Gospođo potpredsednice, gospodine Jankoviću, gospođo Petrušić, dame i gospodo narodni poslanici, LDP će u Danu za glasanje podržati izveštaj Zaštitnika građana, Poverenika za informacije od javnog značaja i Poverenice za zaštitu ravnopravnosti.
Međutim, za LDP je izuzetno važno da ovom prilikom iskažemo našu podršku ovim institucijama u Republici Srbiji za sve ono što su uradile u prethodnim godinama i nadamo se da će i u narednom periodu uspeti da nastave da rade u onom intenzitetu i u onom obimu kao što su do sada radile. Zašto govorim u tom obimu? Zato što je karakteristika ovih izveštaja da je odnos vlasti iz prethodnog perioda i vlasti sada apsolutno gotovo ista u odnosu na ova tela u Republici Srbiji.
Ovde ne govorim samo o reagovanju na preporuke koje daje Zaštitnik građana ili Poverenica za ravnopravnost, ovde mislim i na sistemsko urušavanje ovih institucija, u materijalnom smislu. Kako drugačije da objasnim informaciju da je rebalansom budžeta za 2013. godinu, o kome ćemo raspravljati u ponedeljak, smanjen budžet Poverenice za zaštitu ravnopravnosti sa 89 na 77 miliona dinara? Da ne govorimo o nepostojanju adekvatnog prostora za ove institucije. Da ne govorimo o onome o čemu je govorio i Zaštitnik građana, o manjku saradnika koji treba na adekvatan način da odgovore očigledno na povećan broj potreba građana Srbije da se obrate ovim institucijama.
U razgovorima sa građanima Srbije, ono što je važno da prenesem vama i javnosti, to je povećana zainteresovanost građana da se vama obrate, zato što jedino u vama trenutno vide neku vrstu sigurnosti na koji način mogu da ostvare neka svoja prava, zato što državna uprava i pojedini organi vlasti ne postupaju shodno njihovim potrebama.
Ovi izveštaji za LDP su sveobuhvatni i, ono što je najvažnije, apsolutno pokazuju krvnu sliku društva u kome se mi nalazimo. Nemojmo da se čudimo zašto danas imamo povećan intenzitet delovanja ekstremnih grupacija desničarskih grupa, zato što nam ovi izveštaji pokazuju klimu koja apsolutno omogućava pojavu takvih slučajeva u našem društvu.
Ono što je važno za LDP i za mene lično kao pripadnika jedne nacionalne manjine, to je, da parafraziram jednu poruku koju možemo da vidimo ovih dana na bilbordima, da ste vi u stvari čuvari i zaštitnici evropske, građanske i demokratske Srbije. Nijedna žandarmerija, nijedna policijska jedinica, nijedan pojedinac, nego vi kao institucija, odnosno ljudi koji predstavljaju institucije u koje građani imaju poverenje.
Zaštitnik građana je u svom izveštaju ocenio poštovanje ljudskih prava u nekih šest oblasti. Želeo bih samo da kažem neka svoja zapažanja koja sam uvideo čitajući ovaj izveštaj. Na primer, što se tiče reforme pravosuđa, mnogo je rečeno u izlaganjima prethodnika šta je bilo dobro, a šta nije bilo dobro, zašto je zaustavljeno sprovođenje pojedinih zakona, ali ono što je važno, a ne piše u ovom izveštaju, to je da je u decembru mesecu oko 600 sudija vraćeno na posao, ali 600 sudija koji su članovi jedne vladajuće političke partije. Tih 600 sudija su pre izbora u maju mesecu postali članovi SNS, vraćeni su na posao, ali nismo dobili informaciju da li su oni i dalje članovi SNS. Da li je to nezavisno pravosuđe?
Takođe, kada govorimo o borbi protiv korupcije, izuzetno je važno da kažemo da borba protiv korupcije ne zavisi od jednog čoveka, da borba protiv korupcije treba da zavisi od institucija, a mi u Srbiji ni danas nemamo izgrađene sve institucije za borbu protiv korupcije. Mi i danas, godinu dana posle konstituisanja nove vladajuće većine, nemamo npr. zakon o zaštiti uzbunjivača, jedan prost zakonski okvir koji treba da zaštiti one ljude koji ukazuju na korupciju.
Takođe, kada govorimo o vladavini prava, složio bih se sa onim o čemu je govorio gospodin Palalić i sa onim što piše u izveštaju Zaštitnika građana, a to je nesprovođenje Zakona o državnim službenicima, ali za nekoliko dana ističe sve odredbe vezano za izbor direktora javnih preduzeća po novom Zakonu o javnim preduzećima.
Mi iz LDP postavljamo pitanje već tri meseca – za koja državna preduzeća, kad kažem državna, mislim na ona preduzeća čiji je osnivač Republika Srbija, odnosno ovlašćenje za njihov rad ima Vlada Srbije, su raspisani konkursi za izbor direktora? Recite mi samo dva javna preduzeća, a rok je 30. jun 2013. godine.
Kako da govorimo o vladavini prava, kada Vlada Srbije u zadnja dva meseca imenuje upravne odbore javnih preduzeća, a po Zakonu o javnim preduzećima koji je ova skupština usvojila u decembru mesecu, upravni odbori kao instituti više ne postoje, već postoje samo nadzorni odbori? Je li to vladavina prava?
Kako onda možemo da očekujemo da građani poštuju neke zakone ili zakonske obaveze, kada Vlada Srbije ne poštuje ono što je ova skupština usvojila? Ovde, kao Narodna skupština, treba da kažemo - dosta više! Bez obzira da li se radi o jednoj vladajućoj većini, drugoj vladajućoj većini, ovde se govori o vladavini prava. Nema nama EU u Briselu, mi evropske vrednosti moramo da gradimo ovde u Srbiji, a ne u razgovorima sa predstavnicima međunarodne zajednice.
Takođe, kada govorimo o državnim službenicima, ja ću napomenuti slučaj pomoćnika ministra za kulturu koji je prošle godine sastavio spisak javnih ličnosti, izdajnika, koji su dali podršku LDP i DS. Takođe, slične spiskove posle toga su počeli da prave ekstremisti. Zašto? Zato što je to tolerisano jednom državnom službeniku, onda i svaki ekstremista ima pravo, po njihovom tumačenju, da pravi te iste spiskove izdajnika, i na taj način da nas vraća u period devedesetih godina.
Takođe, hteo bih da kažem nekoliko stvari, a vezano je za zaštitu pripadnika nacionalnih manjina. Vi ste u ovim izveštajima to na jedan izuzetno adekvatan način rekli. Ovde ću apsolutno da se složim sa onim što ste, gospodine Jankoviću, rekli kao preporuku, a to je da je neophodno pripremiti, izmeniti dopune Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina.
Godina 2014. je godina u kojoj treba da se održe izbori za nacionalne savete. Ako ne budemo, kao Skupština Srbije, izvršili izmenu pojedinih odredbi ovoga zakona, bojim se da ćemo imati samo jednu lošu atmosferu među pripadnicima nacionalnih manjina koja će se, naravna stvar, reflektovati na sve građane Republike Srbije. Zašto? Zato što većina građana u Republici Srbiji ne zna šta su nacionalni saveti nacionalnih manjina, koje su njihove obaveze i što je najvažnije, što odredbe sada Zakona o nacionalnim savetima apsolutno nisu usaglašene npr. sa odredbama Zakona o kulturi.
Pomenuću takođe i nefunkcionisanje Bošnjačkog nacionalnog veća, odnosno Nacionalnog saveta Bošnjaka u Srbiji, ta tzv. dualnost koju je stvorila Vlada Republike Srbije, odnosno tadašnje Ministarstvo za ljudska i manjinska prava, a sada je preuzelo Ministarstvo pravde, gde se u tehničkom mandatu priznaje neki Nacionalni savet Bošnjaka, koji je izabran 2001. godine, nisam napravio lapsus, 2001. godine, a ne priznaje se Nacionalni savet koji je izabran na izborima 2010. godine.
Zašto je to problem? Zato što Bošnjaci, kao pripadnici nacionalne manjine, u Republici Srbiji ne mogu u punom obimu da uživaju sva ona prava koja su definisana Zakonom o nacionalnim savetima, tiče se kulture, službene upotrebe jezika, obrazovanja. Takođe, ne mogu da učestvuju procesima koji su definisani Zakonom o nacionalnim savetima, vezano za imenovanje pojedinih upravnih odbora, kulturnih institucija ili definisanja pojedinih zakonskih predloga.
Takođe, želio bih, kada govorimo o službenoj upotrebi jezika, da se složim sa preporukom Zaštitinka građana, gde on kaže da je potrebno obezbediti, kako doslednu službenu upotrebu ćiriličnog pisma, tako i ravnopravnu upotrebu jezika i pisma nacionalnih manjina na teritoriji cele Republike Srbije.
Na samom kraju izlaganja, želeo bih da pročitam iz izveštaja Beogradskog centra za ljudska prava o stanju ljudskih prava od 2012. godine nekoliko preporuka vezano za rad vaših institucije koje mi treba, kao Skupština Srbije, apsolutno da podržimo. To je da omogućimo Povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, Poverenici za zaštitu ravnopravnosti uslove zapošljavanja adekvatnog broja zaposlenih, u skladu sa pravilnicima o unutrašnjem uređenju, sistematizaciji radnih mesta ovih institucija, da se usvoje predložene izmene i dopune Zakona o Zaštitniku građana, kojima se dodatno osigurava nezavisnost ove institucije, da ojačamo mehanizme za praćenje i sprovođenje preporuka nezavisnih institucija koje je Zaštitnik građana uradio zajedno sa Beogradskim centrom za ljudska prava i Jukomom, da se izmeni Zakon o pristupu informacijama od javnog značaja kako bi se pooštrile odredbe o prekršajnoj odgovornosti, takođe da se usvoji i zakon kojim bi se zaštitila prava uzbunjivača i da se donese zakon kojim bi se uredila materija bezbednosnih provera.
Na samom kraju, dame i gospodo, želim da kažem, kada govorimo o ljudskim pravima u Srbiji, nije dovoljno da u jednom danu razmatramo izveštaj Zaštitnika građana, Poverenice za ravnopravnost ili Poverenika za dostupnost informacija i ovde da kritikujemo ili da dajemo pohvale. Mislim da je neophodno da vršimo pritisak, kao najveće zakonodavno telo u Republici Srbiji, na sve organe vlasti, da one preporuke koje ove institucije daju dosledno se poštuju, kako bi iz godine u godinu nivo tih preporuka bio što manji, a mi konačno živeli sa onim standardima o kojima je gospodin Janković govorio kada je govorio o Zaštitniku građana u Švedskoj. Hvala.