menadžeri zarađuju ozbiljne plate dok građani ne mogu da žive od svojih plata. Zbog toga vas još jednom pozivam da prihvatite ove zakone, da rešimo ovo u institucijama kako naši građani ne bi morali provoditi vreme čekajući ispred banaka, ispred Narodne banke, ispred Vlade Srbije. Pokušajmo da ovaj problem rešimo u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Hvala narodni poslanici. Nadam se da ćete za ovaj zakon glasati a vama poštovani korisnici kredita puna podrška za sve vreme koje se budete borili za vaša prava i za vaš porodice.

Hvala, poštovani predsedavajući.
Poštovana ministarko Mihajlović, potpredsednice Vlade, ovo je jedan od zakona koji je zaokupio našu pažnju i mi smo zaista svaki član podrobno analizirali. Nismo još doneli konačnu odluku da li ćemo glasati za njega, jer očekujemo i vaše odgovore na predloge amandmana koje smo podneli.
Drugo, očekujemo, pre svega, vaš odgovor na našu ključnu primedbu da ova Skupština zakone usvaja, ali da ih, nažalost, Vlada ne primenjuje, a da je uloga parlamenta u nadzornom delu zapostavljena i da zbog toga imamo ozbiljan problem da podržimo zakone koji nemaju klauzulu kojom se Vlada obavezuje da će se posle određenog vremena ministar pojaviti u Skupštini i reći: Dobar dan narodni poslanici, ja sam pre godinu dana predložio ovaj zakon, efekti ovog zakona su ti, ti i ti, finansijski efekti su u drugoj oblasti takvi i takvi i da mi onda vidimo zaista šta je ministarstvo u međuvremenu radilo.
Dakle, u tom delu, ako nas ubedite da će ovaj zakon biti primenjivan i ako neke amandmane prihvatite, mi ćemo svoju odluku doneti na bazi toga. Dakle, posle dana rasprave o amandmanima.
Međutim, odmah se pokazuje, dakle, čak na prvi pogled, na vizualni pogled, da će ovaj zakon biti teško primenjivati. Zašto? Zato što je postala praksa da se, iako se menja značajan broj pravnih normi, ide na izmene i dopune zakona, umesto da se donese novi zakon.
Gospođo ministarko, vi ste verovatno videli kako to sad izgleda. Dakle, to su stranice i stranice precrtanog teksta, pa onda tekst velikim slovima, da bi se narodni poslanici snašli u tome. Kako će se snaći oni koji zakon budu primenjivali? A znate kako to izgleda u praksi? To izgleda tako kada želite da nađete neki zakon, izađete na sajt i dobijete jednu od verzija zakona, a niste sigurni da li je to prečišćena verzija zakona ili ne. Naravno, vi ćete reći da su službeni glasnici ti koje treba čitati. To je tačno. Ali, vi imate izmenu zakona i onome ko treba da primenjuje zakon, ostaje da sam upoređuje stare i nove odredbe.
Zbog svega toga, prva zamerka jeste u tom delu, da mislim da je trebalo ići na donošenje novog zakona. Nisam merio da li se menja više od 30% odredbi, pošto ovaj zakon ima 80 i nešto članova. Možda i nije. Možda je i više. Ali, ja govorim o praktičnosti i o činjenici da su ove promene znatne, da se ovde ne radi o promeni tačke i zareza, nego da se radi o čitavim novim poglavljima. U tom smislu je moja kritika, kao pravnika.
S druge strane, svakako da je potrebno da se ovaj zakon uskladi sa evropskim zakonodavstvom i vi ste to lepo u obrazloženju naveli – da je ovaj zakon o vazdušnom saobraćaju usklađivanje sa standardima, preporukama i praksom međunarodne organizacije civilnog vazduhoplovstva (IKAO) i pravilima i pravnim tekovinama EU.
E sada, i ovde dolazimo do ključne stvari. Mi zakone menjamo na bazi pravnih tekovina EU, da tako kažem, formalnih izvora prava EU. Ali, nažalost, ne ponašamo se u onom delu primene tih tekovina u praksi. Dakle, donesemo zakon i posle toga taj zakon ne primenjujemo ili ga primenjujemo samo u manjem obimu.
Ministarka, imao bih za vas nekoliko pitanja. Zaista nemam dovoljno znanja iz oblasti fizike da bih mogao da razumem neke stvari. Moguće da je to sa stanovišta lica koje je fizičar tačno, ali ja vas molim, ako je moguće, da mi pojasnite odredbu. Zaista sam je čitao deset puta i nisam je razumeo. Lako ćete to pronaći, to je član 3. stav 5. Dakle, definiše se vazduhoplov i kaže se – vazduhoplov je svaka naprava koja se održava u atmosferi usled reakcije vazduha, osim reakcije vazduha koji se odbija od površinu zemlje. Moram priznati da mi nije jasno. Možda je ova odredba mogla biti malo jasnija.
S druge strane, takođe se tiče pojmova, molim vas da mi date odgovor. Dakle, pozicija 24, kaže: „Lokalna noć je svaki period u trajanju od osam sati, između 22 i osam sati, po lokalnom vremenu“. Dakle, da je lokalna noć svaki period u trajanju osam sati, između 22 sata i osam sati, po lokalnom vremenu. Koliko ja vidim, tu ima 10 sati, ne osam sati. Moguće da je to, da je u tih 10 sati - 8 sati. Ali, vidite sledeći stav, kaže: „Lokalni dan je period od 24 sata koji počinje od nula časova, po lokalnom vremenu, dakle završava se u 24“. Dakle, nije uzeta ista mera, 24 sata su ovde 24 sata, od nula do 24, a ovde je data mogućnost. U tom delu smatram da bi trebalo biti ovo malo jasnije. Dakle, da nije ovog sledećeg stava, moguće je da bi ovaj prethodni stav mogao biti mogućnost lokalne agencije da odredi to noćno vreme.
Meni nije sasvim jasno, ali hajde da kažem, pomoći ćete mi sigurno. Kaže: „Dodatni članovi posade su tehničko osoblje u sastavu posade koji ne spadaju u letačku ili kabinsku posadu, ali kome je operater vazduhoplova dodelio dužnost u vazduhoplovu ili na zemlji radi pomoći pilotu na letovima pri kojima se može zahtevati upotreba posebne opreme u vazduhoplovu“.
Da li je to možda Oliver Antić? Ovaj član je praktično opisao njega. Dakle, on niti je bio letačko osoblje, niti je bio pomoćno osoblje, ali je pratio let i znao je elemente tog leta, od početka do kraja. Da li ste vi, ministarko, u ovom periodu pokušali da uredite i tu oblast i da za tako jednu osobu, koja se meša u sve, predvidite jednu odredbu? Ja vas molim da vidimo, pošto, jel tako, gospodin Oliver Antić je praktično vas optužio da ste vi krivi za kafu ili šta se već tamo dešavalo.
Sad, jedna definicija koja se meni jako svidela, a tiče se meteorološke analize. To je informacija nastala detaljnim proučavanjem stanja atmosfere iznad posebne oblasti, zasnovano na aktuelnim osmatranjima i sledeća meteorološka prognoza. Pitam vas samo ministarko, da li su ove meteorološke prognoze imali u Republičkoj vladi, nadležnom ministarstvu prethodnih dana kada je grad omlatio voće i povrće po Srbiji i zašto protivvazdušna odbrana nije reagovala? Dakle, ovo je sve sasvim u temi, gospodine Babiću.
S druge strane, molim vas, ministarko, ako je moguće da intervenišete. Ja sam tek sinoć primetio ovde jednu odredbu koja bi mogla biti smetnja, nismo reagovali amandmanski. Član 10. definiše šta su to bespilotni vazduhoplovi i kaže: „Bespilotni vazduhoplovni modeli, rakete i drugi leteći objekti mogu se koristiti u privredne, naučne, sportske i druge svrhe, tako da ne ugrožavaju bezbednost vazdušnog saobraćaja“. Zbog onoga što nam se desilo sa tim bespilotnim letelicama, mislim da bi u ovom delu trebalo predvideti da ne ugrožavaju građane, da je zabranjeno da ti vazduhoplovi lete iznad mesta javnih okupljanja. Dakle, ovo najozbiljnije govorim. Niste u ovom zakonu odredili to da li je kažnjivo ukoliko se bespilotna letelica, sa ili bez navođenja, ajde da tako kažemo, instalira ili pokrene iznad mesta gde se okupljaju građani i koja može ugroziti njihovu bezbednost.
S druge strane, smatram, uvažena ministarko… Da li danas niste na otvaranju ponovo radova na Žeželjevom mostu? Bićete? Dobro. Nisam završio još.
Ono što me posebno učvršćuje u odluci da ne treba da glasamo za ovaj zakon, mada, kažem, nadam se da ćete uvažiti naše predloge amandmana, jeste kaznena politika. Naime, veoma je blaga kaznena politika za kršenje odredaba ovog zakona. Odmah da se razumemo, vi ste imali u vidu prethodni zakon i vi ste korigovali kaznene odredbe na više, ali smatram da je to nedovoljno u društvenoj opasnosti koji ovi prekršaji predstavljaju.
Recimo, novčana kazna od 25 do 150 hiljada dinara, kaže, kazniće se za prekršaj fizičko lice ako obavlja saobraćaj ili leti iznad gradova, naseljenih mesta i industrijskih objekata ispod visine utvrđene Propisom o klasama vazdušnog prostora, iz člana 37. ovog zakona, član 8. stav 1.
Reći ću vam praksu. Evo, svi oni koji su iz Novog Sada ovde mogu da potvrde. Postoji jedno fizičko lice u Novom Sadu koje tako kad mu dođe ili kad je raspoložen upali svoj avion i leti iznad Novog Sada, iznad krovova zgrada, iznad obdaništa itd. i to lice će, prema ovom zakonu, platiti kaznu od 25 do 150 hiljada dinara. Da li mislite da je licu koje ima u vlasništvu avion kazna od 150 hiljada dinara dovoljna da ga spreči da ne leti kada mu dođe da leti, da pokaže nekom gostu grad pa da malo nadleti iznad glavne ulice u Novom Sadu, iznad stambenih objekata itd? Da li mislite da je to dovoljna kazna od 25 do 150 hiljada dinara za nekog ko koristi bespilotni vazduhoplov, vazduhoplovni model, raketu ili drugi leteći objekat, na takav način da ugrožava bezbednost vazdušnog saobraćaja? Ja smatram da nije.
Dakle, smatram da vam je kaznena politika… Imate neke, moglo bi se reći, 74 kaznene odredbe. Sve 74 kaznene odredbe su svrstane u kaznu za fizičko lice od 25 do 150 hiljada dinara. Neki prekršaji koje nisam naveo su mnogo opasniji čak i u odnosu na ove prekršaje. Smatram da se ovde kaznena politika mora promeniti, da to lice koje želi da uključi motor svog aviona i da leti iznad naseljenog mesta treba dobro da razmisli da li će mu možda biti i taj vazduhoplov oduzet, pa to biti kao mera bezbednosti i da li će platiti takvu kaznu da mu to nikad više neće pasti na pamet.
Molim vas, ministarko, razmislite. Ovo nam je naročito važno kada je u pitanju ovaj deo kaznene politike jer bez te kaznene politike, doći ćemo na ono stajalište o kojem sam pričao na početku obrazlaganja našeg stava povodom ovog zakona. Doći ćemo na to da se zakoni ne primenjuju, između ostalog, zato što su inspekcije neefikasne, nema dovoljno ljudi i zato što ljudi rizikuju da plate kaznu jer su te kazne, realno, veoma niske za ljude koji imaju vazduhoplove, odnosno koji imaju avione.
Ovog puta ću se zadržati na ovih nekoliko kritika. Detaljne kritike i predloge ćemo dati u danu kada budemo razgovarali o amandmanima.
Još jednom da izrazim veliko zadovoljstvo što je moja upornost, možda i vaša želja, da radovi na Žeželjevom mostu budu nastavljeni i nadam se, zaista, da će se ostvariti vaše obećanje dato pre jedno sedam, osam meseci i da ćete me pozvati na početak nastavka tih radova, a ne tako što ćemo se za govornicom dokazivati ko je u tom delu u pravu, nego da će Novi Sad dobiti treći most. Novi Sad je imao tri mosta kada je imao 100 hiljada stanovnika, sada ima dva mosta a ima 300 hiljada stanovnika. Hvala.

Prvo, smatram da je vrlo nekorektno i maliciozno, to vređa i ugrožava našu spoljnu politiku, jednu zemlju kao što je Uzbekistan, koja je četiri puta veća nego Srbija, na taj način ponižavati kao što je to činio gospodin Babić. Ne znam šta se može desiti na jednom takvom molitvenom doručku da SAD postanu jedina zemlja na svetu i da poslanici mrzitelji svega što je zapadnog postanu obožavaoci SAD-a, njihove kulture, a ponižavaju druge narode koji su nam prijatelji vekovima.
Sa druge strane, kada je u pitanju bespilotna letilica i muva bez glave, kako je moj kolega nazvao, pa to je najbolja slika, nisam se setio, izvinite, za ovu Vladu. Nema bolje bespilotne letilice i muve bez glave, niti bolje poredbe, sem ove Vlade. Pa to je Vlada koja ne zna šta radi ministar, šta radi premijer, šta radi potpredsednik. Tu nema nikakve koordinacije, što se vidi iz rezultata – pad proizvodnje, pad BDP-a, pad svega onoga što bi trebalo u jednoj normalnoj zemlji sa sposobnom vladom da raste. Jedino što nije sporno da raste je stranačko zapošljavanje, pričali smo danas o tome itd.
Dakle, mi smo imali nameru, i još uvek nećemo odustati od toga, da možda podržimo ovaj zakon, ukoliko se prihvate naši amandmani, jer mi se ne ponašamo neodgovorno kao što se ponaša predsednik najveće poslaničke grupe, gospodin Babić. Jer, nije neozbiljno ukoliko ukažemo da su kazne za to što avion leti iznad grada u nedozvoljenom području i da pilot, fizičko lice, vlasnik tog aviona plati kaznu od 25.000 do 150.000 dinara, jer smatramo da to nije nikakva kazna za nekoga ko ima avion.
Znam da gospodin Babić voli da se konsultuje sa svoja dva psihijatra koja sede u poslaničkom klubu, kao što je to malopre rekao, ali ja bih vas molio, naravno, da se više konsultujete sa vrlo kvalitetnim ekonomistima koje imate u vašem poslaničkom klubu, sa pravnicima itd. Manite se psihijatrije i ocenjivanja nastupa pojedinih poslanika. Znate da to neće ovu Skupštinu dovesti nigde, a nažalost ni ovu državu, niti demokratiju o kojoj treba da pričamo.

Reklamiram član 106, 107. i 27. Poslovnika zato što vi sa tog mesta možete da vodite sednicu, a ne da učestvujete u raspravi. Dakle, mogli ste da zatražite reč, da vas zameni, a ne vidim da imate drugog potpredsednika, da vas zameni gospodin Arsić, pa da kažete da je to moj manir, da na taj način razgovaram.
Dakle, ostavite te vaše ocene za vaše unutar stranačke odnose. Uvažavajte narodne poslanike. Za izgovorenu reč svako snosi odgovornost za sebe, a nemojte vi davati ocenu, jer ne bi bilo dobro da mi dajemo ocenu vašu, vašeg načina vođenja sednice i tako dalje, ostavićemo to za neku drugu priliku, gospodine predsedavajući.

Poštovana predsednice Narodne skupštine Republike Srbije, ja predlažem, u skladu sa članom 155. Poslovnika, da odložimo početak ove sednice, obzirom da Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo nije dostavio svoje mišljenje.
Ja sam jutros hteo da prisustvujem tom Odboru. Čekali smo 15 minuta predsednika Odbora, nije se pojavio. Moguće je da će u međuvremenu biti sednica Odbora, pa vas molim da odložimo početak ove sednice dok ne dobijemo mišljenje Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo.

Hvala.
Poštovana predsednice Narodne skupštine, poštovani narodni poslanici, ja ću i danas pokušati da iznesem argumente koji bi dali za pravo svim onim građanima koji su ugroženi usled zelenaških kamata i usled reketa koje sprovode banke u Srbiji kao nigde u svetu.
Naime, ovim zakonom i sa ova tri zakona pokušali smo iz naše poslaničke grupe da zaštitimo građane koji su se pod ovim zelenaškim kamatama zadužili kod banaka i koji te kredite ne mogu da vrate. Oni su danas trebali da budu na balkonu Narodne skupštine Republike Srbije. Njihovi predstavnici su uputili zahtev da budu ovde, da slušaju i da vide da li ćete podržati predlog ovih zakona. Međutim, predsednica Narodne skupštine Republike Srbije nije im omogućila da budu danas na galeriji, iako je pre nekoliko dana omogućila da na galeriji budu građani koji su podržavali Zakon o „Beogradu na vodi“, odnosno lek specijalis.
Nažalost, danas će se ti građani, umesto na galeriji Narodne skupštine, naći na ulicama Beograda, protestovaće i tražiti od Vlade Republike Srbije da ih zaštiti od zelenaških kamata koje su ih dovele do prosjačkog štapa i koje će ih dovesti do toga da izgube krov nad glavom.
Navešću i ovoga puta primer građana koji su se zadužili. Evo, 2008. godine jedna sugrađanka iz Novog Sada uzela je kredit u vrednosti od 45.000 evra. Vratila je 25.000 evra za ovih sedam godina, a sada je dužna 50.000 evra. Dakle, uzela je kredit od 40.000 evra, vratila 25.000 evra, a sada je dužna 50.000 evra. Gospodine Verbiću, ja se nadam da vi ovo razumete. Tada joj je rata bila 16.000 dinara, a danas joj je rata 50.000 dinara. Tada joj je za ratu trebalo pola plate, a sada joj trebaju dve i po plate.
Poštovani narodni poslanici, imajte u vidu da je sto hiljada građana u Srbiji je na ivici egzistencije, da će ostati bez stanova i, što je najgore, ostaće i bez sredstava za egzistenciju.

Nastaviću.

Predsednik Udruženja efektiva prošle nedelje me je obavestio da je Narodnoj skupštini Republike Srbije, tačnije vama, predsednice, podneo zahtev da prisustvuju početku ove sednice na galeriji i da slušaju obrazlaganje zakona koje sam podneo. Juče su me obavestili da nisu dobili sa vaše strane odobrenje da prisustvuju sednici.
Nastaviću sa obrazlaganjem ovog zakona. Dakle, drugi građanin iz Beograda uzeo je 2008. godine kredit od 43.000 evra. Da kažemo građanin „nn“, a posle ću vam reći lica koja dobro poznajete. Dakle, uzeo je kredit od 43.000 evra, rata mu je 2008. godine bila 20.000 dinara, a sada mu je rata 45.000 dinara. Vratio je 20.000 evra, a sada duguje 60.000 evra. Dakle, uzeo je kredit od 43.000 evra, vratio 20.000 evra, a sada duguje 63.000 evra. Tada mu je rata bila 20.000 dinara, a sada mu je rata 45.000 dinara. Taj građanin za svoga života neće vratiti taj kredit.
Ove građane verovatno ne poznajete, ali poznajete sigurno našeg uvaženog glumca, oca petoro dece, Nebojšu Dugalića, koji je uzeo kredit u švajcarskim francima i pre mesec dana je odlučio da se iseli u Kanadu zato što ne može da od svoje plate, ne samo da vraća kredit, ne može ni da kupi mleko deci. Sve zbog toga što Narodna banka Srbije, umesto da štiti građane Srbije od zelenaških kamata i usled reketa koje banke imaju, ona štiti svoje službenike od odgovornosti, što je i Ustavni sud ovih dana utvrdio.
Verovatno ste čuli i verovatno poznajete glumce Slobodu Mićalović i Vojina Ćetkovića. Oni su ovih dana odlučili da javnosti kažu o svojoj sudbini. Oni su isto uzeli kredit i pokušali da reše svoje stambeno pitanje. Oni su jedni od sto hiljada građana Srbije koji su u sličnoj poziciji. Oni su rekli da je ushićenje koje su osećali pošto su rešili stambeno pitanje vrlo brzo utihnulo, jer je rata bivala sve viša zbog sve većih kamata. Danas oboje naporno rade da bi uspeli da namire banci rate i obezbede egzistenciju svojim petogodišnjim bliznakinjama. Svaki honorar od novih uloga Sloboda i Vojin uplaćuju bankama.

Verovatno građanine NN iz Novog Sada i NN iz Beograda, koji su među 100 hiljada građana koji su uzeli ove kredite i koji će ostati na ulici, ne poznajete, ali sigurno poznajete glumicu Slobodu Mićalović, koja je igrala, gle čuda, u seriji „Porodično blago“, u seriji „Ranjeni orao“, „Moj rođak sa sela“, nju verovatno poznajete. Ona kaže: „Bukvalno sve što zaradimo odmah dajemo banci, blago rečeno, ne znamo kako da se iščupamo“. Ponuđeni su nam modeli za rešenje problema koje je ponudila Narodna banka, guvernerka Narodne banke gospođa Tabaković, kaže: „Ponuđeni su nam modeli rešenja za probleme s kreditom koji imamo još od 2007. godine, koji svakog dana postaje sve veći, ali ni jedan model nije dobar. Grcamo, radimo i plaćamo rate i ne možemo da planiramo budućnost u ovakvim okolnostima. Strašno je sve to i teško je za priču.“ Ovi glumci plaćaju 120 hiljada mesečnu ratu za svoje kredite. Da li mislite da glumci zarađuju toliko da bi mogli 120 hiljada da plate rate za krov nad glavom?
I ono što je najgore, ovih 100 hiljada građana nisu ljudi koji su imali keš i novac da kupe stan, niti su dobili od države, čak ni 1999. godine za vreme bombardovanja stanove. Dakle, ovo su građani koji su hteli od svoje plate da zarade i da vrate kredit. Međutim, banke su im napravile takve ugovore. Narodna banka je trebala da ih zaštiti, ali nije, kojim ih je stavila u dužničko ropstvo i za svoga života neće vratiti te kredite, a vratiće, ako bi imali novaca, duplo veće kredite nego što su uzeli.
Tražim od narodnih poslanika da imaju razumevanja da ovi građani ne protestuju na ulicama, da ovi građani ne trpe duševni bol zbog toga što iz dana u dan se nalaze u dužničkom paklu i da shvate o čemu se radi i da ne okreću glavu od ovog problema. Ukoliko se ovaj problem ne reši, ukoliko Narodna banka i Vlada Srbije koje nemaju volje da ovo reši, ovaj problem će eskalirati. Nemojmo dozvoliti da ovaj problem eskalira. Ja pre svega apelujem na narodne poslanike koji sede ovde u Skupštini da glasaju za predlog ovog zakona kojim bi se omogućilo ovim građanima da vrate pošteno kredit koji su uzeli, a ne kredit koji im je banka, kao takav, napravila.

Uvaženi predsedavajući, uvaženi ministre, koji je na putu za Skupštinu izgubio jedan zakon, ali dešava se, tako da danas nećemo, iako mi je bila želja, iako je to verovatno bila i vaša želja, da pričamo o Zakonu o udžbenicima jer ste sami zaključili da je toliko loš, da ga čak ni amandmani ne mogu popraviti.
Zbog toga ćemo raspravljati vrlo rado o preostala tri predloga. Jedan je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o pravnoj zaštiti industrijskog dizajna i dva sporazuma o međusobnom priznavanju diploma.
Svakako da će naša poslanička grupa, kao i uvek do sada, podržati međudržavne sporazume koji omogućavaju bolju pokretljivost ljudi od znanja i koji omogućavaju da završen fakultet u jednoj zemlji bude na adekvatan način i kroz jednostavniju proceduru nego što je bilo u ranijem periodu priznat i kod nas, odnosno u zemlji sapotpisnici, da tako kažemo. U tom delu bićemo konstruktivni, kao i uvek do sada.
Međutim, kada je u pitanju Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o pravnoj zaštiti industrijskog dizajna, tu imamo niz pitanja, ministre Verbiću, za vas. Naime, vi ste čovek, tako ste predstavljeni kada vas je Aleksandar Vučić, kao mandatar, predstavio za ministra, čovek iz nauke. Trebalo bi da vam je poznato šta znači intelektualna svojina i da to nije neka virtuelna svojina, već prava svojina, kao što je svojina na nekoj pokretnoj, na nekoj nepokretnoj stvari. Neko ima, dakle, hektar zemlje, neko ima automobil, a neko ima intelektualnu svojinu. U raznim oblicima te intelektualne svojine jedan od njih je industrijski dizajn. Ali, tu su, naravno, za nas važna autorska prava i drugi oblici intelektualne svojine.
Oni se, gospodine Verbiću, kod nas ne poštuju. To što je uvaženi kolega Orlić malopre rekao i osvrnuo se na naš amandman, kojim smo tražili da se vrši evaluacija, da kažem pravom srpskom reči, odnosno kontrola primena zakona, to nije bez veze, to nije zato što mi radimo „kopi pejst“, nego zato što vi predlažete zakone koji se u praksi ne primenjuju.
Kada je u pitanju zaštita intelektualne svojine, između ostalog i zaštita industrijskog dizajna, prema poslednjim istraživanjima, koje je radila jedna svetska institucija, koja se bavi ovim pitanjima, Internacionalna alijansa za zaštitu prava intelektualne svojine, pokazalo se da naša država u 90% slučajeva intelektualnu svojinu, sa njom trguje na crno. Dakle, da je samo 10% intelektualne svojine u legalnim tokovima, da sve ono što se zove intelektualna svojina i što bi trebalo da bude predmet i prihoda autora, vlasnika, nosioca intelektualne svojine i poreskih prihoda države, od tih poreskih prihoda, samo od tih poreskih prihoda pokrili biste ukupnu štednju koja je ostvarena smanjenjem penzija penzionerima, plata prosvetnim radnicima, koji su mesecima štrajkovali, policajcima, ljudima koji rade druge poslove a plaćeni su iz državne kase. Dakle, kod nas je intelektualna svojina siva zona. Jedna od najsivljivih zona u oblasti privrede.
Zašto je to tako? Zato što nemamo adekvatne timove u policiji za borbu protiv sajber kriminala i svih oblika kriminala koji se tiču intelektualne svojine. Zato što nemamo obučene ljude u drugim oblastima koji bi uopšte mogli da se uhvate u koštac sa tim. Zato smo proglašeni za zemlju sa specijalnim statusom u samom svetskom vrhu po raširenosti piraterije i kršenja prava intelektualne svojine.
Pitam vas, gospodine Verbiću, da li vi to znate? Da li vi znate da smo mi zemlja sa najvećim stepenom rizika kada je u pitanju korišćenje i upotreba intelektualne svojine i da onaj ko želi da zaštiti patent, industrijski dizajn. Pojedini autori iz Srbije, to čine u inostranstvu zato što se plaše da zaštita u Srbiji im neće doneti puno, pa da se neće primenjivati čak na području naše države.
Da li vi znate, gospodine Verbiću, da su šabačke kafedžije još 1810. godine, imali obavezu da plate porez i naknadu autorima muzičkih melodija koje su se izvodile u njihovim kafanama? Da li vi to znate, gospodine Verbiću? Prošlo je 200 godina od tada, intelektualna svojina kod nas ispod nivoa šabačkih kafana sa početka 19. veka, dakle pre 200 godina.
Vi ste, ministar došao iz nauke, koji se tobože razume u probleme nauke. Gospodine ministre, niste pokazali to, za godinu dana niste ništa učinili na zaštiti intelektualne svojine u Srbiji. Ništa. Dakle, ne samo u oblasti zaštite industrijskog dizajna, nego i u drugim oblastima intelektualne svojine, naročito autorskih prava.
Dakle, izdanja autora u Srbiji, se kopiraju gospodine Verbiću na internet sajtovima, objavljuju i kopiraju u kopirnicama. Zato je danas, po svemu sudeći, gotovo na ivici razuma čovek koji objavi delo i objavi ga kod nekog od izdavača, zato što zna da će to delo…