Ja ukazujem na povredu dostojanstva Narodne skupštine iz jednog osnova, a gospodin poslanik je po drugom osnovu. Dakle, ne tumačite na pravi način.

Molim vas govorim o povredi Poslovnika.

U redu, član 27. način vođenja sednice.
Poštovana predsedavajuća, mislim da vaše vođenje sednice je takvo da ugrožava prava narodnih poslanika i da nemate jednak tretman prema poslanicima pozicije i opozicije. Pre svega tumačite Poslovnik kako ga niko do sada nije tumačio. Dakle, pozivanje na isti član, a drugi povod je sasvim nešto drugo.
Reklamirao sam povredu Poslovnika u činjenici da je gospodin Rističević na današnjoj sednici Skupštini povredio dostojanstvo Skupštine zato što se na lakrdijaški način ophodio i prema Narodnoj skupštini i prema građanima Srbije. Jer, da je nameravao da predloži amandman kojim bi se politički zatvorenici okupljali u ćelijama za zatvaranje na političkim sastancima.

Predsedavajući mislim da su se stekli uslovi za ozbiljnu raspravu i ministar je saglasan sa tim.
Ministre, smatram da ovo pitanje zaslužuje pažnju, ali ću pokušati da otvorim još jednu temu koja je vezana za izvršenje sankcija i ulogu direktora i uprave na postupak izvršavanja sankcija i na pojave, da ih tako nazovem, koje se dešavaju za vreme izvršavanja sankcija.
Naime, vrlo je bitno, ovde se govori o poverenju u direktora uprave i naš amandman ide ka tome da odluka direktora treba da se realizuje bez odlaganja, ali da bi to tako bilo, sigurno je da u lancu izvršenja sankcija moramo da imamo ljude odgovorne za poslove koje obavljaju, ljude od struke, ljude od morala i ljude koji nisu u tom postupku do sada imali nekih zloupotreba, jer se dešava veoma često i vi verovatno dobijate te pritužbe i mi smo imali prilike da gledamo pritužbe zatvorenika, lica na izvršenju krivičnih sankcija, koja se žale na nejednako postupanja u ustanovama za izvršenje sankcija od strane odgovornih lica u tim ustanovama.
Želim da iskoristim ovu priliku da ukažem da u tom smislu imate našu podršku da i na mestima gde se izvršavaju sankcije mora postojati i pravda i pravičnost i da mora postojati jednako postupanje prema svim licima nezavisno od toga kakva je njihova materijalna situacija sa kojom su ušli na to mesto u kome izvršavaju sankciju, nezavisno od toga da li imaju podršku van kapija tih ustanova i nezavisno od toga kojoj čak političkoj stranci ili nekoj drugoj grupi pripadaju.
U tom smislu, smatram da treba da prihvatite ovaj amandman, ali da bi ovaj amandman imao smisla to bi značilo da u svim ustanovama za izvršenje sankcija imate ljude od integriteta. Nisam siguran da je to svuda tako, odnosno nisam siguran da je cela struktura u ustanovama za izvršavanje sankcija takva. Smatram da to zaslužuje jednu posebnu pažnju. Verovatno u ovim postupcima kada ste više okrenuti ka donošenju zakona, a manje ka analizi sprovođenja tih zakona, donošenje ovog zakona i pripremanje podzakonskih akata za njegovu implementaciju stvara vam dobre uslova da se pozabavite i ovim strukturnim pitanjima ko i na koji način vodi ustanove za izvršenje sankcija, dakle ko su menadžeri, da tako kažem, tih ustanova, i ko su ljudi koji odlučuju, na neki način, o sudbinama ljudi koji su se našli sa druge strane brave tih ustanova. Hvala.

Hvala uvaženi predsedavajući. Pre svega da pohvalim i kažem da cenim vaš ravnopravan odnos  prema poslanicima i pozicije i opozicije i smatram da treba da budete kritičniji prema poziciji.
Sa druge strane, kada je u pitanju izlaganje uvaženog kolege Martinovića, u dobrom delu se slažem sa kolegom Martinovićem da ovaj zakon ima određene kvalitete. Mi nismo rekli da je zakon odličan, ali možemo da kažemo da zakoni nisu loši i da će naša poslanička grupa imajući u vidu i odnos prema ovim amandmanima u danu za glasanje najverovatnije podržati ove zakone, ali smo mi u sporu sa ministrom, odnosno sa Vladom oko načina izvršavanja ovih zakona, a ovde se baš govori o izvršavanju pojedinih zakona, odnosno izvršavanju krivičnih sankcija.
Kolega Martinović je govorio o našoj brizi, da li mi imamo veću brigu za ta lica ili za sprovođenje zakona u odnosu na ministre. Tu brigu teško mogu da stavim na kantar, jer jednostavno teško je brigu izmeriti. Mi samo govorimo o efektima, o rezultatima i kažemo da je socijalizacija neuspešna, nedovoljna. Mislim da bi se oko toga složio i ministar i smatramo da je sprovođenje zakona odnosno, mogućnost da dođete do pravde u našoj zemlji veoma, veoma teško reći da je kvalitetna, pravda je spora i ponekad nedostižna. Čak ponekad i nedostižna. U tom smislu mi podržavamo napore Vlade da se to promeni. Međutim, u dosadašnjem iskustvu nemamo potvrdu da se to dešava.

U pravu ste gospodine Martinoviću, tačno je, predsednik daje pomilovanje.
Danas sam hteo da poštedim malo ministra i da ne svalim ceo teret na njega, vezano za zakon o amnestiji …

Tačno je da je Zakon o amnestiji donela Vlada, a da pomilovanja izriče predsednik. Hvala.

Nadam se da mi dajete reč po dogovoru koji smo imali malopre.
Kada je u pitanju izlaganje mog uvaženog kolege Martinovića, taj predmet smo učili na istom fakultetu, pa i predajemo pravo na istom univerzitetu, istina različite oblasti, ali naravno, između dva pravnika obično postoje i dva različita mišljenja. U ovom smislu to ću i potvrditi, određeno stanovište.
Prvo, nisam rekao da postoji apsolutna neuspešnost u resocijalizaciji. Dakle, nisam upotrebio reč apsolutna, ali upotrebio sam reč neuspešna resocijalizacija. Drugo, resocijalizacija je uspešna iz određenih razloga. U pojedinim slučajevima zahvaljujući porodici, zahvaljujući školi, crkvi ili verskoj zajednici. Gospodin Martinović je rekao da resocijalizaciju sprovodi, pored države treba da bude uključena i porodica, škola, crkva, verska zajednica, društvena zajednica, itd. Slažem se, ali gde je tu država? Govorim o odgovornosti države za resocijalizaciju. U ovim zakonima, i generalno u politici države prema resocijalizaciji govorimo o ulozi države u resocijalizaciji, naravno i u podsticanju svih činilaca resocijalizacije da pomognu tu resocijalizaciju.
Ovde bi mogli da postavimo pitanje koliko je od 100 slučajeva uspešne resocijalizacije učešće države, a koliko je učešće ostalih činioca i da li se neko uspešno resocijalizovao zato što mu je njegova porodica pritekla u pomoć, pa su mu obezbedili eventualno posao, izdržavanje do ostvarivanja prava na posao? Da li mu je pomogla društvena zajednica i koliko je slučajeva dobre resocijalizacije u kojima je ključnu ulogu imala država? Voleo bih da čujem tu analizu i baš bih se obradovao onim slučajevima u kojima je država bila jedan od glavnih činioca da se neki učinilac krivičnog dela posle povratka na slobodu, posle izlaska na ulicu resocijalizovao i postao, da tako kažemo, koristan član ovog društva.

Nadovezaću se na diskusiju kolege koji je malopre govorio i podsećanje da se zakoni donose za ubuduće, a ne retroaktivno. Dakle, ovaj zakon koji treba da se usvoji će delovati za ubuduće od dana kada bude usvojen, tako da se neće moći primeniti na neki prethodni period. U tom smislu smatram da je ova diskusija bila sasvim usmerena u pogrešnom smeru.
Kada pričamo o primeni zakona, govorimo o nekom budućem vremenu, a ne o prošlom vremenu. To bi bila rasprava o primeni postojećih zakona, a zbog činjenice da ti zakoni nisu bili adekvatni, donosimo izmene i dopune zakona. U tom smislu, smatram da je ova diskusija, na neki način, bila usmerena u pogrešnom smislu.
Međutim, analizirao bih dispozitiv ovog amandmana da vidimo da li su u nekom delu ispunjeni uslovi iz tog dispozitiva da bi možda mogli predvideti sankciju za nepoštovanje te odredbe. U ovom predlogu amandmana se kaže: „Zabranjen je svaki uticaj na rad državnog pravobranilaštva, korišćenje javnog položaja, sredstava javnog informisanja ili na bilo koji drugi način kojim može da se ugrozi samostalnost, integritet u zastupanju imovinskih interesa Republike Srbije“.
Da li je eventualno moguće da neki od ovih u dispozitivu izrečenih stavova budu ispunjeni? Verovatno ćemo se složiti – da. Da li je neophodno da to bude uređeno na ovaj način u ovom zakonu, uz odredbe koje se tiču primene zakona, a koji se odnosi, u ovom slučaju, na državno pravobranilaštvo? To je pitanje, veliko pitanje, zato što već postoji dovoljno odredbi u Ustavu i u zakonu, u Ustavu podela vlasti između zakonodavne, izvršne i sudske, pa bi se postavilo pitanje čemu odredba koja bi ukazivala na to da se neko meša u posao, u ovom slučaju, državnog pravobranilaštva? Zbog toga što, po svemu sudeći, iz ovih diskusija, koje smo čuli iz pozicije i opozicije, poslanici smatraju da je to postalo opasnost od urušavanja pravnog sistema, odnosno da se u posao pravobranilaštava, tužilaštava, sudova itd. mešaju neki drugi, dakle, koriste javni položaj, sredstva javnog informisanja radi uticaja na te organe koji bi trebalo da budu nezavisni.
Mogao bih da se složim da ovo nije neophodno da se posebno normira, ali je neophodno da se primenjuju postojeći zakoni i, u tom smislu, uloga ministra pravde i onih koji vrše funkcije da zaštite samostalnost, integritet institucija koje bi trebalo da budu nezavisni, ne samo pravosudnih, nego i onih, koje se tiču raznih nezavisnih institucija, koje bi trebalo da se brinu o primeni zakona, zaštiti prava građana itd.

Dajete mi reč po osnovu replike?

Hvala.           
Samo jedno pojašnjenje ministre. Niste sasvim u pravu i mogao bi se steći utisak da je neko ovim amandmanom nameravao da spreči uticaj vlastodavca, nalogodavca, u ovom slučaju države, pokrajine, grada na javnog pravobranioca. Nikako. Zato je dat čak i stav 2. ovog amandman u kome se kaže – izdavanje naloga i podnošenje zahteva od strane zastupanih subjekata u skladu sa ovim zakonom ne smatra se zabranjenim uticajem u smislu stava 1. ovog člana. Nadam se, ministre Selakoviću, da ste i ovaj drugi stav pročitali.
Dakle, ovde se prvenstveno misli na uticaj trećih lica, a treća lica mogu biti svi oni koji nisu zastupana lica, dakle koji nisu država, pokrajina, grad, opština. Od tih lica mi branimo nezavisnost javnog pravobranioca. Eventualni mogući uticaj na javnog pravobranioca od tih lica, i u tom smislu je bio naš amandman nikako da branimo, da država, i tu se slažemo sa vama, vrši kontrolu, nadzor, daje uputstva, pokrajina, opština, grad, javnom pravobraniocu da na adekvatniji način, u interesu ovih nivoa vlasti vrši zaštitu javnog interesa.
Dakle, pre svega je bila reč u ovom amandmanu i cilj da se spreče nedopušteni uticaj a ti nedopušteni uticaji jasno iz ovog amandmana proizilaze, mogu biti vršeni samo od strane trećih lica pa i putem sredstava javnog informisanja.

Poštovani predsedavajući, uvaženi predstavniče predlagača, dame i gospodo narodni poslanici, gospodin Marko Đurišić kolega, ukazao je već na činjenicu da smo današnju raspravu počeli na način koji ne odgovara ozbiljnosti ove teme.
Naime, mi u ovom trenutku treba da odlučimo o izboru preko stotinu najodgovornijih sudskih funkcija u zemlji, da završimo raspravu i da glasamo, a predloge smo dobili pre nešto više od dva sata. Na taj način smo se mogli upoznati sa tim predlozima za dva sata preko sto ljudi.
Da li mislite da je u tom vremenu moglo da se to obavi na kvalitetan način? Ovi ljudi treba da organizuju sudove, da vrše sudske funkcije, da uspostave pravni sistem, koji, svi ćemo se složiti nije na visokom nivou, odnosno stanje u pravosuđu nije na adekvatnom nivou.
Mi smo imali reformu pravosuđa koja je imala i svojih mana i svakako da je trebalo izvršiti nekakve korekcije. Nakon toga smo imali, slobodno se može reći, neselektivno vraćanje svih ljudi koji su ostali bez funkcija, među njima i onih koji nisu bili dostojni za vršenje sudskih funkcija. Nakon tog ponovnog vraćanja sudija efikasnost u sudstvu se nije popravila. Broj nerešenih predmeta se nije smanjio, broj predmeta koji zastarevaju se nije smanjio, dešava nam se da ljudi sa 50 krivičnih prijava sede na slobodi i to je naš pravosudni sistem. Konkretno mi sada treba da izaberemo predsednika Apelacionog suda u Novom Sadu.
O ovom predsedniku smo na neki način mogli da govorimo kada je bio predlog za izbor v.d. na ovom mestu i bilo je određenih rezervi. Bilo je ukazivanja na činjenicu da predloženi kandidat je imao elemenata koje bi mogle, vršioca pravosudne funkcije da označe kao nedostojnog za vršenje te funkcije. Bilo je podataka koji su izneti i potvrđeni od gospodina Dragomira Milojevića, tada predsednika Vrhovnog kasacionog suda i Visokog saveta sudstva da je predloženi kandidat primio na poklon testamentom polovinu stana i garaže u Beogradu od stranke u čiju je korist presudio. Dakle, deset meseci posle te presude u njegovu korist, u korist tog sudije je testamentom stranka ostavila stan i garažu u Beogradu.
Bilo je određenih pravdanja da to nije u suprotnosti sa zakonom. Nisam siguran, da mi u poslaničkoj grupi nismo imali vremena da o tome na valjan način analiziramo i da ovom konkretnom predlogu damo svoj stav. Slučajno se sećamo te rasprave i slučajno smo se javili da diskutujemo po ovom predlogu. Ostale predloge nismo mogli ni da izanaliziramo u ova dva sata na valjan način.
Prvo, sednica je zakazana na način kako je zakazana, po hitnom postupku. Bio je zakazan sastanak sa šefovima poslaničkih grupa. Nismo znali da ćemo o ovako važnoj temi razgovarati i nismo spremni da glasamo za ove predloge. Nismo spremni iz razloga što ne znamo da li su ti predlozi adekvatni i da li ćemo mi za godinu dana shvatiti da smo glasali, digli ruku za ljude koji tu funkciju neće obavljati na valjan način.
U tom smislu smatram da bi predlagač trebao da povuče ne samo ovaj predlog nego sve ostale predloge, da nam da dovoljno vremena najmanje 24 sata da se o ovim predlozima izjasnimo, kako ne bi doveli u nezgodnu situaciju i nas iz opozicije koji imamo možda malo lagodniju poziciju u smislu da ne glasamo za ove predloge, nego ljude iz pozicije da razmotre ove predloge i da znaju da biraju na najodgovornije funkcije ljude koji to zaslužuju. Verujem da je to većina ovih ljudi, ali sam siguran da nismo imali dovoljno vremena da to na adekvatan način analiziramo i ponavljam još jednom da se koristi prilika u kojoj se zemlja nalazi da se stavljaju tačke na dnevni red koje ne zaslužuju da se na ovaj način stavljaju i smatram da dovode u sumnju ozbiljnost parlamenta i ozbiljnost odluka koje će danas možda već doneti. Hvala.

Poštovana predsedavajuća, uvažena ministarko, dame i gospodo narodni poslanici, kada sam govorio o ovom zakonu u načelu rekao sam da poslanička grupa Boris Tadić – NDS – ZZS i Zeleni Srbije neće podržati ovaj zakon iz više razloga, ponoviću dva ključna.
Prvi ključni razlog jeste u činjenici da je ovaj zakon došao po hitnom postupku, što nije primereno za zakone koji se tiču nacionalnih manjina.
(Predsednik: Hoćete li molim vas o amandmanu?)
Da, ovo je o amandmanu gospođo predsedavajuća, pošto govorim o činjenici da su ovim amandmanom umanjena prava nacionalnih manjina i da to nije smelo da se učini, naročito u hitnom postupku. Dakle, dozvolićete mi da napravim uvod i da govorim o amandmanu.
Ovaj zakon je donet po hitnom postupku, što znači da poslanici opozicije i poslanici vladajućih partija nisu imali mogućnost da se na adekvatan način upoznaju sa njenim odredbama. Naročito tu mogućnost nisu imali pripadnici nacionalnih manjina. Da su imali mogućnost, gospođo ministarko, sigurno bi vam rekli da je ovim amandmanom ozbiljno ugroženo njihovo pravo, ne proceduralno o čemu ste vi govorili kada ste govorili o ovom zakonu, ovde se ne radi o bilo kakvom proceduralnom pravu i o procesnom pravu već o meritumu prava nacionalnih manjina, a to je pravo da imaju svoj nacionalni savet.
U ovom članu koji smo pokušali da izmenimo amandmanima kaže se da nacionalna manjina koja iz bilo kog razloga, parafrazira, izgubi pravo na postojanje nacionalnog saveta moći će to svoje pravo da ostvari od sledećeg mandatnog perioda, što je teoretski moguće i četiri godine. Vrlo je simptomatično da su gotovo identičan amandman podneli predstavnici tri poslaničke grupe, tri različite opozicione poslaničke grupe gotovo u identičnom tekstu. Zašto? Zato što ste vi uveli sankcije nacionalnim manjinama, odnosno nacionalnim savetima.

Gospođo predsedavajuća, molim vas da me ne prekidate.

Dakle, vi ste ovom odredbom umanjili prava nacionalnih saveta. Kako? Tako što nacionalni savet koji recimo ima broj pripadnika, koji je upisan u registar na ivici minimuma kojim je zakonom propisan, a u međuvremenu neki od njih se odseli iz Srbije iz ekonomskih razloga što nije nemoguće, umre ili na neki drugi način bude umanjen broj članova tog saveta, vi tu nacionalnu manjinu kažnjavate tako što ćete brisati iz registra nacionalnih saveta taj nacionalni savet. Kako bi se to drugačije zvalo? Ta nacionalna manjina naredne četiri godine neće imati nacionalni savet, vi to čak i jasno kažete. Vi to sankcionišete činjenicom da oni neće moći formirati savet, ali to obrazlažete njihovom nezainteresovanošću, da su oni nezainteresovani da imaju nacionalni savet time što su se odselili iz ekonomskih razloga, time što su preminuli, vi kažete da je to nezainteresovanost.
Da li ste vi, gospođo ministarko, pročitali ovo obrazloženje na naš predlog da se ovim amandmanom izmeni postojeći član? Da li vi smatrate da je to primereno? Poslanici jedne poslaničke grupe, poslanici druge poslaničke grupe koji pripadaju nacionalnoj manjini kažu da je to neprimereno i vi i dalje ostajete nemi i smatrate da ovakva odredba treba da ostane u zakonu. Čak i kada se poslanica jedne poslaničke grupe poziva na neustavnost ove odredbe i činjenicu da ova odredba može da padne na Ustavnom sudu. Da li nam je to potrebno? Šta ćemo dobiti sa tom sankcijom? Dakle, šta ćemo dobiti sa tim?
Molim vas da još jednom u toku današnjeg dana, kada imate mogućnost, razmotrite ove naše amandmane i prihvatite amandmane. Mislim da su oni vrlo razumni, mislim da oni ne zadiru u bilo kakva vaša razumevanja položaja nacionalnih manjina, nego se nacionalnim manjinama samo daje jedna mogućnost da ne ostanu bez nacionalnog saveta u dužem vremenskom periodu, a da ne pominjem nacionalne manjine koje imaju vrlo ograničen broj pripadnika upisanih u registar nacionalnih manjina, kao npr. makedonska i neke druge nacionalne manjine. Molim vas da još jednom razmotrite. Ovo je veoma ozbiljno pitanje i ovo pitanje nije takvo da se može smatrati proceduralnim i smatram, predsedavajuća, da niste imali razloga da mi upadate u reč. Hvala.