Nisam se javljao za repliku, ali ovde ću reći samo jednu rečenicu. Dakle,  ministarko veoma je jasno, budžetski okvir za Ministarstvo poljoprivrede, odnosno za podsticaje je smanjen. Kolike su sad trenutne cifre, to je pitanje, ali budžetski okvir je smanjen i svako može u  narednom periodu da smanji i nominalni iznos.

Kada je u pitanju amandman na član 4. nije mi jasno čemu smanjenje i snižavanje transparentnosti kada je u pitanju tzv. zelena knjiga. Naime, ranije je bilo da ministarstvo tu zelenu knjigu, izveštaje o stanju na poljoprivredi objavljuje u Službenom glasniku, a sada je objavljuje na svom sajtu.

Čemu to, zbog čega se odlučilo za takvu stvar i zašto nije moglo ostati i u Službenom glasniku i na sajtu?

Koliko poljoprivrednici često posećuju sajt? Na ovaj način bi dobijali ipak i dokument koji bi mogli da pročitaju i oni koji nemaju sajt, a priznaćete da svi poljoprivrednici u Srbiji nemaju sajt, odnosno nemaju internet da bi pristupili sajtu.

Ovim amandmanom ste na neki način oduzeli određena ovlašćenja AP Vojvodini i lokalnim samoupravama.

Naime, onemogućili ste gospođo ministar lokalnim samoupravama i AP Vojvodini da subvencionišu kamate na kredite radi kupovine stoke, mašina u stočarstvu, kupovine poljoprivredne mehanizacije, repromaterijala, veterinarskih troškova.

Nije mi jasno, ako znate da u evropskim zemljama lokalne samouprave, regionalne samouprave, okruzi ili županije, vrlo aktivno učestvuju u pomoći svojim poljoprivrednicima i nije mi jasno zbog čega ste jednoj Opštini Subotica oduzeli pravo ili Opštini Sombor, Kovin, mogućnost da učestvuje u subvencionisanju kredita za kupovinu repromaterijala stoke.

Zbog čega ste to pravo oduzeli AP Vojvodini, ako je poljoprivreda osnovna delatnost?

Nije mi jasno zbog čega centralizujete, odnosno isključujete sasvim lokalne samouprave u mogućnosti da kreiraju svoju politiku u oblasti poljoprivrede na svom području.

Poštovana ministar, ja sam zadovoljan ovim odgovorom i moguće je da je došlo do tehničke greške. Imali smo sličan amandman. Međutim, meni je jako bitno da će lokalne samouprave i pokrajine moći i u buduće da subvencionišu kredite i u tom smislu, cilj je postignut.

Zahvaljujem se na objašnjenju, da ne upoređujem sada sa tekstom zakona.

Kada je u pitanju stupanje na snagu, sledeći član koji sam trebao da obrazložim, ista stvar, ne znam čemu hitnost da zakon stupi na snagu sledećeg dana od dana usvajanja, odnosno objavljivanja u Službenom glasniku.

Gde vam se žuri? Nova Godina je 1.1. i imali ste dovoljno vremena, zbog čega, kako, zašto stvarate nedoumicu kod naroda da imate loše namere, da nešto krijete i nije samo činjenica što raspravljamo o amandmanima u pola četiri ili ne znam koliko. Zakoni stupaju u neko vreme koje nije primereno jednom demokratskom društvu, ako nije zemljotres, poplava ili nešto slično.

Čemu 98% zakona po hitnom postupku i čemu zakoni da stupaju mimo Ustava koja je u kategoriji samo za vanredne situacije?

Poštovani predsedavajući, član 108. Poslovnika. Smatram da ste bili dužni da izreknete opomenu.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, naš pristup ovom članu, a i ostalim članovima proizilazi iz činjenice da smatramo da Srbija ne sme više da se zadužuje.

Naime, ovde ispred sebe držim izveštaj Uprave za javni dug iz novembra, najsvežiji, 2014. godina po kome je ukupno zaduženje Republike Srbije kada je u pitanju učešće u BDP 69,2%. U odnosu na 2011. godinu to je rekordan rast od 24% zaduženja. Na poslednjem izveštaju DRI jasno je ukazano da ste prekoračili zakonsko dozvoljeno zaduženje u odnosu na BDP. Zbog toga ovaj kredit nije dozvoljen. Zakonom je zabranjen. Zbog toga smo i bili u obavezi da predložimo jedan ovakav amandman i stav prema ovom zakonu.

Dakle, zadužujete se enormno, čak i mimo zakonskih uslova. Ne samo to, nego što je ukupno zaduženje Republike Srbije na 22.737.759.000 evra, odnosno 28 milijardi.

Predmet ovog člana jeste garancija „Uni kredit“ banke, a nastavljam razloge koji su isti zbog čega smo za brisanje ovog člana. Ukupno zaduženje Republike Srbije za vreme ove Vlade i za vreme prethodne Vlade, odnosno kako vi kažete, prethodni režim je isti samo je raspored stranaka nešto bio drugačiji, jeste 28.306.241.000 američkih dolara.

(Zoran Babić, s mesta: Đurišić je rekao drugačije.)

Samo da vas podsetim gospodo, zaduženje 2000. godine …

(Zoran Babić, s mesta: nemate iste podatke.)

Zaduženje 2000. godine je 14.167.000.000 evra. molim vas, pažljivo me saslušajte.

Dakle, 2000. godine ukupno zaduženje Republike Srbije je bilo 14 milijardi i 167 miliona evra. Ukupno zaduženje 2011. godine je bilo 14 milijardi i 787 miliona. Dakle, skoro isto. Zamislite, zaduženje na današnji dan, odnosno na 30. novembar 2014. godine, bilo je 22 milijarde 286 milijardi evra. Dakle, sve naše vlade su se zadužile za 600 miliona evra, uključujući i Koštuničinu vladu, a vaša vlada, odnosno vaše dve vlade su se zadužile za sedam i po milijardi evra.

Ovo je, gospodo, vaš podatak. Piše – stanje i struktura javnog duga, novembar 2014. godine, Republika Srbija, Ministarstvo finansija, Uprava za javni dug. Dakle, vaša institucija je ove podatke dala.

Prvo, nismo se ništa dogovorili.

Drugo, gospodin Babić uporno krši Poslovnik, odnosno vi kršite Poslovnik jer mu to dozvoljavate.

Nisam vam ni rekao koji član ste prekršili.

O čemu će se izjasniti?

Po kom članu?

Pa niste mi dozvolili.

U prvoj reči?

Dakle, tražimo da se i ovaj član briše, iz razloga što se ova Vlada prekomerno zadužuje. Za dve i po godine ova Vlada, odnosno prethodna Vlada, prethodni režim, zadužila se za sedam i po milijardi evra. Godine 2000. ukupni javni dug Republike Srbije je bio…