Zahvaljujem.
Poštovani gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, javljam se kao član Odbora za Kosovo i Metohiju. Nužno je da se ovakav gnusan i teroristički, vandalski čin nasrtaja na našu koleginicu, narodnu poslanicu, gospođu Petković osudi, samo moram da podsetim da je gospođa Petković u Odboru za Kosovo i Metohiju vrlo hrabro diskutovala.
Ima nas ovde, u sali, koji smo bili na toj sednici, kad je ukazala na brojne nepravilnosti, na brojna kriminogena ponašanja, na korupciju, kriminal koji je u porastu na teritoriji Kosova i Metohije. Zaista je vrlo odlučno i hrabro govorila i kritikovala sve te negativne pojave.
Ne želim da nagađam ko stoji iza ovog napada, ali činjenica je da se napad desio na teritoriji Kosova na kojoj žive isključivo Srbi, u srpskom okruženju, među srpskim kućama, i to dodatno onespokojava i obeshrabruje, unosi nemir, jer kad se to dešava narodnoj poslanici u Skupštini Srbije, šta tek mogu da očekuju drugi građani koji ukažu na zloupotrebe, na kriminal i korupciju.
Mislim da bi bilo dobro da se danas održi sednica Odbora za Kosovo i Metohiju, tu je gospodin predsednik, i mislim da bi bilo dobro da i sa tog odbora iznesemo određene stavove i uputimo određene poruke, jer je potrebno da se počinioci ovog čina što pre otkriju, da se kazne i da država Srbija pokaže da ima institucije kojima štiti svoje građane i svoje poslanike, da pokažemo da niko ne može nekažnjeno nasrtati na državu Srbiju.
Ja vam zahvaljujem.

Poštovani gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, građani Srbije, samo jedna ispravka zaključka Odbora za Kosovo i Metohiju.
Zaključak je bio da se uputi poziv svim građanima koji žive na Kosovu i Metohiji da ne izađu na izbore. To je bio zaključak, znači, ne samo Srbima, nego svim građanima koji žive na Kosovu i Metohiji.

Poštovani gospodine potpredsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, građani Srbije, Demokratska stranka će svakako glasati za ove predloge, ali ovde se otvara umesto jedne stručne rasprave jedna politička rasprava.
Nije bilo dana, nije bilo sata, nije bilo meseca u ovoj skupštini, u ovom zdanju da nismo čuli jadikovanje, plakanje, kukanje, kmečanje zašto Srbije nema Ustavni sud. Evo sada, u trenutku kada Srbija dobija toliko potreban i neophodan Ustavni sud, mi sada imamo jednu političku raspravu da li je taj sud potreban ili nije, imamo jednu raspravu o tome da li taj sud pripada ovoj ili onoj grani vlasti, imamo čak i jedno neprecizno tumačenje Ustava Republike Srbije, koji je vrlo precizno i jasno napisan.
Neki se čak žale i na format Ustava. Znate, mogu da napravim i ustav u formatu skupštinskih vrata, za one koji ne mogu da ga pročitaju. Kod mene u Kruševcu kažu - ko se u manjoj bari udavi, veće mu more ne treba.
Uređenje vlasti, peti deo Ustava, jasno se definišu svi sistemi vlasti, sve poluge vlasti, ali u članu 179. istog ovog ustava, u istom tom malom formatu koji nekima smeta, jasno se kaže da Ustavni sud čini 15 sudija, koji se biraju i imenuju na devet godina. Pet sudija Ustavnog suda bira Narodna skupština, pet imenuje predsednik Republike, a pet opšta sednica Vrhovnog kasacionog suda. Čitam zbog onih koji nisu razumeli.
Onda kaže da Narodna skupština bira pet sudija Ustavnog suda između 10 kandidata koje predloži predsednik Republike. Ovde ću zastati, jer ovde je nastao prvi problem. Jedan od prethodnih govornika je kazao - eto, Boris Tadić je predložio 10 kandidata, a DS ne stoji iza toga.
Znate, u članu 172. Ustava ne kaže da predsednici političih stranaka predlažu sudije Ustavnog suda, jer da to pravo pripada predsednicima političkih stranaka, očekivao bih i da SRS s pravom ima svojih 10 kandidata, da DSS i njihov predsednik da te kandidate, ali Boris Tadić nije predsednik samo DS, on je legitimno izabrani predsednik Srbije, koji je za to dobio poverenje na izborima i njegovo legitimno pravo je da, kao predsednik Srbije, a ne DS, predloži 10 kandidata, od kojih će pet naravno izabrati Skupština Srbije.
U opoziciji je najteže prvih 40 godina, posle ćete se navići, nije to tako teško, ali je dobro opoziciono delovanje, jer onda u opoziciji dobijate jednu naknadnu pamet koju niste imali kada ste bili na vlasti i onda vrlo lako, kada ste u opoziciji, prihvatate jedno teško breme osude drugih, a olako odbacujete jedno lako breme samoosude.
Neću ovde da navodim biografije onih sudija Ustavnog suda koji su bili na vlasti, odnosno vršili funkciju i dužnost sudija Ustavnog suda u vreme kada ste bili na vlasti, niti ću navoditi biografije ministara i šta su radili pre nego što su seli u ministarsku fotelju, ali hoću da prokomentarišem nekoliko stvari vezanih za pisanje tabloida, partijskih glasila, pa i nekih ozbiljnijih dnevnih novina.
Naravno da su neki uplašeni formiranjem Ustavnog suda i izborom sudija Ustavnog suda, i naravno da je krenula jedna negativna kampanja protiv onih ljudi koji će uzeti to mesto, dobiti ga zasluženo u Skupštini Srbije posle glasanja i naravno da nekima ne odgovara da se u Srbiji formira Ustavni sud, jer stanje haosa, stanje opšteg kolapsa svih sistema vlasti nekima odgovara.
Ne želim da ulazim u stručnu raspravu, gospodin Boško Ristić i moji prethodnici iz DS i prethodnih dana su imali vrlo dobru stručnu diskusiju na temu Ustavnog suda, ali ovde smo bili svedoci jedne rasprave o nacionalnom sastavu tog Ustavnog suda, i ko čini i zbog čega čini i da li tu sede predstavnici nacionalnih manjina ili ne. DS smatra da su predstavnici nacionalnih manjina Borisa Tadića podržali ne zbog toga što očekuju nešto da dobiju, a dobili su od DS, pogledajte samo sastav poslaničkog kluba DS – tu su predstavnici svih nacionalnih manjina.
Pogledajte Vladu Republike Srbije. Nije li Rasim Ljajić čovek koga je predložila DS, koliko je meni poznato on je Bošnjak i mi nacionalne manjine ne tretiramo kao trgovačko biračko telo s kojim treba trgovati. Mi nacionalnim manjinama nudimo ruku saradnje koja ih vodi put Evropske unije. Mi im nudimo sigurnost, bezbednost, mi im nudimo ono što nacionalne manjine žele i zbog čega glasaju za nas.
Kada budemo trgovali i želeli da trgujemo, onda ćemo formirati trgovačke kompanije, pa ćemo se baviti robnom razmenom. Naravno, i te kako ćemo voditi računa o našem odnosu prema nacionalnim manjinama, uvažavati ih, imaće nacionalne manjine kao što imaju u svom poslaničkom klubu DS svoje mesto, i odmah da kažem da imaju i druge poslaničke grupe predstavnike nacionalnih manjina, ali neprimerena je rasprava ovog trenutka i svoditi raspravu na tu temu.
Veoma sam zahvalan predstavnicima svih nacionalnih manjina koji glasaju za gospodina Borisa Tadića. Veoma ih uvažavam, veoma mi je drago da glasaju za gospodina Borisa Tadića. Razumem njihovu borbu da se pozicioniraju u svom biračkom telu.
Mislim da će kroz predlog Skupštine nacionalne manjine takođe biti sadržane u predlogu za sudije Ustavnog suda i mislim da je jako dobro da ovu temu i ovu raspravu okrenemo u stručnom, a ne političkom pravcu. Jer postojanje Ustavnog suda, odnosno njegovo nepostojanje do sada jeste možda bila politička tema, ali da sada ipak to okrenemo u jednom stručnom pravcu i da se ne svodi rasprava na to ko ima pravosudni ispit ili nema. Mene ne bi čudilo da se neki, koji nam ovde prosipaju pamet da sudije Ustavnog suda kao profesori pravnog fakulteta treba da imaju pravosudni ispit, ne zapitaju kako je Slobodan Jovanović došao na novčanicu od 5.000 dinara, a nije imao pravosudni ispit.
Razne druge teorije i teme možemo ovde čuti, ali mislim da je tema ovde sasvim drugačija, da je tema ovde Ustavni sud, da je ovde tema pre svega da li je gospodin Boris Tadić imao pravo da predloži ili nije. Jeste, to pravo mu je dao Ustav i mislim da tu više ništa nije nejasno. Evo i gospodin Moma Marković se slaže sa mojim mišljenjem, zahvaljujem.
Dakle, meni je drago da praktično ovde imamo jednu jasno definisanu poziciju da je gospodin Boris Tadić, po svojim ustavnim ovlašćenjima, predložio stručne ljude za sudije Ustavnog suda. Naravno, imamo strah onih koji se plaše od funkcionisanja Ustavnog suda, koji će pokušati da ovu instituciju, pre nego što se ona i ustoliči, već na ovaj način i ovakvim raspravama diskredituju.
Pozivam poslanike da glasaju za ovo i uveravam građane Srbije da je veoma bitno i veoma važno da Ustavni sud profunkcioniše, jer on je jedan od temelja na kojima počivaju sve demokratski uređene države.

Poštovani gospodine predsedniče Narodne skupštine, uvaženi gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, građani Srbije, u ime poslaničkog kluba DS predložio bih, ako ste saglasni, da danas malo radimo po tačkama dnevnog reda, a da poslanička pitanja i prisustvo ministra ostavimo za onu tačku Poslovnika koja definiše poslanička pitanja.
Javio sam se po povredi Poslovnika, člana 104, da ne bude da me neki podsećaju da ne znam zbog čega sam se javio. Zaista bih voleo da iskoristimo prisustvo ministra i volju i nameru da pokažemo građanima Srbije da smo spremni da radimo i da raspravljamo samo o tri amandmana na postojeći zakon, jer su poslanici SRS predložili određene amandmane, i da pokažemo dobru volju da stvari u Srbiji pomeramo napred.
Onda da iskoristimo prisustvo ministra i da drugi deo sednice iskoristite za pitanja koja želite da postavite ministru, jer DS nikada nije izbegavala da odgovara na pitanja opozicije. Nemojte da mi dobacujete da je to moj ministar. Dušan Petrović je ministar svih građana ove zemlje, a ne ministar DS ili moj.
Za kraj ovog svog javljanja po Poslovniku, koristim priliku da svim građanima Srbije, koji danas slave svetog Apostola i Jevanđelistu Luku, čestitam krsnu slavu. Naročito ovo pravo koristim da čestitam krsnu slavu onim svojim prijateljima, rođacima, familiji, kumovima sa Kosova i Metohije, koji su proterani 1999. godine kada je DS bila u opoziciji i ne snosi odgovornost za njihovo proterivanje sa Kosova i Metohije.
Čestitam krsnu slavu i porodici Petković, čiji je sin 1999. godine poginuo na Kosovu i Metohiji, pa će njemu na zadušnice odneti slavski kolač na grob i pomoliti se za upokojenje njegove duše. Ali, pomolićemo se mi i za duše onih koji su odgovorni za njegovu smrt. Hvala.

Zahvaljujem, poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, građani Srbije, očigledno su neki pomešali skupštinsku salu sa salom sednice skupštine opštine i ponašaju se kao da se nalaze u lokalnom parlamentu. Ovde imamo čak i deljenje moralnih lekcija od stranke koja je izmislila i implementirala izbornu krađu na izborima tokom devedesetih godina. Samo ću podsetiti građane Srbije, ne šta se dešava u lokalnim parlamentima, a svako od nas zna šta se dešava u lokalnim parlamentima... Dolazim, na sreću, iz grada gde SRS doskoro nije ni imala odbornika, pa i sada participira u najmanjem mogućem broju u tom parlamentu. Želim da govorim o nečem drugom.
Dobro je kada neko bude u opoziciji, jer opoziciono delovanje vrlo često budi mudrost Dalaj Lame kod mnogih poslanika u ovoj sali. Imamo pokušaj da nam ljudi koji su implementirali, izmislili i patentirali izbornu krađu sada drže moralne lekcije o poštenju, o moralu, o etici. To nam govore ljudi zbog čijeg političkog delovanja je milion ljudi stajalo pred Saveznom skupštinom 5. oktobra 2000. godine, zato što su izbori bili pokradeni. Ovde sedi predstavnik CESID-a vrlo često, gospodin Miloš Todorović, a jako mi je drago što je ovde, jer morala je da se formira čitava jedna organizacija koja će pratiti tok i rezultate izbora kako bi građani konačno znali ko je u Srbiji odneo pobedu na izborima.
Moram da napomenem da DS ne želi da učestvuje u ovoj raspravi, niti inicira ovu raspravu. Mi želimo da raspravljamo o onim tačkama koje su na dnevnom redu. Nažalost, nekima to nije u interesu, neki se plaše predsedničkih izbora, jer im kandidat još uvek nije završio Pravni fakultet, a trudi se da se dogovori i sa našom Majom i da vide ko će da bude kandidat i ko će bolje da izgubi od Borisa Tadića. Naravno, razumem strah od predsedničkih izbora, strah je dobar ko ga poznaje. Još uvek se nisu oporavili ni od prethodnog debakla na izborima.
Sada žele po svaku cenu da spreče da se život pomera napred i nabolje, žele da Srbija stoji u mestu i da se bave njihovim lokalnim problemima, njihovim unutarstranačkim problemima. To je legitimno pravo opozicije.
Međutim, voleo bih da se bavimo onim suštinskim problemima zbog kojih mi ovde sedimo, da raspravljamo o tačkama koje su na dnevnom redu. Nikako nećemo izbeći ni ovu raspravu. Nema nikakvih problema da i u ovoj raspravi učestvujemo sa vama, naravno, ne na vaš način, isključivo jezikom argumenata i činjenica, a ne jezikom nagomilane bahatosti, primitivizma, obmane ili laži. Želim da napomenem, DS ne želi da inicira ovu raspravu, ali ne želi ni da ćuti kada se iznose ovako teške neistine i optužbe na račun Demokratske stranke.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, građani Srbije, jako mi je drago što laži SRS nikada ne mogu da proizvedu efekat koji može da proizvede moja istina na njih.
Dakle, danas, u 21. veku, lako je naučiti prostaka, lako je naučiti i divljaka, ja sam diplomirani inženjer poljoprivrede, lako je naučiti životinju, ali jako je teško naučiti onoga koji, sam neuk, želi da deli lekcije drugima i da se pokazuje kao učitelj sa ove govornice. To je, maltene, nemoguća misija.
Istovremeno, treba prokomentarisati i određene izjave. Evo, gospodin Avramović se javio za reč, jako mi je drago da se javio za reč, i kaže da je u njihovo vreme život imao jednu određenu cenu i vrednost, mislim da je 100.000 bilo isplaćeno za ubistvo Ivana Stambolića na Fruškoj gori u njihovo vreme, dakle 100.000 je vredeo život predsednika Republike. I, treba podsetiti građane Srbije da je u vreme kada je SRS bila na vlasti na Fruškoj gori, nedaleko od Rume, zakopan Ivan Stambolić.
Istovremeno, gospođa Vjerica Radeta je izašla za ovu govornicu i kazala da ja imam restoran u kome služim pseće meso. Moja obaveza kao građanina Kruševca je da zaštitim interes grada iz kog potičem. Gospođo Radeta, u Kruševcu ne žive prostaci koji jedu pseće meso. U Kruševcu žive ozbiljni i odgovorni ljudi koji znaju šta je dobro za ishranu a šta ne, a još više znaju, gospođo Radeta, šta je dobro kad treba da glasaju, a šta nije dobro, pa zato glasaju za DS a ne glasaju za vas.
Istovremeno, čudi me da vam sada smeta moj restoran, za vas nisam želeo da iznesem, nije bilo tribine u Kruševcu SRS a da ne dođe gospođa Vjerica Radeta i pojede barem deset pljeskavica; poslednji put je 35 pojela. Evo, imam fiskalni račun. I gajbu piva je pila. Morao je predsednik Odbora, koji je vulkanizer i bavi se uvođenjem grejanja, da razvaljuje aparatom vrata od "juga", da je ubaci. Sad vam ne valjaju moje pljeskavice, a tad su vam bile dobre. I Momiru Markoviću ne valjaju moje pljeskavice, nismo mogli da ga iznesemo iz mog restorana. Dakle, ovo zaista nisam želeo da kažem, ali činjenica je da moram da odgovorim na ovakav način.
Kažem još jedanput, u Kruševcu žive fini, kulturni i vaspitani ljudi. Mi znamo šta je za jelo, a šta nije za jelo i zna se šta je za glasanje, a šta nije za glasanje. Molim vas da o mom gradu pričate sa dužnim poštovanjem, jer grad Kruševac vas je više puta ugostio onako kako treba. Nemojte vređati građane Kruševca izjavama da su to neki primitivci i divljaci koji jedu pseće meso. Kruševljani su ponosni, čestiti ljudu koji znaju šta je dobro a šta ne i znaju da razlikuju dobro od zla. Zahvaljujem se.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, građani Srbije, javio sam se zbog vas, građani Srbije, u ime 445 članova Glavnog odbora DS-a, da vas obavestim da trenutno nije u toku nikakva sednica Glavnog odbora DS-a, jer kada se dešava sednica Glavnog odbora DS-a, onda je to događaj od vrlo velikog značaja za ovu zemlju i za njene građane i to prenose svi mediji. Na tim sastancima i sednicama Glavnog odbora donose se vrlo konkretne odluke, koje imaju i te kako dobre rezultate kod građana i po građane ove zemlje.
Javio sam se da reklamiram povredu Poslovnika, člana 106. Predsedavajući je dužan da poslanicima koji uvredljivo govore o drugim poslanicima izrekne opomenu i kaže da se opomena izriče ako se upotrebljavaju uvredljivi izrazi, ako se iznose činjenice i ocene koje se odnose na privatni život drugih lica.
Molim vas da izreknete opomenu gospodinu Momiru Markoviću i gospodinu Topaloviću, jer ja sam član Glavnog odbora, a nisam član lopovske organizacije. Ja sam član Glavnog odbora DS-a i veoma sam ponosan što sam član Glavnog odbora DS-a, a kada budem želeo da budem član nekog preduzeća, onda ću osnovati sopstveno preduzeće. U Glavnom odboru DS-a sede časni, čestiti i pošteni ljudi. I Zoran Đinđić je bio član Glavnog odbora DS-a, i Boris Tadić, predsednik Republike Srbije, član je Glavnog odbora DS-a.
Takođe, moram da reagujem na vrlo neprimerenu izjavu gospodina Topalovića.
Jedina tuča koja se desila u Pančevu, gospodine Topaloviću, bila je tuča između policije i građana Srbije 1999. i 2000. godine, kada ste vi bili na vlasti i kada ste policiju poslali da osakati i obogalji građane Pančeva, zbog toga što su iznosili političke stavove koji se vama nisu sviđali.
To je jedina i poslednja tuča u kojoj su demokrate u Pančevu učestvovale i veoma sam ponosan što sam tada bio u Pančevu, gospodine Topaloviću.
Gospodin Miković Srđan jeste miljenik gospodina Borisa Tadića, ali je i miljenik građana Pančeva, pa su za njega glasali i do nogu potukli SRS.
Kad već zloupotrebljavate ovu govornicu i postavljate pitanja, da vam kažem da smo morali volontere da zaposlimo gore, koliko stiže poziva u Poslanički klub DS-a, non-stop zvone telefoni. Pitaju da li je tačno da nije održana sednica SO Ruma? Rekli ste da nemate po 50 hiljada evra da delite poslanicima.
Pitaju me - da li je istina da su uvedene privremene mere u Svilajncu, zato što je u Svilajncu juče blokiran budžet? Kaže - nisu uvedene privremene mere, ali je istina da je SRS podržala gradonačelnika u Svilajncu, odnosno predsednika opštine, i pobedila nas je, je li tako, gospođice Jovanović?
Hoćete li vi sada, od vaše poslaničke plate, da date tamo građanima za grejanje, pošto ste juče blokirali budžet za 200 miliona dinara zbog zloupotreba?
Da li ćete, gospodine Topaloviću, da kažete građanima gde se sve dešava tuča u poslaničkim klubovima SRS-a ili hoćete ja da vas o tome informišem? Sigurno neću sa ove govornice.
Verujte mi na reč, ne postoji opštinski odbor SRS-a gde pred sednicu opštinskog odbora ne sevaju pesnice i ne pucaju šamari, zbog toga što ne možete da se dogovorite kako ćete da podelite ono što ste ukrali. Neću da zloupotrebljavam govornicu...

... jer sam pristojniji od vas, jer sam vaspitaniji od vas i pripadam drugačijem sistemu vrednosti. Mislim da sa ove govornice treba govoriti o zakonima i o amandmanima.
Dakle, nema nikakve sednice Glavnog odbora DS-a ovog trenutka.
Ja se izvinjavam što sam prekoračio vreme i što sam morao da se javim po Poslovniku, da na ovakav način odgovorim na laži i neistine izrečene na račun DS-a.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, građani Srbije, javljam se po članu Poslovnika i reklamiram povredu Poslovnika, članovi 104, 105. i 106.
Dakle, u prepodnevnom delu zasedanja Parlamenta, nekoliko poslanika SRS-a je iznelo grube neistine i uvrede na račun DS-a, pre svega, na pokojnog predsednika Vlade Zorana Đinđića. Gospođa Vjerica Radeta je kazala da je to mafijaški predsednik Vlade.
Gospođo Radeta, mafijaški predsednik Vlade se prepoznaje po tome da li nosi hekler ili pištolj i da li tim pištoljem vitla ispred Parlamenta ili ne.
Mafijaški predsednik Vlade se prepoznaje po tome da li iza njegovog rada ostaju prazni novčanici građana Srbije, a puna groblja i kapele. U tome ne prepoznajem Zorana Đinđića, niti prepoznajem Zorana Đinđića kao predsednika takve vlade.
Jednog drugog čoveka prepoznajem kao čoveka koji je mahao pištoljem ispred Skupštine Srbije i potezao hekler na studente, a u desnom džepu nosio koru od banane, ne bi li se neko okliznuo i sapleo na tu koru banane.
Ne želim da raspravu otvaram u ovom pravcu. Mislim da je vaš ton, pogotovo juče, bio neprimeren, kada ste kazali da je Demokratska stranka ubila Zorana Đinđića.
Da li vi to, gospođo Radeta, možda, imate neke nove okolnosti i saznanja u vezi s ovim tragičnim događajem? Zašto ih ne kažete specijalnom tužiocu, nego iznosite Parlamentu i građanima? To su neistine i dezinformacije.
Ne želim da upoređujem rad vašeg predsednika i predsednika Zorana Đinđića. Mislim da to nije ni primereno, ni potrebno. S druge strane, stigao je gospodin ministar, Milan Marković. Mislim da ste celo prepodne žalili, kukali i jadikovali što njega nema. Više se neću javljati po Poslovniku, da pokažem da smo spremni da radimo.
Takođe, želim da odgovorim gospodinu Topaloviću. Pametnom čoveku treba ponoviti jedanput, međutim, ponavljanje je majka uspeha za one koji nisu uspeli u životu. Probaću da vam ponovim nekoliko puta.
Nikakve tuče u Pančevu, na sednici Opštinskog odbora DS-a, nije bilo. Gospodin Miković je miljenik svih građana Pančeva, koji su za njega glasali i on je, zahvaljujući tim glasovima, pobedio sve vas na izborima u Pančevu. Zbog toga je predsednik opštine Pančevo.
Demokratska stranka nema nikakvih problema u svom funkcionisanju.
Mi jako dobro znamo ko će biti kandidat za predsednika Srbije i nemamo problem da neposlušne članove u Novom Sadu umirujemo i licitiramo da li će se kandidovati ili neće, niti imamo problem da predsednik stranke mora da završava pravni fakultet, pa bi se onda kandidovao. On je sve svoje obaveze na vreme uradio, spreman za pobedničku trku, spreman da ponovo preuzme funkciju predsednika države, kada pobedi na predsedničkim izborima.
Dakle, izvinjavam se još jedanput što sam morao da se javljam povodom povrede Poslovnika.
Gospođo Radeta, mislim da je nepotrebno da se javljam povodom povrede Poslovnika, kao što to rade članovi SRS-a. Javljam se, ne kada uvredite mene, na to sam navikao, ali se javljam kada uvredite čoveka koji mrtav, koji je svoj život položio da bismo mi svi živeli kao sav normalan svet.
Zahvaljujem i vama i građanima Srbije.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo poslanici, građani Srbije, čitavog prepodneva slušali smo kmečanje i kukanje - zašto nema ministra, gde je ministar, samo da dođe ministar, pa će oni njemu svašta da kažu. I, došao je jedan od najboljih ministara u ovoj vladi, ministar za lokalnu samoupravu, gospodin Milan Marković...
(Zoran Krasić, s mesta: Po kom članu?)
... član 104, hvala, gospodine Krasiću, što me opominjete, jako mi je drago.
Došao je ovde da čuje kako će Vjerica Radeta pročitati "Politikin zabavnik", onda uzmemo i pročitamo "Pravdu", spremila je i "Mikijev zabavnik", "Alana Forda". Zna gospodin Milan Marković sam da čita novine, znaju i građani Srbije da pročitaju novine i jako dobro zna gospodin Milan Marković šta je izjavio za vaše partijsko glasilo, a šta nije izjavio.
Imali ste prilike da krenemo u normalnu raspravu o amandmanima. Očigledno, to vama nije namera i nije želja. Vaše je legitimno pravo, kao opozicije, da pokušavate da pravite opstrukciju Parlamenta, i to je poznat model političke borbe, ali i legitimno pravo nas iz većine je da tražimo da vam se izrekne opomena.
Ponovo podsećam gospodina predsedavajućeg da je gospođa Nada Kolundžija tražila da po članu 106. Poslovnika izreknete opomenu gospođi Vjerici Radeta, jer je ovde grubo prekršen Poslovnik i grubo vređana i DS i predsednik Zoran Đinđić.
S druge strane, gospođo Radeta, ako ne možete da me nadgovorite, sigurno možete da me nadćutite, uopšte to nije teško, verujte.
Očekujem da nastavimo normalan rad. Ministar je stigao. Nadam se da ste pročitali sve ''Mikijeve zabavnike'' koje ste od kuće poneli. Čim budete prekinuli ovakvu raspravu, po Poslovniku, gospodin Milan Marković, koji je bio u prošlom sazivu Parlamenta poslanik i dobro zna Poslovnik, doći će. Ne moram da ga branim. Njega brane rezultati rada.
Ovde sam čuo jednu rečenicu - kada se bude vratio gospodin Vojislav Šešelj iz Haga, mnogima će se zalediti krv u žilama. Živ sam se prepao, ali ne za sebe, nego za svoj grad. Kad god je Vojislav Šešelj aktivan u politici, negde krenu kolone izbeglica, pa znajte, građani Kruševca, sada smo mi, izgleda, na redu.
S Kosovom su završili u vreme prošlog mandata i sada pikiraju neku novu teritoriju, Kraljevo, Kruševac, Čačak, njima je svejedno odakle će krenuti izbeglice. Bitno je da se bilten "Velika Srbija" uredno izdaje, a za vreme njihove vlasti Srbija je sve manja i manja.
Ozbiljno sam zabrinut za građane Srbije, ako bi ikada SRS dobila priliku da se bavi ozbiljnom politikom. Naravno, to se nikada neće desiti, jer građani Srbije žele da idu u Evropu, a ne da idu izbegličke kolone. Hvala.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, javljam se po Poslovniku, članovi 104, 225. i 226. Imali smo malopre prilike da čujemo gospođu Radetu koja kaže da ne smem da se javim za reč; ona želi da kadrira u Demokratskoj stranci, kada će ko da se javi za reč.
Znate, kada se javljam za reč obično se obraćam poslanicima SRS, ali i građanima Srbije. Sada se obraćam poslanicima SRS. Tužno je kada čovek ima šta da kaže, ali nema kome da kaže. Gospođa Radeta se obraća poslanicima Demokratske stranke. Još je tužnije kad čovek ima kome šta da kaže, ali nema šta da kaže.
Imao sam čast i zadovoljstvo da poznajem gospodina Zorana Đinđića. Imao sam prilike mnogo puta da budem u njegovom društvu, da budem na barikadama zajedno sa njim.
Kada sam video Zorana Đinđića, upoznao sam barjaktara demokratije, vojvodu slobode, upoznao sam čoveka koji peva o krajnjoj pobedi dobra, upoznao sam apostola pravde. Zoran Đinđić nije bio ni božanstvo, ni neko poslat sa neba. Zoran Đinđić je bio čovek od krvi i mesa, pošten, koji voli ovu zemlju. Na njegovom grobu može zlatnim slovima da se upiše da za vreme njegove vladavine ni santimetar srpske teritorije nije predat u ruke NATO paktu.
Imao sam tugu i nesreću da upoznam Vojislava Šešelja u kafani "Domovina", kao student. Došao je u sandalama u novembru mesecu...
(Predsedavajući: Gospodine Milivojeviću, molim vas da se tako ne izražavate.)
To su činjenice, gospodine Albijaniću. Znam jako dobro ko je i šta je Vojislav Šešelj. Ovde se nekima zamera da su bili članovi Saveza komunista.
Pazite šta kaže Vojislav Šešelj, u trenutku kad ga isteruju iz Saveza komunista, u jednom političkom eseju "Moja politička odbrana": "Danas kada me isterujete iz Saveza komunista dosledno tvrdim da sam bio, biću i ostaću na Titovom putu". Posle toga je taj čovek sa macolom jurišao na Titov grob, a onda je dočekao da mu Mira Marković kaže "Skači", i on ne pita "zašto", nego "koliko visoko".
Toliko o doslednosti jednog komuniste zvanog Vojislav Šešelj, za koga Ivica Dačić u knjizi "Nije srpski lupati" kaže: "Lako je bilo dogovoriti se sa Šešeljem. Ja ga odvedem na šampite i čas posla gotovo". Problem je bio kada su ga Amerikanci odveli na šampite i čas posla Pećke patrijaršije više nema. To je problem u Srbiji. Nekoga su te šampite jako skupo koštale.
Danas čujemo kako je tragedija što on ne može svoje unuke da vodi na kolače, jer sedi u Hagu. Znate koliko baka i deka u ovoj zemlji svojim unucima na Zadušnice nosi kolače zbog politike Srpske radikalne stranke?
Molim vas da više ne spominjete malu Milicu sa ove govornice i da ne spominjete više malu Sanju Milenković iz Varvarina. Njena porodica je protiv SRS i nikada nisu bili članovi SRS. Nemojte čerečiti mrtvu decu. Oni su svoj politički stav iskazali time što su glasali protiv vas, a njena porodica jednako optužuje vas, koliko i NATO, za njenu smrt.
Dakle, nemojte ovu govornicu da zloupotrebljavate. Vreme je isteklo i ja neću zloupotrebljavati svoje vreme, ali ću uvek znati da vam na vaše primitivne ispade odgovorim snagom argumenata i činjenica. Hvala.

Dame i gospodo, odbornici, građani Srbije, gospodin Hrebik je mislio da se rukovodi onom starom izrekom - "ako neko treba da kaže istinu, pa da postrada zbog toga, bolje da postrada on što je kazao istinu, nego da postrada istina, da je niko ne kaže''.
Dakle, dame i gospodo poslanici, slušam ovde hvalospeve već nekoliko dana o gospodinu Srđi Komazecu i mogu da se složim da je jedino dobro, od onog što sam čuo o njemu, njegovo ime. Vrlo lepo, simpatično ime. Imao sam prilike da se malo raspitam i u Pazovi i u Inđiji, i kod ljudi koji su nadležni za gonjenje ljudi koji čine zloupotrebe, o tome ko je Srđa Komazec.
Gle čuda, našao sam jedan zapisnik, pošto sam jutros čuo da taj čovek nema ni krivični dosije, niti je ikada mrava zgazio, maltene je kandidat za Belog anđela.
Gle čuda, čuo sam da je taj čovek krivično odgovarao, da je gonjen i disciplinski. Evo zapisnika u kom se to dokazuje i potvrđuje, za one koji ne veruju. Daću vam fotokopiju, ne brinite ništa.
Kaže ovako, gospodin Komazec Srđo je, molim vas, ako ne možete da me nadgovorite, probajte da ćutite, nije teško, verujte mi. Dakle...

Komazec Srđo je tukao na svom poslu Racić-Šaš Jasminu, a koja je tog trenutka bila trudna, i kaže - jesam, udario sam je pesnicom u glavu i u bradu i kazao sam joj, zaklaću te i ubiću te ako to budeš o meni govorila.
Ko ne veruje, evo zapisnika sa saslušanja. Ovo kažem zbog istine, zbog javnosti i zbog građana Srbije.
Pošto smo čuli ovde da gospođa Gordana Gajić nije rođena, niti živi, niti ima prebivalište u Staroj Pazovi, ja sam danas tražio od policije i policija mi je dostavila sledeću informaciju, da je Gordana Slavka Gajića, rođena 21. januara 1964. godine u mestu Vojnovići, opština Foča, Republika BiH, sa jedinstvenim matičnim brojem građanina 2501964715587, a za one koji slabije kapiraju, ponoviću, 250196471.....
Molim vas, ovo su javni podaci koje možete da dobijete, ja sam ih dobio i piše u koju svrhu sam ih dobio.
Kaže se da ona ima mesto prebivališta u opštini Stara Pazova, mesto Nova Pazova, ulica Majora Gavrilovića broj 006. Uverenje se izdaje u svrhu regulisanja demantija na sednici Narodne skupštine. Daću vam uverenje, pa izvolite i potrudite se.
Kada govorim o gospodinu Jaroslavu, završiću ovim, on je čovek koji ima vozačku dozvolu, znači da je prošao lekarski pregled, jer u ovoj zemlji, da bi čovek upravljao motornim vozilom, treba da prođe lekarski pregled.
Očigledno, da bi se bavio politikom, nije potrebno da to prođe. To su neki jasno pokazali, denuncirajući ovog čoveka koji se zalaže za istinu.
Zahvaljujem.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, građani Srbije, javljam se po Poslovniku, član 101. i član 104. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije. Dakle, ovde smo čuli jednu konstataciju mog uvaženog kolege gospodina Petkovića o ministru za Nacionalni investicioni plan gospodinu Draganu Đilasu.
Dakle, vi ste citirali rečenicu gospodina Dobrivoja Budimirovića koja je neistinito preneta. Gospodin Dragan Đilas nikada nije izjavio da će nekom novac dati ili neće dati u zavisnosti od toga kako taj grad bude glasao.
Jednostavno, novac u Nacionalnom investicionom planu nije novac Dragana Đilasa, nije novac Demokratske stranke, to je novac građana ove zemlje. On će biti usmeravan u onom pravcu gde bude bilo potrebno da bude usmeren, bez obzira kako građani u tom gradu glasaju ili ne. Niti će Nacionalni investicioni plan služiti za kupovinu glasova od strane DS-a, jer za to nema potrebe, mi dobijamo dovoljan broj glasova.
O tome govori, gospodine Markoviću, pobeda Borisa Tadića na predsedničkim izborima, za one koji ne veruju.
S druge strane, ako govorimo o Nacionalnom investicionom planu, gospodin Dragan Đilas je posetio mnoga mesta u Srbiji, i tamo gde su izbori i tamo gde nisu izbori.
Shvatam da niste imali zlu nameru, samo ste pogrešno citirali ono što je preneo dnevni list "Pravda", vrlo neiskreno i vrlo neistinito.
Dakle, Dragan Đilas nikad to nije izjavio u Svilajncu, to je izjavio Dobrivoje Budimirović i te reči stavio u usta ministra Dragana Đilasa. To govori o njemu, a ne o ministru Draganu Đilasu.
Podvlačim, Dragan Đilas nije vlasnik Nacionalnog investicionog plana; građani Srbije su oni koji će gazdovati Nacionalnim investicionim planom. Tako će i biti dok se na čelu tog resora bude nalazio ministar iz Demokratske stranke. Hvala.

Poštovani gospodine predsedniče, uvaženo predsedništvo, gospodine ministre, gospodine sekretaru, građani Srbije, gospodine ministre, na početku, želim da vam zahvalim u ime građana Kruševca što ste vrlo brzo i energično odgovorili na inicijativu koju su vam građani Kruševca podneli u formi poslaničkog pitanja, preko mene, kao narodnog predstavnika građana Kruševca.
Zatim, želim da obavestim i građane Srbije zbog čega je važno da se ovakav zakon donese i zbog čega je neophodno da što pre dobijemo još neke zakone koji će bitno doprineti ukidanju viza i stavljanju Srbije na belu Šengen listu.
Demokratska stranka se zalaže da se što pre, pored ovog zakona, u skupštinsku proceduru stavi i zakon o državnoj granici, zakon o azilu, zakon o strancima, jer, kao što vam je poznato, biće održan sastanak o stalnom unapređenju dijaloga, pred godišnji izveštaj Evropske komisije, a mi očekujemo vrlo povoljan izveštaj. Ne želim da dalje govorim o ovom zakonu, jer je gospođa Nataša Vučković iz DS-a na celovit način iznela sve prednosti i sve razloge zbog kojih treba glasati za ovakav zakon.
U svakom slučaju, želim da upozorim da je zaista potrebno veoma pažljivo postupati sa biometrijskim podacima i da kažem građanima Srbije da DS smatra da je potrebno doneti zakon o zaštiti podataka o ličnosti. Smatramo da, pored skraćenja roka za izdavanje putne isprave, odnosno pasoša, treba, svakako, uzeti u obzir i kaznenu odredbu koja će sankcionisati svaku zloupotrebu biometrijskih podataka iz putne isprave, jer su zaista dobro definisane kaznene odredbe kroz ovaj zakon.
Još jednom pozivam sve poslaničke grupe da glasaju za ovaj zakon, jer je važno da Srbija bude stavljena na belu šengensku listu i ne vidim nijedan razlog da ovako dobar zakon ne prihvatimo, uz određene sugestije koje je dala DS, a i još neke poslaničke grupe.
Podvlačim da je jako dobro da skratimo vreme za izdavanje pasoša i da se vodi računa o ovim podacima i o njihovom očuvanju.
Zahvaljujem.