Rekao sam 106. na početku.
U tom momentu sam upozorio predsedavajućeg da je dužan da prekine govornika i da govori o temi. On je rekao pustite.
Posle toga, govornik iz opozicije koji je hteo da govori o temi i na neki način osvrne se na izlaganje gospodina Babića nije mogao da dobije reč i šta to znači?

A, šta ste vi gospodine Bečiću? A šta ste vi? Da li ste vi predsedavajući ili ste portparol SNS?

Da li ja imam pravo da reklamiram povredu Poslovnika od strane predsedavajućeg, nezavisno od toga nad kim je ta povreda izvršena? Radi se o urušavanju ove Narodne skupštine.
Šta vi mene pitate ko sam ja, da li sam ja advokat, odvjetnik ili sam notar, neki od vaših notara?

Poštovani predsedavajući, povredili ste član 106.
Naime, govornik iz poslaničke grupe SNS govorio je oko sedam minuta sasvim van amandmana koji je bio na dnevnom redu. Da stvar bude gora, govorio je na način kao da je ovo sudnica, a sada ste i sami rekli, potvrdili tezu o tome, da je ovde ministar u ulozi svedoka optužbe.
Kažete – on je pitao ministra da li je gospodin Janković učinio to krivično delo. A on je mimo teme dnevnog reda rekao da je gospodin Janković, dakle eksplicitno, uzeo 100 hiljada dolara, da ih je potrošio na sumnjiv način i na taj način ste pretvorili Skupštinu u sudnicu.
Dakle, nije tačno da Skupština ne može da raspravlja o Zaštitniku građana. Međutim, danas na dnevnom redu nije Izveštaj zaštitnika građana, niti se o njemu razgovara. Vi ste bili dužni da zaštitite, pre svega, instituciju i čoveka, koji ne sedi ovde, od vrlo ozbiljnih i teških optužbi, za krivično delo zloupotrebu u visini od 100 hiljada dolara, a za koji se izriče kazna zatvora, da li je tako ministre, najmanje tri godine. Vi ste morali, predsedavajući da reagujete, inače pretvarate ovu Skupštinu u nešto što ona ne bi smela da bude. Od jutros je to tako. Vi ste, nažalost, nastavili sa time. Morali ste da izreknete opomenu govorniku.

Zato vas pozivam da to učinite naknadno, inače tražim da se glasa o povredi Poslovnika.

Član 27. Poslovnika, vođenje Narodne skupštine. Poštovani predsedavajući, vi ste vašom odlukom da od tog momenta, pre dva minuta, primenjujete Poslovnik grubo narušili sam Poslovnik, jer vi ne možete primenjivati Poslovnik od jednog trenutka, a pre toga ga ne primenjivati, vi ili vaši prethodnici.
Dakle, do tog momenta poslanici vladajuće koalicije, pre svega poslanici SNS, su ovde podizali optužnice i izricali presude. Konkretno su pominjali narodnu poslanicu Snežanu Malović, bivšu ministarku, koju su lično pomenuli i govorili koje su krivične prijave protiv nje podnete. Vi onda dođete, sednete tu i kažete da ćete od sada primenjivati Poslovnik. Kakve veze ima Snežana Malović sa ovom tačkom dnevnog reda i optužbe koje se bez ikakvog osnova i na mestu kojima nije mesto izriču?
Vi ne vodite sednicu na način na koji propisuje Poslovnik, odnosno radite volontaristički na način da Poslovnik nekad primenjujete, a nekad ne primenjujete, a primenjujete ga kada treba da govore poslanici, evo sada ulazi predsedavajuća Skupštine koja će verovatno poslanicima opozicije onemogućiti da govore dalje.

Koliko imam još vremena šefa poslaničke grupe?

Dovoljno je relativna stvar, gospodine predsedavajući.

Hvala. To je već mnogo preciznije.
Koleginica Biljana Hasanović je pokrenula jedno vrlo važno pitanje govoreći o ovom amandmanu. Ministre Selakoviću, postavlja se pitanje - da li ovaj zakon na adekvatan način sankcioniše eventualnu zloupotrebu statusa uzbunjivača?
Naime, šef poslaničke grupe SNS danas je izgovorio reči – od danas ćete imati šest miliona i trista, mislim, uzbunjivača u Srbiji. Dakle, svi građani u Srbiji su po njemu od danas uzbunjivači.
Šta to znači, gospodine Selakoviću? Vaša Vlada i vi usvojili ste neke planove po kojima će u narednom periodu značajan broj ljudi u javnom sektoru ostati bez posla. Pretpostavimo jednu situaciju, da neko naslućuje da će možda biti proglašen za tehnološki višak i da iz tog razloga, odnosno, da mu to bude povod da za sebe stekne status uzbunjivača. U zakonu se kaže da njemu ne smeju da se menjaju neka stečena prava, da uopštimo tu definiciju.
Zamislite danas, bili ste svedoci kada je jedan narodni poslanik ovde optužio zaštitnika građana da je uzeo 80.000 funti za izradu nacrta zakona o uzbunjivačima. Vi ste tog narodnog poslanika, sticajem okolnosti bili ste tu i bili ste do kraja iskreni i rekli da gospodin Janković nije uzeo ni jednog jedinog dinara. Dakle, da je odbio honorar. Zamislite koliko će biti ljudi u Srbiji slični narodnom poslaniku sa takvim moralom i čašću koji će pokušati da optuži nekoga drugoga da bi zaštitio svoju ličnu poziciju. Da li vam je to nemoguće zamisliti, ministre Selakoviću?
Šta smo učinili da se ovaj institut uzbunjivača ne pretvori u svoju suštu suprotnost o kojoj je danas govorio gospodin Babić, u smislu da svi građani Srbije će biti uzbunjivači? Ne znam samo kako je tu ubrojao i one koji nisu punoletni, mislim da oni nemaju pravo da budu uzbunjivači. Da li je tako?
(Nikola Selaković, s mesta: Imaju.)
Imaju pravo? Dobro. Znači, gospodin Babić je dobro računao da će uzbunjivači svi od…. Ne znam da li fetus ima pravo? Nema.
Gospodine Selakoviću, odgovor na ključno pitanje jeste da li ste zaštitili kroz ovaj zakon, one koji će biti pogođeni činjenicom da će neko iskoristiti poziciju uzbunjivača da bi naštetio ugledu drugog, radi zaštite sopstvene pozicije. Da li postoji takav mehanizam?
Ja ga u zakonu nisam pronašao. Dakle, ne postoji sankcija za nekoga ko se predstavio za uzbunjivača, ko je stekao status uzbunjivača i posle se pokaže da su te informacije bile neistinite, netačne, lažne.

Samo za šefa poslaničke grupe jedno pitanje, nadovezujem se na ministra.
Koji iznos zarađuju notari i kada to pitanje ne bi bilo neistinita ako bi jedan potencijalni uzbunjivač to izgovorio? Sada ste rekli 180 hiljada ili koliko evra da bi bila laž, a šta ne bi bila laž?

Vreme šefa poslaničke grupe.
Želeo bih da naglasim naš stav koji su i koleginica Biljana Hasanović Korać i koleginica Branka Karavidić iznele, a to je da s jedne strane treba da se maksimalno zaštiti lice koje ima potrebu da bude uzbunjivač, odnosno da ukaže na neku nezakonitost, da se ono zaštiti na svaki način i da mu budu dostupni podaci o mogućnosti da bude u statusu uzbunjivača.
Ministar dobro zna pravnu maksimu da nepoznavanje prava škodi. Međutim, koliko je uopšte svaki zaposleni u mogućnosti da bude upoznat sa zakonom o zaštiti uzbunjivača? Da li mislite da svi zaposleni imaju pregled propisa koje donosi Narodna skupština Republike Srbije i da li mogu da se snađu u njima? Da li mogu da znaju dovoljno šta su njihova prava? Mi smo ovde želeli da preciziramo da već prilikom prijema zaposlenih lice bude upoznato sa mogućnošću kome da se obrati za slučaj da se pojave nezakonitosti. To je jedna stvar.
Druga stvar o kojoj smo govorili jeste da se ne pojave profesionalni uzbunjivači, lica koja će koristiti to pravo radi zaštite svog statusa mimo opšteg interesa, a to je zaštita zakonitosti.
Vi ste malo pre, ministre, rekli – nema apsolutne zaštite uzbunjivača, niti ima apsolutne zaštite od uzbunjivača. Rekli ste - ako se pokaže da je to bilo neistinito što je uzbunjivač tvrdio, da će njemu poslodavac moći da da otkaz posle određenog vremena. Kako, ministre, kako kada vam sudski procesi traju četiri, pet godina ili se nikada ne završavaju? Ko će uopšte znati šta je istina? Nije samo pitanje sadašnjeg štrajka advokata i činjenice da pravosuđe ne funkcioniše. I ranije je bilo slučajeva da su sudski procesi trajali godinama. Dakle, neko će taj svoj status uzbunjivača koji je dobio moći da koristi dok se postupak ne završi, ja to tako razumem, a postupak će se završiti kada se završi i onda građanin ne treba da se plaši za svoju sigurnost, kako je neko malo pre rekao.
Građani treba da se plaše za svoju sigurnost u brojnim pogledima u Srbiji, i za svoju socijalnu sigurnost, da li će sutra imati šta da jedu i da kupe za sve manje plate i penzije i za svoju ličnu sigurnost. Ne možete reći gospodinu Raši Popovu ili dekanu Fakulteta političkih nauka da se ne plaši ničega. Oni su na svojoj koži osetili pravni sistem Republike Srbije, kako on funkcioniše i kolika je sigurnost.
Dakle, ne možete reći, niste obezbedili mehanizme da zaštitite niti uzbunjivača, niti druge od uzbunjivača u sistemu kada u suštini pravosudni sistem ne funkcioniše.

Član 107. ja neću manje pričati da je diktatura rekli vi to ili ne. Dakle ja smatram da

Član 106. dakle, gospodin Babić danas nije nešto nadahnut. Gospodin Babić je po svemu sudeći onda nestručan. Koristim njegov rečnik, predsedavajući.
Dakle, gospodin Babić je po svemu sudeći imao neki telefonski razgovor ili je …

Govorio je mimo tačke dnevnog reda reklamirajući Poslovnik i govorio je mimo teme. Dakle, govorio je o stvarima koje nisu na dnevnom redu danas, a da je slušao moje izlaganje, ja sam se samo osvrnuo na izlaganje njegovog kolege Jovičića, koji je rekao da svi građani u Srbiji treba da budu sigurni.
Ja sam pokazao zbog čega ne treba da budu sigurni. Gospodin Raša Popov je juče rekao da je nesiguran, a nesiguran je zato što ta lica koja su njega napala, imali 300 krivičnih prijava protiv sebe i slobodno šetaju ulicama Srbije, a ministar pravde sedi ovde, ministar policije na nekom drugom mestu i svi su nemoćni.
Gospodin Jovičić kaže – vi ste sigurni. Kažite vi gospodinu Raši Popovu da izađe iz stana kad je siguran, a postoji država Srbija i postoje njeni organi. Bitno je da se ovde organizuje suđenje na mestu koje to nije.

Uvaženi predsedavajući, povredili ste član 109. vezano za član 107, jer ste bili dužni da izreknete opomenu narodnom poslaniku gospodinu Babiću, jer je vređao mene lično i Narodnu skupštinu Srbije.
Mene lično zato što je rekao da sam zabadao nos u njegov tanjir. Ne razumem uz sve napore šta to znači zabadanje nosa u njegov tanjir? Možda da je u pitanju bila čaša, možda bih i prihvatio takvu insinuaciju, ali tanjir…