Poštovana gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, vrlo često se ovde prilikom rasprave o važnim tačkama dnevnog reda, kao što je današnja, koriste prilike da se upute političke poruke koje nemaju nikakve veze sa dnevnim redom. Malopre je gospodin Aleksandar Martinović, dok je govorio o ovoj tački dnevnog reda, uprkos vašim nastojanjima da ga usmerite u pravcu dnevnog reda, izneo nekoliko teških diskvalifikacija na račun DS.
Između ostalog ste, gospodine Martinoviću, kazali da je pre par nedelja uhapšen gradonačelnik Zrenjanina. Gospodine Martinoviću, pre nego što bacite kamen na drugoga, pre nego što primetite slamku u tuđem oku, nije loše da pogledate balvane u sopstvenom oku. Pre nego što se prihvatite jednog teškog bremena, optuživanja drugih, prihvatite se lakog bremena, optuživanja samog sebe i svoje stranke, pa ću vam kazati, pre par nedelja nije uhapšen gradonačelnik iz redova DS iz Zrenjanina, već gradonačelnik iz redova SRS, iz Aranđelovca.
On je tamo optužen za tešku zloupotrebu od nekoliko stotina hiljada evra. Pozabavite se malo onim što će on kazati pred istražnim sudijom i pozabavite se onom sumom od 200.000 evra koju je on, ko zna kome dao i ko zna za koja finansiranja iskoristio. Ali, nemojte raditi posao sudije u skupštinskoj sali i nemojte vi biti ni istražni sudija, ni tužilac, prepustite to legalnim organima države da rade. A vas ću zamoliti da, zaista, ne koristite priliku da diskvalifikujete DS, već da se pozabavite stanjem u sopstvenoj stranci. Hvala. (Aplauz.)

Hvala. Poštovana gospođo predsedavajuća, želim da reklamiram povredu Poslovnika čl. 100, 102, 103, 104. Neprihvatljivo je da se ovde iznose uvrede na račun gospodina Bojana Pajtića ili bilo kog funkcionera, pošto to nije tema današnje sednice i današnjeg dnevnog reda.
Očigledno je da je dobro da neke političke stranke budu u opoziciji, jer sada vidimo neku naknadnu opozicionu pamet i kritike u odnosu na neke pojave koje nisu ispravljali kada su imali poziciju i priliku da rade, kada su bili na vlasti.
Želim da kažem da u Demokratskoj stranci ne postoje nikakve podele, da nema potrebe da bilo ko iz DS bude pod bilo kakvom kontrolom, jer DS pokazuje svoju snagu i u parlamentu i u drugim institucijama kojima rukovodi u ovoj zemlji.
Mislim da je neprimereno govoriti na ovakav način o ljudima koji su na čelnim pozicijama i dolaze iz Demokratske stranke. Hvala.

Poštovana gospođo predsedavajuća, koristiću vreme Poslaničke grupe ZES, pa ću malo govoriti o ovim amandmanima. Ovde zaista, građani Srbije, čujemo jednu interesantnu raspravu kada govorimo o zakonu o udruženjima građana i nevladinim organizacijama. Tu raspravu možemo utemeljiti na argumentima koje iznose određene političke stranke, ali i na onome što pojedine političke stranke pokušavaju da projektuju kroz zakon o nevladinim organizacijama.
Razumem da neki koji sede u ovoj sali i koji sada predstavljaju političku stranku, a preferiraju da postanu nevladina organizacija jer nisu u stanju da pređu cenzus u Vrnjačkoj Banji, Knjaževcu i nekim drugim mestima, pokušavaju da taj zakon upodobe svom narednom političkom delovanju kroz nevladinu organizaciju.
Razumem njihovu rečenicu da nevladine organizacije predstavljaju štetočinske organizacije koje rade loše po Srbiju, jer vide sebe u nevladinim organizacijama i svoje političko delovanje kroz te nevladine organizacije u budućnosti.
Ali, nevladine organizacije su svuda u svetu, pa i u Srbiji, čuvari demokratije. Nevladine organizacije su svuda u svetu negovane od strane države, režima, građana, demokratskih društava, jer nevladine organizacije najbolje i najbrže uočavaju probleme, male lokalne probleme, i te probleme na adekvatan način rešavaju.
S druge strane, nekima se ovde javlja i priviđa dr Zoran Đinđić, koji je dao nemerljivi doprinos razvoju demokratije. Vide ga ispred američke ambasade i dan-danas, a zaboravljaju pri tome svog lidera koji je mahao američkom zastavom i podržavao bombardovanje Iraka od strane Amerike u Zalivskom ratu. Zaboravljaju da je odmah sutradan otišao u taj isti Irak da uzme novac da bi finansirao svoju političku stranku. To govori o moralu tih ljudi, o njihovom sećanju, govori dovoljno o onome što oni nameravaju da urade za Srbiju i šta žele da rade.
Neki ovde, pak, u raspravi govore – da su oni na vlasti, oni bi zabranili nevladine organizacije. Podsećam ih samo da su bili na vlasti pa nisu zabranili nevladine organizacije, jer su pokazali, u tom trenutku, dozu razuma.
S druge strane, ti isti kažu da bi oni Srbiju vrlo lako uveli u EU, samo da su oni na vlasti. Kada se setim njihovog političkog delovanja siguran sam da bi oni Srbiju zaista brzo izveli iz krize, ali bi to izvođenje iz krize bilo u delovima: prvo bi izveli Sandžak, pa centralnu Srbiju, pa Vojvodinu. Mislim da to ne bi bilo dobro ni za Srbiju, a ni za njih. Možda bi zaista Srbiju uveli u Evropsku uniju, ali bi Srbiji falile dve činjenice neophodne za ulazak u Evropsku uniju – država i teritorija.
Na kraju, moram da podsetim sve te ljude koji brinu o sudbini „Otpora“, još govore da se neko u ovoj zemlji plaši izbora, da se plaše „Otpora“. Veoma sam ponosan na svoje članstvo u „Otporu“, veoma sam ponosan što mnogo ljudi iz „Otpora“ ima svoje mesto u institucijama sistema i države, jer „Otpor“ je organizacija koja je doprinela ne samo demokratskim promenama, već je sprečila okupaciju Srbije koju su neke političke stranke htele da sprovedu. „Otpor“ je organizacija koja je dala doprinos razvoju demokratije u ovoj zemlji.
Kada govore o tome da se mi iz „Otpora“ nekoga plašimo, kao predstavnik „Otpora“ jako dobro znam šta je to strah – strah je ono što vidim u očima nekih političkih protivnika koji se i na pomen raspisivanja izbora i te kako uplaše i sakriju u mišiju rupu. Hvala.

Poštovana gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, reklamiram povredu Poslovnika, čl. 100, 102, 103. i 104. Demokratska stranka nije plaćena ni od koga, niti je Demokratska stranka ikada urušila ugled Srbije.
Demokratska stranka je parlamentarna stranka. Onaj ko tvrdi da Demokratska stranka ruši ugled Republike Srbije kaže da je dva miliona ljudi koji su glasali za Borisa Tadića takođe podržalo ovu stranku koja ruši ugled Srbije, vređa građane Srbije, vređa instituciju u kojoj sedi. Smatram da je to apsolutno neprimereno i nedopustivo, a mislim da se nijednom lideru Demokratske stranke nikada nije sudilo, niti je bio optužen za ratne zločine. Hvala.

Poštovana gospođo predsednice, uvaženi gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, vrlo je važan zakon koji danas donosimo. Gospodine ministre, bez neke lažne skromnosti, moram da vam kažem da ste pripremili odličan zakon, da ste dobro ispekli zanat u Skupštini Srbije, jer je ovaj zakon, pre svega, prošao ozbiljnu javnu raspravu.
Više puta smo imali predloge ovog zakona u skupštinskoj proceduri. Mislim da je predlog koji se danas nalazi pred nama predlog jednog odličnog zakona, temeljno urađenog, precizno definisanog, jasnog.
Na kraju, ovo je zakon kojim ispunjavamo jednu našu obavezu prema Savetu Evrope, jer za prijem u Savet Evrope obavezali smo se da donesemo ovaj zakon. Dobro je da ga danas donosimo, jer će on regulisati jednu oblast koja je veoma važna u svim društvima, i u tranziciji i u posttranzicionim periodima, jer demokratske države poznaju delovanje nevladinog sektora, civilnog sektora, ili udruženja građana, kakav god termin koristili.
Bitno je da znamo da demokratske države zaista neguju svoj treći sektor, svoja udruženja, jer ta udruženja vrše demokratske korekcije, artikulišu građansko nezadovoljstvo i mnogo češće i mnogo bolje nego političke stranke ili nadležne institucije uočavaju neki problem i u lokalnoj zajednici taj problem rešavaju mnogo brže, efikasnije i bolje.
Danas moram da zahvalim svim nevladinim organizacijama, koje su dale nemerljiv doprinos u borbi za demokratske promene, koje su dale doprinos i u donošenju ovog zakona i poziciji da ovaj zakon donosimo. Moram da se osvrnem na neke kritike koje su se danas čule na račun ovog zakona, pogotovo kritike od dela onih opozicionih stranaka koje su nezadovoljne brojem ljudi i brojem građana koje formira jedno udruženje, koji kažu da je broj tri mali. S druge strane, čuli smo i neke kritike koje su imale nameru, po mom mišljenju, da ismeju ovaj zakon, što nije primereno atmosferi u Parlamentu, ali, svakako, nije ni zabranjeno, jer svako može da govori o zakonu na način na koji misli da je potrebno.
Svaki ovaj zakon koji se donosi odnosiće se ne samo na udruženja građana, već, možda, i na one koji taj zakon kritikuju, jer ako neko nije u stanju da pređe cenzus u Kosjeriću, onda mu je sasvim dovoljno da ima tri člana da registruje nevladinu organizaciju i udruženje građana i da učestvuje makar u građanskom životu. Stoga, ne vidim razlog da se na takav način govori o zakonu i da se ovaj zakon povezuje sa Zakonom o verskim organizacijama, jer su u Ustavu RS crkva i država odvojeni. Mislim da to govori o brizi tih ljudi koji tako kritikuju zakon, a ne o želji da se zakon kritikuje.
Na kraju, moram da sve narodne poslanike, sve građane ove zemlje pozovem da podrže i udruženja građana, i nevladine organizacije, jer živimo u vremenu kada se vrlo često nevladine organizacije ismevaju, nazivaju pogrdnim imenima. Ljudi koji osnivaju organizacije se vređaju. Vrlo često se tim ljudima imputira da su i strani plaćenici.
Zaboravlja se, pri tome, da su to udruženja građana koja pomažu, na primer, ljudima obolelim od cerebralne paralize, Savez slepih je, takođe, udruženje građana, Gorska služba spasavanja, koja pruža pomoć hiljadama ljudi Srbije, takođe je udruženje građana. Ne samo da su to udruženja građana, to je i most naše države ne samo ka Evropi, već ka svim zemljama razvijenog sveta, jer one vrlo češće bivaju primljene u međunarodne, evropske, svetske asocijacije, već ispunjavaju standarde za delovanje ne samo u Srbiji, već na čitavom svetu. Ako te organizacije shvatimo kao most koji nas povezuje, onda nemojmo da u isti koš trpamo sve te organizacije i da na isti način govorimo o svim udruženjima građana.
Za kraj mog izlaganja, pozivam sve narodne poslanike da podržimo jednu dobru nevladinu organizaciju, jedno dobro udruženje građana, zove se „Moja Srbija“. Radi na promociji Srbije, na promociji kupovine domaćih proizvoda – ''birajmo domaće'' i razvija jedan ekonomski patriotizam koji je jako potreban u vreme ekonomske krize. Zahvaljujem.

Poštovana gospođo predsednice, uvaženi gospodine ministre, građani Srbije, dame i gospodo narodni poslanici, zaštita konkurencije ima nemerljiv i značajan uticaj na opštu privrednu aktivnost u zemlji. Zaštita konkurencije je veoma važna zbog podizanja kvaliteta usluga i robe koju građani Srbije mogu da kupe, ona stvara mogućnost za značajne investicione aktivnosti, pa tek onda jača našu ekonomiju, tako da ona može da trči tržišnu utakmicu sa ekonomijom EU.

Ovaj zakon je danas u Skupštini Srbije poslužio mnogim mojim prethodnicima da kažu da Srbija donosi zakone tako što se neko probudi u Briselu, Vašingtonu ili ne znam kom svetskom centru i smišlja koji će danas zakon da isporuči parlamentu Srbije da ga mi ovde usvojimo.

Ne donosi se tako zakon, dame i gospodo narodni poslanici. Zakon se u ovoj zemlji donosi tako što postoji htenje, jasna namera, volja i želja građana ove zemlje, koja je iskazana na izborima, da žive kao normalan svet, ali i onih političkih stranaka koje predvode ovu zemlju, da se ti zakoni donesu ne da bi stajali na policama, već da bi bili sprovodljivi zakoni, koji žive u praksi i svakodnevnoj primeni.

Zakon o zaštiti konkurencije ili antimonopolski zakon, kako je poznat u javnosti, jeste tema koja je dovela do stvaranja Evropske unije. Evropska unija je nastala u želji da se zaštiti tržište, da se spreči nelojalna konkurencija i monopol.

Godine 2005. donet je prvi ovakav zakon. Neki moji prethodnici su kritikovali Demokratsku stranku da smo mi učestvovali u donošenju tog zakona.

Znate, ja pripadam Demokratskoj stranci, Demokratska stranka se ozbiljno bavi politikom, a to se vidi ne samo na izborima u Kosjeriću ili Vrnjačkoj Banji, već i po tome tako kako se mi pripremamo za sednicu.

Imam stenograme sa te sednice 2005. godine i mogu da vam pročitam šta su o tom zakonu kazali sadašnji ministar za državnu upravu gospodin Milan Marković, koji je bio šef Poslaničkog kluba DS, Dušan Petrović i ostale moje kolege. Izneli smo obilje kritika u odnosu na taj zakon, ali smo smatrali da je bolje doneti zakon koji nije donet i koji ne postoji, nego nemati nikakav zakon.

Međutim, mi danas ne menjamo taj zakon, mi danas donosimo sasvim nov zakon. U taj novi zakon koji donosimo implementirane su i reči kritike koje su se čule 2005. godine iz redova Demokratske stranke u odnosu na ovaj zakon.

Kada govorimo uopšte o ovom zakonu, tačno je da se on donosi kasnije zbog određenih problema koje smo imali u parlamentarnom radu i da se kasni sa ovim zakonom, ali se zakon donosi nakon sveobuhvatne javne rasprave.

Taj zakon će biti zakon koji je zaista prošao javnu raspravu svih ljudi koji su želeli da učestvuju, jer nije čamio u nekoj fioci, bio je dostupan svima koji su hteli da daju primedbe, sugestije. Gospodin Milosavljević više puta je dolazio na Odbor za trgovinu sa ovim zakonom, obaveštavao sve zainteresovane poslaničke grupe da se zakon priprema i tražio pomoć u donošenju zakona.

Zakon štiti javni interes i tržišnu konkurenciju. Komisija dobija veća ovlašćenja, ali kada govorimo o novoj komisiji, antimonopolskoj komisiji ili komisiji za zaštitu konkurencije, kao član Odbora za trgovinu i turizam tražim da se ovde uvede jedna nova praksa i da ta nova komisija krene rasterećena od svih hipoteka iz prošlosti, da Odbor za trgovinu i turizam raspravlja o učinku dosadašnje komisije i njenom radu, kako bi sutradan ova komisija koju ćemo naknadno birati krenula od početka i imala mogućnost da pravda i daje obrazloženja samo za svoj rad, a ne i za rad prethodnih ljudi, prethodnih komisija.

Kada govorimo o tome da li je ovaj zakon zakon evrofanatika ili evroskeptika, u svetu, drage moje kolege, postoji udruženje građana koje propagira stav da je Zemlja ravna ploča. To udruženje ima 100.000 članova. Ti ljudi koji veruju da je Zemlja ravna ploča žive i umiru jednako srećni kao i mi, ali njihovo neznanje nije razlog da mi ne prihvatamo savremene tekovine i njihovo neznanje ne zaustavlja civilizacijski napredak čovečanstva. Oni u svom neznanju žive u svojoj grupi ljudi i uživaju u uverenju da je Zemlja ravna ploča. To udruženje ima pristalice u Evropi, Americi, u čitavom svetu. Međutim, ovaj zakon i donošenje ovog zakona nije dokaz evrofanatizma, to je dokaz želje i namere da se, pre svega, uredi domaće tržište.

Bilo je ovde dosta kritika na račun ovog zakona koje su i dobronamerne, smislene, koje će, nadam se, zaživeti i kroz neke amandmane. Samo ću pročitati član 19. ovog zakona, jer ovde je bila jedna nedefinisana teza, jedan nedefinisan pojam – šta je to što definiše jedno određeno tržište, da li je to regionalno tržište, da li je to lokalno tržište, da li je to tržište čitave Srbije? Ko god pročita član 19. zakona videće da se može raspravljati i o koncentraciji na čitavom tržištu i na delu tržišta. To je jako dobro pripremljen član, koji jasno definiše kako se utvrđuje monopol, da li u određenom gradu, da li u određenoj regiji, da li se taj monopol utvrđuje na nivou Srbije.

Imam još nekoliko stvari da vam kažem. Bilo je reči o tome kako izabrati članove odbora i bilo je primedaba na izbor članova Komisije za zaštitu konkurencije. Znate, mi možemo da sazovemo kozačku atamansku skupštinu pred Saveznom skupštinom ovde, da pozovemo građane i da mi biramo kozačkog atamana, ali se to tako ne radi nigde u civilizovanom svetu, pa se neće raditi ni u Srbiji. Ovde će ovu komisiju birati Odbor za trgovinu i Skupština Srbije.

U Odboru za trgovinu opozicija ima jasnu većinu. Imate, dame i gospodo, mogućnost da vaše želje i stavove nametnete Odboru za trgovinu, da ih predložite i date na usaglašavanje u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Mislim da je to dobra mogućnost za opoziciju da aktivno učestvuje u radu, kada je reč o ovom zakonu i uopšte o izboru članova Komisije.

Bilo je reči o tome da dižemo nogu da se potkivamo. Znate, ponosan sam što su ljudi iz DS i vladajuće većine potkovani, ali ne potkovicama, nego znanjem, obrazovanjem, vaspitanjem. To se vidi i u ovom zakonu, jer je donet na jedan stručan, kulturan, obrazovan način, uz sva moguća iskustva iz savremenog sveta.

Imamo ovde i primedbe da će ovaj zakon omogućiti monopol medijskim magnatima, pa se čak nekim ljudima priviđa Dragan Đilas u zatvoru. Znate, građani Srbije, mnogo je ljudi na političkoj sceni Srbije koji vrlo lako prihvataju teško breme osude drugih, a lako i nepromišljeno odbacuju to lako breme osude samog sebe. Nije u zatvoru Dragan Đilas, u zatvoru je gradonačelnik Aranđelovca, ali to nije tema ovog dnevnog reda i nije tema ove naše skupštinske rasprave.

Ako govorimo o monopolu medija, nemojte iznositi neistine i dezinformacije, jer tržište medija ni u Srbiji i Hrvatskoj zajedno ne iznosi 300.000.000 evra, a kamoli samo u Srbiji. Ima nas koji smo se malo bavili i medijima i koji smo se bavili oglašavanjem, pa znamo koliko iznosi tržište oglašavanja i u elektronskim medijima i u štampanim medijima, pa i na bilbordima, tako da to oglašavanje u Srbiji i Hrvatskoj zajedno prošle godine nije bilo 300.000.000 evra, a voleo bih, gospodine ministre, da dostigne tu sumu, jer ta suma je dokaz razvijenosti jednog tržišta. Što se više troši na oglašavanje, to znači da privreda, ekonomija želi tržišnu utakmicu, tržišnu konkurenciju.

Moram da kažem da trgovina ovoga trenutka zaista proživljava teške trenutke, jer se svetska ekonomska kriza oseća i u oblasti trgovine, ali neke teme koje su se ovde nametale više spadaju u domen Strategije trgovine Republike Srbije. Tu strategiju je Ministarstvo, na čijem čelu se nalazi gospodin Milosavljević, uradilo i dalo na uvid i građanima, i političkim strankama i narodnim poslanicima.

Tačno je, trgovci ovog trenutka imaju problem da naplate svoja potraživanja od velikih trgovinskih lanaca; u Srbiji ne postoji mogućnost da kada trgovac nekome nešto proda u tom lancu posredništva tu robu i naplati ako taj ne želi da mu plati, ali to je tema nekog drugog zakona, a ne antimonopolskog zakona.

Jeste tema monopola način na koji se monopolisti ponašaju, pre svega, prema prerađivačkoj poljoprivrednoj industriji, jer to je industrija koja je najočuvanija u Srbiji ovog trenutka i ti ljudi imaju problem da naplate svoja potraživanja i da isplate poljoprivredne proizvođače.

Na kraju svog izlaganja želim da pozovem sve poslanike da se priključe inicijativi organizacije „Moja Srbija“, koja promoviše kampanju „Birajmo domaće“.

Domaći proizvodi nisu samo proizvodi koji su proizvedeni od strane srpskih firmi, to su svi proizvodi koji su proizvedeni u Srbiji, bez obzira na to da li su firme domaće ili strane, ali biranjem i kupovinom domaćih proizvoda čuvamo radna mesta u Srbiji. Time dokazujemo naš patriotizam. Hvala.

Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, mislim da je izneto sasvim dovoljno argumenata, 22 časa je i mislim da je dovoljno, da prekinemo ovu raspravu.
Ostaviću vreme ovlašćenim predlagačima da se oni izjasne o ovom zakonu. Danas smo imali jako dugu raspravu, s argumentima za i protiv. Mislim da su i građani i poslanici imali dovoljno vremena da se upoznaju s razlozima zašto treba da glasaju za ovaj zakon. Hvala.

Poštovani gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, posle svakog poraza SRS na izborima mi smo ovde svedoci jedne čudne izjave - da se DS cepa na ovo ili ono krilo, da nas ima za ovo krilo, za ono krilo, neko vojvođansko krilo, srbijansko krilo...
DS je jedna jedinstvena stranka koja sprovodi jedinstvenu politiku.
To je valjda jasno svim građanima ove zemlje, a verovatno je jasno i onim političkim strankama koje se posle svakih izbora raspadaju na izdajnike, na sledbenike Kamerona Mantera, na sledbenike američkog ambasadora, engleskog ambasadora ili sledbenike nekih drugih lidera.
Ne želim da analiziram stanje u drugim političkim strankama, ali računaljka je jedan divan instrument i zbog toga sam tu spravu i doneo u parlament, da pomognem svojim stranačkim kolegama, ali i svojim političkim protivnicima, da mogu da prebroje poslanike, koliko ih ima na početku, koliko ih ima na sredini mandata, koliko ih ima na kraju mandata i koliko ih ima na sledećim izborima.
Mislim da je to najbolji pokazatelj koja je stranka jedinstvena, a koja se stranka raspada.
Ne vidim potrebu da dalje objašnjavam svojim političkim protivnicima da li je DS jedinstvena ili ne. Mogu da pogledaju u svoje klupe sa leve i desne strane, mogu da pogledaju malo po sali i da vide svoje dojučerašnje kolege i da vide ko je ovde jedinstven, a ko se posle svakih izbora raspada. Hvala.

Gospođo predsedavajuća, zaista mogu da razumem političke razlike koje postoje, ali ipak mislim da nije u redu da se krši dostojanstvo Narodne skupštine i zbog toga reagujem. Mislim da je kvalifikacija da je neko neznalica, da je diletant, da je ovakav ili onakav ipak teška kvalifikacija, koja kvalifikuje ne samo onog ko sedi u ovom parlamentu, već i one građane koji su glasali za te političke stranke.
Pogotovo mi je neumesna kvalifikacija za neku poslaničku grupu da je čine diletanti, neznalice, neobrazovani ljudi koji pišu loše zakone, od onih ljudi kojima nije smetalo da ta politička stranka s njima bude u koaliciji kada je Vojislav Koštunica bio predsednik Vlade i da glasaju za Vojislava Koštunicu. Što se sada gadite tih ljudi? Onda, u trenutku kada je biran Vojislav Koštunica za predsednika Vlade, ti ljudi vam nisu smetali. Ne mogu zaista da shvatim tu rečenicu. Izvinjavam se.

Poštovana gospođo predsednice, uvaženi predstavnici Ministarstva, mislim da je ovo zakon koji podonosi ministarstvo Vlade Republike Srbije, a ovi zakoni se ne donose bilo gde u inostranstvu da bi se primenjivali u Srbiji, već se donose ovde.
Jedini nalogodavac koga mi ovde imamo u Srbiji, koji nam nalaže da donosimo ove zakone, jesu građani Srbije i oni su svoju izbornu volju iskazali na izborima. Ne vidim razlog da ovakvu temu otvaramo kada je reč o vrlo važnom zakonu. Ipak, dobar je ovaj zakon, jer ako se usvoji deo ovog zakona, možda će kroz genetski modifikovanu pšenicu moći da se u Srbiji prodaje hleba za tri dinara. Tako da to možda ipak bude dobar zakon. Hvala.

Koristiću, poštovana gospođo predsednice, i vreme poslaničke grupe DS, jer želim malo opširnije da  govorim o amandmanu. Dakle, razumem da je ovo interesantna tema, rasprava o genetski modifikovanoj hrani, i da koristi mogućnost poslanička grupa SRS da na svaki mogući način kroz insinuacije o DS i gradu Kruševcu govori i o gospođi Ružici Đinđić.
Koliko je meni poznato, u Agenciji za privredne registre "Vino župa" je jedna ugledna firma koja se ne bavi proizvodnjom genetski modifikovane hrane, niti mi je poznato da se u Agenciji za privredne registre pored imena vlasnika "Vino župe" nalazi i ime Aleksandra Vlahovića, mog stranačkog kolege ili gospođe Ružice Đinđić.
Ovakvim insinuacijama, kada neko nema dovoljno argumenata da obrazlaže svoj amandman i kada nema dovoljno načina da kvalitetom tog amandmana zaintrigrira javnost, on mora da spomene javne ličnosti ove zemlje, koje su dale nemerljiv doprinos, i dale uopšte mogućnost da se ovakav zakon nađe ovde, jer je ovo jedan evropski zakon. Ovaj zakon će svakako predstavljati jedan dobar iskorak ka Evropi.
S druge strane, kada govorimo o ovom amandmanu i kada govorimo kroz ovaj amandman o gospođi Ružici Đinđić, uz insinuaciju da je ona vlasnik Fabrike "Vino župa", a spominjemo i grad Kruševac, zarad građana Zemuna, zarad građana Voždovca – dolazim iz Kruševca.
U Kruševcu vlast vrši SRS. Ne znam da li koriste genetski modifikovanu hranu, ali znam da za održavanje fontane u gradu Kruševcu i gradske česme se iz gradske kase odvaja nekoliko desetina miliona dinara.
Ne znam da li tu teče genetski modifikovana hrana, šampanjac ili obična voda, ali znam samo da kada se neko tako ponaša u gradu Kruševcu…

Hvala. Znači, kada neko govori na takav način o gradu Kruševcu i genetski modifikovanoj hrani, automatski šalje poruku građanima Srbije – nemojte glasati za nas, mi ne znamo ništa drugo sem da klevećemo. Hvala.

(Zoran Krasić, sa mesta: Javljam se sa mesta.)

Poštovani gospodine predsedavajući, uvaženi predstavnici ministarstva i Vlade Republike Srbije, kada smo dobili ove amandmane, pažljivo sam proučavao čitav ovaj zakon i ovaj amandman, kada je reč o Zakonu o bezbednosti saobraćaja, i malo sam se konsultovao s ljudima koji su neposredno u prilici da regulišu saobraćaj sa saobraćajnim policajcima i kontaktirao sam saobraćajne milicajce da pitam kako će oni sagledati sprovođenje ovog zakona u praksi.
Kada govorimo o nasilničkoj vožnji, tačno je da tu postoji dosta prostora za subjektivnu ocenu šta je to nasilnička vožnja, ali ako bi bilo ko od poslanika proveo samo jedan radni dan sa saobraćajcima koji rade u tzv. presretačima na autoputu, koji pored snimanja brzine kretanja vozila imaju i ceo snimak saobraćajnog prekršaja, videli bi svi ljudi u Srbiji šta sve čoveku u Srbiji može da padne na pamet dok vozi automobil. To je nemoguće, ne postoji zakon kojim bi se to opisalo i stavilo u zakon. Tu mora da postoji klasifikacija tog ne samo prekršajnog nego krivičnog dela, ne nasilnička vožnja, nego nasilničko učestvovanje u saobraćaju.
To što ti ljudi imaju svojim kamerama zabeleženo, ja bih emitovao deci u školi kao edukativni primer šta ne treba raditi u saobraćaju. Pokazati one snimke koje imaju kamere koje regulišu saobraćaj na raskrsnici, recimo na autoputu gde se kamioni uključuju na petlji autoputa kod Novog Sada, u suprotnoj traci, kontrasmeru autoputa, koji imate prilike da vidite na sajtu Youtube, zastrašujući je primer ponašanja učesnika u saobraćaju.
Jednostavno, tu ne postoji mogućnost da sve ono što ljudi u Srbiji mogu da smisle, kada je reč o kršenju propisa, stavite u jedan zakon i mora da se koristi ovakav naziv.
A preporučujem svim poslanicima, ko god ima vremena, da porazgovara makar s ljudima koji voze presretač, pogotovo sa kolegama koje vidim na autoputu svakog jutra kad dolazim na sednice Skupštine.
Hvala.

Poštovana gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, u političkoj praksi je poznato da političke stranke koje ne uspeju da na izborima ostvare svoje izborne ciljeve, izborne programe imaju pravo da se ljute, imaju pravo one i da posle izbora proglase pobedu, ali ne mogu da formiraju vlast jer za formiranje vlasti je neophodna većina. Građani su ti koji odlučuju kome će i na koji način dati podršku, ko će u ovoj zemlji imati većinu i ko će upravljati ovom zemljom.

Javljam se na osnovu replike gospođi Marini Raguš. Gospođice Raguš, vrlo je dobro kad imate taj moral koji propovedate, ali je, nažalost, činjenica da se tog morala ne pridržavate tamo gde vršite vlast.

Za vašu informaciju, SRS učestvuje u vršenju vlasti u gradu Kruševcu, na žalost mnogih Kruševljana i tog dela Srbije. Račun za viski koji je popijen prilikom održavanja manifestacije Odbojka na pesku u Kruševcu (67 litara viskija za četiri sata) enorman je za jedan siromašan grad; račun za mažoretkinje koje plešu u gradu Kruševcu na Dan mimoze, na inicijativu predsednika SRS, iznosi više hiljada evra, a građani jedva sastavljaju kraj sa krajem. Da ne govorim o drugim troškovima koje pravi jedna nerazumna lokalna samouprava u gradu Kruševcu.

S druge strane, kada govorite o zakupima, razumem da ste vi ekspert za zakupe, pogledajte samo cenu zakupa Magistrata, pa ćete onda po ceni Magistrata znati da li je nešto u redu ili nije.

Kada govorite o ljudima koji su izbeglice, posetite mnoge izbeglice, i treba da ih posetite. Žao mi je što su ti ljudi izbeglice. Ljudi iz Demokratske stranke su ih sačekali 1995. godine na graničnom prelazu sa Hrvatskom i ponudili vodom, hlebom, hranom; ne znam gde ste vi tada bili i gde su bile vaše stranačke kolege i šta ste tim ljudima govorili.

Znam da su moji prijatelji i kumovi, izbeglice sa Kosova, kada su krenuli ovde bili zatvoreni u Raškoj u Tekstilnom kombinatu osam dana, u žici, bez vode, bez hrane, a tada na vlasti nije bila Demokratska stranka.

Znam da ste vi ljuti što nikako da vam sekira upadne u med. Evo lokalnih izbora 7. juna. Sekire koje upadnu u med drva ne seku. Lako je primetiti trun u demokratskom oku, ali prvo pogledajte šumu balvana u svojim očima, pa probajte tom sekirom, koja nikako da vam padne u med, da je posečete. Dana 7. juna su lokalni izbori. Znam da će biti težak poraz SRS, jer građani vam to kažu u Kovinu i u Vrnjačkoj Banji, gde ima više prijavljenih lista nego što vi osvojite glasova. Vi ste uvek tamo, prvo bude više nevažećih listića nego što vi osvojite, pa tek onda SRS …

(Predsednik: Vreme.)

Završavam. Hvala, znam da imate problem sa SNS. Pozivam vas da već 8. juna dođete u grad Kruševac i da vidite kako izgleda grad u kome SRS učestvuje u vršenju vlasti. Biću vam domaćin, vas veoma uvažavam, poštujem, veoma ste mi draga koleginica, dođite da se oporavite od izbornog poraza u Zemunu i Voždovcu u grad Kruševac i da vidite kako izgleda grad u kojem vi vršite vlast, pa tu primenite sva znanja o korupciji. Hvala.

Poštovana gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, građani Srbije, zemlja koja ima milion i 700 hiljada žrtava u Drugom svetskom ratu, pružajući otpor fašizmu, svakako ne treba da u ovom domu uopšte ima dilemu da li ovakav zakon treba da se donese ili ne. Ovaj zakon nije zahtev bilo koga u svetu. U zemlji koja je sa milion i 700 hiljada ljudskih glava platila svoj otpor fašizmu, taj zakon mora da je u srcu svakog čoveka koji sedi u ovom parlamentu i ako mislite da neko u svetu sedi i diktira Srbiji koje će zakone donositi, grdno se varate.
Kada se ovaj zakon donosi, ja se konsultujem sa starcem Vujadinom iz Klepaca, koji je, čekajući u redu za klanje, kada mu je Petar Brzica, ustaški krvnik, uzviknuo – a sad kaži: živeo Pavelić, živeo poglavnik, mirno odgovorio – samo ti radi svoj posao. Taj čovek nas obavezuje, ako niko drugi, da donesemo ovakav zakon. Mislim da u zemlji u kojoj se i dan-danas i te kako pamte ti dani stradanja, nema nikakve dileme da li zakon doneti ili ne.
Donoseći ovakav zakon, mi ne tvrdimo da u Srbiji postoje bilo kakve organizacije koje mogu na masovan način da propagiraju fašističke ideje.
Naprotiv, mi se vraćamo na branik onih civilizacijskih vrednosti gde je Srbija uvek stajala. Stajemo rame uz rame sa svim antifašističkim zemljama i pokretima, kojima je ova zemlja pripadala, i jasno i glasno kažemo – u Srbiji su prihvatljive sve civilizacijske vrednosti.
Da li je zakon dobro uređen ili ne? Meni smetaju primedbe koje je izneo gospodin Željko Tomić. I ja se osećam kao srpski nacionalista, volim Srbiju, kao i srpski narod, volim srpsku državu i ne smatram da je loše biti nacionalista. Kao čovek koji je rođen u Kruševcu, moram da volim svoj grad, svoje sunarodnike i gradove u okruženju. Mislim da je ovde reč, kao što su kazali predlagači zakona, o gruboj tehničkoj grešci.
Dalje, kada govorimo o fašizmu, postavlja se pitanje – da li uopšte znate šta znači reč ''fašizam'' i kako je nastala? Reč ''fašizam'' svoje korene vuče, ima na Internetu i u enciklopedijama, iz latinske reči "fascio", što znači snop pruća u koji je zabijena sekira. Šta to, u stvari, znači? To znači da ste jaki samo kada ste u kolektivitetu, a da svaki prut, kada je sam, sekira može da polomi.
U našem društvu možemo da negujemo i vrednujemo individualne vrednosti. U našem društvu negujemo sećanje na antifašističku borbu našeg naroda. Ne moramo mi danas pred bilo kim da se pravdamo zašto donosimo ovaj zakon. Ovaj zakon donosimo zbog toga što ne želimo da neki pojedinci marširaju po Novom Sadu, koji je i te kako stradao u novosadskoj raciji, ne želim da bilo ko nacrta kukasti krst i da mu to bude sasvim prirodno, jer srpski narod, građani Srbije, građani Rusije, građani Poljske, Poljaci, Jevreji, jako dobro znaju koliku su cenu platili zbog fašističkih ideja, a dobro znaju i građani Nemačke to, jer su i oni žrtve fašističkih ideja.
Ako se zlo pusti i ne reaguje se na njegovu pojavu i njegove pojavne oblike, onda poprima zastrašujuće razmere. Zato je donošenje ovakvog zakona neophodnost civilizacijskih tekovina koje su svuda u svetu prihvaćene, a Srbija je, kada je reč o otporu fašizmu, bila na braniku toj štetnoj i opasnoj pojavi.
Pozivam sve poslanike da, uz određene izmene ovog zakona, prihvate ovaj zakon, jer svi ljudi koji sede u ovoj sali prihvataju i dele antifašistička uverenja i ne mogu da verujem da bilo ko u Srbiji ima problem da donese zakon koji sankcioniše crtanje kukastog krsta.