Pokazao bih vam najbolje domete vaše politike tako što bih zamolio bilo kog prolaznika da otvori novčanik i kaže kada je više imao para ili ako hoćete neki drugi pokazatelj, opet bih vam pokazao domete vaše politike, ali mi se pokvario mikroskop.

Poštovani gospodine predsedavajući, reklamiram povredu Poslovnika, član 106.  koji kaže da govornik može da govori samo o onom amandmanu koji je na dnevnom redu, onaj o kome smo već raspravljali i koji je završen.
Meni je žao što na ovom satu nema zvona, pa da ljudi mogu da se probude kada uđu ovde u salu u 12, da odzvoni 12 puta gong i onda bi se neko probudio i znao bi o čemu se radi.
Razumem nervozu pred sednicu Predsedništva SNS, ko će da pretekne, ko neće, šta će biti, ali ajde da se malo ljudi ipak presaberu i da vidimo šta se ovde radi, šta je na dnevnom redu.
Razumem da svako ima pravo da se uključi u raspravu kada misli da je to potrebno zbog njegovih birača i zbog njega, ali ipak da o onome o čemu smo završili raspravu, sad ponovo naknadno ne raspravljamo.

Poštovani gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, ja sam predao amandman na ovaj član zakona u kom se kaže da ovaj član zakona treba da se briše.
Razlozi za to su sledeći – ja sam Kruševljanin, jako dobro poznajem probleme sa kojima se moji sugrađani svakog dana susreću. Evo da vam objasnim to, na primer u selu Dučalovići podno Ovčara, odakle je moja familija i moja porodica. Zamislite, ako ovu meru danas primenimo kako će da se zaposli neko kao učitelj u seču Dučalovići, ako prethodni učitelj ode u penziju, kao što je i vreme, a učiteljica ili profesorka ode na porodiljsko bolovanje. Onda će morati školski odbor da odlučuje ko će biti primljen, pa će vama slati dopis, pa ćete vi dati mišljenje da može ili ne može da radi.
Ali, gde da se zaposli ne u Vrnjačkoj Banji, Trsteniku, Ražnju, Ćićevcu, gde da se zaposli neko u Aleksincu, Bojniku gde nema preduzeća. Kada neko iz tih mesta završi fakultet i vrati se u to mesto, tamo radi samo vrtić, osnovna škola, zabavište.
Gde da se zaposli neko u Ćupriji? Tamo rade samo javna preduzeća i par privatnih firmi, koje već imaju dovoljan broj zaposlenih i dovoljno problema u poslovanju.
Dakle, loši su vam zakoni i u dramatično lošim okolnostima predlažete ovaj budžet. Razumem kada neko o budžetu tiho govori da ne bi probudio radikala u sebi, jer ako probudi radikala u sebi i ako ona mala rupica na sakou od bedža postane crna rupa koja će ponovo progutati Srbiju i budžet Srbije kao za prošlog mandata, teško nama.
Prihvatiću vaš savet da bi trebalo nešto da naučim od vas. Evo, gledajući vas naučio sam da nikada ne postanem kao vi. Hvala Gospodu Bogu.
Čuo sam jednu interesantnu misao kada smo raspravljali o ovom amandmanu, da je teško zaustaviti zamajac koji se klatio mesecima i godinama unazad. Ne može to za 20 meseci. Treba nam još 220 meseci na vlasti pa da sredimo Srbiju. Znate, može. Jedan od najboljih gradonačelnika u istoriji grada Beograda koga ste vi smenili, pa nije Đilas, vidim da mislite Đilas, on je jedan od najboljih, ali imala je Demokratska stranka mnogo najboljih.
Jedan od najboljih gradonačelnik Grada Beograda koga smo imenovali 21. februara 1997. godine, zvao se doktor Zoran Đinđić. U jednom danu je uspeo u Gradu Beogradu svojim merama da spreči sve gluposti koje ste kasnije ponovo pravili, kada ste ga smenili 1. oktobra 1997. godine.
Taj veliki čovek je bio izabran za predsednika Vlade, januara meseca 2001. godine. U jednom danu je uspeo da zaustavi taj zamajac koji ste pokrenuli tokom devedesetih, a koji je za cilj imao uništavanje Republike Srbije.
U jednom danu je to uspeo da uradi dr Zoran Đinđić i da ispravi sve one gluposti koje ste pravili dok su vam revere krasili bedževi.
Ali, ovo je primedba za sve koji su u sali …
(Predsedavajući: Molim vas gospodine Milivojeviću, vratite se temi.)
Evo, vratiću se na amandman. Dakle, ne treba da se prihvati ovakav, evo za vas da biste bolje razumeli. Ne treba da se prihvati ovakva odredba u budžetu da Vladino telo određuje ko će, kada i gde da radi. Jeste pre toga napunili sva javna preduzeća stranačkim kadrovima i to je kao kaznena ekspedicija da je zadesila Srbiju. Sada kada ste sve svoje uhlebili, više nećemo. Sada se više ne važi.
U vreme dok mi raspravljamo o ovom budžetu na sve moguće načine pokušavate da skrenete pažnju javnosti sa budžeta na neke periferne stvari. Evo, amandman mi kaže da neću da glasam za njega, jer su ga sigurno predložili savetnici Aleksandra Vučića, Franko Fratini, Guzen Bauer i Stros Kan, a juče mi je Oliver Antić kazao da će rasvetliti aferu prema kojoj su sve afere male bajke, mala deca…
(Predsedavajući: Molim vas gospodine Milivojeviću. Vodite računa da i ja imam neku granicu strpljenja.)
…Evo završavam gospodine predsedavajući, ja neću glasati za ovaj amandman, jer sumnjam da su ovi volonteri koji rade kod gospodina Vučića, Stros Kan, Guzen Bauer i Fratini, juče sam čuo od Olivera Antića da su oni istraživali kiparske pare pre 12 godina.
Znači pre 12 godina su se naplatili, pa će sada avansno da rade. E, pa neću glasati za ovaj budžet, a predlažem ovaj amandman, jer smatram da imaju pravo ljudi u Kruševcu gde da rade. Da imaju pravo ljudi u Ćićevcu da završe fakultet, vrate se u svoje mesto i da rade. Da imaju u Arilju ljudi pravo da se zaposle, da ne moraju da čekaju samo javna preduzeća, nego imaju pravo da rade.
Posebno sam skandalizovan ovim odlukama o ne povećanju penzija. Realno ste predvideli inflaciju od 13%, a smanjujete njima penzije, povećavate, ne u skladu sa inflacijom, nego mnogo manje. Šta sada da kažu penzioneri? Pa ja imam u porodici penzionere. Svako od vas ima nekog penzionera u porodici i familiji.
Penzioni fondovi su bili najbogatiji fondovi Republike Srbije.
Znate ko ih je opljačkao? Ovi sa bedžom. Oni su uzeli penzione fondove. Sada nema para za penzije. Nema tog zamajca koji valja zaustaviti.
(Predsedavajući: Gospodine Milivojeviću…)
…Hvala. Završavam.
Dakle, ja predlažem svima vama koji imate kod kuće penzionere, koji imate majke, očeve, roditelje, tetke, teče, strine, da njihovu decu ne zapošljavate u javnim preduzećima, nego da se vratite kući i da im kažete – nismo hteli da glasamo za onaj budžet, jer smo hteli da vama penzije prate troškove života, jer nam je stalo do vas, da vodimo računa o vama i da brinemo o vama. Zato glasajte za ovaj amandman. Hvala.

Poštovani gospodine predsedavajući, reklamiram član 108. – o redu na sednici Narodne skupštine stara se predsednik Narodne skupštine ili predsedavajući. Da bih ja vama olakšao posao, da znate kada ja govorim, nikada se ne obraćam vama. Naprotiv, smatram da u ovoj sali sedi najodgovornija politička stranka za zbivanja u Srbiji, još manje se obraćam ministru Krstiću. Odmah da znate, kad god se obraćam vama, obraćam se preko puta, poslanicima koji sede preko puta mene iz SNS, vama kao stranci, kao glavnoj, stožernoj stranci vlastodržačke koalicije.

Poštovani gospodine predsedavajući, imao sam jednu dobru učiteljicu u osnovnoj školi, Bog da joj dušu prosti, Rosica Lazić i ona kaže – bilo je đaka kod mene koji završe samo prvo polugodište prvog razreda i onda čitaju samo do prvog polugodišta. Postoji ovde, za one koji pažljivo čitaju, nešto što se zove ispravka amandmana. Ne znam da li se na farmi uči čitanje ili se ne uči, ali se u školi uči.
Ko god je išao u školu, učio ćirilicu, mogao je da pogleda da za ovaj amandman postoji ispravka amandmana, koju sam takođe podneo ja. Žao mi je što ljudi, poluintelektualci, samo polovično čitaju. Ima ljudi koji su ovo pročitali, kao što su pročitali ljudi iz Vlade, pa na moj amandman nisu na ispravku dali odgovor. Ćutanje je znak prihvatanja svuda u svetu, tako da sam ja razumeo da je Vlada prihvatila moj amandman i nema potrebe tako da kritikujete grubo Vladu. Nemojte da ih kritikujete, to su pametni ljudi, to ste u pravu, nisu pročitali pažljivo, ja sam dao ispravku, ali ako imate baš tako jake reči kritike za Vladu, onda lepo glasajte protiv te Vlade. Nemojte da ih ovako kritikujete. Nije lepo. To gledaju građani Srbije, pa su u čudu kako poslanik koji najglasnije brani vladajuću većinu ovako kritikuje Vladu. Nije primereno.
Ovde ipak sede ljudi koji pažljivo čitaju, u Vladi sede ljudi koji takođe pažljivo čitaju, u odboru takođe. Dali su ljudi odgovor na prvi amandman. Dao sam ispravku amandmana. Na ispravku amandmana nije bilo odgovora. Razumem vas zašto kritikujete Vladu, ali tu kritiku, tu brigu za selo pokažite kad nećete glasati za Vladu, a glasati za moj amandman. Hvala.

Poštovani gospodine predsedavajući, vrlo kratko.
Gospodine ministre, vrlo kratko, pošto mi je ostalo još malo vremena imam tri pitanja. Prvo pitanje, vi znate da postoji Zakon o zapošljavanju invalida i obaveza da se invalidi zaposle, na određen broj zaposlenih svaka organizacija, svaka firma, mora da zaposli osobu sa invaliditetom. Kada imamo takav zakon, sada vas pitam, imamo recimo situaciju da u Brusu imamo nekoliko osoba sa invaliditetom i tamo su sve firme zaposlile određen broj ljudi. Zakon nalaže da treba zaposliti neke osobe. Postoji spremnost lokalne sredine da im se pomogne. Kako ćemo taj problem da rešimo kada imamo ovakav zakon?
Drugo pitanje, zamislite Brus ponovo. Bude jaka zima ove godine, zaveje onaj putni pravac između Brusa i Jarma i Kopaonika i potrebno je da se zaposle ljudi koji će čistiti sneg u javnom komunalnom preduzeću, ali ne honorarno postoji potreba da to ne budu sezonski radnici. Dok vi date rešenje, dok zaseda Vlada, tamo će put biti neprohodan?
Treće pitanje ili konstatacija, pošto mi komuniciramo sa građanima u toku sednice, ja upravo komuniciram sa gospođom koja radi u „Železnicama“ Srbije i ona mi kaže – ja danas ne mogu da odem kući, jer čitavog dana pišem rešenja. Preko 260 rešenja sam napisala do danas za prijem novih radnika, dok se ne donese zakon koji donosite. Proveriti koliko i dajte nam odgovor kad god uđete u Skupštinu, za mesec dana, koliko je juče, prekjuče i nakjuče zaposleno ljudi u „Železnicama“ Srbije, dok se čeka donošenje ovog zakona? Hvala.

Poštovana gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, ali pre svega građani Srbije, dragi penzioneri, imam penzionera u kući, svoju majku, imam u komšiluku penzionere i sećam se kako su ti penzioneri preživljavali sa penzijom od pet maraka, i sećam se ko je odgovoran za penziju od pet maraka.
To su oni koji danas najglasnije pozivaju na cunami. Žao mi je, pomenuću sa imenom i prezimenom, gospodine Babiću, neki nisu preživeli cunami vaše Vlade. Ne neki, nego mnogi cunami devedesetih godina nisu preživeli. Ni penzioneri, ni neki drugi.
Predao sam amandman da se alineja jedan i dva brišu, jer u 2014. po najavama prvog potpredsednika Vlade nas čeka najžešći udar ovih katastrofalnih ekonomskih mera Vlade Republike Srbije. Zašto da teret vaše nesposobnosti plaćaju najstariji građani? Zašto oni koji su marljivo radili čitavog života i ulagali u penzione fondove, koji su za prošlog mandata opljačkani, zašto ti ljudi danas da trpe i da nose breme vaše nesposobnosti i odgovornosti?
Nismo mi plašili građane nego smo im govorili istinu, a istina je da će kao i uvek vaša lažna obećanja platiti najskuplje najstariji, oni koji ne mogu da se bune, oni koji ne mogu da izađu na ulicu, oni koji ne mogu da kupe lekove kada im smanjite penzije, oni koji strahuju kako će sa svojom penzijom otići u prodavnicu ili na pijacu. Znate penzioneri, danas ste možda kupili pet jabuka, već od 1. januara ćete kupovati četiri jabuke. Jedne ćete morati da se odreknete. Ako vas ima petoro ili četvoro u kući, vi ćete kupiti, jednu će vam pojesti ova Vlada i to svakog dana.
To je cena onih neispunjenih, izneverenih obećanja od strane SNS. To je cena ovog ultra stranačkog sukoba u SNS-u koji će se razrešiti na Skupštini 25. januara. To je ta podela među vama koju pokušavate da prikrijete i o čemu ne želite da govorite, a govorite o penzijama.

Poštovana gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, meni je drago sa svakim s kim sam bio u zagrljaju dok je taj zagrljaj bio čvrst i iskren, te koje smo prigrlili pripremili smo da potpišu Briselski sporazum, kao što smo i vas pripremili kada smo vam pružili ruku i pokazali evropski put. Kada smo bili u koaliciji sa SPS zajedno smo čvrsto držali evropski kurs i socijalno odgovornu vladu pa smo penzije povećali 10% u prvoj godini mandata naše Vlade i na to su i kolege iz SPS i ja ponosni. Kada smo bili u koaliciji zajedno nema ni jednog akta, papira, dokumenta koga bi se postideli. Vi ste ih pokvarili kada ste bili u koaliciji sa njima 90-tih godina. To su divni ljudi, ali nisu mogli sa ovima sa bedžom. Loše društvo ih je tih godina pokvarilo. To je problem. To morate da shvatite.
Gospodine Babiću, vodili smo socijalodgovornu politiku u vreme najveće krize. Nismo naplaćivali teret krize preko grbače najsiromašnijih. Nismo dozvoljavali da naši penzioneri ne mogu da kupe lekove. Da li je to socijalno odgovorna vlada kada pacijenti čekaju na citostatike, kada cela država skuplja novac da decu pošaljemo na operaciju u inostranstvo? Da li je to socijalno odgovorna Vlada? Da li je socijalno odgovorna Vlada ona koja priprema da otpusti 60.000 ljudi? Mislite da je to samo 60.000 ljudi, pa nije. Kada budete otpustili radnike „14. oktobra“, onda mogu da zatvore sve pekare pored „14. oktobra“. Svi privatnici više neće imati posla. To je mnogo više od 60.000 ljudi.
Gde će raditi svi oni ljudi u privatnom sektoru kada ne budu imali kome da daju svoje usluge? Nigde i oni će ići na ulicu. To je socijalno neodgovorna Vlada i to je problem koji vi ne možete da shvatite.

Poštovana gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, danas ćete u ponoć 6. decembra dobiti šestodecembarski harač u vidu povećanja PDV-a.
Tako to izgleda kada neki građani Srbije poveruju u priče o hlebu za tri dinara. Sećate se kako se završila priča o hlebu za tri dinara. Završila se time što hleba nije bilo negde. Isti ovi ljudi koji danas vode Republiku Srbiju i tada su vodili. Tako to izgleda. Znate, nekad oni kažu – ne, nismo mi ti, mi smo sada neki drugi. To vam je kao kada imate kravu Šarku, ona daje tri litre mleka i ima genetski potencijal da može da dâ samo tri litre mleka, a onda joj neko promeni naziv u Belka i očekuje da će dati 20 litara mleka. Nema tog mleka. Nema te vode i te Save i Dunava koja će vam oprati obraz pred građanima Srbije posle ovoga.
Kako mislite da pravite od Srbije Silicijumsku dolinu sa povećanjem PDV-a na računare? Nikako. To je samo prazno obećanje.
Danas ste akcijom „Grom“ probali da ovu sramotu zamaskirate. Pa, vide građani Srbije šta radite i ne možete da ih prevarite. Dosta je više toga.
Ide 25. januar, rasplet kod vas. Da vidimo ko će da pretekne, ko neće, pa da idemo lepo na izbore sa onima koji preteknu, da li Toma Nikolić, da li Aca Vučić, nama je svejedno, jednako je loše.
Šta da vam kažem za kraj? Srbija je danas država sa najvećim udelom crnog tržišta sive ekonomije. Na crnom tržištu obavlja se 31% prometa. Ponovo su pretrpani automobili koji idu preko Horgoša koji odlaze u Segedin po hranu, isto kao i prošlog puta za vašeg prošlog mandata, samo što ovog puta još uvek ima benzina i nafte. Nema onih šerpi, lonaca, flaša, kuvanih od dve litre, da se građani Srbije snabdeju sa gorivom. Tako to izgleda. Mi za ovo nećemo glasati. Ja sam tražio smanjenje na 7%. Ko brine o standardu građana, videće se u ponoć, kada budemo glasali.

Poštovani gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, meni je žao što su u sali samo predstavnici Nikolićeve frakcije, SNS, što nema Vučićeve frakcije i voleo bih da svi čuju ovaj amandman, danas građani Srbije, narkodilere udario grom, a ta grmljavina, večeras taj grom udara profesore, lekare, rudare, hlebotvorce. Danas grom udara po vašem novčaniku i dok se ovde neki raduju i smeju građanima Srbije koji će ostati bez novca da plate lekove, komunalne usluge, dok se neko raduje što profesori neće moći da podmire sve svoje potrebe, ja se solidarišem sa tim, sa slojem naših ljudi i taj sloj stanovništva ima pravo na dostojanstven život.
Nažalost, prošli put su ovi koji danas kreiraju ekonomsku politiku i političku zbilju, da bi se osvetili profesorima, doneli Zakon o univerzitetu, najsramniji Zakon o univerzitetu, da bi se osvetili novinarima, Aleksandar Vučić je doneo Zakon o informisanju. Danas ih lupate porezom, jer to je biračko telo koje nije vama naklonjeno. Naravno, da tim ljudima imate težnju da se osvetite povećanjem poreza.
Žao mi je što tu nisu predstavnici ove druge frakcije, oni makar malo više imaju razumevanja za potrebe građana, ali su verovatno otišli da pripreme strategiju kako da vas počiste 25. januara na izbornoj Skupštini Srpske napredne stranke, a ja kažem – nekorektno je ovo što radite. Malopre ste plakali nad sudbinom privatizacije. To kažite Aleksandru Vučiću na stranačkom skupu, jer on kaže da je privatizacija „Henkela“, dobra privatizacija, a vaš poslanik malopre kaže da je loša privatizacija.
Na kraju, apsurdnost mere koju vi navodite kao ušteda…
(Predsedavajući: Vreme, gospodine Milivojeviću.)
Hajde malo da ih smirimo pa ćemo da zaustavimo vreme, hajde niste na stranačkoj skupštini…

Gospodine predsedniče Narodne skupštine, dame i gospodo narodni poslanici, ali pre svega građani Srbije, vi koji 50, 60, 70 godina čekate da vam se vrati dedovina i očevina, nad čijom su sudbinom neki malo pre gorko plakali, sada ćete još čekati. Čekaćete da se ova Vlada nakani, da ispravi one istorijske nepravde, a ta Vlada je sastavljena od onih istih ljudi kojima na pamet nije padalo da te istorijske nepravde, to poniženje, to naružavanje dostojanstva naših građana koji su obespravljeni otimanjem imovine, nikada niste želeli to da ispravite.
Nije vam palo na pamet za prošlog mandata da imovinu vratite manastirima i crkvama na KiM. Da ste to tada uradili, ne bi sad Hašim Tači otimao ono na šta imamo tapiju da je naše. Poklonili ste Hašimu Tačiju zemlju i to ste svesno uradili. Tako ste rasprodavali dedovinu i očevinu, vi koji plačete nad sudbinom Srbije danas, nad sudbinom očevine i dedovine.
Pitam vas – da li vam je to deda ostavio Pećku patrijaršiju, Dečane, Gračanicu? Da li vam je to očevina? To ste poklonili. Menjali ste Pećku patrijaršiju za stanove od tri ara i to treba da vas bude sramota. Danas onim ljudima kojima ste mogli da vratite imovinu, nećete da vratite.
Pozivam svoje prijatelje iz SPO da ipak glasaju za ovaj amandman, da ne podrže ovaj sraman zakon. Pozivam vas da pognete glavu dole i gledate u pod, sram vas bilo, jer ste rasprodali sve što ste mogli da prodate, za šta su milioni građana poginuli, a ne da mi dobacujete.
(Predsednik: Nemojte da govorite na takav način.)
Razumem vašu žurbu da se 25. januara obračunate među sobom, ali nas pobediti nećete, niti ove ljude kojima ste oteli imovinu.
(Predsednik: Vreme.)
Oteto je prokleto.

Poštovani gospodine predsedniče Narodne skupštine, samo istine radi, DS je predložila i donela ovaj zakon sa svojim tadašnjim koalicionim partnerima za vreme mandata prošle Vlade. Tu su istorijske činjenice koje niko ne može da opovrgne. To smo uradili onoga trenutka kada smo konačno našli snage i resursa da ispravimo istorijsku nepravdu.
Nažalost, mnogi naši građani nisu dočekali da se ta istorijska nepravda prema njima ispravi. Nisu mnogi dočekali. Oni koji su umrli sanjajući pre svega da im se vrati oteto dostojanstvo, da im se vrate građanska prava, pa tek onda imovina, nisu to dočekali.
Ja sam danas tužan. Danas je tužan dan za Srbiju. Danas gromovi biju po grobovima naslednika, tvoraca, najčestitijih ljudi ove zemlje. Danas ljudi ponovo postaju svesni da vi one nepravde koje niste hteli da ispravite tokom devedesetih godina, nemate snage i kapaciteta da uradite to ni 2013. i 2014. godine. Naprotiv, vi jednostavno počivate na tome da je nepravda vaše najjače oružje.
Poručujete građanima Srbije da tako izgleda vaša pravda, da tako izgleda vaš smisao i osećaj za ispravljanje istorijskih nepravdi, da tako hoćete da preokrenete tok istorije, kako neko reče. Pa, ne preokreće se tako točak istorije, niti se tako zaustavlja onaj zamajac o kome ste danas govorili, koji neprekidno očigledno ovde radi na štetu te građanske Srbije, poštene, vredne, čestite, koja je u krvi, trudu, muci i znoju sticala svoja imanja.

Poštovani predsedavajući prof. dr Popoviću, gospodine ministre Krstiću, dame i gospodo narodni poslanici, rasprava o budžetu je, uz raspravu o izboru i rekonstrukciji Vlade, najvažnija parlamentarna rasprava i najvažnija debata koju vodimo u ovom visokom domu. Stoga vas molim, gospodine Krstiću, da se pokažete ne kao sin, nego kao tata za gospodina Vučića i za gospodina Dačića i da ih u petak,kada budemo raspravljali o budžetu, dovedete ovde, jer mi hoćemo raspravu o budžetu zajedno pred premijerom i pravim predsednikom Vlade, gospodinom Vučićem. Imajte to na umu kada dođete u petak.
Dakle, svako ko želi da kritikuje ovaj budžet, a budžet je sraman, mora da zna da je ovo četvrti budžet za dve godine.
U demokratski uređenim društvima svaka vlada izglasava četiri budžeta i nakon toga pada, menja se ili se raspisuju izbori. Mi smo stigli do četvrtog budžeta i očigledno je da je vreme da Vlada padne. To smo videli juče kada vladajuća većina nije mogla da sakupi kvorum kako bi počela sa radom.
Naravno, na početku svog izlaganja kazaću vam jednu veoma važnu poruku. Svako ko želi da kritikuje ovaj budžet, svako ko želi da ispolji svoja socijaldemokratska opredeljenja kada je reč o ovom budžetu, neka ta svoja opredeljenja dokaže tako što neće glasati za ovaj budžet, a ne tako što će se udarati pesnicom u grudi, zaklinjati nad parolama o pravima radnika i pevanjem internacionale. Ta su vremena prošla i ona su iza nas.
Gospodo naprednjaci, vaš budžet je u rangu satire, jer to vam je kao da u XXI veku imate pristup najeminentnijim stručnjacima u oblasti medicine, a vi se usled bolesti obratite za pomoć seoskom vraču i onda vam seoski vrač kaže – ne znam uzroke bolesti, ne znam da vas izlečim, nemam terapiju, ali vam kažem da ćete sigurno umreti i ja sam dobar vrač zato što vam govorim istinu. Pri tome, bolest se sa uspehom leči u modernom svetu. Uz to, mi smo je već i preležali za mandata istih ovih ljudi koji danas čine Vladu Republike Srbije.
Dakle, nemojte se zanositi idejom da ste nam kazali neku veliku stvar time što ste nam kazali istinu. Istina je da ste nesposobni da rešite ekonomske probleme i to građani Srbije svakog dana vide.
Ono što moram da vam kažem, ako ne verujete meni, pogledajte šta je uradila Vlada Islanda. Island se takođe nalazi u ogromnim ekonomskim problemima. Danas je Vlada Islanda obnarodovala metode i mere za privredni oporavak, gde kaže da će građanima otpisati hipotekarne kredite i osloboditi ih obaveze da plaćaju poreze tokom tri godine. Učite od boljih od sebe.
Dame i gospodo narodni poslanici, a pre svega građani Srbije, ovaj budžet izglasavamo u dramatičnim okolnostima, kada je jedna ministarka iz ove Vlade izašla pred građane i kazala da jedan ministar ne radi u interesu građana Srbije i da u inostranstvu zastupa neke druge i nečije druge interese.
Sada vi od nas tražite da tom ministru damo budžet i da mu damo novac poreskih obveznika? Da li zaista mislite da bi igde u svetu posle takve izjave Vlada opstala?
Vi sada želite novac poreskih obveznika za ministra koji ne znamo kako se zove, koji ne zastupa interese građana Srbije u svetu. Pa, čije interese zastupa? Hašima Tačija? Da li treba njemu da daju poreski obveznici Republike Srbije novac? To je sramotna izjava i ne treba gospodin Dačić da se pravda da ne može da čita misli ministarke. Pa, neka pročita diplomatsku poštu i neka nam odgovori ko je taj ministar koji ne radi u interesu građana Srbije kako ne bismo ovde novac poreskih obveznika prelivali zarad nečijih drugih interesa.
Naravno, ta ista ministarka je prosto genijalna. Ona je pre par dana prilikom proslave petogodišnjice, onako egzaltirana valjda u toj rođendanskoj atmosferi saopštila da će građani Srbije dobiti sve ono što već imaju i što su dobili kroz druge zakone i to je manir ove Vlade, ali nije rekla građanima Srbije da će dobiti i ono što niste obećali, a to je povećanje PDV-a na mleko. To je tema. Povećavate PDV na mleko, šećer, ulje, osnovne životne namirnice, komunalne usluge, računare, lekove i, što je najvažnije, prvi potpredsednik Vlade gospodin Vučić je izjavio da te mere uopšte neće pogoditi naše penzionere. Pa, opšte je poznata stvar da penzioneri ne kupuju lekove. Pa, oni nemaju uopšte komunalnu uslugu u svom troškovniku. Oni ne jedu ulje, šećer, ne piju mleko. Taman posla da to pogodi naše penzionere, pa kad još uz to dodate i uvoz genetski modifikovane hrane i istraživanje nikla, pa kada genetski modifikujete našu naciju, to je vekovna težnja našeg naroda, onda će genetski mutanti u još većem procentu da glasaju za vas.
Šta da kažemo o povećanju PDV-a na računare? Internet i računari su najveći protivnici svake diktature i zato treba povećati PDV, da bi ta sredstva tehnološke komunikacije bila nedostupna građanima. Ako ne verujete meni, pogledajte šta rade vaši uzori u Severnoj Koreji. Nema interneta, nema računara. To je napredni uspeh napredne Vlade. Pod vašem naprednom vlašću samo cene napreduju. Srbija napredno nazaduje i to je vrlo ozbiljna tema kada govorimo o budžetu.
Naravno, svaki diktatorski režim internet i računare doživljava kao veliku prepreku, ali moram da vas pitam kako će Srbija postati silicijumska dolina sa 20% PDV na računare? Koga vi zavitlavate?
Što se ne probudite jednom? Vas pitam kako ćete to da uradite? Zašto doživljavate građane Srbije kao stado? Ovce možete šišati svakog proleća, ali ih odrati možete samo jedanput u životu i posle toga ovce više nema. Vi niste pastiri ovoga stada. Vi ste samo legitimno izabrani predstavnici naroda koji treba da ovu državu povede napred.

Izvinjavam se, evo nastavljam tamo gde sam stao. Šta da vam kažem o ovoj zabrani zapošljavanja za mlade ljude koji završe fakultet? Zamislite neko ko završi fakultet, vrati se u Vrnjačku Banju, gde on da se zaposli? Ne može u školi, u osnovnoj, u srednjoj, u komunalnom, EPS-u, Pošti, „Srbijašumama“ domu zdravlja, vrtiću, miliciji. Gde taj čovek da se zaposli? Kakvu poruku šaljete tim ljudima koji završe fakultete, koji se vrate u svoja mesta - vratite se i dve godine nećete nigde raditi, a nećete imati ni internet da komunicirate s vršnjacima da vidite kako je tamo lepo i kako se oni pate na trulom zapadu.
Kakva vi u stvari rešenja nudite kroz set poreskih zakona? Ovi poreski zakoni u stvari su abraka-dabraka i hokus-pokus rešenja. Štros-Kan, Guzenbauer i svi drugi koje ste pominjali kao naše spasioce u stvari su samo zečevi, izvučeni iz istog onog mađioničarskog šešira iz kog je izvučen hleb za tri dinara, granica na Karlobagu, sto milijardi stranih investicija, kanal od Beograda preko Dragobudža, do Soluna. Počeli ste mandat skandalom koji je mogao da destabilizuje ovu državu lažima o izbornoj krađi. Nastavili ste aferu o prisluškivanju. Okliznuli ste se o bananu. Nastavili ste sa aferom aflatoksin, a mandat završavate ministarkom koja kaže…
(Predsedavajući: Tema.)
Mandat završavate rečenicom gde jedna ministarka kaže da jedan ministar ne radi u interesu građana Srbije, a od nas tražite mandat i poverenje da vam glasamo ovaj budžet. Zašto potcenjujete inteligenciju građana Srbije sa ovakvim rečenicama? Mi ne možemo da vam glasamo za takav budžet.
Šta da kažem o stranačkim jurišnicima? Kažete – smanjili ste plate. Pogledajte ove plate ovde. Kaže – Dejan Đurđević 454.356 dinara. Niste bili u Srbiji, gospodine Krstiću, da gledate kako su vaše sada stranačke kolege u nesvest padale ovde. Još im čvoruge nisu zacelile koliko su udarali glavama u klupu kada su čitali kolike su plate. Rekli su – mi kada dođemo na vlast, to ćemo odmah da ukinemo.
(Predsedavajući: Tema.)
To je tema. Tema su plate i plate koje se ograničavaju i za koje kažu da će se ograničiti, ali će se plate ograničiti lekarima i profesorima, a ne članovima upravnih odbora SNS. Njihove će plate ići astronomskom brzinom u vasionu, pa će se u Bajčetini napraviti opservatorija pored crkve, da građani mogu da posmatraju plate kroz teleskop kolike su članovima SNS, a slobodni pad ćemo gledati iz cele Srbije celim okom na sledećim izborima.
Za kraj, imam za vas pitanje, gospodine Krstiću, da li ste čuli nekad za inflaciju od 330% vi kao ekonomski stručnjak? Verovatno ste čuli, ima toga. Da li ste čuli za inflaciju od 563.330%? To je već hiperinflacija.
Da li ste čuli za zemlju na brdovitom Balkanu, koja je imala hiperinflaciju od 116 biliona, 546 milijardi, 906 miliona, 563 hiljade i 333 procenata? Znate koja je to zemlja? Srbija. Znate ko je tada vodio? Tomislav Nikolić, Aleksandar Vučić, Jorgovanka Tabaković i sada u njihovo ime nama predlažete budžet i kažete – ovaj će biti bolji. Sada ćemo bolje voditi ekonomsku politiku.
Gde je ona koleginica što se malopre onesvešćivala ovde kada je čitala da smo ostavili budžetski deficit? Znate koliki je tada bio budžetski deficit? Bio je 120%. U Japanu bi ministar harikiri izvršio kada bi imao toliki budžetski deficit, a mi smo kod nas mrtvi hladni to zaboravili, došli ovde da držimo predavanje DS kako je ona zla, loša i pokvarena. Takvu su nam državu ostavili za prošlog mandata, sa budžetskim deficitom od 120% i sa ovom hiperinflacijom koju profesor Popović, bio profesor ili doktor, ne može da objasni svojim studentima. To ne može niko normalan ljudima da objasni kako je država preživela, kako je opstala sa takvom hiperinflacijom.
Završiću ovim. Nedavno su vaše koalicione kolege i partneri sekli jedan hrast star 600 godina. Kad bih ja živeo kao taj hrast 600 godina, možda bih vas pustio da se učite na meni. Četiri godine u životu hrasta od 600 godina nisu mnogo. Nažalost, moj ljudski vek je mnogo kraći i ja ne mogu da vam dam mandat ni glas za ovaj budžet. Hvala.

Gde si sada, Branislave Nušiću, pa da vidiš kako je SNS u jedno delo spojila „Sumnjivo lice“ i „Gospođu ministarku“? Taj isti Branislav Nušić je napisao „Hajduke“. Ima tamo u „Hajducima“ jedan lik, zove se Sima Gluvać. Njega kad profesor pita istoriju, on ne zna istoriju, odgovara biologiju. Kad ne zna biologiju, on odgovara geografiju. Njega su izlečili profesori onom starom srpskom narodnom metodom. Pročitajte „Hajduke“, koristiće vam u životu, ali nemojte se ponašati kao hajduci kada glasamo o budžetu i kada predlažete budžet.

Za vas, moram da vam nekoliko stvari kažem. Kada ste pre samo par meseci rekonstruisali Vladu, mi smo vam tada poslali nekoliko vrlo konkretnih poruka.

Kazali smo vam da nije pravedno da oni koji su zemlju odveli u sunovrat tokom 90-ih godina sada ispravljaju posledice svoje katastrofalne politike koju su vodili. Kazali ste nam na to da nas je obuzela mržnja i da vam zavidimo zato što vas narod voli.

Nakon toga smo vam kazali da se mogu kupiti diplome, ali ne i znanje kako se vodi zemlja, pa ste doveli gospodina Krstića, Guzenbauera, Štros-Kana i ostale o kojima sam već govorio kako sam govorio. Onda smo vam kazali da ljudi koji su za prošlog mandata napravili najveća ekonomsko-materijalna razaranja, teritorijalne gubitke, uz nemerljive ljudske žrtve i patnju naših građana, nemaju pravo da na takav način govore o politici koja je te posledice sanirala.

Vi ste nam onda rekli da ste konsternirani, jer činjenice o posledicama vaše katastrofalne politike su vas uglavnom užasavale. Na to niste imali argumente. Sada vam kažem, kada govorimo o budžetu, nemojte da se okrećete u prošlost. Skinite retrovizore i samo duga svetla i gledajte napred ka svetioniku koji smo upalili 1990. godine, a zove se evropski svetionik. Vi ste ga masovno gasili vatrogasnim šmrkovima i pljuvačkom.

(Predsedavajući: Vreme.)

Kada krenete tim putem, onda vodite računa da se on ne pretvori u stranputicu.