Gospodine predsedniče, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Dačiću, hvala vam što se danas ovde u parlamentu i svim vašim ministarkama i ministrima. Imam za vas konkretno pitanje, ne predlog jer mislim da je kasno za nešto tako. Kraj je godine i u svakom pristojnom poslu na kraju godine se svode računi i formuliše politika za neko vreme koje je pred nama.
Kada ćete podneti ostavku, gospodine Dačiću i na takav način pomoći ovoj zemlji, jer vi ste predsednik Vlade koji u Srbiji ne postoji? Ne mogu reći da sam srećan zbog toga. Jesam oduvek bio kritičar onoga što ste radili kao predsednik Vlade sa velikom dozom razumevanja za okolnosti u kojima donosite političke odluke. Reći ću vam zašto treba da podnesete ostavku. Zato što ste vi lider institucije koju je samu sebe degradirala degradirajući tako i čitavu zemlju.
Gospodine Dačiću, u Srbiji je mnogo važnije šta rade radne grupe. Radna grupa piše zakon pa se on onda usvaja u parlamentu aklamacijom. Izvrgava zakon o preduzećima ruglu tako što kadruje po Srbiji, praveći od zemlje partijsku tvrđavu jedne stranke pred kojom ste se vi poklonili. Mislim na SNS. Radne grupe hapse bez naloga. Radne grupe uređuju medije. Radne grupe vode pregovore sa Kosovom. Zašto onda imamo Vladu i vas kao predsednika?
Ekonomska politika, borba protiv korupcije, rešavanje nacionalnih problema, pre svega problema na Kosovu su sve teme na kojima ste vi statirali i tom svojom nemoći otvorili prostor za nešto što samo naivni mogu razumeti kao politiku koja je motivisana dobrim namerama i jasnim ciljem ka kome naše društvo treba da se kreće.
Šta je vizija Srbije u 2013. godini iz vaše perspektive, iz perspektive vaše vlade? Na šta ona danas liči?
Gospodine Dačiću, vi ste lider zemlje u kojoj radne grupe određuju pravila života a tabloidi nam ih saopštavaju. Nijedna institucija u Srbiji nije afirmisana u prethodnih šest meseci, iako su bile na jako niskom nivou kada ste vi na vlast došli na poziciju predsednika Vlade. Nijedna, a mnoge su degradirane. Ispred vas sedi Mlađan Dinkić, on je lider URS. Borba protiv korupcije u zemlji koja nema direktora policije, u zemlji u kojoj vi kao ministar policije iz novina saznajete šta se u policiji dešava, u zemlji koja nema prvog čoveka policije u Nišu, Novom Sadu ...
(Predsednik: Vreme.)
... Prvi čovek policije u Kragujevcu je u ratu sa gradskim vlastima. Ko onda vodi tu borbu? Borba protiv pojedinaca ili sistemska borba. Ako je sistemska, gde su zlotvori? Šta su naši ciljevi? Gde je prostor za svakog od nas?

Meni je jasno da vi pokušavate uspešno da glumite ovde u parlamentu. Zar se ne osećate neprijatno u atmosferi koja vas je zatekla ovde u Skupštini, u tim oštrim pitanjima kojima vas izlažu poslanici srpskog parlamentu? Oštrija su samo u Pjong-jangu kada se pojavi veliki vođa.
Šta ste vi postali? Neko ko deli pravu po Srbiji. Tako o sebi govorite. Vi ste predsednik Vlade koji treba da kaže ovde u parlamentu na kraju godine – izvinite, građani, ono što smo planirali nismo uradili, 170 hiljada vas je ostalo bez posla, povećala se inflacija, smanjile se investicije, razorili smo poslovni život u zemlji, pokrenuli negativnu energiju, uveli vikend racije, traumirali vas svojim besmislenim međustranačkim i koalicionim sukobima. Ministar ste policije.
Ko vam je branio četiri godine da se borite protiv korupcije i kriminala? Ko u Srbiji prisluškuje predsednika Republike? Ko u Srbiji prisluškuju predsednika Vlade? Kako prolaze oni lideri u zemlji koji zloupotrebljavaju institucije i na tome grade svoju politiku? Na lažima? Vrlo dobro znate odgovore na ta pitanja.
U politici sam duže od 12 godina. Sedamnaest godina sam u politici. U tih 17 godina mnogo više sam se borio protiv vas, nego nešto radio, između ostalog, sa vama. Verujte mi, značajnije mi je ono što sam zajedno sa vama uradio, nego što sam radio protiv vas. Vi ste me prinudili da trošim svoj život u besmislenim sukobima. Ovde nismo došli da bi ratovali sa onima koji su danas vlast. Ovde smo da bi štitili interese ljudi i o sposobnosti samo nas da te interese formulišem i na jasan način predstavimo, politički zavisili.
Loša nam je zemlja danas, gospodine Dačiću, ne zato što je teška ekonomska kriza, nego zato što imamo krizu upravljanja. Ko vodi ovu zemlju? Vi ili vaš prvi potpredsednik? Pitajte narod oko sebe, pa ćete dobiti odgovor na to pitanje. To nije dobro. To nikada nije bilo dobro i ne može biti dobro sada. Nemojte da se pozivate na istraživanja. Radne grupe istražuju, pa otkrivaju, da Srbi više vole svoje lidere, nego sami sebe, više nego Miloševića i Tita zajedno. Dosta sa tim ludilom u 21. veku na kraju 2012. godine.
Samo jedna poruka Srbiji – nismo u stanju da odgovorimo na pitanje šta je cilj našeg naroda i naše zemlje, pomozite da ga formulišemo? Na šta liči kosovska politika? Da li treba Cvijan da se obrati Ustavnom sudu, da bi dobili odgovor od Ustavnog suda, pošto samo na njegova pitanja odgovaraju? Evo, DSS ovde, nikada se nismo slagali oko kosovske politike. Parlamentarna grupa je postavila pitanje Ustavnom sudu – da li su postupci Vlade Republike Srbije u pregovorima sa kosovskim institucijama i EU u skladu sa Ustavom ili ne? Ustavni sud ćuti. Šta onda reguliše naše odnose, ako ne Ustav i zakoni? Tabloidi, na svečanostima na kojima se pojavljujete da sutra ne bi bili šikanirani na naslovnim stranama? Pred kim se to povlačite i vi i vaša stranka i većina vaše koalicije?
Na šta liči naša zemlja danas? Nećemo da pričamo o aferama. To me ne interesuje, a mogao bih mnogo toga da kažem.
(Predsednik: Vreme.)
To što znam prisiljava me da vam se suprotstavljam u onome što delovi vaše Vlade rade, a vi o tome ćutite. Ko ćuti, sa tim se slaže.

Gospodine predsedniče, dugo traje ovih pet minuta, namučiste se da ih potrošite. Tako to obično bude kada nemate šta da kažete. U ovoj Skupštini, konstituisanoj nakon majskih izbora, naša poslanička grupa je podnela najviše zakona i inicijativa koji, osim imena naše stranke, koje se nalazi ne mestu na kome se mora naći kao pokretač inicijative, ni po čemu ne mogu biti tretirane kao partijske inicijative, već pre svega kao izraz najozbiljnije brige za čitavo društvo. Pogledajte na kakvom ste sporazumu vi napravili svoju Vladu i na šta liči politika Vlade šest meseci posle tog sporazuma. Što se vi samnom sporite oko Kosova? Rešite to u okviru svoje vladajuće koalicije sa predsednikom države, on vas je doveo na mesto predsednika Vlade. Sa njim ste danas u nesporazumu u okviru kosovske politike i platforme, ne samnom. Samnom ste oduvek bili.
Od 1996. godine, gospodine Dačiću, puno je argumenata koji bi valjda svakom razumnom bili dovoljno čvrsti dokazi da nas makar sluša, nas iz LDP. Od 1996. godine svaki naš nesporazum, bez obzira na težinu sukoba koji su ga pratili, okončan je tako što ste se vi naknadno presvlačili, što od onoga da je šačica huligana pokrala izbore, što smo stigli do lex specialis, što od Nikolićevog, Šešeljevog i Vučićevog referenduma i JUL-ovskog, koji smo rekli - ne NATO, stižemo do Vučića koji u Vašingtonu moli Amerikance da još malo ostanu na Kosovu, što od našeg pitanja - što gurate Srbe na barikade pre godinu dana, mi danas stižemo do srpske žandarmerije koja te barikade ruši. Ne možete tako da se presvlačite doveka.
(Predsednik: Vreme.)
Kraj je svemu tome. Zato treba da podnesete ostavku.

Poštovani gospodine predsedniče, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, naravno da je važno da uspostavimo neki red u našim odnosima, ali ga ne možemo graditi na onom nivou na kojem biste vi to želeli.
Vi ste predsednik Skupštine, gospodine Stefanoviću, čak i ako vam je teško da to razumete, dužni ste da ovde govorite istinu, istinu…
(Predsednik: Samo mi recite koji član Poslovnika, gospodine Jovanoviću?)
Član 27, rekao sam.
Vi ste ponudili na poslaničku primedbu kolegi iz DS, vi ste dali lažno obrazloženje. Rekli ste kako ovu sednicu zakazujete…
(Predsednik: Molim vas, ne koristite termine koji su uvredljivi za Narodnu skupštinu, pošto ovde niko ne daje nikakva lažna obaveštenja. Molim vas da svoj govor prilagodite Narodnoj skupštini.)
Da vam kažem nešto, imam dovoljno godina da bih znao gde su granice pristojnosti i dovoljno parlamentarnog iskustva da bih znao koji jezik vi jedino razumete. Izvinite, poniženje je…
(Predsednik: Gospodine Jovanoviću, izričem vam opomenu.)
Zašto?
Nije dovoljno, gospodine Stefanoviću, skinuti donji veš pa postati…
(Predsednik: Izričem vam još jednu opomenu.)
… Ali, zbog toga vam ne treba pratnja na svakom koraku u sali.
Da završimo ovu našu raspravu. Činjenica je da ste kao predsednik Skupštine dužni da govorite istinu. Kolega iz DS vam je postavio pitanje – zašto zakazujete sednicu parlamenta na ovakav način? Rekli ste – zbog borbe protiv korupcije i kriminala.
Podsećam vas da nismo svi okrenuti na glavu. Imaćete priliku da dokažete svoju ozbiljnost u borbi protiv korupcije i kriminala kroz glasanje o deklaraciji koju smo vam predložili, u kojoj se borba protiv korupcije i kriminala iz tabloida vraća u pravne okvire i prestaje da bude opsesija jednog čoveka ili jedne partije i postaje dužnost svake vlasti u zemlji. Videćemo kako ćete o tome glasati.
Dali ste neistinito obrazloženje. Sednicu zakazujete u subotu, zbog aljkavosti vaše vladajuće koalicije, a ne zbog vaše želje da se borite protiv korupcije i kriminala.

Gospodine predsedniče, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, javio sam se pozivajući se na pravo koje mi daje Poslovnik i zamolio bih vas da mi sugerišete reč. Kada neko neistinito opiše postupke jedne stranke, a to uradi svesno, ne greškom, kako se to zove? Da li je to lažno optuživanje nekoga?
Kada vaši poslanici lažno govore o poslaničkoj grupi koju ja predstavljam ovde u Skupštini…

Gospodine predsedniče, taj izraz postoji u Krivičnom zakoniku koji će sada biti na dnevnom redu. To je laž. Laž je optužiti LDP za ovakav Poslovnik o radu. Da li je tako, gospođo Čomić? Mi smo bili kritičari ovog Poslovnika o radu. On je usvojen u prethodnom mandatu.
Laž je optužiti našu stranku za nedemokratsko i netolerantno ponašanje. Tačno je, isključila je Nataša Mićić celu poslaničku grupu SRS, nasilnike, siledžije, vandale. Pogledajte šta govorite danas o svojoj prethodnoj stranci. Mnogo teže kvalifikacije od ovoga što sam ja sada rekao. Dvanaest godina sam poslanik i nikada ni jednu ružnu reč u Skupštini nisam izgovorio. Dvanaest godina nailazim na poštovanje svakog kolege i koleginice ovde u Skupštini, bez obzira iz koje stranke oni dolaze. I vaš nekadašnji predsednik me je poštovao, iako sam bio njegov veliki politički protivnik.
Izrekli ste mi opomenu zbog toga što sam vas podsetio na ono što ste bili. Da li mislite, da nekoliko hiljada dinara može da izbriše tih 20 godina agonije na koju ste osudili ovu zemlju? Ni jednu opomenu niste dobili kada ste ponižavali svakog pristojnog čoveka ovde u potkošuljama na sednicama parlamenta, pevajući i naričući dok drugi ovde govore. Sramota me je što ste predsednik Skupštine.

Gospođo potpredsednice, poštovano predsedništvo, predstavnici Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, pitaću vas gospodine Vučiću, s obzirom da ste vi kao potpredsednik Vlade praktično u ovom trenutku najodgovorniji pojedinac u timu ljudi koji ovde predstavlja tako važnu instituciju. Žao mi je što tu nije predsednik Dačić. S obzirom da on redovno dolazi, možemo da razumemo činjenicu da je možda imao neke obaveze koje mu nisu dopustile da danas bude ovde.
Prvo, hoću na početku da vam kažem da mi je drago što smo se makar na kraju agonije koja traje 20 godina u nečemu gotovo složili. Mislim na vaš današnji komentar presude u Hagu. Bilo bi bolje da je više takvih poruka rečeno u prošlosti, ali nije i to se ne može promeniti. Ali, upravo zbog tih različitih tonova koji danas stižu sa pozicije vlasti u našoj državi, želim da vam postavim pitanje koje je deo naših svakodnevnih aktivnosti ovde u Skupštini i koje direktno ukazuje na neodrživu poziciju u kojoj se nalazi vaša vladajuća koalicija. Mislim na borbu protiv korupcije.
Prvo, uvek je problematična svaka vlast koja insistira na borbi protiv korupcije, jer se podrazumeva da se oni koji su na vlasti ne nalaze, osećaju na neki način ugroženim. To nije slučaj sa LDP, ali kad god izvršna vlast vodi borbu protiv korupcije, a ne institucije koje za tako nešto treba da postoje u svakom društvu, a mislim na tužilaštvo, na sudove, na zakone na kojima je ta borba zasnovana, a ne na lični osećaj, onda to proizvodi jednu jako lošu atmosferu u zemlji.
Dok se vi, gospodine Vučiću, borite protiv korupcije, vaša Vlada donosi zakon koji je osnov za sistemsku korupciju. Mislimo na Zakon o javnim preduzećima. Neću sada poentirati na obećanjima koja su data u izbornoj kampanji, na ideji departizacije, depolitizacije, na potpisima koji su stavljeni pod neke inicijative, potpisima svih nosilaca izbornih lista na majskim izborima, ali ću vam postaviti pitanje – kakva je to zemlja u kojoj je dopuštena zakonom takva koncentracija moći kakva se predviđa Zakonom o javnim preduzećima?
Mi u Srbiji imamo 700 javnih preduzeća. Ona akumuliraju dug od 4,5 milijardi evra, 50 je državnih i republičkih, a sva ostala su lokalna ili pripadaju pokrajini. Zaista, ne znam da li ste vi čitali taj zakon.
Vi ste u parlamentu poslali zakon koji daje pravo koaliciji tri vladajuće liste, koaliciji URS, vaše stranke i SPS. Dakle, uz komisiju koju će formirati Vlada, izvršiće imenovanje 700 direktora u Srbiji i staviti ih pod svoju ličnu kontrolu, derogirajući tako sistem lokalne samouprave, autonomije i koncepta zasnovanog na Ustavu AP Vojvodini.

Naravno da sam dobro pročitao. Možda je vama, gospodine Vučiću normalno da jedan loš Zakon o javnim preduzećima menjate tako što ćete usvojiti još gori. Možda je normalno da u Srbiji u 2012. godini Vlada na inicijativu vojvođanskog parlamenta, koji traži za sebe pravo utvrđeno Ustavom ove zemlje, 7% budžeta, odgovori da je tačno da Vojvodini pripada 7% budžeta, ali Ustavom nije predviđeno šta je budžet?
Tri čoveka koja će postaviti tri vladajuće liste, izvršiće imenovanje svih direktora državnih preduzeća u zemlji, tako da niko na njihovu odluku ne može da se žali. To je predviđeno zakonom. Ne biraju se na nivou lokalne samouprave direktori, kao što su se birali do sada, nego, opet, tročlana komisija. Ali, ti direktori ne odgovaraju parlamentima Beograda, Novog Sada, Zrenjanina, Kragujevca, nego resornom ministru u republičkoj vladi, koji može da ih smeni u slučaju da mu se ne dopadne njihova izjava.
Gde je tu javnost? Gde je konkurs? Gde je tržišna ekonomija? To su sve elementi koji unapred stvaraju od Srbije zemlju u kojoj će se korupcija razvijati.
Govorite o tome da je borba protiv korupcije stala 2007. godine. Tačno. Problem je u tome, gospodine Vučiću, što ste vi u koaliciji sa onima koji su od 2007. godine na vlasti. Ako želimo to da menjamo, onda to ne može da bude ekskluzivno pravo vladajuće koalicije ili jedne stranke u vladajućoj koaliciji, pošto se to onda pretvori u atmosferu harange, a siguran sam da ste, u međuvremenu, postali toga svesni, u vikend racije, zbog toga što ima ljudi u ovoj zemlji koji znaju da se jedino može predvideti tužilac onda kada je on na dežurstvu. To nam nije potrebno.
U ovoj zemlji živim sa svojom porodicom kao i vi i želim da ovo bude poštena zemlja. Želim da razdvojimo rad od nerada, istinu od laži. Čitav život se za to borimo. Ali, ako tako nešto postavimo pred sebe kao ciljeve, ne možemo da usvojimo ovakve zakone. Ne možemo takve zakone da donosimo.
Neću sada da navodim imena ljudi koje ste postavili na mesta vršilaca dužnosti svih državnih preduzeća, ali daleko od toga da je reč o stručnim ličnostima, o onima koji su čitav profesionalni život proveli u tim sektorima, čast izuzecima, a pogotovo da su partijski neangažovani. Naprotiv, vrlo su partijski angažovani, sa pečatom stranaka tu dolaze.
Ako sve to znamo, onda vas pitam kako mislite da se borite protiv korupcije kada je osnov korupcije ne loš pojedinac, nego sistem koji tom pojedincu daje neograničenu moć? Zamislite šta će na osnovu ovog zakona moći da rade oni koji više nad sobom nemaju Upravni odbor ili nemaju lokalni parlament. Koliko će uredba o đubrivu moći da se napiše? Koliko će moći novca da se preusmeri u medijima na reklamu, kada se od Srbije pravi partijska država kakva nije postojala do juče na ovom konceptu utvrđenom Zakonom o javnim preduzećima? Nigde to ne postoji.

"Trans-nafta", "Elektromreža", "Kolubara", koridori Srbije, PTT, "Jugoimport", "Srbijagas", sve visoki partijski kadrovi. Danas je potpredsednik jedne od vladajućih stranaka, članice vaše koalicije izabran za direktora, odnosno pre nego što je zakon stupio na snagu.
Ključno je pitanje, gospodine Vučiću, da li imamo Vladu koja je posvećena jednom cilju ili nemamo i zbog toga kažem da lične misije, pošto su kao lične ostale u domenu ličnog, ako govorimo o vladavini prava, uređenom društvu, onda ovaj zakon vraća Srbiju u 19. vek, on je feudalizuje. Postoji u Zakonu o javnoj svojini član koji smo mi amandmanom uneli u prethodnom sazivu, koji obavezuje svakoga da objavi javni konkurs. Ko formira komisiju koja bira one koji se na konkursu jave? Da li postoje definisani kriterijumi i da li je uopšte realno očekivati da se tako nešto desi pošto pred sobom imamo činjenice koja sam vam sada naveo?
Vaša procena je da je reč o sjajnim kadrovima. Neko će reći da misli da grešite. Mi mislimo da grešite što držite sva javna preduzeća u v.d. stanju, da je greška što se sprovode radikalne čistke na svakom nivou, obračun sa ljudima, da vaša vlada greši zbog toga što hipnotiše javnost kroz tabloide koje kontroliše. Ja bih da sam na vašem mestu bio zabrinut svakog jutra kada otvorim novine i vidim da se članovi najveće opozicione stranke žigošu kao kriminalci, a da sedim u Vladi u kojoj su mi koalicioni partneri svi oni koji su bili koalicioni partneri baš te stranke. Mene ne interesuje DS. Verujem da ni vas ne interesuje kao DS.
Sve dok ne dobijemo institucije i dok se tome ne posvetimo nećemo biti u tome uspešni.
(Predsedavajuća: Vreme.)
Napravili smo institucije 2001. godine i to je zaustavljeno 2003. godine. To je ono što je loše.

Hvala vam, gospođo potpredsednice.
Hteo bih da skrenem pažnju i vama gospodine Dinkiću, a i vama gospodine Đeliću. Mi možemo u svojim raspravama jedni druge da kritikujemo, ali povedite računa…
(Predsedavajuća: Koji član je u pitanju?)
U pitanju su članovi 107. i 108. Povedite računa o činjenici da mi nemamo previše ljudi koji su spremni da u ovako neverovatnim okolnostima, kakve su okolnosti recimo u Fondu zdravstvenog osiguranja, nastave da rade svoj posao, a vi ako mislite da postoje neki potencijali koji nisu iskorišćeni, recite gde su oni.
Gospodine Dinkiću, nije Fond zdravstvenog osiguranja deo Ministarstva zdravlja, nije nikada bio. Definicija fonda – neprofitna organizacija. Fond se finansira od doprinosa koji su uplaćeni. Doprinosi se ne uplaćuju zato što je teška ekonomska situacija. Onda država preuzima na sebe ulogu finansiranja troškova fonda i mi imamo strukturnu anomaliju. Jedini direktor Fonda zdravstvenog osiguranja koji nije završio sa krivičnom prijavom od kad pamtim direktore je direktor iz perioda Vlade Zorana Đinđića. Svi drugi su završili po zatvorima i sa krivičnim prijavama.
Mislim da treba da vodimo računa o tome. "Galenika", toliko smo puta ovde razgovarali, nije "Galenika" problem jednog ministra, makar ministra zdravlja ili bilo koga pojedinačno. "Galenika" je problem koalicione Vlade koja je pristala da jednima plaća politički reket tako što će finansirati penzije onako kako oni misle da treba, a da drugima da bolnice zato što misli da im pripada bolnica, a trećima fabriku lekova. Povećan broj zaposlenih, zidale se fontane, pravili se dugovi. To je zajednički javašluk.
Mislim da iz toga treba da izađemo ne tako što ćete vi ovde sada obarati jedan drugom ruku, nego tako što ćemo potražiti primere funkcionisanja. Ne znam ni za jedan primer…
(Predsedavajuća: Vreme.)
… održivog zdravstvenog sistema koji funkcioniše tako kako sada vi predviđate. Povedite računa o tome. Do 2000. godine se tako funkcionisalo. Centralizovane nabavke, pa ne znate šta je u bolnici, šta je u domu zdravlja, kolike su zalihe. To je veliki problem. Jedan čovek da vodi posao za sve, vrlo teško će funkcionisati to.

Hvala vam, gospođo potpredsednice.
Hteo bih da skrenem pažnju i vama gospodine Dinkiću, a i vama gospodine Đeliću. Mi možemo u svojim raspravama jedni druge da kritikujemo, ali povedite računa…
(Predsedavajuća: Koji član je u pitanju?)
U pitanju su članovi 107. i 108. Povedite računa o činjenici da mi nemamo previše ljudi koji su spremni da u ovako neverovatnim okolnostima, kakve su okolnosti recimo u Fondu zdravstvenog osiguranja, nastave da rade svoj posao, a vi ako mislite da postoje neki potencijali koji nisu iskorišćeni, recite gde su oni.
Gospodine Dinkiću, nije Fond zdravstvenog osiguranja deo Ministarstva zdravlja, nije nikada bio. Definicija fonda – neprofitna organizacija. Fond se finansira od doprinosa koji su uplaćeni. Doprinosi se ne uplaćuju zato što je teška ekonomska situacija. Onda država preuzima na sebe ulogu finansiranja troškova fonda i mi imamo strukturnu anomaliju. Jedini direktor Fonda zdravstvenog osiguranja koji nije završio sa krivičnom prijavom od kad pamtim direktore je direktor iz perioda Vlade Zorana Đinđića. Svi drugi su završili po zatvorima i sa krivičnim prijavama.
Mislim da treba da vodimo računa o tome. "Galenika", toliko smo puta ovde razgovarali, nije "Galenika" problem jednog ministra, makar ministra zdravlja ili bilo koga pojedinačno. "Galenika" je problem koalicione Vlade koja je pristala da jednima plaća politički reket tako što će finansirati penzije onako kako oni misle da treba, a da drugima da bolnice zato što misli da im pripada bolnica, a trećima fabriku lekova. Povećan broj zaposlenih, zidale se fontane, pravili se dugovi. To je zajednički javašluk.
Mislim da iz toga treba da izađemo ne tako što ćete vi ovde sada obarati jedan drugom ruku, nego tako što ćemo potražiti primere funkcionisanja. Ne znam ni za jedan primer…
(Predsedavajuća: Vreme.)
… održivog zdravstvenog sistema koji funkcioniše tako kako sada vi predviđate. Povedite računa o tome. Do 2000. godine se tako funkcionisalo. Centralizovane nabavke, pa ne znate šta je u bolnici, šta je u domu zdravlja, kolike su zalihe. To je veliki problem. Jedan čovek da vodi posao za sve, vrlo teško će funkcionisati to.

Hvala vam, gospođo potpredsednice.
Reklamiram čl. 107. i 108. Ako je potrebno da obrazložim zašto se radi o povredi Poslovnika – stiče se utisak i meni se to lično ne dopada, možda DS uživa u tom samom mazohizmu, ali za mene je neprihvatljiva atmosfera koja je stvorena u ovom društvu i koja se, između ostalog, kroz nastup ministra Dinkića i kroz odgovor Đelića, na neki način, podgreva.
Ne sede u Fondu zdravstvenog osiguranja kriminalci. Niko tamo nije otišao da bi krao. Ne znam nijednog direktora koji je izabran da bi tamo otišao i krao. Ovde se iz rasprave, koju ste vi dopustili, stekao utisak da je upravo tako. Radom Fonda zdravstvenog osiguranja upravlja direktor, uz upravni odbor i nadzorni odbor. Upravni odbor ima 21 člana – 14 članova predstavljaju osiguranike, dva predstavljaju penzionere, dva predstavljaju zemljoradnike, dva predstavljaju samostalne delatnosti a dva predstavljaju invalide.
Nije tačno da je Fond propao zato što je bivša direktorka, koja je završila u zatvoru, bila lopov ili zato što je trenutni direktor lopov. Fond je propao zato što nema novca koji je potreban da bi se finansirao njegov nesmetan rad i zato su vam bolnice kao ruševine, a ne objekti u kojima se neko može normalno primiti i lečiti. Zato nam se zdravstvo i svelo na beskrajno požrtvovanje lekara i uz neverovatne napore održavanje kakvog-takvog nivoa zdravstvene zaštite.
Koja je cena evra u dogovoru između države i proizvođača lekova? Poslednji put je bila oko 95 dinara. To je suprotno životu i realnosti. Fond zdravstvenog osiguranja to ne može da trpi. Možda može neka druga institucija, ali Fond ne može. Umesto kriminalizacije ljudi, jer uskoro više nećemo imati nikoga ko će pristati da radi za državu, dajte da se bavimo suštinom. Ako je Fond propao, a jeste, to je cena pogrešne politike.
Samo sam to želeo da kažem, jer mislim da je to moja politička obaveza. U suprotnom, ta lomača koju su potpalili oni koji ne mogu ništa drugo u Srbiji da ponude…
(Predsednik: Vreme, gospodine Jovanoviću. Molim vas, bez obzira na to, vi ste tražili povredu Poslovnika i tražili ste povredu čl. 107. i 108. i onda ste držali govor o Fondu. To nikakve veze nema sa povredom Poslovnika.)
Možda nema na….

Gospodine predsedniče, poštovano predsedništvo, gospodine Dinkiću, dame i gospodo narodni poslanici, pretila je ova rasprava da nas komira sve u sali, a to nije dobro. Da li se slažete sa tim, nasmejali ste se?
Ne mislim da treba da mračimo, ali ako nema života u raspravi o budžetu, onda je zaista situacija katastrofalna.
Gospodine Dinkiću, kada počinju reforme u jednoj zemlji? Pre mene je govorio kolega poslanik i kroz taj nastup smo mogli doći do argumentacija zašto je nemoguće kroz raspravu o budžetu razgovarati o ozbiljnim reformama u Srbiji. Nema potencijala u vladajućoj većini za nešto tako. Nije bilo ni u prethodnoj.
Pitam vas kada počinju reforme u jednoj zemlji? To je suštinsko pitanje. Naravno da možemo uzeti vaš budžet, pa krenuti narednih 20 minuta i dokazivati njegovu nekonzistentnost. O mnogim krupnijim pitanjima smo spremni da sami sebe zavaramo. To smo radili u prošlosti, to radimo danas i vi biste da to nastavimo da radimo i u budućnosti. To može da funkcioniše na Brnjaku i na Jarinju. Tamo za nas nešto može da bude linija, što je za drugog granica, za nas može da bude svedok, a za nekoga carinik, ali u ekonomiji je to nemoguće. Ekonomija je nemilosrdna.
Krvna slika jedne ekonomije je krvna slika društva. Moram da vam kažem ono što sam rekao i tokom rasprave o rebalansu budžeta, to nije isključivo tema kojom treba da se bavite. Pitanje ekonomske politike je fundamentalno pitanje i na njega treba da odgovorimo svi zajedno. Spremnosti na odgovor nema čak ni unutar jedne vlade. Zato to nije budžet, to je jelovnik, politički jelovnik stranaka koje ne razmišljaju o činjenici da je nemoguće sutra voditi politiku koja se vodi danas i koja se vodila u prošlosti.
Naravno da u Skupštini Srbije može sve da se kaže. Možemo da govorimo o tome kako je liberalna politika propala, ali, gospodine Dinkiću, kada se zadužujete 750 miliona dolara, emitujući državne papire, vrlo dobro znate da iz te propale liberalne ekonomije dolaze penzioni fondovi, pa daju novac ovde. Da li je tako? Onog trenutka kada Penzioni fond ode i kupi obveznice federalnih rezervi Amerike moći ćemo da kažemo da je naša ekonomija dinamična, kvalitetna i perspektivna, a ona tamo propala. Ali, pošto smo poslanici Skupštine Srbije, dužni smo da se staramo o interesima građana Srbije. Baš me briga šta se dešava izvan ove zemlje, osim ukoliko u procesima koji se dešavaju izvan Srbije mi ne možemo da pronađemo odgovor na neke naše unutrašnje probleme i osim ukoliko ti procesi ne utiču na stanje u našoj ekonomiji, a naravno da utiču.
"Fiskal Cliff" je problem za svaku zemlju na planeti, bez obzira da li u parlamentu te zemlje sede osobe koje to mogu da razumeju ili ne mogu da razumeju. Hajde da krenemo od početka. Pitam vas kada počinju reforme u jednoj zemlji, jer imamo pravo na reforme pre nego što se sruši sve oko nas?
Prethodna vlada, ona o kojoj govorite sa tako puno kritike, nije imala sposobnost da odgovori na pitanje koje vam sada postavljam. Duplirali su javni dug. Da li je tako? Kada pitaju cenjenog lidera penzionera kako se oseća posle 100 dana, on kaže – možete misliti kako mi je bilo prvog dana kada sam došao i video da su nam se finansije strovalile. Naravno da su se strovalile kada su probijene za pola milijarde evra 2008. godine, zato što je to bila cena jedne vladajuće koalicije.
Đeliću, platili ste to? Obraćam se vama, pošto ste bili ministar u toj vladi. Bili ste u toj vladajućoj koaliciji i svi drugi.
Kažem vam da tražite podršku tamo gde jedino podršku možete da nađete, a to je u onom delu našeg društva koje je spremno da kaže da Srbija više ne može da živi po modelu po kojem je živela u prošlosti i u kojem još danas opstaje.
Trošimo više nego što stvaramo, a život nije "perpetum mobile". Kraj priče. Rupe popunjavamo tako što se zadužujemo. Tu više nemamo prostora za kalkulisanje, došli smo i tu do kraja. Naredne godine treba da vratimo pet mililjardi tako što ćemo se verovatno opet negde zadužiti.
Činjenica da je danas zaduživanje nešto lakše zbog promenjenih finansijskih uslova u svetu ničim nas ne treba da relaksira, jer je i dalje naučna fantastika verovanje da ćemo imati rast društvenog proizvoda ravan kamatnoj stopi po kojoj smo se zadužili, iako je povoljnija, nego što je slučaj bio ranije. Samo zbog toga su se suzila tržišta u svetu, a penzioni fondovi propale Amerike, gospodine Krkobabiću, moraju negde da ulažu novac, pa ulažu u Srbiju, jer im je sigurnije da im dužnik bude država, nego bilo koja druga kompanija. Takvo je stanje ekonomije danas. Hajde onda da krenemo od početka.
Gospodine Dinkiću, ako želimo da imamo zdravu ekonomiju moramo promeniti politiku koja je našu ekonomiju uništila. Stanje ekonomije je cena politike koja se u Srbiji godinama vodila. Svi elementi i preduslovi reformi su toliko kompromitovani, da je praktično nemoguće očekivati da će ciljevi koje ste postavili, potpisujemo ih sve, sve ih prihvatamo, ali zaista nemojte. Jedino da se okrenemo na glavu, pa da počnemo tako da posmatramo svet pred sobom. Nemoguće je te ciljeve ostvariti bez reafirmisanja privatizacije, bez partnerstva sa sindikatima, ali ne partnerstva zasnovanog na pravilima na kojima je zasnovano do danas, bez dogovora unutar društva, socijalne solidarnosti.
Zašto 13. penzija? Zato što Đilas mora da plaća politički reket?
(Milan Krkobabić, sa mesta: Plaćaju i vama.)
Da vam kažem nešto, sa tim je kraj. Zato toga neće ni biti. Zato toga ne može da bude, ne zato što neko ne želi da da, nego ne može. Penzija nije milostinja, to je stečeno pravo, koje ne može da se ostvari zbog toga što se vodila nenormalna politika 20 godina.
O tim trinaestim penzijama je trebalo razmišljati onda kada se strovalio Penzioni fond, kada je obeštećena njegova imovina, kada je uništen njegov menadžment. Kraj. To nije Dinkićev problem, to je i naš problem.
Zemlja u kojoj su najmlađe generacije najkonzervativnije je zemlja bez budućnosti. Zemlja sa ovim karakteristikama – milion i 700 hiljada ljudi je formalno zaposleno, 700 hiljada je na budžetu kroz javna preduzeća ili državnu administraciju, 400 hiljada kod preduzetnika i još 700 hiljada u privatnim kompanijama, a naspram toga milion i 700 hiljada penzionera, 800 hiljada formalno nezaposlenih i još toliko realno nezaposlenih. Čemu se onda nadamo?
Preduslov je politički dogovor. Moramo da otreznimo Srbiju, da je probudimo iz kome u kojoj je održavaju neodgovorni političari. Populizam i demagogija, oni su privremena anestezija. Zašto je uspeo "Fijat" u Kragujevcu? Zašto to nije moglo u IMT? "Fijat" u Kragujevcu je uspeo zbog toga što smo napravili "Zastava Grupa". Da li je tako? Počelo je 2001. godine linčom ministara Republičke vlade u fabričkom krugu.
Da li se sećate toga, Đelića i Vlahovića, naspram gomile radnika koji su mislili da će lovom njih dvojica rešiti svoje probleme? Pa, nismo popustili. Nismo popustili i zato danas "Fijat" u Kragujevcu radi. Tamo gde su se pravili kompromisi, na toj strani je 100 hiljada ljudi. Evo, njihovi sindikati su ovde kod nas, bili su kod nas u poslaničkoj grupi. Traže podršku za ideju prolongiranja tog statusa preduzeća u restruktuiranju kod nas, i nisu je našli, a mi smo opozicija. Rekli smo – ne može. Ne može, moramo da se dogovorimo.
Restrukturiranje, to je odbijanje suočavanja sa stvarnošću. Šta ćemo za godinu dana sa tim preduzećima? Nema novca da bi mogli da funkcionišu kao do sada, a i to što se davalo, nije bilo dovoljno za normalan život. Potrebni su investitori, potrebna je investiciona klima, potrebni su preduzetnici, poslovni ljudi. Ako znamo šta je sve na ovoj strani naših potreba, da vidimo kako svima to odgovara.
Efikasni zakoni, gde je novi Zakon o radu? Gde je novi Zakon o radu? Bez novog Zakona o radu nema dinamične ekonomije.
Računate da će u narednoj godini porasti društveni proizvod zbog toga što će se podići investicije. Koje su garancije i gde su garancije za nešto takvo? Kakve investicije? Državne? Nijedan projekat država nije uspela da realizuje. To su Potemkinova sela. Realizuju se samo oni projekti koji imaju isključivo politički karakter i sve se svodi na političku korupciju u predizbornoj kampanji – daćemo vam 13. penziju a vi ćete da glasate za mene, ali nećemo reformisati penzioni fond, ali ćemo zato ovde sakriti ispod stola.
Činjenica je da se radi sve ono što smo tražili da se radi pre pet godina, kada je imalo smisla – da se zamrzavaju plate i penzije jer projektovani rast od 2% je zapravo uz inflaciju od 9%, a sigurno i više, nažalost, ne radujem se tome, a to je zamrzavanje i smanjivanje plata i penzija. Recite to, nemojte da lažete. Vi ste za građane, a mi smo protiv građana.
Koliko ste poreza platili kada nekome držite lekcije? Znači, onaj ko plaća porez, on je taj koji ima pravo da postavi pitanje funkcionisanja države. To je privatni sektor. Vi ratujete sa privatnim sektorom kao direktor "Pošte"? Da ste u toj kompaniji, ne bi sedeli ovde nego bi bili na svom radnom mestu, a vi ste gospodin direktor u poslaničkoj klupi. To je normalno.
Gospodine Dinkiću, dajte da se vratimo na vaš budžet. Lepo je što ste projektovali 3,6% deficita. Podržavamo to. To je apsolutno razuman cilj, ali kako ćemo ga ostvariti? Kako ćemo ga ostvariti sa svim ovim što imamo pred sobom? Niko se nije odrekao svojih prava. Kažemo – 3,6%, mislimo 5%. I to je bolje od 6,5%. Ali, na čemu se gradi pretpostavka – da će se planovi ostvariti, jer ni Mirko Cvetković nije došao pre godinu dana i rekao da će nam strovaliti javne finansije u prvih šest meseci? To smo rekli mi, i kritikovali smo budžet na isti način na koji to radimo sada sa vama.
Nismo izbegli bankrot. Nismo, prolongirali smo ga. Znate da je bankrot posledica neodrživosti modela po kojem funkcioniše naša zemlja. Opet to ponavljam – više trošimo nego što stvaramo. Kraj priče. Zadužujemo se i tako krpimo rupu. Zadužili smo se dve milijarde i zbog toga nismo rešili problem naših javnih finansija. Rešenje smo prolongirali, krizu odložili. Bolje je što je do toga došlo nego da se sve srušilo. Ali, ako smo već došli do predaha, dajte da povučemo poteze koje moramo sada da povučemo. Dajte da to uradimo odmah.
Preduzeća u restrukturiranju, ona moraju da se rešavaju. Vi sami znate da u Agenciji nema potencijala za nešto takvo, da su ljudi preplašeni, da smo uništili Agenciju za privatizaciju zbog populizma i demagogije. Prvo, potrebe DS da borbom protiv korupcije i isterivanjem veštica dođe do potrebne političke podrške na izborima, pa posle se to nastavilo. Posle se to nastavilo. To tako traje. Dokle?
Agencija za privatizaciju mora da dobije podršku od države. Agencija za restrukturiranje isto tako.
Koja je vrednost imovine preduzeća koja se nalaze u restrukturiranju? Nula. Da vrede, radile bi. Žao mi je, to vreme je prošlo. Tražite one koji to mogu da pokrenu što pre. Da bi imali prava na nešto takvo, moramo da se dogovorimo, jer neće svi biti ovakvi kao što smo mi. Neko će reći – znate šta, da smo mi na vlasti, našao bi se novac za vas iako vaše preduzeće ne radi.
Kako kaže predsednik naše Vlade – ne mogu plate da budu afričke, a cene svetske. Znate šta, to može tako na političkoj konferenciji na kojoj on govori, a u stvarnosti plate nisu ni afričke. Najveća stopa inflacije, najbrži rast javnog duga, najveća stopa nezaposlenosti, to su reference Srbije danas.
Dug koji je, hajde da kažemo, oko 60%, tačno je da postoje zemlje sa većim javnim dugom. To je odgovor, gospodine Dinkiću, na zahteve članova vašeg Nacionalnog saveta za oporavak privrede, koji bi da podignu stopu javnog duga sa 45% na 60%, da je formalizuju na ovom nivou na kojem je sada. Ali, Hamilton na startu "Formule 1", ima pun skart i on mu je 200. Gospodin Krkobabić bi sa 50 bio u problemu, a tako i Srbija. Ne možemo da se poredimo sa onima koji mogu da žive sa javnim dugom od 60%, moramo da spuštamo to, da učinimo našu privredu snažnom, da je depolitizujemo.
Da li imate vi i da li možete da kažete pet sposobnih ljudi u Srbiji, koji nisu žigosani kao kriminalci? Ja ne mogu. Vi mi recite to. Kakva smo mi zemlja? Ko će da radi to? Ko će da uđe u bilo koje javno preduzeće i da posluje po modelu koji vi zagovarate?
Kažete – nema finansijske podrške javnim preduzećima koji su gubitaši. Čekajte, žestoko sam kritikovao ideju da Bajatović bude direktor " Srbijagasa" i cela naša poslanička grupa, da Radojko bude direktor "Telekoma", da gospodin Krkobabić bude direktor "Pošte", ali sve su to preduzeća koja su osuđena na politiku, praktično, doniranja našeg društva. Kako može "Srbijagas" da funkcioniše pozitivno ako mora da prodaje gas 30% jeftinije nego što ga kupuje? Kako može?
Hoćemo li doneti naredne nedelje zakon koji će obavezati državu da plaća u roku od 45 dana – sjajno, i javna preduzeća? Kako će beogradske toplane da plate "Srbijagasu" za 45 dana gas? Šta ćemo s tim da radimo? Kako ćemo to da uradimo? Kako će u jednoj zaustavljenoj ekonomiji doći do neophodne dinamike? Taj šok nam je potreban, pozitivan. To smo propustili da uradimo. Prošlo je to vreme. Dajte, ako smo na prvoj liniji fronta, onda smo na prvoj liniji fronta. Ako moramo da operišemo bez anestezije, dajte da operišemo bez anestezije, da pomognemo i štitimo one kojima je pomoć potrebna. Nikada nismo bili za to da se ostave penzioneri bez podrške i bez razumevanja društva. To nije tačno. Samo smo protiv licemerne politike koja žrtvuje te penzionere i njihovu budućnost jede.
Na šta liče naše javne finansije? Kao ministar finansija, da li možete da odgovorite na pitanje – šta se dešava, recimo, sa budžetom MUP? Kakva je to socijalna pomoć koja se isplaćuje MUP? To izigravanje zakona, mi smo za to da se policajac plati pošteno, nismo za to da oni stoje na ulici, da čuvaju nas i naše porodice, a da budu žrtvovani kao socijalni slučajevi. Hajde da kažemo da je plata policajaca jasna kategorija.
Šta se dešava sa Ministarstvom odbrane? Da li možete kao ministar o tome nešto da nam kažete, sa projektima koji se pokreću, sa fabrikama koje se najavljuju? Šta je sa javnim radovima? Sa Mrkonjićem? Sa Ilićem? Državni sektor će da se investira 8%, tako stoji u analizi ovoj vašoj. Na koji način? Sa kojim ljudima? Ko će još u tome da učestvuje? Vrlo loše.
Kako može neko normalan da kaže da je pogrešan cilj deficit od 3,5%? Kako neko normalan, ako se sa tim ciljem slažem, može da prihvati tu neistinu koja je dobila legitimitet u svakoj sferi našeg javnog života? U svakoj. Znači, rashode ne možemo da režemo jer ne daju koalicioni partneri, jedini instrument ekonomske politike je inflacija, jedini i time ćemo, koliko-toliko da kontrolišemo rashode, pošto prihoda nema. Reći ćemo da ćemo naredne godine imati veći priliv po osnovu PDV-a na robu iz uvoza od 300 miliona evra.
Kako to znamo? Na čemu se zasniva ta pretpostavka? Ozbiljan problem je i struktura tog budžeta. Nama sve ide ili na penzije ili na plate. Minimalno u tom budžetu imamo prostor za one poteze koji su preduslov ozdravljenja naše ekonomije. To je ta politika subvencija od 800 miliona evra. Nemam ništa protiv toga da država interveniše u ekonomiji na onaj način na koji interveniše u svakom razumnom društvu, ali ono što se dešavalo u prethodnih četiri ili osam godina nikada nije napravljena analiza, niko nije odgovarao za to. Odgovaraće Kolesar koji je sprovodio odluke Vlade iz 2001. godine. Čamiće je u nekoj ćeliji dva ili tri meseca dok se ne zaboravi na njega. Ko će odgovarati za to što je u međuvremenu neuporedivo više novca otišlo pošto je "Železara" propala i neko je odlučio da je uzme za dolar? Šta će biti sa "Sartidom" u 2013. godini? Njega nema u budžetu, a 10 miliona ide mesečno. Hoće li biti privatizovan do tada? Da li radimo nešto da ga privatizujemo? Pet miliona tona je višak čelika na evropskom tržištu. Ako dolazi taj partner iz Rusije, u kakvu zemlju dolazi? Hoće li ona pokrenuti unutrašnje tržište građevinske industrije? Neće, nema zakona o planiranju i izgradnji koji bi recimo otklonio te nenormalne anomalije u našem ekonomskom životu. Beogradu treba 150 hiljada stanova, a sve građevinske firme u Beogradu su propale. Kako je to moguće?
Agrar nam je perspektiva, a agrarno industrijski kompleks uništen. Kako možemo da ga pokrenemo? Tako što ćemo otvoriti nova tržišta, tako što ćemo dovesti investitore i ceniti one domaće koje imamo.

Nikako. Imamo vi poslanike koji bi sigurno želeli još nešto da kažu.
Najkraće, gospodine Dinkiću, preduslov podrške budžetu je jasan koncept reformi čiji jedan element čine svakako javne finansije. Bez toga ne učestvujemo, koliko god da se slažemo sa nekim ciljevima, u politici koja je unapred osuđena na neuspeh.

Naravno, gospodine Dinkiću, da vrlo pažljivo pratimo rad vaše Vlade. Ne možemo da izbegnemo činjenicu da je vaša Vlada protivrečna u onome šta radi, konfuzna. Ako govorite o poreskim prihodima koji su iznad očekivanja, oni nisu iznad očekivanja zbog toga što se više novca troši u Srbiji, nego što se u oktobru vrši tromesečna uplata. Zbog toga su poreski prihodi u ovom trenutku veći, plus inflacija koja je, nažalost, iznad one koja je planirana.  Naravno da bi bilo sjajno da su poreski prihodi veći. Zbog toga što je u Srbiji više novca, troši se više roba, kupuje itd. To nije tačno. To nije samo vaš problem, to je prosto poslovna klima, ekonomska klima. Takvo je stanje u društvu.
Puna je Skupština zakona koje smo podnosili prethodnih godina, zakona o radu, zakona kojima se reformiše oblast penzija, ne tako što se dekretom penzioni fond proglašava za investicioni, nego tako što smo tražili da se uvede red u haos koji je nastao prethodnih 20 godina. Mi smo zemlja u kojoj po osnovu invalidske penzije, a to je posebna kategorija, to je penzija koja se isplaćuje nekome ko je stradao obavljajući svoj posao, to ne sme biti zloupotrebljeno, a ona je zloupotrebljavana u Srbiji i vi to vrlo dobro znate. Otišlo je u penziju 40% penzionera ispod starosne granice.
Po čemu je posebna Srbija u odnosu na čitavu Evropu? Zašto neko sa 60 godina mora da ide u penziju? Mislim na žene. U čitavoj Evropi su izjednačena prava muškaraca i žena. Muškarac sa 65 godina i žena sa 65 godina, pa se pomera ta starosna granica.
(Predsednik: Vreme, gospodine Jovanoviću, prošlo je dva minuta.)
Da li imam pravo i na repliku gospodinu Krkobabiću?