Poštovana predsednice, uvaženi narodni poslanici, moje pitanje se odnosi na posledice grada, nevremena koje je ovih dana pogodilo značajan deo Srbije i činjenicu da Vlada Srbije nije ništa preduzela da zaštiti građane Srbije od posledica grada.
Pitam Vladu Srbije, zbog čega je iz procedure povukla zakon o zaštiti od grada? Pitam predsednika Vlade, zašto nije ništa preduzeo i pre povlačenja ovog zakona iz procedure jer je postajala dovoljna normativna osnova da se štite poljoprivredni zasedi, voćnjaci, njive sa zasadima od grada, kako građani kojima je jedini izvor prihoda grad, ne bi došli u situaciju da danas su bespomoćni a to samo zato što država Srbija, odnosno Vlada u kojoj okosnicu čini SNS i lokalne samouprave u kojima većinu čini SNS nisu ništa učinili, isto slično kao što je bio slučaj kada su bile poplave, kada nije primenjen Zakon o civilnoj zaštiti i kada su se praktično opet građani sami organizovali da zaštite svoje kuće. Naravno, te posledice još uvek nisu sanirane.
Kada je u pitanju zaštita od grada, sve uređene zemlje, ali bih rekao još od prvobitne zajednice do danas, su se organizovale kako bi se zaštitile od grada.
U Srbiji i pre ozbiljne države, ustanovljavanja države, postojala su tzv. ljudska bića koja su se zvala „vetrogonje“ i pošto nije postojalo države, kao što je ni sada nema da zaštiti od grada, te „vetrogonje“, zvali su ih i „zduhaći, vjetrovnjaci ili oblačari“, to su ljudi sa specijalnom sposobnošću da zaštite svoje imanje, selo ili kraj od vremenskih nepogoda, kao što su oluja, grad i obilne kiše.
S druge strane, postojala su sela delovi Srbije, Pocerina, koja je i kroz vekove bila značajna u proizvodnji poljoprivrednih proizvoda. Postojali su ljudi tzv. „gradobranitelji“.
Dakle, i kada nije postojala država, postojali su neki instituti samoorganizovanja protiv grada. Danas nemamo ni to i ti „gradobranitelji“ u Pocerini služili su svojim selima. Oni kažu da su služili u borbi protiv grada kroz magijske obrede.
Šta su oni radili? Jedan od tih gradobranitelja kada se pripremi grad, kada se pripreme gradonosni oblaci, uzimao je srp i kosu, vratilo razboja na kojem su navijeni niti osnove, koje je snevala jedna od sestara bliznakinja, torbu s grudvicama i flašicu s rosom koju je sakupio tokom prošle godine.
Trčao je dalje i kada se nađe direktno ispod gradonosnog oblaka, rastrese ga pomoću grudvice rose moleći obešenjaka, utopljenika da ne padne grad.
Dakle…

Poštovana predsednice, uvažena gospođo Janković, gospodo narodni poslanici, poslanička grupa SDS, Zajedno za Srbiju i Zeleni Srbije neće podržati ovaj predlog koji je došao pred narodne poslanike iz dva razloga.
Prvi razlog je što je prekršen Poslovnik, ali na ozbiljan način ugrožen integritet i Narodne skupštine Republike Srbije i Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, činjenicom da je predlagač a to je Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo, odnosno članovi tog Odbora, biografiju gospođe Janković dobili na samoj sednici, odnosno na ulasku, na vratima prostorije gde se ta sednica održavala.
Dakle, članovi Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo nisu imali nikakvu mogućnost da pročitaju i da se upoznaju sa biografijom gospođe Janković, niti o bilo kom podatku o kome je sad gospodin Martinović, kao predsednik Odbora, govorio. Ja sam na toj sednici kao član Odbora tražio da se sednica odloži za 48 časova, za dva dana, kako bi narodni poslanici mogli da se upoznaju sa biografijom gospođe Janković, i kako bi mogli na jedan kompetentan način da odlučuju o jednom važnom pitanju.
Koleginica pre mene je govorila o značaju institucije Poverenika za zaštitu i ravnopravnost i činjenicu da ona štiti sve one koji su diskriminisani i da je Zakonom o zabrani diskriminacije predviđeno niz odredbi koje joj daju ovlašćenja da zaštiti i žene od nasilja i decu i manjine i stare i sve one koji su ugroženi. Mi smo za takvu jednu instituciju, odnosno čoveka koji treba da vodi jednu takvu instituciju dobili biografiju na samoj sednici.
Tražio sam nakon toga, od vas predsednice Narodne skupštine Republike Srbije, od predsednika Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo da se postupak ponovi, odnosno da se povuče ovaj predlog i da se uđe u jedan redovan postupak. Za to je bilo dovoljno vremena, prošlo je, ne znam, 15-20 dana od te sednice Odbora za ustavna pitanja, da bi članovi Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo mogli da kažu svoje argumente. Ja sam gospođu Janković tada, bila je prisutna, prvi put video i nisam mogao da kažem ni jednu reč kompetentnu ni za gospođu Janković, ni protiv gospođe Janković. Posle ću vam reći i o meritumu jer posle toga, posle te sednice, kada sam ja trebao da glasam, sam saznao nešto od onih koji više prate ovu oblast, ali za početak još nekoliko stvari oko procedure.
Dakle, grubo je prekršena procedura, niti smo dobili saziv kako je potrebno. Ja sam lično poziv dobio SMS porukom, pročitao sam SMS poruku deset minuta pre sednice. Nakon poziva novinara koji su me pitali da li znam da je u 16,00 časova, dakle za deset minuta sednica Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, na kojoj će se odlučivati o Povereniku za zaštitu ravnopravnosti. Naravno da nisam verovao u to pitanje novinara, mislio sam zaista da tako važno pitanje nije moguće da se razmatra za deset minuta, o čemu ja nemam pojma i nemam biografiju. Na kraju krajeve nemam uopšte ime osobe koja treba da bude birana.
Naravno, nažalost, uverio sam se da je to bilo tačno i ja sam dobio biografiju na ulasku na vrata i nisam mogao da se upoznam sa tom biografijom. Pitam članove Odbora, moguće da sam kao jedan od dva predstavnika opozicije u tom Odboru, bili uskraćeni za tu informaciju. Možda je šteta manja. Moguće da su članovi većine imali biografiju gospođe Janković, mada je gospođa Janković na samom Odboru rekla da se ona zahvaljuje na poverenju i da je ona informaciju o tome dobila tog istog dana. Tako da sumnjam da je neko znao kada ni ona sama nije znala o tome ništa.
Dakle, pitam gospodina Veroljuba Arsića, člana Odbora iz SNS – da li je znao i pročitao biografiju pre sednice? Pitam Besarović prof. dr Vesnu iz SDPS – da li je imala biografiju, da li je pročitala pre same sednice? Istog pitanje upućujem Vukmirici Svetislavu članu Odbora iz SNS, Janković Branki iz SNS, ona zamenik, Jovanović Neđi iz SPS. Pitam gospodina Jovanovića – da li je imao biografiju, da li je bio upoznat sa kandidatom pre same sednice? Pitam naravno i Martinović prof. Aleksandra predsednika Odbora – da li je biografiju imao pre same sednice i zbog čega tu biografiju nije dostavio meni i ostalim članovima Odbora, ukoliko je tu biografiju imao? Pitam Mićin Žarka takođe člana Odbora – da li je tu biografiju imao iz SNS, Nikolić Dragana iz SNS – da li je tu biografiju imao? Obradović prof. dr Žarka iz SPS – da li je Žarko uvaženi, nema ga ovde, imao tu biografiju? Pantić Biljanu iz SNS – da li je imala tu biografiju? Pastor Balinta – da li je imao tu biografiju? Pitam takođe Petrović Petra, ovog puta ozbiljno, Petrović Petre da li ste imali biografiju gospođe Janković pre sednice? Pitam Polovinu Dragana iz SNS – da li ste imali biografiju? Tomašević Damjanović Tanju iz SNS i Čikiriz Mirka - da li je imao biografiju i da li su se upoznali sa ovim što je sada pričao uvaženi kolega Martinović, a to je da koleginica Janković poznaje rad na računarima, da je bila sekretar u gimnaziji, da je predavala u srednjoj školi sam razumeo, da je bila direktor marketinga, da je bila producent marketinga, itd?
Sad bi prešao malo i na meritum. Dakle, nakon tog dana, kada je Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo odlučivao mimo propisane procedure, dakle, nismo imali dnevni red, nismo imali potrebne materijale, iako to u Poslovniku jasno piše i sednica je sazvana već kako sam rekao, pitam sada - da li su tačni neki od podataka koje smo u međuvremenu svi narodni poslanici dobili od mreža i koalicija preko 200 organizacija civilnog društva koje su podnele zahtev za ponavljanje postupka utvrđivanje predloga kandidata za mesto Poverenika za zaštitu ravnopravnosti?
Ovde je to pismo. Na Memorandumu su Mreža žena protiv nasilja, Romska ženska mreža, Mreža iz kruga Srbije, Mreža za zaštitu dece Srbije, Koalicija protiv diskriminacije i Mreža Evin. Dakle, preko 200 organizacija civilnog sektora je napisalo sledeće – organizacije i mreže civilnog društva koje su potpisale ovo pismo traže ponavljanje postupka utvrđivanje predloga kandidata za mesto Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Izražavamo duboko nezadovoljstvo načinom na koji je utvrđen predlog kandidatkinje za funkciju Poverenika za zaštitu ravnopravnosti u čijoj nadležnosti je sprovođenje Zakona o zabrani diskriminacije.
Oni protestuju zbog toga što su stavljeni pred svršen čin, bez prethodnih konsultacija sa organizacijama civilnog društva koji preko 220 godina posvećeno rade na uspostavljanju mehanizma za zaštitu ljudskih prava i zaustavljanju diskriminacije. Protestuju zbog povrede Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije. Nije dostavljen dnevni red niti materijal u pismenom obliku tri dana pre sednice Odbora, kako nalaže Poslovnik, kao i da predložena kandidatkinja ne ispunjava uslove propisane Zakonom o zabrani diskriminacije.
One u tom smislu navode i sledeće – iako ne sumnjaju da predložena kandidatkinja od strane Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, Brankica Janković, ima značajne kvalifikacije, smatramo da one nisu ključne za oblast delovanja Poverenika za zaštitu ravnopravnosti i ne mogu se nazvati iskustvom na pravnim poslovima u oblasti zaštite ljudskih prava. Jedan od osnovnih uslova je 10 godina rada na pravnim pitanjima u oblasti zaštite ljudskih prava koje gospođa Janković nema. Zbog toga su oni predložili da se postupak ponovi. Naravno, oni nemaju, nisu ovlašćeni predlagač i ne mogu da predlože drugog kandidata. Međutim, oni su u osnovi tražili ponavljanje postupka.
Koleginica koja je govorila pre mene je rekla da treba da ozbiljno shvatimo funkciju, značaj, ulogu Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Ja mislim da to u ovoj Skupštini nikome nije sporno, niti poslanicima pozicije, niti poslanicima opozicije, ali jeste sporna činjenica da mi pristajemo da danas na plenarnoj raspravi raspravljamo o kandidatu o kojem su predlagači saznali na samoj sednici i dobili biografiju na samoj sednici.
Drage kolege, dragi građani Srbije, jedna od institucija koja treba da štiti vaša građanska prava, Ustavom i zakonom zagarantovana, predložena je tako što su poslanici na sednici dobili materijal, odnosno na ulasku u salu i što nisu mogli da se upoznaju sa imenom kandidata. Mi ne znamo da li su to stranačke igre, da li je to činjenica da se odlučuje iz jednog mesta i da se šefovi poslaničkih grupa, poslaničke grupe, stavljaju pred svršen čin.
Mi samo znamo činjenicu da smo mi biografiju dobili na samoj sednici i da nismo mogli da se upoznamo niti da koleginica Janković ispunjava, niti da ne ispunjava uslove. Iz ovog pisma, organizacija iz nevladinog sektora, oni kažu da ne ispunjava.
U međuvremenu smo saznali i da je koleginica Janković, gospođa Janković, kandidat PUPS-a. Naravno, PUPS ima legitimno pravo da predloži kandidata za Poverenika za ravnopravnost, jer je to tako predviđeno Poslovnikom. Dakle, Poverenik se predlaže na odboru na predlog poslaničkih grupa. Navodno, inicijativu za to je dao PUPS. Ovde su kolege iz PUPS, oni verovatno znaju da li je to predlog njihove stranke i nemamo ništa protiv toga.
Međutim, bilo je bitno i važno da su oni dostavili taj predlog na vreme drugim poslaničkim grupama, a ne na dan same sednice. Da li je to zamena za niže penzije? Ja ne znam, to znaju građani Srbije. Da li je činjenica da je predsednik PUPS dobio direktorsku funkciju, a gospođa Janković mesto Poverenika zamena za niže penzije? Moguće, ali i legitimno. Mi smo tražili samo da znamo, samo da znamo na koji način, odnosno koga biramo. Dakle, da li ta osoba ima karakteristike koje je kvalifikuju da bude Poverenik za zaštitu ravnopravnosti. Samo taj odgovor i zbog toga sam ja podneo ostavku na mesto zamenika predsednika Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo juče, zato što ne želim da učestvujem u takvom poslu u kome se tako jedna važna institucija degradira, u kome se uloga članova Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, koji bi trebalo na pijadestalu da ima Ustav i zakon, dovela u tu poziciju. Zbog toga sam naravno podneo ostavku, neopozivu ostavku jer ne želim da u tome učestvujem.
Ja molim danas odgovore na pitanja. Ako je moguće da spasimo šta se spasiti može, da predlagač povuče ovaj predlog i da u nekom narednom periodu za dva, tri, četiri dana ovaj predlog opet dođe na Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo kako bi mogli da na pravi način odlučujemo o ovom pitanju. Hvala.

Hvala.
U suštini, ono što je rekao gospodin Martinović, neću reagovati na onaj deo koji su čiste neistine, na način kako je odreagovao da bi iznosio nove neistine. Dakle, nikada nisam dobio biografiju gospođe Janković. Prvi put sam je video na sednici Odbora. Dakle, nije tačno da sam u prilogu dobio biografiju. Mogu da kažem, ali sam ih prozvao da to oni kažu, mislim da niko od članova Odbora tu biografiju nije dobio. Moguće je da je gospodin Martinović dobio, ne isključujem, ali ubeđen sam da niko od članova Odbora tu biografiju nije dobio pre toga.
S druge strane, kaže, bio je poziv. Kada smo dobili SMS poruku, rekao sam kako, na sajt parlamenta je okačen poziv, na tom sajtu nije bilo ni imena ni prezimena gospođe Janković, niti je bilo biografije. S druge strane, kako sam ja mogao da se informišem o gospođi Janković? Kažete – mogao sam da se informišem. Kako sam ja mogao da gatam da je gospođa Janković kandidat? Na bazi čega sam ja mogao da saznam da je gospođa Janković kandidat?
S druge strane, kada sam rekao da je uputilo 200 organizacija, u ovom dopisu su potpisi koalicija i oni u dopisu kažu da okupljaju 200 organizacija. Nemojte biti maliciozni, ispravio sam se kada sam rekao 220 godina, rekao sam - 20 godina iskustva u zaštiti ljudskih prava. Dobro ste vi, gospodine Martinoviću, čuli, vi ste nešto čak i mlađi od mene.

Na ovu povredu sam uvažena predsednice hteo da ukažem i zameniku predsednika, međutim ona se desila opet, tako da reklamiram član 27. a on se tiče vođenja sednice. Povređeno je još nekoliko članova a radi se o tome da se gospodin Martinović javlja kao predstavnik predlagača, a da posle toga uzima reč kao zamenik šefa poslaničke grupe i da priča u ime SNS. Radi se o vremenu koje ima ovlašćeni predstavnik i radi se o činjenici da zloupotrebljava poziciju.
Sa druge strane, danas je na dnevnom redu izbor Brankice Janković. Podsećam predstavnike SNS da se ona ne zove, kao što je gospodin Girić rekao ni Branković niti se zove Jovanović, kako je rekla ovlašćena predstavnica SNS u jednom momentu. Dakle, radi se o Brankici Janković. Dakle, ne samo što članovi Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo nisu imali materijal nego po svemu sudeći da se oni ni za ovu plenarnu sednicu nisu pripremili. Dakle, radi se o izboru Brankice Janković u jednoj proceduri koja je protivna Poslovniku. Hvala.

Hvala uvažena predsednice Narodne skupštine Republike Srbije, meni je ostalo tri, četiri minuta, jel tako? Evo, na kraju današnjeg dana, ja bih da ponovim još jednom ocene našeg poslaničkog kluba.
Dakle, procedura za izbor Poverenika, odnosno u ovom slučaju Poverenice za zaštitu ravnopravnosti, je sprovedena mimo Poslovnika, što je uticalo u suštini na kvalitet izbora i što je uticalo u suštini na ugled institucije Poverenika za zaštitu ravnopravnosti i ugledan Narodne skupštine Republike Srbije.
To je ste sve ono što je moja koleginica uvažena koleginica Biljana Hasanović Korać rekla, da je na taj način dezvuisano sve ono što smo u prethodnom periodu radili na izgradnji tih institucija. Izgradnja nezavisnih institucija nije lak proces i sigurno da je bilo problema. Evo, jedan od kolega je rekao da se dva meseca kasnilo sa izborom kada je ta institucija uspostavljena. Moguće, ali se nije desilo da se tada nije znalo ko je kandidat za Poverenika za zaštitu ravnopravnosti.
Ovo slabi institucije. Uznemiravajuće slabi institucije. Zabrinjavajuće slabi institucije koje bi trebalo da čuvaju ustavni poredak, zaštitu ravnopravnost i ustavno načelo koje je danas, rekao bih jedan ozbiljan način povređeno govorom ovlašćenog predstavnika danas koji je mimo Ustava i zakona govorio o jednoj, rekao bih grupi koja je predmet interesa i zaštite Poverenika za zaštitu ravnopravnosti koji je govorio o tome da im u suštini treba uskratiti prava. Istina posle se opravdao i rekao da je to njegov lični stav. Međutim, predsednik njegove partije tako ne misli jer je prethodnih dana primio predstavnike civilnog sektora.
Jedno izvinjenje, predsednice Narodne skupštine Republike Srbije. Tačno je, vi ste dali odgovor meni na moj zahtev da se ponovi postupak. Istina, uputili ste me u tom odgovoru na Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo kada sam od vas tražio da preduzmete nešto. Međutim, Odbor nije ništa preduzeo po tom pitanju. Mogu samo sa žalošću da konstatujem da smo mi danas prisustvovali ponižavanju jedne institucije koja je uznemiravajuća za građane Srbije, jer jedna institucija koja bi trebalo da štiti, njena prava, izabrana je na način koji je protivan Poslovniku.
Naravno, čuli smo danas tu priče i diskusije o meritumu koji su na neki način osporavali kandidata za poverenika, govoreći da on nema u suštini ni dve godine radnog staža koji su iz oblasti zaštite prava zaštite manjinskih prava.
Ja danas u svojoj diskusiji nisam ulazio u taj deo, ali sam pročitao deo pisma, 200 nevladinih organizacija koje su osporile ovaj izbor. Zbog toga predlažem poslanicima Narodne skupštine, poslanicima vladajuće koalicije koje imaju svu moć da ne podrže ovaj predlog, odnosno još uvek ovlašćenom predstavniku, da povuče ovaj predlog pre glasanja, da uđemo u proceduru koja bi bila sasvim u skladu sa Poslovnikom, sa zakonom, sa Ustavom, ali rekao bih, pre svega, u skladu sa zaštitom nezavisnih institucija koje su tu da štite ugrožena prava građana prema zakonu i prema Ustavu.
Dakle, pozivam narodne poslanike da mimo svoje stranačke stege postupe, poštujući Ustav i zakone, kako ne bi urušavali institucije i kako ne bi imali sutra sugestije iz EU da radimo, razgrađujemo institucije koje su od značaja za funkcionisanje demokratskog sistema. Hvala.

Poštovana predsednice, poštovani narodni poslanici, ja ću i danas pokušati da pozovem narodne poslanike, da zamolim narodne poslanike da zaštite interes građana Srbije, a ne finansijskih institucija, bolje rečeno, menadžera koji zarađuju ogromne sume novca na bazi zelenaških kamata koje te banke imaju. Dakle, ne radi se ovde čak ni o zaposlenima u bankama. Ti zaposleni u bankama primaju male zarade, ali zato menadžeri zarađuju enormne sume baš zbog zelenaških kamata. Ne samo zbog kamata, već i zbog troškova kojima građani ne mogu ući u trag i koji teško da mogu da dobiju, ako ne traže izveštaj od banke, koja im uzima novac.
Ovde se, da se razumemo, radi o tri zakona, o izmeni Zakona o Narodnoj banci, o izmeni Zakona o zaštiti potrošača finansijskih usluga i posebnog zakona koji se tiče štediša koji imaju valutnu klauzulu. Dakle, ovde se radi o zaštiti svih korisnika finansijskih usluga, svih građana. Dakle, poneki žele da zamene tezu, da kažu da se tu radi o određenoj grupi građana. Ne, to se radi o svakome od nas, o svakome građaninu Republike Srbije koji ima bilo kakav kontakt sa bankom, koji prima penziju preko banke, koji prima platu preko banke, koji je uzeo kredit, koji je imao minus na tekućem računu. Dakle, ovi zakoni se odnose na to pitanja. Ne regulišu samo položaj korisnika kredita koji su uzeli kredite indeksirane u švajcarskim francima.
Naravno, ja ne mogu da utičem na vas da vi, dok ja tražim da podržite ovaj zakon i da zaštitite građane, međusobno pričate, bavite se nekim drugim temama, koje nažalost neće pomoći građanima Srbije. Bez obzira na moje molbe i na apel da prihvatite zakone koji bi učinili da građani svoja prava zaštite u instituciji, a ne na druge načine.

Hvala.
Svakim danom 50% građana Srbije, oni koji zarađuju ili imaju neka primanja ležu i ustaju sa problemom da im banke otimaju njihovu imovinu, njihova sredstva bez ikakve državne zaštite.
Mi smo tražili da se izmeni Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga kojim bi se uvela mogućnost da građani i žive i vraćaju kredite ili neke druge obaveze koje imaju prema bankama.
Kako da živi neko, pitam i narodne poslanike i građane Srbije, kada je njegova plata za kredit dva ili tri puta veća od njegove plate, a često i duplo veća čak i ukoliko oba bračna druga rade?
Mi smo ovim Zakonom o zaštiti finansijskih usluga predvideli da su odredbe opštih uslova poslovanja koje su u suprotnosti sa osnovnim ugovorom ništave. Šta se dešava? Građani zaključe ugovor, a opštim uslovima banke uvode nove i nove obaveze koje građani ne mogu da izvrše. Tražili smo da rata kredita ne može ni za slučaj da se ona poveća da bude veća od 50% primanja građana. Dakle, da se omogući građanima, još jednom pominjem, da žive i da vraćaju kredite. Neće imati ko da vraća te kredite kada građani bankrotiraju. Ovo je u interesu i države i građana, jer će Agencija za osiguranje depozita biti ta koja će vraćati te kredite u ime građana i države će imati problema sve zbog visokih plata menadžera, još jednom ponavljam, i zelenaških kamata i zarada koje oni imaju, ne radnika u bankama koji su bedno plaćeni.
Pare od građana idu menadžerima i njihovim matičnim kompanijama koje često nisu iz Srbije i u stvari posluju samo na tržištima kakvo je naše gde građani nisu zaštićeni od Narodne banke, kao što je slučaj kod nas, gde Narodna banka vodi računa o krupnom kapitalu, vodi računa o sebi, čak je i zakonom propisala da nema odgovornosti za obaveze koje se tiču njenog poslovanja.

Molim narodne poslanike i poslanice da se uzdignu od stranačkih stega i da glasaju u korist građana, a ne u korist krupnih finansijskih interesa, vrlo često kažem koji nemaju nikakve veze sa građanima Srbije.
Dakle, ovaj zakon o izmeni Zakona o Narodnoj banci je samo propisao da Narodna banka, guverner Narodne banke Republike Srbije ima jednu dodatnu obavezu, a to je da pored banaka štiti i građane Republike Srbije. Nije mi jasno kako to da nećete da prihvatite izmenu zakona koja kaže da će Narodna banka Republike Srbije, pored ostalih obaveza, obavljati i poslove zaštite prava i interesa korisnika usluge koje pružaju banke i da će u slučaju poremećaja na finansijskom tržištu, koji uzrokuju prekomernu štetu, korisnici ovih usluga imati zaštitu kod Narodne banke. Nije mi jasno kako poslanici većine, Srpske napredne Stranke, Socijalističke partije i ostalih stranaka, ne prihvate obavezu Narodne banke da štiti interese građana. Zašto odbijate da Narodna banka bude narodna, dakle, ona u svojoj reči ima „narodna“, a da ne bude banka krupnog finansijskog kapitala gde pare građana Srbije idu u džepove menadžera tih banaka?
Još jednom ponavljam, ne radi se samo o korisnicima kredita u švajcarskim francima, dakle, radi se i o onima u evrima, ali se radi i o svim korisnicima finansijskih usluga, svakom od vas. Svi ste vi osetili, kada dobijete obračun od banaka, da banka uzima i ono što joj ne pripada. Nije mi jasno zbog čega, gledam i vas, predsednice Narodne skupštine Republike Srbije, ne predložite ove izmene koje na minimalan način štite građane Srbije, korisnike finansijskih usluga i omogućavaju Narodnoj banci da na neki način obuzda zelenaške kamate i nerealne troškove koji nisu ugovorom predviđeni. Zbog toga vas molim još jednom da zaštitite građane, a da ne štitite krupni kapital i menadžere koji rade u tim bankama. Hvala.

Poštovana predsednice Narodne skupštine, poštovani ministre Sertiću sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, pa gospodine Sertiću, vama se nije otvorio padobran.
Vi ste gospodine Sertiću, u vašem izlaganju u ovoj Narodnoj skupštini, u avgustu mesecu prošle godine rekli, obrazlažući ovaj isti zakon koji sada menjate, prema tome, taj skok, to je skok kao skok padobranom. Postoji jedan momenat da li će se padobran otvoriti. Nažalost, vaš se nije otvorio. I, onda ste vi rekli, ja kažem, mi nudimo neke zakone koji će vam pomoći da otvorimo taj padobran i cilj nam je da minimiziramo trošak ali i da postignemo nešto. Još ste rekli, verujte mi, ovo sam radio od Tajlanda 1979. godine, pa do čitavog niza drugih zemalja. To funkcioniše, ali moramo svi da budemo na istom poslu i da radimo istu stvar.
Gospodine Sertiću, moguće da ste vi taj padobran, da vam se otvorio i u Tajlandu i u nekim drugim zemljama, ali ovde niste imali sreće. Ne samo vi, nego 50-60.000 ljudi na koje se ovaj zakon odnosi. Sa tim padobranom koji se nije otvorio propale su šanse ljudi u preduzećima u restrukturiranju za koji ste vi obećavali novu nadu. Od avgusta meseca prošle godine, na ovom planu se ništa nije desilo, odnosno ništa što bi pomoglo ovim ljudima, ljudima koji rade u ovim preduzećima, niti da im sačuvate posao, niti da im pružite neku drugu šansu.
Vi ste tada, gospodine Sertiću, najavili još nešto. Ja prosto ne verujem da je to vaš manir da govorite neistinu, prosto ne verujem. Ali, vi ste obećali tada da ćete vrlo uskoro predložiti dva zakona koji će omogućiti strukturalne reforme dva zakona koja će omogućiti da se situacija u javnim preduzećima promeni i da se promeni ambijent u kojem bi ljudi dobili posao. Vi ste najavili novi zakon o javnim preduzećima u avgustu mesecu, vi ste najavili zakon o podsticajima koji bi se praktično, kojim bi se omogućavalo da ljudi koji žele da započnu biznis ili ga imaju, taj biznis i održe. Dakle, zakon o javnim preduzećima i zakon o stimulisanju investicija su zakoni koje ste vi obećali u avgustu mesecu, gospodine Sertiću.
Da danas niste došli sa ovim izmenama zakona Srbija bi, od silnih obećanja koje dobija svakog dana, zaboravila i na to jedno vaše obećanje koje je olako dato. Ne mislim ja da ste samo vi krivi gospodine Sertiću, kriva je cela Vlada Srbije. Kriv je predsednik Vlade i kompletna posada u tom vašem padobranu koji se nije otvorio.
Gospodine Sertiću, vi ste se na početku ove sednice zahvalili poslaničkim grupama na razumevanju što su vas saslušali pre nekoliko dana kada ste došli u Skupštinu da im nešto kažete o ovom zakonu. Moram da vas ispravim gospodine Sertiću, gospodin Marko Đurišić je bio na tom sastanku. Iskazao negodovanje i rekao da je ne primereno to što radite. Vi ste o tom zakonu sa šefovima poslaničkih grupa, sa poslanicima, trebali razgovarati pre nego što ste ga stavili u proceduru. Vi ste u stvari, tim sastankom hteli da sprečite raspravu kako bi ovaj zakon tiho prošao i kako ne bi mi rekli ono što smo mislili o ovom zakonu i radu vašeg ministarstva i radu vaše Vlade u ovih proteklih godinu i nešto dana. A nju karakteriše pad proizvodnje, drastičan pad stranih ulaganja, očajan položaj preduzetnika kojim ste najavili zakon, a niste ga doneli. Nikakve podsticajne mere gospodine Sertiću za ove ljude koji treba da ostanu bez posla. Dakle, nemamo nikakvog osnova da se nešto promeni u ovoj zemlji.
Mislim da ste vi gospodine Sertiću častan čovek, ja sam verujte očekivao da ćete vi posle svega ovoga podneti ostavku i da ćete se zahvaliti premijeru. Možda je to vama smešno gospodine Sertiću, ja sam malo pre ostavku podneo na mesto zamenika predsednika Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo zato što nisam hteo da učestvujem u nečemu što smatram da nije korisno za ovu državu. Dakle, kao odgovoran čovek za predloženi zakon koji se ne sprovodi, koji ste vi sami nazvali „leks specijalis“, gospodine Sertiću, ako hoćete mogu vas i citirati. Dakle, kada ste došli da obrazlažete ovaj zakon rekli ste – karakter ovoga zakona je takav da ima ponovo status specijalnog zakona, posebnog zakona „leks specijalis“. Vi ste praktično bili pionir u „leks specijalisima“ u ovoj Skupštini Srbije. Dakle, posle toga su tek došli „Beograd na vodi“ i tako dalje i drugi „leks specijalisi“, ali ovo gospodine Sertiću nije „leks specijalis“ što danas predlažete. Ovo je „leks specijalis“ specijalis.
Dakle, vi ste na zakon o „leks specijalisu“ dali izmene i dopune kojim, ne samo formalno pravno mu daje karakter leks specijalis specijalisa, već je on suštinski leks specijalis specijalisa.
Vi određenu grupu privrednih subjekata koji ste ovim zakonom tretirali, sada imate izmene tog zakona koji daje pravo Vladi Srbije da izdvoji subjekte na bazi, pretpostavljam, kako ova Vlada radi, stranačkih afiniteta, ko je u određenom regionu na vlasti, kakav će biti tok raznih predizbornih kampanja od mesnih zajednica, lokala koji pravite itd.
Dakle, daje vam mogućnost ovaj zakon da vi sami kreirate politiku vezanu za preduzeća, nad kojima treba da se sprovede postupak privatizacije. Vi ste tada bili u jednoj nezgodnoj situaciji kada ste u avgustu bili ovde, jer vas je tada napustio mlađani Krstić, pa ste vi tada bili i ministar privrede i ministar finansija.
Međutim, to je kratko trajalo gospodine Sertiću. Mogli ste u međuvremenu da se u vašem ministarstvu, da kažem, konstituišete i da nešto uradite. Ne, vi niste to uradili gospodine Sertiću. Evo vam jedan primer.
Za današnju sednicu u sazivu stoji ko će predstavljati Vladu po ovom pitanju. Kaže – za predstavnika Vlade u Narodnoj skupštini određen je Željko Sertić ministar privrede, a za poverenike Milutin Trivunac, vršilac dužnosti pomoćnica ministra privrede.
Vi ste prosek Vlade Srbije. Znači, vi nemate pomoćnika imate vršioca dužnosti pomoćnika ministra u ovako jednom važnom ministarstvu. Kao što nemamo ambasadora u Nemačkoj godinu i po dana, kao što nemamo ambasadore u nekim zemljama koje su nam jako važne i zbog privrednih aktivnosti gospodine Sertiću. Onda ste vi rekli da će predmet ovog zakona biti preduzeća od strateškog značaja. Ja bih dodao, gospodine Sertiću, vi to niste napisali, od partijskog značaja, kako vi budete procenjivali da vam je preduzeće od strateškog značaja za vašu izbornu kampanju.
Gospodine Sertiću, dakle, vi dajete nove rokove. Recimo, u članu 14. u stvari na implicitan način predviđate da vi ni ovaj zakon nećete realizovati u roku koji ste predvideli.
Vi ovde imate jedan, dva, tri, četiri, pet izuzetaka šta će se desiti u koliko država u ovom periodu ne uradi ono što je trebala da uradi već do roka koji je prethodno zadat.
Pa, se kaže – ako se privredno društvo čiji društveni kapital čini manje od 50% ukupnog kapitala društva ne privatizuje u roku propisanim zakonom, danom isteka tog roka ne privatizovanog dela društvenog kapitala prenosi se na Akcionarski fond.
Dakle, vi ste već predvideli šta će se desiti sa tim preduzećima. Vi znate da vi ni u ovom naknadnom roku nećete pronaći strateškog partnera i da će ova preduzeća samo promeniti formu strukture tog kapitala, da će kapital sada postati deo vlasništva Akcionarskog fonda.
Dakle, vi ste već ovde napisali otprilike šta će se dešavati u narednom periodu.
Gde su vam gospodine Sertiću ti strani ulagači? Kako gospoda iz Emirata nisu došla da privatizuju neko od ovih preduzeća? Kako nisu uložili kapital u proizvodnju, nego su došli u Savski amfiteatar gde ste im vi dali, poklonili zemljište i dali još 300 miliona evra onako da im se nađe? Kako neko od njih nije privatizovao neko od ovih preduzeća koja su kako vi kažete posrnuli? Kažete – to posrtanje je zadnjih šest, sedam godina.
Vi ste tri godine, gospodine Sertiću, ne vi lično, nego vaša stranka koja vas je predložila, tri godine već na vlasti. Da li vi to shvatate? Tri godine su prošle.
Vlada Mirka Cvetkovića je vladala četiri godine. vi ste već blizu da ostvarite taj njegov period od četiri godine. Vlada Mirka Cvetkovića je imala mnogo više stranih ulaganja gospodine Sertiću. I pored toga što nije otvorila liniju prema Emiratima i prema nekim drugim prijateljima koji, sem nekoliko mercedesa koji sada stoje u garažama zato što su ih vozači porazbijali, nemate nikakvih drugih efekata.
Tačno, privatizovali ste neka preduzeća u Vojvodini od tih stranih investitora iz Emirata, ali nažalost privatizovano je 4 hiljade hektara zemlje od kojih 2 hiljade hektara, vi to verovatno gospodine Sertiću znate, pošto živimo u istom kraju, da tako kažem, nije uzorano.
Dakle, 2 hiljade hektara je zaparloženo zemlje, koje su kupili ti naši prijatelji iz Emirata. Zašto su kupili? Pa, verovatno da bi jednog dana preprodali, odnosno dobili su u zakup, čekajući da postanu vlasnici jednog dana nekim „leks specijalisom“ i da to zemljište preprodaju. Zašto bi oni orali zemlju kada su oni u taj posao ušli iz nekih sasvim, sasvim drugih razloga.
Dakle, gospodine Sertiću, govorite jedno, radite drugo. Opet kažem, ne ličite vi meni na takvog čoveka. Međutim, vas je okruženje u kome funkcionišete navelo na to. Dakle, neistine, neistine, neistine, svakog dana, svakog dana, svakog dana. Evo, kažem, ne bi se setili ovih vaših obećanja da danas nije bio na dnevnom redu ovaj zakon, pa da nismo morali o njemu da govorimo.
Dakle, vi predlažete sada da se nešto što je kažete reči „2013. godine“ zamenjuju se rečima „poslednje polovine godine“ ili neki drugi datumi sa ovog datuma na ovaj datum.
To je ono što vi radite obično pred kraj godine kada stignu ovde zakonu o produžavanju rokova. Samo odlažete, odlažete i odlažete. Nemate aktivne mere gospodine Sertiću, nemate mere kako da spasite, pre svega, male preduzetnike da nastave da funkcionišu, a tek da ne govorim o ovim velikim sistemima. Nemate vi gospodine Sertiću, kao Vlada, kapaciteta. Nije došao ni Guzen Bauer, ni ovaj, ni onaj, nema ništa od tih savetnika.
Došao je jedan naš, ne bih ga mogao nazvati prijatelj, verovatno je prijatelj vaše stranke, da nas savetuje, odnosno savetuje vašu stranku ali nema ništa od stranih investicija. Mislim na Blera. Dakle, nema ništa od investicija. I šta će se desiti sa ovim preduzećima? Čekaćemo rok da istekne.
Vi ćete u međuvremenu na nekim sednicama gde će biti „tišina tamo“, doneti neke odluke vezano za ova javna preduzeća po nekom partijskom sistemu kao što radite zapošljavanja u javna preduzeća. Nećete verovatno ni u međuvremenu doneti zakone kojim bi se stanje popravili i šta? Srbija će tonuti sve dublje i dublje. Na žalost radnici koji primaju male plate, primaće još manje ili ih neće primati.
Vi ćete praviti neke dimne zavese, odnosno vaše kolege kako bi pričali o nekim drugim temama koje ne interesuju građane. Njih interesuje šta će se desiti da ovim preduzećima gospodine Sertiću? Nemate nikakvih ideja. Nemate nikakvih realizacija. Nemate pomoćnike u nekom stanju da rade.
Vi nikada ne znate kada će vas predsednik Vlade pozvati i zahvaliti vam se. Verovatno ni vi niste, ono, stalno imate torbu zapakovanu da možete da napustite. Tako da, gospodine Sertiću, ja vam predlažem, evo dao sam vam jedan drugarski savet šta bih ja na vašem mestu uradio, a vi kako hoćete. Hvala.

Prvo, oko „Kalcedonije“, gospodine Sertiću, ta fabrika je otvarana nekoliko puta. Pre neki dan je otvorio po treći put, ja mislim gospodin Vučić i o tome ne bi trošio zaista reči.
Svi ljudi koji žive u Rumi dobro znaju da je ta fabrika počela da se gradi negde posle 2012. godine, da je 250 ljudi tamo sedelo, nešto radilo. Čuo sam istina, da je sada ovog puta, da su neki iz administracije povučeni da bi lepše izgledali prilikom slikanja sa gospodinom Vučićem, ali to je sve politički marketing. Nismo se dobro gospodine Sertiću razumeli, ne doživljavajte ovo lično.
Dakle, kada sam govorio vi, mislio sam na Vladu a nekad sam se vama lično obraćao. Dobro znam da je u avgustu mesecu tu bio gospodin Vujović, a da ste vi došli u septembru mesecu, nije sporno to.
Međutim, sva ta obećanja o kojima sam pričao i koja sam citirao je dao gospodin Vujović, a vi ste mesec dana posle toga preuzeli palicu. Dakle, vi ste praktično preuzeli ulogu da izvršite ovu obavezu gospodine Vujoviću, izvinite zbog nepreciznosti. Mesec dana je palicu tu držao gospodin Vujović, ne znam da li pun mesec dana ili nešto manje, ali svakako od septembra meseca ste vi tu, tako da evo za jedan mesec vam, ako hoćete je manja negativna ocena.
Naravno, gospodin Vujović je sada na nekom drugom mestu, radi otprilike sličan posao kao i vi ovde bez odrešenih ruku i bez mogućnosti da pokažete možda stručnost koju bi pokazali da imate kompetentnu Vladu i da se struka pita. Ne, ovde se pita partija. Hvala.

Gospodine Sertiću, Fabrika „Kalcedonije“ u Rumi, govorom u Rumi, je počela sa radom 2013. godine, odnosno završeni su neki objekti. Tu je radilo oko 250 ljudi, sada radi nešto više ljudi. Radili su u jednoj zgradi pa su preseljeni u drugu zgradu.
Dakle, ne govorim o Subotici, govorim o Rumi, tako da su tu bili već neki ljudi i neki su je bogami i otvarali još dok je bila nezavršena do kraja, pa kada je bila napola završena, tako da je bilo otvaranje.

Hvala predsedavajući.
Naravno, da ne repliciram na onaj deo na pominjanje mog imena jer se zaista nisam prepoznao, što je gospodin Arsić rekao. Međutim, gospodin Arsića bih podsetio da taj iz „Meridijan banke“, kako ga je nazvao, da vam je on sada savetnik za privatizaciju „Telekoma“. Aleksandar Vučić je Lazaro izabrao za privatizacionog savetnika, gospodina Đelića, jedna stvar.
Druga stvar, nesposobna i lopovska preduzeća i nesposobni lopovski rukovodioci, pa ti su vam sada svi rukovodioci po raznim ministarstvima, razni kadrovi G17. Pa, ne možete vrata otvoriti od njih.
Ko je u zatvoru? Ko je u zatvoru od 24 privatizacije? Gutate knedle, gospodine Arsiću. I, dan i noć je Aleksandar Vučić pričao o 24 privatizacije i o 24 lopovske privatizacije. Ništa od toga. Niko nije uhapšen i danas gospodin Arsić priča jednu bajku koju su već svi zaboravili. Pričate bajke, gospodine Arsiću. Dvadeset posto knjigovodstvene vrednosti, pa sam gospodin Vučić je rekao da bi bio srećan kad bi neko za jedan dinar kupio Železaru, zato sam vam i pominjao Železaru.
I, vi bi sigurno bili srećni kada bi neko za jedan posto knjigovodstvene vrednosti kupio ovih 500 i nešto preduzeća. Ko može da privatizuje po knjigovodstvenoj vrednosti preduzeća koja su u kolapsu? Rezultatima raznih vlada od Mirka Cvetkovića do Vlade Mirka Marjanovića. Ako hoćete možemo i obrnuto gospodine Arsiću.

Zaista, ja bih voleo da se vratimo na raspravu o Zakonu, ali ne mogu da ne odgovorim na neke očigledne neistine.
Prvo, od 24 privatizacije sporne, koje su sporne čak po nekim pitanjima i za EU, samo jedna delimično je urađena u vreme Vlade Borisa Tadića, kako vi kažete.
Dakle, 23 privatizacije su urađene u vreme Vlade Vojislava Koštunice, sa kojim ste vi i sada njegovom strankom do danas, ne znam od sutra, u koaliciji na svim mogućim nivoima, radi istine.
Dakle, ne kažemo mi da vi treba da hapsite koji su sproveli te pljačkaške privatizacije, ali bi trebali da obezbedite uslove da to radi nezavisno pravosuđe, ali to niste učinili.
Postoje dva razloga, ili dve mogućnosti.
Jedna je, da je to pravosuđe i tužilaštvo stvarno nesposobno, a druga mogućnost, koja je takođe u opticaju, jeste moguće da vi sa tim ljudima, koji su učestvovali u tim privatizacijama imate neki politički dil. Jedno od ta dva, je zasigurno tačno.
Dakle, ili institucija ne rade, zato što ste nesposobni, ili imate neki dogovor sa njima. Pa, ne mislite valjda da opozicija može da spreči te istrage?
Obezbedite nezavisno tužilaštvo, nezavisni sud da istraži te pljačke o kojima se govori, da istražite te pljačke o kojima govorite, pa da onda pričamo o temi, umesto da se stalno vraćate, već tri godine, koliko ste na vlasti, nazad. Dajte da pričamo o 500 i nešto preduzeća. Nemojte da se vraćamo 10-15 godina unazad.

Sada ste me na neki način isprovocirali da reklamiram Poslovnik na ovo što ste vi sada rekli, ali ipak reklamiraću Poslovnik na član 106. Poslovnika i pokušati da utičem da se ova rasprava vrati u normalni tok i da pričamo o temi dnevnog reda.
Naime, za gospodina Babića koji je sada ušao u salu vičući, po članu 106. Poslovnika, u tom Poslovniku piše: „Govornik može da govori samo o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres“, da ne čitam dalje i da ne razlažem na slogove.

Hvala poštovani predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, današnja rasprava u većem delu jeste bila zaista akademska i moram reći da su mi neki delovi bili veoma interesantni, čak neki delovi poslanika koji ne pripadaju opoziciji. Sa pažnjom sam slušao gospodina Poskuricu, koji je gotovo rekao sve o našem visokom obrazovanju.
Ja verovatno ne izgledam, gospodine predsedavajući, na nekog ko sluša hip-hop, ali pokušaću da preko hip-hopa objasnim ono o čemu je gospodin Poskurica govorio.
Slušao sam ovih dana, odnosno čuo sam slučajno pesmu od Marčela „Laž“, koja govori o jednom studentu medicine koji je na načine sve osim legalnih došao do diplome medicinskog fakulteta, zaposlio se na načine sve osim legalnih na mesto lekara i to ne na bilo koje mesto, već na mesto hirurga…