Govorio je o izlaganju koje je bilo nepovezano.

Koristiću vreme poslaničke grupe, po istom amandmanu.
Prvo, želim da istaknem da su prihvaćena tri amandmana poslaničke grupe Boris Tadić, NDS, ZZS, Zeleni Srbije i što pokazuje značajan kvalitet u radu naše poslaničke grupe i posvećenost svakom zakonu. Istina, ponekad za to nemamo dovoljno vremena. Ovog puta smo dali 10 kvalitetnih amandmana. Mislimo, ministre Krstiću, da ste trebali da prihvatite i ovaj amandman.
Naime, ovaj slučaj koji se tiče situacije u kojoj jedinstveni identifikacioni broj iz određenog slučaja nije dodeljen jeste slučaj „suj generis“, dakle, poseban slučaj koji je apostrofiran u ovom zakonu.
Međutim, ne postoji adekvatna zaštita, odnosno procedura kojom bi se takva situacija na neki način predupredila mogućnost štetnih posledica. Efikasna zaštita od štetnih posledica. Mi smo ovde precizirali da bi trebalo dodati reči – bez odlaganja dostaviti ovaj podatak banci i organizaciji nadležnoj za prinudnu naplatu iz novčanih sredstava na račun obveznika da ne bi došlo do eventualno štetnih posledica.
Pošto ste tu, ministre, verujem da bi bilo vrlo interesantno da nam date odgovor na jedno pitanje koje jeste krucijalno, a postavlja se ovih dana, a to je – zbog čega je došlo do povećanja cena osiguranja za 45%? Da li možemo da dobijemo odgovor danas? Da li građani Srbije mogu da dobiju odgovor na ovo pitanje? Dakle, 45% rast cena nečega što građani plaćaju jednom godišnje je ozbiljan udarac na njihov džep, pa vas molim, ministre Krstiću, ako je moguće da nam date odgovor na ovo pitanje.

Hteo sam samo da podsetim ministra, možda nije bio dovoljno koncentrisan.
Uvaženi ministre, vi ste uvek koncentrisani i spremni da odgovorite na sve teme koje se tiču vašeg ministarstva, pa samo još jedno pitanje – zbog čega su porasle cene osiguranja za 45%? Da li možemo dobiti odgovor od vas na današnjoj sednici? Hvala.

Hvala.
Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, gospodin Krstić, smatram da pre svega u pravnom smislu ovo obrazloženje nije korektno. Koleginica Biljana je rekla razlog.
Dakle, nije uopšte uobičajeno da se nekim posebnim zakonom na specifičan način reguliše neka materija koja je na određenih regulisana u nekoj opštoj normi, nekom opštom zakonu.
Dakle, nije to leks specialis kao poseban zakon, nego odredba koja na neki način predstavlja leks specialis za tu oblast i u tom smislu ste mogli da napravite izuzetak. Dakle, ta pravna smetanja nije postojala, jer ne bi bila ništa kao izuzetak od pravnog sistema kakav mi imamo.
S druge strane, dobili biste jedan novi kvalitet i sigurno upotpunili ovu odredbu koja, po nama, ovakva nije najkvalitetnija.
Još jednom, uvaženi ministre, nadam se da ste do sada dobili informacije i da ćete nam moći dati odgovor da li ćete sprečiti da se primenjuje zakon, odnosno novi cenovnik usluga osiguravajućih organizacija koje su povećali cene za 45%? Da li će Ministarstvo finansija učiniti neki akt, doneti neku odluku kojim bi odložilo primenu tih odluka? Hvala.

Poštovani predsedavajući, koliko je poslaničkog grupi ostalo vremena?

Ministar je sada govorio, dao je načelne odgovore koji jesu na neki način predmet, kroz ovaj amandman se može govoriti načelno o ovom zakonu, odnosno o izmeni i dopuni zakona… Rekao je nekoliko činjenica koje jesu faktičko stanje i koje jesu stanje našeg poreskog sistema. To je činjenica da ste vi sada kroz ove izmene i dopune pokušali da kroz pojačavanje represije uvedete red u poreski sistem, odnosno da poreski dužnici plaćaju svoje poreske obaveze.
Međutim, ministre, sami ste rekli, imate dve kategorije pravnih, odnosno fizičkih lica. One koji su u domenu poreske uprave i imate one koji nisu u domenu poreske uprave. Ti koji nisu u domenu ili dometu poreske uprave to je siva zona. Ministre, vi ništa niste napravili na planu da sivu zonu prevedete u domen da to budu ljudi koji plaćaju poreze.
Kažete – smanjili ste poreske stope. Da li mislite da će neko ko je naučio da funkcioniše u sivoj zoni zbog toga što su neke poreske stope smanjene se vratiti i funkcionisati u legalnim tokovima? Neće. Vi nemate ustrojenu poresku upravu da onemogući sivu zonu. Srbija je sada posle 90-ih godina zemlja u kojoj siva zona raste iz dana u dan. Za to vam ne trebaju nikakvi izveštaji. Treba da izađete na ulice Beograda ili bilo kog grada u Srbiji i da vidite da se na ulici prodaje od sira, banana, posteljine, auto-delova, svega, akcizne robe, ministre. Da li vi živite u virtuelnom svetu ili živite u realnom svetu? Da li vi znate kakvo je stanje kada je upitanju namirenje i punjenje državne kase i da vi sada tovarite na poreske obveznike, koji su u redovnom sistemu, da im namećete dodatne obaveze, odnosno kriterijume pojačavate?
Ne bi to bilo sporno kada biste vi njima poreske stope smanjili i uveli u legalnu zonu onaj deo lica koja funkcionišu van tog poreskog sistema, jer će vam propasti ovi koji još uvek funkcionišu i plaćaju porez. Propašće, neće ih biti.
Nisam bez razloga danas spominjao nekoliko puta činjenicu da je za 45% povećana cena osiguranja. To neko treba da plati. Treba i onaj vlasnik pekare, treba i onaj vlasnik neke zanatske radnje da registruje svoje vozilo.
Zbog monopolskog ponašanja osiguravajućih organizacija, za koje kažete niste vi nadležni, pa ko je nadležan? Nadležan je ministar za privredu, da li je tako? Neko je nadležan. Verovatno je neko nadležan, ili niko nije nadležan? Voleo bih da prenesete predsedniku Vlade da vidite ko je nadležan za to i da ga pitate za ovo povećanje cena.
Ovde se radi o konkretnom problemu što je naša poslanička grupa nezadovoljna činjenicom da niste do sada uradili dovoljno, da kažem dovoljno, da biste sprečili sivu zonu koja uništava redovne poreske obveznike.

Poštovana predsedavajuća, uvaženi gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, hteo bih da postavim pitanje u ime poslaničke grupe Boris Tadić – NDS – ZZS – ZS, a tiče se izmena i dopuna Zakona o radu.
Možda bi mi odgovor na ovo pitanje mogao dati i ovde prisutni ministar – kada će zakon o izmenama i dopunama Zakona o radu stići u skupštinsku proceduru?
Danas čujemo najave da će se tek razgovarati sa sindikatima 12. jula, za Petrovdan. Da li će ovaj zakon, pitam nadležnog ministra i predsednika Vlade, stići u Skupštinu tada kada radnici, ono što ih je ostalo sa poslom, budu na odmoru? Ne bih rekao da budu na moru zato što je malo njih koji će moći da sebi priušte more. Kako stvari idu, zakon će biti tamo negde krajem jula, početkom avgusta.
Međutim, u najavama koje smo do sada dobijali i od predsednika Vlade, bilo je govora da će to biti ranije. Tako je predsednik Vlade, gospodin Vučić 20. juna izjavio da će zakon u skupštinskoj proceduri biti u roku od sedam dana, dakle, još u junu. Ni ovog puta obećanje premijera nije ostvareno. Taj 27. jun je prošao.
Premijer Vučić je tom prilikom rekao da će narednih mesec dana… Podsećam samo vladajuću većinu na obećanje koje je dao njihov premijer. Tom prilikom je obećao da će u narednih mesec dana, tada kada je to obećao, biti završeni Zakon o privatizaciji, Zakon o stečaju, kao i Zakon o planiranju i izgradnji. Dakle, ni Zakona o radu, a ni ovih zakona još uvek nema u skupštinskoj proceduri.
Podsetiću vas šta je nadležni ministar u Vladi, socijalista po opredeljenju, predsednik Pokreta socijalista, a to je važno, jer se radi o Zakonu o radu, on je rekao 30. maja da će novi zakon biti do kraja juna pred poslanicima. Dakle, i on je obmanuo ne samo poslanike, nego i građane Srbije, ali i radnike. Tom prilikom je rekao da nije tačno da je ovaj zakon koji se priprema antiradnički i da će on podjednako štititi interese poslodavaca, ali i radnika. Nismo imali prilike da vidimo kako taj zakon izgleda, pa ne možemo da se uverimo u ta obećanja ministra Vulina.
Inače, ministar Vulin je pre tri dana izjavio, posle svega ovoga, da bi on najviše voleo da on piše ovaj zakon ispočetka. Kaže – uzeo bih prazan papir i pisao zakon o radu. U međuvremenu se setio da ne bi menjao zakon, nego da bi pisao novi zakon.
Šta kažu predstavnici najveće stranke u vlasti? Gospodin Zoran Babić, šef poslaničkog kluba SNS, rekao je pre neki dan da nema potrebe da o Zakonu o radu postoji javna rasprava, jer već dve godine se o tom zakonu priča. Priča se o nečemu, ali niko taj zakon nije video. Zbog toga pitam – da li će uopšte biti javne rasprave? Da li će radnici moći da vide taj zakon? Govorim o radnicima, a ne o njihovim liderima, zato što nam je to gospodin Vučić obećao u svom ekspozeu. On je rekao u svom ekspozeu, citiraću: „Omogućićemo privredi, civilnom društvu i drugim zainteresovanim stranama da učestvuju u svim fazama pravnih akata od koncepta zakona do predloga, uključujući i pripremu podzakonskih akata.“ Ovde je posebno apostrofirao Zakon o radu.
Dakle, ovo obećanje iz ekspozea nije ispunjeno. Moguće je da će biti ispunjeno, ali će ono biti u suprotnosti sa ovim što kaže gospodin Babić. Pitam da li će biti javne rasprave o Zakonu o radu? Hvala.

Hvala poštovana predsedavajuća.
Koristiću vreme ovlašćenog predstavnika.
Uvažena predsedavajuća, uvaženi ministre, gospodine Selakoviću, dame i gospodo narodni poslanici, ovaj amandman, koji su podnele naše kolege, pošao je od pretpostavke o kojoj ste vi govorili, ministre Selakoviću, da ne živimo u zemlji dece cveća.
Ovaj amandman jeste u tom pravcu, zato što onemogućava zloupotrebu opravdanih prava koja su data Bezbednosno-informativnoj agenciji za posebne mere koje podrazumevaju prisluškivanje svih onih tehničkih uređaja o kojima je već danas govoreno. Ali, pošto ne živimo u zemlji cveća, iako sam ja mislio, ministre, dolazeći danas na Skupštinu u nedelju, da je gotovo sigurno da živimo u zemlji cveća, malo me je dnevni red demantovao jer teško da se u zemlji cveća nedeljom priča o Bezbednosno-informativnoj agenciji, ali pošto to nije tako, na moju i na vašu žalost, znamo u kakvoj zemlji živimo i znamo u kakvom svetu živimo.
Ovaj amandman upravo onemogućava da neko zloupotrebi tu mogućnost koja mu je kao agenciji data. Dakle, onemogućava mu da duži vremenski period bez odobrenja suda primenjuje posebne mere, a te posebne mere uključuju tajni nadzor i snimanje komunikacija ili nadzor elektronskih ili druge adrese, bez obzira na oblik i tehnička sredstva preko kojih se obavlja tajni nadzor i snimanje komunikacija na javnim mestima i mestima kojima je pristup ograničen ili u prostorijama, statistički i elektronski nadzor komunikacija itd.
Dakle, ove posebne mere mogu biti korišćene 48 sati, plus 48 sati koliko sud ima mogućnost da donese odluku o zahtevu direktora BIA, a to je ukupno četiri dana. U ta četiri dana, složićete se, gospodine ministre, mogu te mere da se zloupotrebe. Jer, kako je neko rekao, ne primenjuju se te mere prema običnim građanima. One se mogu primenjivati prema vama lično. Nije bilo malo novinskih članaka i natpisa gde je predsednik Vlade, prvi potpredsednik govorio da ga prisluškuju. Predsednik države je govorio da ga prisluškuju. Zamislite ako se to prisluškivanje otegne na četiri dana, a da sud ne donese o tome odluku, može biti osujećena neka poseta predsednika Severne Koreje, recimo, predsedniku države, koja je verovatno neka sledeća.
(Predsednik: Vratite se na amandman. Znate da sam malopre rekla da mora striktno da se govori o amandmanima, a neće doći osoba koju ste najavili.)
Nisam pominjao nijedno ime.
Dakle, teoretski je moguće jer se ova mera ne odnosi na obične građane. Zašto bi neko čoveka koji obrađuje njivu prisluškivao 48 sati ili četiri dana? Ove se mere određuju prema onima koji mogu da na neki način ugroze državni sistem, put kojim država ide. U tom smislu, smatram da bi, pre svega zbog dobrog funkcionisanja ove vlasti, bilo jako plodotvorno ukoliko bi se ta potencijalna mogućnost ograničila. Dakle, da postoji sigurnost državnih funkcionera, državne administracije, da oni nisu pod nadzorom, možda čak i četiri dana, u obavljanju nekog važnog posla.
U tom smislu, smatram da je amandman naših kolega smislen, baš zbog činjenice da ne živimo u nekom najsrećnijem vremenu, a kroz ovaj amandman se postiže namera zakonopisca, odnosno namera Vlade, pa ma ko da je potpisao ovaj akt, predsednik ili zamenik predsednika Vlade, na bilo koji način se ne ugrožava namera zakonopisca. Dakle, postižu se isti efekti i veća pravna sigurnost građana, ali rekao bih i države. Hvala.

Hvala, predsedavajući.
Poštovani predsedavajući, poštovani predstavnici Fiskalnog saveta, dame i gospodo narodni poslanici, ovih dana imali smo priliku da razgovaramo sa predstavnicima nezavisnih regulatornih tela i da čujemo nešto drugačiji pogled na stvarnost u Srbiji u odnosu na onu koju možemo čuti iz, u dobroj meri, kontrolisanih državnih medija, a ona nije sjajna i nije onakva kakva se na tim medijima predstavlja.
Govorili smo i o nezavisnosti medija, i o poštovanju prava građana. Došli smo danas do teme fiskalne politike i onoga što je u nadležnosti Fiskalnog saveta, a to je da bude tu neki korektiv fiskalne politike koju vodi Vlada.
Kaže se ovde u uvodnim napomenama, koje se tiču Izveštaja Fiskalnog saveta, da on daje nezavisnu i kredibilnu ocenu ekonomske politike, procenjuje fiskalne rizike i verovatnoću da će Vlada ispuniti fiskalne ciljeve u budućnosti i procenjuje u kojoj meri je Vlada u prošlosti poštovala fiskalna pravila koja je utvrdila.
U svakom slučaju, dato je jedno ovlašćenje Fiskalnom savetu iz koga idu detaljnija ovlašćenja i Fiskalni savet, ja bih rekao, u proteklom periodu je zadržao svoj kredibilitet i nezavisnost, što mu je na neki način omogućeno i zakonskim aktima kojim je formiran, ali, naravno, to zavisi od personalnog sastava Fiskalnog saveta, što nije zanemarljivo.
Međutim, u ime poslaničke grupe Boris Tadić – Nova demokratska stranka, Zajedno za Srbiju i Zeleni Srbije, postavljam jedno osnovno pitanje: koja je u stvari funkcija Fiskalnog saveta danas? Ne želeći da zaista derogiram vrlo važnu normativnu ulogu koju vi imate, ali mi realno nemamo fiskalnu politiku zemlje. Šta vi to treba da procenjujete, kakvu politiku i kakve rizike u toj politici, kada mi u suštini nismo ni dobili još uvek dokumenta koja bi tu politiku Vlade ovde trebali da prezentujemo. Jeste, ona je najavljena u ekspozeu, ali jeste – nje nije bilo ovde. Bili su neki segmenti te politike, a ti segmenti politike su zaduživanja.
Dakle, koliko juče ili prekjuče smo imali na dnevnom redu nova zaduživanja, bez činjenice da mi imamo jasnu politiku kako će ti krediti biti vraćeni.
Imali smo u ekspozeu i obećanje da će najrigoroznije biti suzbijeno crno tržište, skoro da citiram – iako ono ne predstavlja takav negativan potencijal, kako se o tome priča, ali da bi se na neki način dala podrška onima koji rade legalno, da to crno tržište treba da bude suzbijeno. Do današnjeg dana ja ne vidim bilo šta u tom smislu da je učinjeno da bi se državna kasa bolje punila iz tih izvora, koji bi iz crnog prešli u legalno tržište. Naprotiv, smatram da u poslednjih desetak godina sivo tržište nikada nije bilo veće.
To je, naravno, i posledica teškog ekonomskog položaja u kome građani žive, ali i činjenice da su legalni tokovi, oni koji posluju legalnim tokovima, dodatno opterećeni merama koje su tek neke stupile ovih dana na snagu, kojima je poslovanje, recimo, paušalaca, znatno otežano i oni će verovatno ili prestati da postoje ili će i neki od njih krenuti u to nelegalno tržište.
Imamo ovde nekoliko stvari u vašem izveštaju na koje bih želeo da se osvrnem, ali pre svega na činjenicu da bi cilj fiskalne politike trebao biti godišnji deficit u nekom srednjem roku od 1% BDP, pa vas pitam, gospodine Petroviću, a i sve ostale članove Fiskalnog saveta, da li je to uopšte realno i da li ova fiskalna politika, koja ne postoji, može u srednjoročnom roku dovesti do 1% fiskalnog deficita u odnosu na BDP?
Drugo pitanje, da li su vaše procene da nivo državnog zaduženja može biti sveden u okvire 45% BDP, koji se ocenjuje kao prihvatljiv? Ako pogledamo skalu rasta zaduženja zemlje, pa je tako u junu 2012. godine taj dug u odnosu na BDP bio veći za nekih 9% i on je iznosio 54,7%. Ovo je izvor „Blica“. Međutim, već u 2013. godini taj dug se penje na 61,2% BDP i dostigao je 20,089 milijardi u odnosu na nekih 15 milijardi, koji je bio u 2012. godini. Na kraju 2014. godine mogu se dati procene da će taj dug biti na nivou 63% BDP, ako je verovati ovim prognozama.
S tim u vezi jeste i pitanje, mada meni se odgovor sam nameće, da li se prihvataju i uvažavaju preporuke Fiskalnog saveta i da li ste vi uopšte imali mogućnost da u ovoj godini reagujete na neke mere? Imali smo neka vaša mišljenja na neke planirane mere, a da li vi uopšte imate kredibilnu fiskalnu politiku na kojoj bi vi reagovali sa svojim savetima u ovom trenutku ili se i vi nalazite u situaciji da ne vidite koja je to fiskalna politika ove države i kako će se ostvariti, pre svega, ova dva cilja, kada je u pitanju procenat deficita u BDP i procenat zaduženja u odnosu na BDP?
U kojoj meri je uvažen vaš predlog za stabilizaciju domaćih javnih finansija koje ste svojevremeno izneli? U kojoj meri su prihvaćeni vaši saveti koji se tiču penzijskog sistema, sistema zarada i zapošljavanja u državnom sektoru ili smo u međuvremenu imali neke ad hok mere koje su bile više lutanje, nego prava fiskalna politika, pre svega mislim na oporezivanje zarada profesora, lekara itd, koje u suštini nisu donele velike koristi budžetu, već su, pre svega, napravile jedan drugi problem, a to je mogućnost da ostanemo bez tih vrlo kvalitetnih ljudi?
Da li i u kojoj meri su uvaženi vaši saveti kada su u pitanju subvencije? Da li se na osnovu ovih preporuka može zaključiti da ne postoji jasan kriterijum za dodelu subvencija? Čini mi se da je to tako i da su subvencije u ovom momentu na neki način opet prepuštene ad hok politikama pojedinih ministarstava i da tu ne postoji celovito rešenje.
Rekli ste u izveštaju da ste ostvarili saradnju sa predstavnicima Vlade. Meni je ovo vrlo zanimljiva konstatacija, jezička finesa možda, a možda ne, jer malo bode oči. Kada ste rekli kakvu ste saradnju ostvarili sa nekim drugim subjektima, pa recimo sa Upravom za trezor i Upravom za javni dug, kažete da je ostvarena uspešna saradnja. Da li je to slučajnost ili ne? Sa Vladom ste ostvarili saradnju, a sa Upravom za trezor i Upravom za javni dug ste ostvarili uspešnu saradnju, čak i za saradnju sa medijima ste rekli da je ostvarena dobra saradnja. Nema onih atributa ili prideva: dobra, uspešna kod Vlade, nego neka saradnja postoji. Koji je taj nivo saradnje? Iz ovog bih rekao da je on dosta nizak kada je ovako ocenjena samo kroz termin saradnja.
S druge stane, zanimljiva je jedna konstatacija iz ovog nekog rasporeda stručnog kadara koji vi imate, broj sekretara, izvršioca i td. Čini se da vaši kapaciteti nisu nešto sjajni, ali čak se čini po četiri, pet ljudi sedi u jednoj kancelariji ili se to meni čini, ali na bazi ovog broja kancelarija i ostalog, izgleda da prilično imate kolektivni sistem rada. Ne verujem da to doprinosi efikasnosti rada, za razliku od nekih koji imaju prilično velike kabinete i nisu se baš pretrgli da smanje te svoje kabinete i da ih možda podele sa Fiskalnim savetom, da vam dodele još jednu malo veću kancelariju, u kojoj bi moglo da vas sedi makar troje, recimo, da ne preterujemo da svako ima svoju kancelariju. Ipak to Fiskalni savet verovatno „ne zaslužuje“, jer je on ipak samo savet.
U tom smislu, voleo bih da čujem odgovore na ova neka pitanja. Naravno da će naša poslanička grupa podržati vaš izveštaj, cenimo vaša zalaganja i namere da budete savet, makar i nemali neku podlogu na koju bi intervenisali. U tom smislu, nadamo se da će u nekom narednom periodu ova vlada imati fiskalnu politiku, da ne kažem jasnu fiskalnu politiku, pošto sada ne postoji ta fiskalna politika. Možda će ona biti data kroz rebalans budžeta i najavljene zakone gospodina Krstića, koji se ovih dana ne viđa ovde u Skupštini, iako je bilo nekih predloga zakona koji je on možda trebao braniti. Moguće da je zaista angažovan na izradi te fiskalne politike, ali on je poodavno došao iz inostranstva i mogao je već nešto od toga i da nam predstavi. Hvala.

Hvala.
Uvaženi predsedavajući, poštovani predstavnici Komisije, uvaženi kolega Arsiću, dame i gospodo narodni poslanici, danas imamo pred sobom veoma važne izveštaje koji se tiču realizacije javnih nabavki u prethodnom periodu. Na neki način, iz njih se vide efekti donetog Zakona o javnim nabavkama.
Cilj predlagača ovog zakona, tada poslanika Srpske napredne stranke, bio je, kako su rekli, povećanje efikasnosti i smanjenje troškova javnih nabavki. Danas, godinu i po dana ili nešto više od donošenja ovog zakona, nažalost, vidimo da tih obećanih ušteda nije bilo, a pokazaću iz primera da je efikasnost javnih nabavki ozbiljno ugrožena.
Kolega Ćirić je govorio o javnim nabavkama u zdravstvu. To jeste najklasičniji i najdrastičniji primer neefikasnosti javnih nabavki, jer od realizacije tih javnih nabavki zavise životi građana Srbije, često i dece.
Ministarki prof. Slavici Đukić Dejanović, koja danas ovde sedi kao narodni poslanik, sam ukazivao na probleme sa javnim nabavkama u prethodnom periodu, koji se odnose na zdravstvo. Razgovarali smo o tome, ali nikad, naravno, nije bilo odgovora za to, jer nadležno za to bilo Ministarstvo finansija, a ne njeno ministarstvo, odnosno nadležna je bila Komisija i Uprava za javne nabavke.
Naime, postavljao sam pitanje – zbog čega popravka uređaja u dečijim bolnicama, magnetnih rezonanci i nekih drugih aparata čeka četiri-pet meseci? Navodio sam primer dečije bolnice u Novom Sadu, odnosno Instituta za zaštitu dece i omladine u Novom Sadu.
Naime, na žalbu jednog od ponuđača, prigovor je otišao Komisiji za javne nabavke i tamo je on čekao red sa svim drugim zahtevima, dakle, i manje bitnim i više bitnim, a deca u Novom Sadu su čekala da se taj aparat popravi.
Slična situacija je i u drugim zdravstvenim ustanovama u Vojvodini i u Srbiji. Dakle, ovaj zakon je stvorio uslove za usko grlo koje je onemogućilo okončanje postupka javnih nabavki.
Da se razumemo, u postupku javnih nabavki imamo dve vrste zloupotreba. Jedna vrsta zloupotreba se odnosi na koruptivnost onih koji nabavljaju i druga vrsta koruptivnosti potencijalne potiče od onih koji su potencijalni ponuđači. Svi mi dobro znamo da postoje takozvani profesionalni ponuđači, kojima je jedini posao da se javljaju na javne pozive i da druge ponuđače ucenjuju sa žalbama, odnosno prigovorima kod Komisije za javne nabavke ukoliko ne ostvare određeni profit, da će oni pokrenuti postupak koji će, naravno, teći u nedogled zbog neefikasnosti Komisije o kojoj sam ukazivao i o kojoj smo ukazivali kada je bila javna rasprava, odnosno kada smo govorili o Zakonu o javnim nabavkama.
Rekli smo da Komisija neće moći da reši sve te slučajeve i mi danas nemamo u ovim izveštajima tačne podatke koliko dugo traju postupci po prigovorima, koliko je postupaka koji su trenutno u toku i koliko meseci oni traju i u stvari ne znamo prave efekte ovog Zakona o javnim nabavkama u smislu efikasnosti, a iskreno da kažem, nisam ni očekivao da ćemo ga imati u smislu nekih značajnijih ušteda koje će biti jasne.
Ovde je danas govorio gospodin Veroljub Arsić, moj uvaženi kolega iz SNS. Imam ovde njegovo izlaganje od 24. decembra 2012. godine, sa sve slikom, nasmešen gospodin Arsić i nesporno je da je ovo vaš govor od pre godinu i šest meseci. Govorili ste tada kao ovlašćeni predstavnik SNS, kao predlagač ovog zakona. Reći ću vam šta ste vi tada rekli i šta je na sve ovo što ste vi tada govorili rekla, da ne bude da smo mi neobjektivni, „Transparentnost Srbije“ u svom izveštaju od 2012. godine.
Vi ste tada rekli, kada ste govorili o potrebi donošenja ovog zakona – do sada smo imali iskustvo da zbog loše kontrole jedan deo trošenja budžetskih sredstava uopšte ne bude tretiran kroz javne nabavke; ako se zakon ne poštuje, imamo i one elemente koji mogu biti koruptivne prirode i mogu da kažem, čak i kriminalne prirode. U tom smislu, „Transparentnost Srbije“ u svom izveštaju kaže – Uprava za javne nabavke ima ograničene kapacitete, s tim što se navodi da je na regulatornom planu ispunila zadatak, dakle, donela je neke podzakonske akte, ali da je u nadzornom pogledu nedovoljno urađeno, a ovo je trebalo da bude, prema onome što ste vi, gospodine Arsiću, rekli, glavni efekat novog Zakona o javnim nabavkama, dakle, nadzor nad sprovođenjem postupka javnih nabavki.
Rekli ste tada da postoje tzv. poverljive nabavke, i to najčešće iz oblasti odbrane i bezbednosti i kazali ste tada: „do sada smo imali situaciju, i tu je bilo dosta zloupotreba, da osim naoružanja i vojne oprema predmet javne nabavke mogu da budu čak i toalet papir i krem banane“. Vidite, gospodine Arsiću, u međuvremenu se ništa nije promenilo u toj oblasti. Kada je u pitanju nabavka iz ove sfere odbrane i bezbednosti, u Izveštaju Transparentnosti Srbije, iz januara meseca, se kaže: „još uvek nije usvojena ni uredba Vlade kojom bi trebalo bliže urediti sprovođenje javnih nabavki u oblasti odbrane i bezbednosti“. Dakle, i dalje se bananice mogu nabavljati kao sredstvo naoružanja.
Dalje, kaže se „da imenovanje građanskog nadzornika, koje se vrši na osnovu plana javnih nabavki, nije postojalo da naručilac te planove dostavi upravi, pa nije bilo načina da se predvidi u kojim će slučajevima postojati obaveza imenovanja nadzornika“. Dakle, nadzorna funkcija se i ovde pokazuje kao veoma, veoma diskutabilna, odnosno ona je sporna.
Podsetiću vas, gospodine Arsiću, rekli ste tada: „Naručioci su obavezni da donesu akt kojim će bliže urediti postupak javne nabavke unutar njih samih, a naročito način planiranja javnih nabavki, kriterijama, pravilan način određivanja predmeta javne nabavke i procenjene vrednosti“. Dakle, govorili ste o planovima javnih nabavki koji su prema ovom Zakonu o javnim nabavkama bili predviđeni kao jasno precizirani, koji neće moći izlaziti iz tih okvira i koji će biti poštovani. Evo, šta se kaže u Izveštaju: „Predimenzionirani držani sistem javne uprave“, to valjda nikome nije sporno, „i odsustvo ozbiljnih analiza i podataka o broju i nadležnostima agencija i drugih tela, pored toga ne postoji spisak naručilaca“, još uvek spisak naručilaca nije napravljen, „onda nije moguće ispratiti da li su svi oni koji su imali obavezu dostavili planove javnih nabavki, što otežava kontrolu“.
Dakle, gospodine Arsiću, anulirana je ova vaša želja da postoje jasni planovi javnih nabavki. Kažem, čak nemamo do sada još uvek ni spisak naručilaca. Pomenuti institut građanskog nadzornika, govorili ste o činjenici da će nabavke veće od 700 miliona dinara nadzirati građanski nadzornik. Da li je tako? U jednom slučaju 700 miliona, a u drugom slučaju milijardu dinara.
Novi institut građanskog nadzornika, kaže se u Izveštaju, koje nadgleda nabavke veće od milijardu dinara, je primenjen samo kod nekoliko javnih nabavki, ali što je bitno njihovi izveštaji još uvek nisu raspravljani u nadležnim skupštinskim odborima. Dakle, ti izveštaji koji su napravljeni nisu ugledali svetlo dana, s druge strane, građanski nadzornik je imao u vidu samo nekoliko javnih nabavki preko ovog iznosa. O problemu nadzornika govori se u ovom izveštaju, gde se kaže: „Problem nadzornika je i to što nema dovoljno organizacija, niti osoba koje ispunjavaju kriterijume, tako da je zakon pisan za drugo društvo i samim tim već u startu nije mogao biti primenjen“.
Gospodine Arsiću, možda ste vi lično imali i dobru nameru, ne sumnjam u tu dobru nameru. Međutim, činjenica je da je ovaj zakon, to je juče čak primetila i ministarka, odnosno potpredsednica Vlade, koja je govorila o zaduživanju Srbije, i rekla je da postoje određeni problemi u primeni Zakona o javnim nabavkama i da to ponekad koči realizaciju javnih nabavki u oblasti infrastrukture, i to nikome nije sporno. Međutim, mi još nismo dobili u proceduru predlog izmena i dopuna Zakona o javnim nabavkama kojim bi se ta uska grla rešila, odnosno otklonili se problemi sa tim uskim grlima.
Pitam vas sve zajedno, naravno, pre svega predstavnike Komisije, koliki je prosečan rok trajanja u odlučivanju po zahtevima ponuđača za postupak, za ocenu, koji se pokreće pred vašom agencijom? Zbog čega iz tog postupka nisu izuzeta medicinska sredstva, da li ne postoji zakonska mogućnost, pa idete po nekom redosledu koji je unapred dat, datumiran? Da li imate dovoljno kapaciteta da se uklopite u zakonske rokove radi rešavanja ovih postupaka koji dolaze kod vas? Da li ste imali predlog inicijativa za izmenu Zakona o javnim nabavkama ili ste imali inicijativa da vam se pomogne, u smislu proširenja kadrovskih i svakih drugih kapaciteta, da bi te predmete rešavali brže? Činjenica je da efekti uštede po ovom Zakonu o javnim nabavkama se mogu meriti vidljivo samo po činjenici da se neke javne nabavke ne završavaju i da se one u određenoj godini, kalendarskoj godini, prebacuju za narednu godinu i da se na taj način može reći – ove godine, tog i tog, sredstva nabavljena toliko i toliko manje, potrošeno je toliko i toliko manje para, ali ne kaže se nigde da je to zbog toga što postupak javnih nabavki nije završen.
Dakle, to imamo i u oblasti zdravstva gde je najkritičnije. Imamo i u oblasti građevinarstva, gde se postupci ni u opštinama, ni u gradovima, ni na pokrajinskom, ni na republičkom nivou, ne završavaju zbog toga što pojedini ponuđači podnose prigovore i to traje mesecima. Mnogi infrastrukturni objekti važni za funkcionisanje i opština i gradova i pokrajina i Republike stoje baš zbog toga.
Moje pitanje je za gospodina Arsića – da li ćete uskoro, kao što ste podneli inicijativu za donošenje ovoga zakona, podneti inicijativu za njegovu izmenu, pritisnuti činjenicom da su neke odredbe bile loše, i da li ćete priznati da ste pogrešili i da ste napravili određenu štetu zbog svega ovoga o čemu sam govorio? To znači da neki postupci nisu okončani, da se kasnilo sa okončanjem tih postupaka.
Samo molim vas nemojte se vraćati u vreme koje je bilo pre donošenja tog zakona. Vi ste taj zakon doneli da bi on otklonio sve probleme koji su postojali u prethodnom zakonu. U tom smislu nismo imali nikakvu primedbu kada je zakon donošen. Dakle, mi smo samo ukazivali na sporne odredbe tog zakona koje su neprimenljive. Neprimenljive, jer je Komisija usko grlo. Ta komisija mora imati više kapaciteta da bi mogla da rešava predmete u zakonskom roku, da bi postupci javnih nabavki bili završeni u predviđenim rokovima i kako oni ne bi trajali mesecima.
U tom smislu očekujemo vaše odgovore i na neki način priznavanje krivice, u ovom smislu, jer mi smo uvek spremni da priznamo krivicu, nadam ste i vi, gospodine Arsiću, i da ćemo u narednom periodu, ovih letnjih dana, pošto nemamo u proceduri nikakvih zakona, da li je tako, Vlada nešto sporo donosi zakone, nema one najavljene gužve u Skupštini, gde se spava, kupa…

Gospodinu Arsiću sam se obraćao kao ovlašćenom predstavniku, ali hvala, predsedavajući. Privodim kraju svoju diskusiju.
Ovaj izveštaj jeste delimičan prikaz realnosti posle donošenja Zakona o javnim nabavkama, ali bih molio da čujem odgovore kojih u ovim izveštajima nema.

Rekao je da ne učestvujem u radu odbora.

Dobro, predsedavajući, prekršili ste Poslovnik, pošto nemam pravo da dobijem reč povodom ukazivanja na povredu Poslovnika, ali prihvatiću, trebaju mi samo dve minute, ovako ili onako.
U svakom slučaju, smatram da mladi kolega nije dobro razumeo ono o čemu sam ja govorio. Rekao sam da u ovoj Skupštini nema zakona sistemskih koji su nam obećani iz oblasti privrede, finansija itd. U ovoj Skupštini nema nijedan zakon koji nije stavljen u proceduru. Dakle, Vlada nije donela nijedan zakon i predala ga Skupštini na rad. Nadamo se da će narednih dana tih zakona biti.
Kada je u pitanju ono što je gospodin Arsić rekao, tu na neke stvari, naravno, nismo dobili odgovor. Želim da ukažem samo na činjenicu da poslanici Nove demokratske stranke – Boris Tadić, Zajedno za Srbiju i Zeleni Srbije redovno učestvuju na odborima i, koliko znam, nije se nikada desilo da član ili zamenik člana nisu bili na nekom od odbora. U tom smislu ne stoji ta konstatacija, makar kada je naša poslanička grupa u pitanju.
S druge strane, nismo dobili odgovore na činjenicu kako se, recimo, pojedini učesnici u postupku, dobavljači oglušuju o naloge Komisije, kao što je recimo RFZO, koji raspolaže sa dve milijarde evra godišnje i koji raspolaže sa ozbiljnim sredstvima, a čiji je vlasnik ili osnivač država.

Hvala predsedavajući.
Nismo čuli odgovore na neka pitanja, a to je pre svega – koliko dugo traju postupci po zahtevima za ocenu kada se pojedini ponuđači žale Komisiji?
Sa druge strane, poslanici NDS su jasno ukazali na probleme koji prate primenu ovog zakona. Na neke od tih pitanja su ukazali i poslanici pozicije, na činjenicu da postoje tzv. profesionalni ponuđači koji se gotovo isključivo bave tim poslom i poslom rušenja tendera. Ukazali smo na problem javnih nabavki u zdravstvu koji sprečava da se otklone kvarovi na važnim aparatima koji služe u zdravstvu i da se nabave novi. U tom smislu smatramo da je potrebno ići ka nekim izmenama zakona.
Generalno, mi u Novoj demokratskoj stranci smatramo da je prošlo dovoljno vremena i da su se identifikovali problemi u primeni ovog zakona, neki su dati u vašem izveštaju, a neki nisu dati, čuli smo ih danas u raspravi, i da bi bilo vreme da se ti loši segmenti koji su u zakonu poprave, da se donesu nove izmene i dopune ovog zakona, kako ne bi, recimo, jučerašnji kredit za rehabilitaciju puteva, o kome smo raspravljali, bio ugrožen zbog toga što će javne nabavke u nekim segmentima realizacije tog kredita biti usporene i koje će dovesti te radove u jesen i na zimu, kada neće moći da se realizuju. Hvala.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, nameće se kao veoma važno pitanje ovih dana pitanje spornih doktorata i pitanje koje se tiče akreditacije pojedinih visokoškolskih ustanova koje su te doktorate izdale, odnosno na kojima su stečena ta zvanja.
Naime, pre nekoliko dana smo imali priliku da u Narodnoj skupštini Republike Srbije razgovaramo o ovoj temi na Odboru za obrazovanje i nauku. Međutim, nismo tada dobili sva pitanja, nažalost, iz nekoliko razloga. Jedan od razloga je u činjenici da je tada ispred Udruženja univerziteta na toj sednici odbora bio gospodin Mića Jovanović, koji je ujedno i čovek koji je bio na neki način i predmet rasprave na tom odboru.
Ona pitanja koja se tiču Vlade i koja ću uputiti ministru za obrazovanje, nauku i tehnološki razvoj, kao i predsedniku Vlade, tiču se činjenice da je ozbiljno ugrožen kredibilitet jednog univerziteta, a to je Megatrend univerzitet, i da je na taj način dovedena u pitanje sudbina studenata koji tamo studiraju, a da je na taj način ozbiljno ugrožen kredibilitet visokoškolskog obrazovanja u Srbiji.
Zbog toga pitamo ministra Verbića da li će iskoristiti priliku, koju mu pruža Zakon o visokom obrazovanju, da podnese zahtev za vanredno preispitivanje akreditacije ove visokoškolske institucije, odnosno Megatrend univerziteta, prema članu 16. stav 7. Zakona o visokoškolskom obrazovanju, po kome se postupak akreditacije sprovodi redovno u roku od pet godina, a vanredno na zahtev ministarstva osnivača, odnosno same visokoškolske ustanove? Dakle, da li će ministar Verbić iskoristiti to pravo da podnese zahtev i da pokrene postupak za vanredno preispitivanje akreditacije ovog univerziteta?
Ukazujem na nekoliko činjenica koje idu tome u prilog. Prva je da je osporeno i zvanje rektora tog univerziteta, doskorašnjeg rektora univerziteta i njegovo sticanje zvanja doktorata. Pitanje je da li je njegov doktorat validan, jedan doktorat koji je navodno stečen u Engleskoj, kao i da li je njegov drugi doktorat, koji navodno ima, nostrifikovan, odnosno potvrđen u Srbiji, pošto je, koliko imamo saznanja, on stečen posle raspada SFRJ.
U prilog tome, za potrebu posebne vanredne akreditacije, odnosno preispitivanja akreditacije, ide i činjenica da su u sastavu komisija koje su bile za odbranu nekih doktorskih teza bili i ljudi iz inostranstva koji ne znaju srpski jezik i koji nisu mogli da utvrde da li su ti radovi napisani u skladu sa onim pravilima koja zaslužuje jedan doktorski rad. Čak se postavlja pitanje da li su u tim komisijama učestvovali ljudi poput Miće Jovanovića, koji nisu ispunjavali uslove za takav rad. Hvala.