Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/7562">Janko Veselinović</a>

Janko Veselinović

Stranka slobode i pravde

Govori

Hvala.
Poštovani predsedavajući, uvažena ministarko, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama su danas tri ugovora, mogli bismo ih nazvati ugovori o kreditu, o zajmu, kojima se Republika Srbija zadužuje za novih 273 miliona evra.
Kreditori su Evropska investiciona banka, Međunarodna banka za obnovu i razvoj i Evropska banka za obnovu i razvoj.
Ovo je ratifikacija ovih ugovora, odnosno sporazuma i prvo i osnovno pitanje za ministarku, pošto ministra finansija ovde nema danas, zbog čega ovi ugovori nisu ratifikovani u roku? Naime, 25. maja je istekao rok za ratifikaciju ovih ugovora. Pitanje moje za vas jeste – zbog čega Vlada nije uputila ove ugovore u Skupštinu u roku, nego smo morali kreditorima slati pisma da tražimo produžetak roka za ratifikaciju?
Drugo pitanje jeste, kao i prethodnih dana, zbog čega, kada se već toliko čekalo dugo, ovi ugovori stižu pred nas u hitnom postupku? Dakle, manje od 24 časa imali smo vremena da pogledamo i da analiziramo ove ugovore.
Ono što jeste činjenica, govori o tome da se ministri u Vladi Republike Srbije ovde pojavljuju uglavnom kada su u pitanju krediti, dakle, i ministar Krstić, pa evo i sada ministarka, odnosno potpredsednica Mihajlović je ovde da bi tražila od Narodne skupštine ratifikaciju ugovora o zaduživanju.
Neću da grešim dušu, bio je tu ministar finansija i po nekim drugim pitanjima, ali pre svega kada je trebao i u prethodnom i ovom mandatu da optereti budžet građana Srbije, odnosno da oporezuje profesore, lekare, radnike umetnosti itd. Ništa od tih najavljenih reformi nema, niti jedan reformski zakon nije ušao u Skupštinu, već se vrtimo u krug i opet su na dnevnom redu zaduženja i povećanja, ukupno povećanje zaduženja Republike Srbije, koje nikada nije bilo veće.
Ovaj opšti kontekst u kome će Narodna skupština Republike Srbije ratifikovati ove kredite, ugovore o kreditu, ne može se izbeći. Dakle, opšta zaduženost zemlje, iz meseca u mesec novi krediti, iz meseca u mesec manja kreditna sposobnost zemlje i da uzima kredite zbog kreditnog rejtinga i, naravno, da ih vraća. Bez obzira na grejs period, ovi će krediti jednog dana doći na naplatu i neko će morati da ih vrati.
Ovo je Vlada koja uzima, zadužuje se, nekada bez konkretnih projekata koji idu ka sređivanju infrastrukture, kao što su krediti za pokriće deficita. Danas su na dnevnom redu ugovori o zaduženju koji, mogli bismo reći, imaju smisla da nije dovedena u pitanje kreditna sposobnost zemlje.
Zašto imaju smisla? Imaju smisla zato što niko ne može osporiti da je putna privreda u našoj zemlji u veoma lošem stanju. Ministarka je rekla da je preko 70% putne privrede u lošem stanju, da ti putevi ugrožavaju bezbednost, oštećuju vozila i ugrožavaju život građana, odnosno putnika. Nije sporno da nam je signalizacija veoma loša i sigurno, neko je spominjao Albaniju, da nema nigde gore signalizacije od Srbije u Evropi. Ja bih rekao da tu u dobroj meri i ljudski faktor utiče i da oni koji gazduju putevima ne obavljaju svoj posao kvalitetno. Nešto ću kasnije o tome reći.
S druge strane, imali smo dokaze za činjenicu da ta signalizacija i obaveštavanje ne funkcioniše, kada smo imali zimus onaj kolaps na autoputu Novi Sad – Subotica, odnosno Subotica – Novi Sad, kada nije funkcionisao sistem po kome su trebali tegljači, teška vozila da budu isključeni iz saobraćaja, ako se znalo da će padati sneg ili makar kada je sneg počeo padati. Tu nešto ne funkcioniše, po svemu sudeći. Naravno, brojne nesreće, o kojima ste sami govorili, sa smrtnim posledicama su poseban dokaz da je potrebno uložiti u ovo.
Međutim, ovi razlozi uvek imaju, u slučaju ove Vlade, i svoje „ali“. Dakle, šta će ovi krediti predstavljati ako mi ne znamo ili želim da čujem od vas odgovor da li mi ispunjavamo uslove, 5. ili 6. član, u zavisnosti od ugovora, za povlačenje prve tranše kredita? Tu ima nekoliko uslova koje treba da ispunimo da bi te tranše povukli. Dakle, da li mi ispunjavamo sve te pozicije po tim tranšama?
S druge strane, da li smo mi kao zemlja spremni da, kada povučemo tu prvu tranšu, realizujemo taj kredit u dogovorenom roku? Da li imamo spremljene projekte, da li imamo postupak javnih nabavki koji obezbeđuje efikasnost? Mislim da nemamo, jer ste doneli jedan veoma loš zakon koji usporava postupak javnih nabavki i omogućava nekim od ponuđača da odugovlače postupak u nedogled.
Naravno da je to sprečilo korupciju, moguće, ali je sprečilo i da se realizuju postupci javnih nabavki. Bojim se da tu može biti problema.
Neko govori o domaćim izvođačima. Ko kaže da će biti domaći izvođači? Nosilac posla, odnosno druga ugovorna strana jesu „Putevi Srbije“. Međutim, nemaju „Putevi Srbije“ mehanizaciju da obavljaju te poslove. Oni moraju da angažuju neke izvođače za to.
Da se ova dva uslova ispune, ko garantuje, ministarko, da će ova komunalna infrastruktura ili mobilijar preživeti ovu godinu? Šta hoću da vas pitam? Znate da se signalizacija, mislim na svetleću signalizaciju, vertikalnu i ostalu, uništava. Ako ste prolazili, a verovatno jeste, putevima Srbije, videli ste da neki znakovi ne postoje više, a bili su tu. Neki su na pola isečeni, nema ograde na putevima itd. Ko garantuje, da li mi imamo pravnu državu koja obezbeđuje da taj mobilijar neće biti uništen u nekom narednom periodu?
Doneli smo zakon kojim smo pooštrili kazne za ta krivična dela. Nismo dobili analizu efekata tog zakona. Ja bih rekao, po stanju na terenu, da se ništa nije promenilo.
Baš bih voleo da znam koliko je lica osuđeno za krivična dela protiv, da je tako nazovemo, uništavanja komunalne infrastrukture? Da li je uopšte kroz analizu primene ovih sporazuma, odnosno realizaciju neko govorio, odnosno pisao rizike, pošto zajmodavac traži da ta oprema bude u funkciji? Čitao sam elemente ugovora da ta oprema mora biti u funkciji, dakle, da bude ugrađena i da bude u funkciji. Kako ćete vi obezbediti da ta oprema bude u funkciji kada nemate saradnju sa drugim ministarstvima, odnosno kada pravna država ne funkcioniše, pre svega mislim na pravosuđe? I sami ste malopre spominjali inspekcijske službe koje u ovoj državi praktično ne postoje. To je poseban problem. one su rascepkane po ministarstvima. One su neefikasne, nikome ne odgovaraju. To i jeste problem po kome ćemo se složiti verovatno i mi iz opozicije i vi iz vlasti.
Poslanička grupa Nove demokratske stranke – Boris Tadić, Zajedno za Srbiju i Zeleni neće kočiti realizaciju ovih ugovora niti može sa svojim brojem poslanika, ali postavlja ozbiljno pitanje kompetentnosti institucije koja treba da nosi ovaj posao, a to su „Putevi Srbije“ i menadžmenta te kompanije da oni mogu da izvedu taj posao.
Znamo da se na čelu te kompanije nalazi gospodin Drobnjak koji ima nekoliko krivičnih prijava, koji je sa svojim neodgovornim ponašanjem nekoliko puta uvredio i zdrav razum građana Srbije, govoreći o tome kada su neki ljudi nastradali na autoputu kod Novog Sada da bi slepac video te kamene pregrade ili zabrane u koje su ti ljudi te noći udarili. Da li sada tome čoveku treba dati u ruke da on realizuje kredit vredan od blizu 300 miliona evra, kredit, plus toga država će uložiti sa svoje strane određeni procenat? Da li treba čoveku koji je poznat i po činjenici da su poslovi koje je on vodio kasnili, da li kasnili poslovi na izgradnji Beščanskog mosta, da li su kasnili neki drugi poslovi, da li je održavanje puteva, putnih pravaca koje su bile u njegovoj nadležnosti bilo efikasno, kvalitetno, čime se on to preporučio da i dalje obavlja taj posao? Nije važno, on je preživeo dve-tri vlade, ne znam, ovo mu je četvrta vlada. Dakle, nije uopšte sporno ko ga je postavio. Sporno je da li je taj čovek pokazao da on može voditi ovaj posao i da li vi dajete tom čoveku i tom preduzeću na čelu koga je on da može da realizuje ovako jedan vredan i odgovoran posao.
Mislim da on nema za to nikakve kompetencije. Mislim da će on i ovaj kredit koristiti kako je do sada koristio druge kredite u smislu da će poslovi biti usporeni, da će kontrola, nadzor biti loš, da će izvođači ispadati iz posla jedan po jedan i da će se dovesti u pitanje realizacija ovog kredita. Ja to ozbiljno sumnjam na bazi njegovih dosadašnjih kompetencija.
U tom smislu jeste naša ozbiljna ograda ovih nekoliko pitanja koje sam pomenuo. To je pre svega kreditna sposobnost zemlje, to je s druge strane pripremljenost za realizaciju kredita i to je menadžment koji treba da ovo sprovede.
Gospođo ministarko, svakako kao član Vlade, kao potpredsednik treba da odgovarate ne samo za vaše postupke, nego i za postupke vaših direktora koji vode određene poslove. Vi svakako znate kome dajete sredstva na raspolaganje i u svakom slučaju vi treba da dobro razmislite da li ćete na tom mestu zadržati tog čoveka. Ukoliko to učinite, vi praktično rizik preuzimate na sebe.
Iz ovih nekoliko ograda bili bi veoma zadovoljni ukoliko bi ovi krediti bili realizovani namenski i ukoliko bi se bezbednost saobraćaja povećala. Iskreno sumnjamo, uz sva ova pitanja koja se stavljaju na put realizacije ovog posla, da će to biti tako. Hvala.
Hvala.
Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, ja sam u amandmanu reagovao na član 2. Predloga zakona o zaštiti potrošača, u kom članu se regulišu osnovna prava potrošača i predložio sam da u osnovna prava potrošača budu navedena i higijenska i zdravstvena bezbednost u objektima. Zašto smatram da to treba da spada u osnovna prava potrošača? Zbog toga što su u Srbiji u prodajnim objektima, kako u manjim prodajnim objektima, tako i u mega marketima, veoma loši higijenski uslovi.
Ako ste, gospodine ministre Ljajiću, skoro bili u prodavnicama, uzeli korpu da kupite voće, povrće ili neke druge prehrambene proizvode, što vaši građani, čiji ste vi ministar, ne mogu sebi da priušte, mogli ste da vidite da su te korpe i kolica koja ste povezli prljava.
Vi ste u obrazloženju rekli da ne prihvatate amandman iz razloga što se ovim članom inkorporira set osnovnih potrošačkih prava iz Deklaracije UN, a predloženo pravo ne predstavlja deo korpusa ovih prava. Znate šta, gospodine Ljajiću, u Francuskoj, Nemačkoj i Velikoj Britaniji se pretpostavlja da su te korpe sa kojima želite da kupite te proizvode čiste. Ove u Srbiji su prljave. I to ne važi samo za domaće lance maloprodaje, nego i za strane, zato što znaju da se jedino u Srbiji tako mogu ponašati.
Vi kažete da ovo nije bitno zato što u Međunarodnoj deklaraciji o pravima potrošača ovo pravo nije navedeno. Vi na taj način ugrožavate prava naše dece koja, kada uzimaju te proizvode i koriste te proizvode iz te korpe koju ste uzeli prljavu, mogu biti ugrožena. Dakle, obrazloženje vam je veoma, veoma sporno i smatram da ste trebali da prihvatite ovaj amandman. Hvala.
Formalno ste vi, ministre, u pravu. Međutim, bezbednost i ispravnost hrane je jedna stvar, a pakovanje u kome se ta hrana nalazi je druga stvar, ali ovde govorimo o bezbednosti higijenskoj objekata u kojima su ti proizvodi i sredstava koja se koriste da bi ona bila predata na kasu. Dakle, u ovim članovima o kojima vi govorite se govori o ispravnosti i bezbednosti hrane.
Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, verovatno znate podatak da u Srbiji godišnje umre 16.000 ljudi od posledica duvanskog dima, odnosno od aktivnog i pasivnog pušenja i udisanja duvanskog dima.
Gospodine Ljajiću, verovatno znate da je to broj stanovnika koji odgovara veličini Trstenika. Verovatno znate i to, gospodine Ljajiću, da godišnje je četiri i po hiljade novoobolelih od karcinoma čiji je uzrok duvanski dim. Verovatno znate i to da 55% dece školskog uzrasta u Srbiji aktivno, svakodnevno ili povremeno puši cigarete.
To je bio uvod kojim bi obrazložio amandman koji sam podneo na Zakon o zaštiti potrošača. Na član 24. posle stava 1. predložio sam da se doda novi stav 2. Inače, to je poglavlje koje govori o zaštiti maloletnih potrošača.
Predložio sam da se doda novi stav: „Zabranjeno je izlaganje alkoholnih pića, uključujući pivo, odnosno duvanske proizvode i pirotehnička sredstva na udaljenosti manjoj od 5 metara u megamarketima i udaljenosti manjoj od 3 metra u ostalim prodajnim objektima od kase za naplatu. Ova zabrana se ne odnosi na prodajne objekte površine manje od 10 kvadratnih metara.“
Ne znam koliko vaše ministarske obaveze dugogodišnje dozvoljavaju uopšte da odete u megamarkete i maloprodajne objekte? Da li ste skoro bili, gospodine Ljajiću, u maloprodajnom objektu nekom? Ako ste bili, mogli ste da primetite da gotovo iznad glava prodavačica ili prodavaca stoje vitrine u kojima su duvanski proizvodi.
Te vitrine su interesantnog, odnosno dobrog formiranog vizuelnog identiteta koje privlače kupce, naročito, maloletne kupce. Dakle, ti proizvodi im se gotovo nude. Oni su tu na dohvat ruke. To, gospodine Ljajiću, nema ni u jednoj zemlji EU. To je moguće jedino u zemlji Srbiji.
Gospodine Ljajiću, vi ste odbili ovaj amandman verovatno zato da se ne bih zamerili proizvođačima cigareta koji imaju ekskluzivne ugovore sa veleprodajnim objektima, odnosno distributerskim kućama, po kojima ti proizvodi treba da stoje baš tu, na dohvat ruke maloletnim licima koja, kao što sam rekao, 55% maloletnih lica u Srbiji puši. Vi ste odbili da prihvatite taj amandman. Iz kog razloga, recite mi?
Koristiću malo vremena poslaničke grupe. Dakle, u obrazloženju sam napisao sledeće – postala je gotovo uobičajena praksa da se duvanski proizvodi, a nešto ređe i alkoholna pića, izlažu uz samu kasu u prodajnim objektima. Vitrine u kojima se oni nalaze najčešće imaju i privlačne vizuelnu poruku koja maloletnim licima šalju poruku o poželjnosti kupovine ovih proizvoda, štetnih po njihovo zdravlje. Ukoliko u radnju ulaze da bi kupili neke druge proizvode, ne mogu, a da ne prođu svaki put pored tih reklamnih panoa.
Neretko se pomenute vitrine nalaze i iznad samih glava prodavaca, kao što sam rekao, što je posebna poruka maloletnim kupcima. Posle sam obrazložio, pošto je evidentno da takvi ugovori specijalizovani postoje, verovatno vaša koleginica, da kažem, objašnjava da je to vrlo zgodno da se tako lako uzmu cigarete sa tih vitrina. To je tačno. Ali, ja baš smatram da bi trebalo biti obrnuto, da su ti proizvodi na nekom drugom kraju tih megamarketa, da maloletna lica ne bi svaki put došla u iskušenje da kupe cigarete. Zato, gospodine Ljajiću, imajući u vidu i 16.000 ljudi koji godišnje umru u Srbiji od posledica duvanskog dima, odnosno pušenja, predlažem da još jednom razmislite i prihvatite ovaj amandman.
S druge strane, pitam vas, ako ćete već dati odgovor zbog čega niste prihvatili ovaj amandman, da li je tačno da se u Vladi Srbije ne primenjuje u potpunosti Zakona o zaštiti od duvanskog dima?
Pitam predsedavajućeg, pošto mu tu nije sekretarka, da li je tačno da se i u Skupštini Srbiji neadekvatno primenjuje Zakon o zaštiti od duvanskog dima? Ova Skupština je zakonodavno telo, donosi zakone i trebalo bi da se ti zakoni primenjuju. Ovo ću dati kao posebno poslaničko pitanje, pa ću moliti odgovor.
Pozivam nadležne inspekcije da obiđu Ministarstva Vlade Srbije, bez zaobilaženja nekih koji su iz ove ili one stranke, neka obiđu sva i da vidimo da li se poštuje taj zakon i pozivam ih, evo, mogu da dođu na kafu u naš poslanički klub i da obiđu Narodnu skupštinu Republike Srbije, da vide da li se taj Zakon o zaštiti od duvanskog dima adekvatno primenjuje. Hvala.
Prosto da pojasnim. Uvaženi diskutant pre mene nije pročitao amandman ili nije pažljivo slušao. Jasno sam u amandmanu napisao predlog da se zabrani izlaganje alkoholnih pića, uključujući i pivo, odnosno duvanske proizvode i pirotehnička sredstva na udaljenosti manjoj od pet metara u megamarketima i udaljenosti manjoj od tri metra u ostalim prodajnim objektima od kase za naplatu. Ova zabrana se ne odnosi na prodajne objekte površine manje od deset kvadratnih metara, tako da je ovaj problem prevaziđen. Imao sam u vidu manje objekte u kojima bi to bio problem realizovati.
S druge strane, nije tačno ova odredba koja se tiče o pirotehničkim sredstvima, ona se prodaju i u nekim megamarketima. Da je to tako, to potvrđuje i prethodni stav ovog predloženog zakona, gde se kaže da je zabranjeno prodavanje maloletnim licima itd, pirotehničih sredstava, duvanskih proizvoda itd, tako da sam samo taj prethodni stav uveo u novi stav sa još jednom dodatnom zabranom, koja bi se odnosila na izlaganje tih istih proizvoda u ovoj udaljenosti iz razloga koje sam naveo.
Ovo nije nikakav marketing. Ako mislite da je marketing zaštita građana Srbije od ovih proizvoda koji su štetni po zdravlje, zaštita dece, omladine i onih koji su možda najnesvesniji korišćenja ovih proizvoda, onda neka to bude marketing. Ako je zaštita i spas makar jednog od 13.000 ljudi koji godišnje umre od posledica duvanskog dima, onda neka je to marketing, a vi objasnite vašim biračima na koji način se vi zalažete za njih i koji način vi dajete kao predlog, da li da se možda dele besplatno cigarete i alkoholni proizvodi na kasama, pa bi to možda zadovoljilo vaše interese i dali biste novu poruku vašim potencijalnim biračima. Mislim da to nije odgovorna politika i da je ta politika štetna za građane Srbije, a možda je korisna u populističke svrhe. Hvala.
Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, gospodine Ljajiću, ovaj amandman proizilazi iz amandmana koji sam već predložio, a tiče se neophodnosti da prodajni objekti, a ovde sam dodao i ugostiteljski objekti ispunjavaju uslove higijenske, zdravstvene bezbednosti potrošača. Ministar Ljajić je u obrazloženju zbog čega nije Vlada prihvatila raniji amandman rekao da je to regulisano u nekim drugim zakonima. To je tačno, ali neke odredbe Zakona o zaštiti potrošača jesu inkorporisane u taj zakon i iz nekih drugih zakona, pa čak i neke norme koje su ustavna kategorija. Zbog toga smatram da je bilo neophodno i u ovom Zakonu o zaštiti potrošača da na celovit način uređuje zaštitu prava potrošača i još jednom, ako treba, ponoviti neophodnost da prodajni objekti i ugostiteljski ispunjavaju uslove higijenske i zdravstvene bezbednosti.
Znamo kakva je trenutno situacija u ugostiteljskim objektima u Srbiji. Nije sjajna situacija po pitanju zdravstvene bezbednosti korisnika tih usluga i ne dešava se tako retko da potrošači ili gosti budu ugroženi. Što je sredina nerazvijenija to su uslovi u tim ugostiteljskim objektima u lošijem stanju. Da ne govorim o stanju toaleta i pomoćnih prostorija, ali pre svega mislim i o stanju kuhinja u kojima se hrana priprema.
Tačno je da je ovo pitanje uređeno zakonima koji se tiču bezbednosti ispravnosti hrane i to nije sporno. Međutim, u ovom delu kada je u pitanju zaštita potrošača ovo su odredbe koje bi trebalo da budu inkorporisane i u ovaj zakon zbog toga što su ovo prava potrošača koja ukoliko budu ugrožena uticaće direktno na njihovo zdravlje.
Naravno, štetno je ako budete zakinuti na vazi. Štetno je ukoliko budete zakinuti u prodajnom objektu za neko drugo pitanje, ukoliko vam ne bude izdat fiskalni račun pa posle ne budete mogli da reklamirate vaš proizvod ako bude neispravan.
Ukoliko to bude uticalo na vaše zdravlje, onda su tu posledice mnogo drastičnije i zbog toga smatram da je ovaj segment u zakonu nedovoljno jak i da ne šalje dovoljnu poruku davaocima usluga, odnosno prodavcima kako bi bilo zaštićeno zdravlje, odnosno kako bi higijenska i bezbednost potrošača bila na većem nivou. Hvala.
Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, ovaj amandman tiče se člana 4. Naš amandman ide za tim da se postojeći stav 3. briše.
Mi smo na ovaj amandman podneli i ispravku amandmana pošto nije bilo sasvim jasno šta je bila želja povodom ovog amandmana.
Osnovni cilj ovog amandmana jeste da se položaj agencije definiše kao nezavisan i jednoznačan. U svakom slučaju, hteli smo da preciziramo neka ovlašćenja kako ne bi bilo problema u tumačenju ovog zakona, što nije bio redak slučaj u prethodnom periodu, naročito imajući u vidu da je ovaj zakon bio podložan i tumačenju Ustavnog suda. U tom smislu predlažemo da ministar prihvati podneti amandman sa ispravkom.
Hvala.
Osim činjenice na koju je ukazao gospodin Ćirić, u nedoslednosti i sistemskom problemu koji je ovaj amandman napravio u samom zakonu, ukazao bih na još jednu nedoslednost. Ona se tiče pravne nomotehnike.
Naime, neuobičajeno je da se u izmene i dopune zakona dodaju novi članovi. To je mimo prakse koja je postojala u ovoj Skupštini. To se čini uglavnom da bi se izašlo u susret, po svemu sudeći, nekome iz vladajuće opozicije.
Moram da priznam, nismo na vreme uvideli kako je ovaj amandman ušao u proceduru i kako je prihvaćen od Vlade, jer je po hitnom postupku ušao i zakon. Tako su dati i amandmani. Nažalost, to ne obezbeđuje dovoljan kvalitet u raspravi ni u načelu, ni u raspravi o pojedinostima.
Samo vas pitam, gospodine Ljajiću, možda vi znate, da li ćete nam tako i za vikend dostaviti u skupštinsku proceduru Zakon o radu i da li ćemo za vikend imati javnu raspravu i razgovore sa Ekonomsko-socijalnim savetom i u ponedeljak verovatno razgovarati o toj temi? Radi se o potpredsedniku Vlade. Zbog toga sam uputio pitanje.
Ovaj član 20, uz najbolju moguću nameru predlagača, koji u postojećem članu 104. zakona dodaje jedan novi stav i novi podnaslov, a taj podnaslov glasi – podrška pri nabavci opreme za prijem signala digitalne televizije.
Na neki način, u ovaj zakon koji se zove Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o elektronskim telekomunikacijama uvodi se siromaštvo kao trajno stanje u Republici Srbiji. Zakonom o izmenama Zakona o elektronskim komunikacijama se pretpostavlja da ćemo mi biti siromašno društvo i da građani Srbije neće moći da priušte sebi digitalizaciju, već ćemo imati neke socijalne karte i za to, pa se na vrlo jedan opšti način uređuje to pitanje. Prepušta se nekom verovatno podzakonskom aktu.
Ovo bi možda potvrdilo onaj grafit koji postoji negde u Beogradu, a koji poziva jednog od ministra da ih spase. „Rasime spasi me“. Znate da postoji izraz. Ovim zakonom vi uvodite da ćete morati spašavati neke ljude da bi uopšte mogli da imaju digitalni signal.
Smatram da je neophodno da se ovo uredi u nekom drugom zakonu, koji bi uveo one dugo očekivane socijalne karte, a prema kojima bi građani imali mogućnost da pristupe električnoj energiji, odnosno korišćenju električne energije, jer je to dostigunuće 21. veka, ali svi nemaju mogućnost da je plate, da pristupe pravu da koriste vodu, telefon, digitalni signal i neka druga dostignuća 21. veka, tako što će imati socijalnu kartu i zato što su siromašni moći ovo da koriste, a ne uvoditi to kroz ovako jedan zakon, jer onda zaista će nam zakoni prenatrpani odredbama o mogućnošću korišćenja pod povlašćenim uslovima nekih drugih usluga. Smatram jednostavno da ovom članu ovde nije mesto.
Ovde je u pitanju bila procena da li ministar ili agencija treba da propisuje koju opremu treba da koristi inspekcija. Nama je bilo nelogično da to radi ministar. Smatramo da je agencija za to stručna i da će ovo biti dodatno opterećenje ministru. Sa druge strane, on to realno neće ni uraditi. To će uraditi neki tim, neka komisija koju će on morati formirati. Smatram da je možda bilo pravičnije da je odmah agenciji bilo dato ovo ovlašćenje.
Sa druge strane, osvrćući se na ono što je malopre rekao gospodin Ljajić, apsolutno se slažem sa njim da će problem kriterijuma za podelu ovih seto-boksova biti ozbiljno pitanje i vraćam se na temu socijalnih karti, koje bi trebale, ako su najavljene, biti uređene i na neki način ih uvesti u život. Hvala.
Hvala.
Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, naravno da je zadovoljstvo opozicije uvek kada se poslanici pozicije spore međusobno i sa Vladom koju podržavaju.
Današnja rasprava, moje kolege su to više puta ponovile, jeste napravljena u jednoj nekorektnoj atmosferi. Zakone smo dobili za vikend, vrlo važne zakone, Zakon o zaštiti potrošača, to je sistemski zakon koji zahteva i analizu narodnih poslanika, ali i uvažavanje onoga što su eventualno zainteresovane strane, pre svega udruženja potrošača rekle o ovom zakonu i da vidimo da li su njihovi zahtevi uvaženi. To, ministre, nije ispoštovano i smatram da ste vi, koliko i predsednica Narodne skupštine, saodgovorni zbog činjenice da danas u ovoj atmosferi raspravljamo o jednom veoma važnom zakonu sa prilozima preko 300 stranica.
Potrudili smo se čitajući za vikend i dan i noć da podnesemo 20 i nešto amandmana. Međutim, moram priznati da zasigurno nismo izanalizirali zakon do kraja, da ne govorim o još dva zakona o elektronskoj komunikaciji i Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o poštanskim uslugama.
Ovaj vaš odnos, odnosno odnos Vlade prema Narodnoj skupštini nije nikakva novost. Tako nam stižu i ostali zakon, veoma važni. Tako su nam stigle i izmene Zakona o nacionalnim savetima. Tada je rečeno, iako je gotovo isti broj odredaba menjan kao i kod ovog zakona, polovina odredaba, da nisu išli u donošenje novog zakona pa su tada donete izmene i dopune, što znači da nemate jedinstvenu metodologiju kada je Vlada u pitanju.
Međutim, da progovorimo nešto o ovom Zakonu o zaštiti potrošača i kakva je njegova uopšte svrha. Naime, da biste imali Zakon o zaštiti potrošača, morate imati potrošače. Je li tako? A potrošači su, prema Zakonu o zaštiti potrošača, fizičko lice koje na tržištu pribavlja robu ili usluge u svrhe koje nisu namenjene njegovoj poslovnoj ili drugoj komercijalnoj delatnosti. Gospodine ministre Ljajiću, vaša Vlada, ova i prethodna, učinila je sve da je takvih građana sve manje. Sve je manje građana koji mogu da pribave na tržištu dobra, pre svega koja se odnose za lične potrebe, kao što je najosnovnija hrana i sredstva za higijenu na tržištu, zato što su dovedeni na ivicu socijalne kategorije i oni ne pribavljaju dobra, oni idu na ručak u narodne kuhinje, ako ih ima. U tom smislu, vi ste u priličnoj meri, ne mislim samo vi, nego i vaša Vlada, obesmislili Zakon o potrošačima.
Kakvu robu kupuju kada je kupuju? Najjeftiniju. Gde? Najčešće na crnom tržištu, na pijacama, najlon pijacama, buvljim pijacama, zato što nemaju novca da plate robu u redovnim prodavnicama. Takvih pijaca je sve više. Crno tržište je sve veće, veće nego ikada, gospodine ministre, a ne činiti ništa da ga suzbijete i da pomognete tim malim prodavcima da prežive, već ih dodatno opterećujete kako bi crno tržište bujalo i kako bi na pijacama cvetalo tržište proizvoda čiji kvalitet ne možemo da utvrdimo, proizvoda koji su najčešće vrlo sumnjivog kvaliteta.
Gde su vam inspektori, ministre Ljajiću? Gde su inspektori Vladi Republike Srbije? Nigde ih nema. Imate mali broj inspektora, rascepkane inspekcijske službe i niko živi ne zna ko bi trebao da utvrdi pitanje, recimo, i da do kraja zaštiti potrošače kada su u pitanju nekvalitetni proizvodi i kada su u pitanju neki drugi problemi koji tište kupce.
U tom smislu, mi smo dali u svojim amandmanima brojne predloge kako da se ovaj zakon popravi. Recimo, nema ništa o higijenskoj i zdravstvenoj bezbednosti u objektima u kojima se roba kupuje, a ona je, mogu vam reći, na veoma niskom nivou. Od onih korpi u kojima kupci drže robu, kolica, do traka na kasama, to niko ne kontroliše, čak i u lancima koji u svetskim nivoima predstavljaju nešto. U našem tržištu oni se ponašaju tako kako im je dozvoljeno, zato što država ne funkcioniše.
Mi nećemo podržati ove zakone, pre svega iz razloga koje sam naveo i koje su moje kolege navele, a to je činjenica da nismo mogli da se uverimo da li su oni u skladu sa Ustavom i zakonom, naročito kada je u pitanju Zakon o izmenama i dopunama Zakona o elektronskoj komunikaciji. Zbog toga se nadamo da ovakvi zakoni, po ovakvoj proceduri, neće više stizati u Narodnu skupštinu Republike Srbije. Hvala.
Hvala.
Poštovana predsedavajuća, poštovani gospodine Jankoviću, uvažena gospođo Babić, danas na dnevnom redu imamo dva izveštaja – Izveštaj o radu Agencije za borbu protiv korupcije za 2013. godinu i DRI za 2013. godinu.
Nova demokratska stranka će glasati za ova dva izveštaja i za predložene predloge koji idu uz ove izveštaje. Međutim, na početku želim da kažem da je vladajuća koalicija danas i juče pokazala dva različita odnosa prema nezavisnim regulatornim telima, a nešto kasnije ću reći, za koje smo čuli danas da oni nisu baš tako nezavisni, od stava da im ne treba dati da govore, došli smo do stava snažnog zagrljaja. Bojim se samo da nezavisnim regulatornim telima ne bude malo neprijatno u tom zagrljaju, jer je ovaj zagrljaj pomalo neočekivan. Nastao je od osam sati i evaluirao do danas u tri ili četiri…
(Zoran Babić, s mesta: Tema.)
Hvala, predsedavajuća, iako je to propraćeno uz smešak, hvala u svakom slučaju.
Dakle, nisam siguran šta je gospodin Arsić hteo da kaže kada je pominjao malopre diktaturu. To će on verovatno naknadno objasniti. Želim da pitam nekoliko stvari, odnosno da zajedno prokomentarišemo nekoliko pitanja koja su važna, evo, prvo za DRI.
Naime, vaš rad, gospodine Sretenoviću, ima smisla ukoliko vaša institucija obavi svoj posao profesionalno. Siguran sam da to vi i vaši ljudi radite do kraja profesionalno. Međutim, da bi taj rad doživeo svoju evaluaciju, neophodno je da neki drugi organi postupe pod tim izveštajima, odnosno po tim rešenjima. To su, sa jedne strane, institucije koje kontrolišete, a sa druge strane, pravosudni organi koji bi trebali da procesuiraju one protiv kojih ste podneli prijavu.
Pitam vas, gospodine Sretenoviću, da li vi imate problema da ponekad ne doživite satisfakciju za vaš rad, jer sa jedne strane institucije koje kontrolišete, javna preduzeća, nedovoljno sarađuju, govorim o njihovim rukovodiocima, ne postupaju po, to se zovu odazivni izveštaji, u kojima vi dajete nalog da oni u određenom periodu postupe po vašim nalozima.
Razumeo sam da ima slučajeva da oni u tom periodu oklevaju da postupe po tim izveštajima i nalozima, oduzimaju vama vreme, traže sebi prostor za to da eventualno i ne primene te mere. Kakva je situacija, koliko vaših, možda ste to danas rekli, ali nisam bio u tom momentu u sali, rešenja, odnosno prijava, izvinite, prekršajnih i krivičnih ne doživi nikada procesuiranje zbog činjenice da oni, pod jedan, zastare ili relativno ili apsolutno zastare, pa se tako ne mogu izvršiti? To je ozbiljan problem. Ukoliko pravosudni sistem nije u funkciji da podrži rad vaš i Agencije za borbu protiv korupcije, onda je to zaista institucija koja, kako je kolega iz SNS rekao, i nije baš nešto nezavisna, jer njihov rad može da doživi opstrukciju od nekih drugih poluga vlasti, a to je u ovom slučaju pravosudna vlast.
S druge strane, vi imate mogućnost da inicirate smenu nekih direktora javnih preduzeća i rukovodioca koji ne postupaju po vašim nalozima, da li ste u poziciji da takve naloge dajete i da li je bilo takvih mera? Gospodine Sretenoviću, ja znam da vi, vaša revizorska institucija treba da kontroliše oko 700 javnih preduzeća, više od 700 javnih preduzeća, verovatno su neka nastala i u međuvremenu, a vi imate oko 200 zaposlenih.
Dakle, vi ste u mogućnosti da godišnje iskontrolišete negde 30% tih javnih preduzeća, recimo, teoretski, da radite na nivou maksimalnih kapaciteta i da vam to javno preduzeće na kontrolu opet dođe za neke tri do četiri godine, zato što po nekoj računici nemate mogućnost da ga kontrolišete iduće godine, jer treba da kontrolišete onih 70% da bi makar jedanput bili iskontrolisani, što znači da vi imate nedovoljne kapacitete da pokrijete sva javna preduzeća kako bi oni bili stalno pod navodnicima u strahu da ćete doći da ih kontrolišete. Dakle, vi imate nedovoljne kapacitete. Vama treba još 100 ljudi.
Pitam narodne poslanike, pitam Vladu Republike Srbije, aktuelnu i onu koja je bila pre toga, zbog čega nismo omogućili uslove DRI da bude u punom kapacitetu, da ima dovoljno kadrova, koji bi mogli da pokriju sva javna preduzeća i institucije koje treba da kontrolišu. Ako uzmemo ove faktore koje sam rekao, domet DRI uz maksimalne napore i rad, kvalitetan rad ljudi ne može da zadovolji zadatku koji se pred nju stavlja.
Gospodine Sretenoviću voleo bih da čujem da li eventualno ima političkih pritisaka ili ih nema? Ja za to nemam nikakve dokaze. Voleo bih da ih nema. Nadam se da ih nije bilo ni u prethodnom periodu, da ih nema ni sada.
Neko je ovde pomenuo odnos prethodnih vlasti i DRI i Agencije za borbu protiv korupcije. Dakle, ovaj izveštaj Agencije za borbu protiv korupcije je plod činjenice da ona postoji. Da ne postoji, ne bi mogla da podnese izveštaj.
Gospodine Babiću, zajedno smo sedeli u klupama Narodne skupštine Republike Srbije u Kralja Milana. Vi ste tada bili opozicija, mi smo bili pozicija, nismo ovaj zakon izglasali.
Prvi na udaru tog zakona su bili funkcioneri vladajuće koalicije. Sećam se dobro. Nije bilo baš prijatno nekim mojim kolegama kada su morali da se odreknu nekih od funkcija, jer su bili poslanici i bili su u izvršnoj vlasti. Ako me pitate koje godine…
Ako ovo nije o izveštaju, onda ne znam šta je u izveštaju.
Ne mislim da vi mene ozbiljno ne opominjete, ali samo sam odgovorio kolegi Babiću koji je uzeo reč po replici…