Gospodine predsedniče, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, dame i gospodo predstavnici Vlade, gospodine Cvetkoviću, samo delimično budžet jeste ekonomska tema. U društvima koje se nalazi u tranziciji, kao i u većini visokorazvijenih zemalja budžet je prevashodno političko pitanje. Zbog toga je ova rasprava u startu osuđena na neuspeh, s obzirom da nema onog političkog dela Vlade koji bi bio dužan ovde da nam ponudi odgovor na koji ministar finansija, niti članovi koji ovde predstavljaju Vladu ne mogu da ponude odgovor.
Dakle, kroz ovu projekciju budžeta definiše se i sama Srbija. Ovaj budžet govori o našoj budućnosti i o političkim namerama većine koja taj budžet podržava, o namerama Vlade da u vremenu koje je pred nama, u skladu sa budžetom koji je utvrdila, vodi ovu zemlju.
S obzirom da predsednik Vlade ne želi da govori o budžetu, jer zbog toga nije ovde, mi ćemo biti prinuđeni da pretpostavljamo kakve su njegove namere.
Kada smo distancirajući se od glasanja na odborima praktično otvorili tu političku pozadinu zakona o budžetu za 2007. godinu, mi to nismo učinili isključivo kao opozicija, već smo to uradili kao predstavnici 220.000 građana koji su u tom trenutku za nas glasali (danas bi sigurno glasalo više), ali i kao ljudi koji žele da naprave elementarne političke dogovore koji su preduslov uspešne tranzicije u Srbiji, jer, evo, sedam godina posle njenog početka mi ne možemo reći ni da smo se približili uspešnom okončanju te tranzicije. To nije isključivo socijalni dogovor, iako se o njemu tako često govori. Preduslov postizanja socijalnog dogovora je politički dogovor, a preduslov političkog dogovora je, valjda, definisanje zajedničkog cilja.
Nažalost, ovaj budžet je takav da mi ne možemo reći da kao predstavnici građana imamo zajednički cilj sa onima koji nam predlažu ovakav budžet. Ovaj budžet nije razvojni. Ovaj budžet nije ni tranzicioni, ovo nije budžet države koja želi da stegne kaiš i da građanima pošalje poruku da će 2007. i 2008. godina biti godine stezanja kaiša, ali posle toga dolazi period zbog kog se mi danas žrtvujemo.
Ovo je budžet kompromisa na pitanjima na kojima kompromisa ne može biti. Gotovo 600 milijardi mi u 2007. godini trošimo finansirajući političku nesposobnost predsednika Vlade gospodina Koštunice, političku demagogiju nekadašnjeg ministra finansija gospodina Dinkića i potpredsednika Vlade gospodina Đelića. O tome treba otvoreno da razgovaramo.
Ono što mi kao parlamentarna grupa možemo da podržimo jeste ideja reforme poreske politike. Ono što je predloženo kroz izmene Zakona o porezima na imovinu, odnosno Zakona o porezu na dodatu vrednost po nama nije dovoljno.
Način na koji se to radi komplikuje poresku situaciju u društvu i, sa druge strane, vas, gospodine Cvetkoviću, kao osobu koja predstavlja ovaj budžet i ovde je prinuđena da ga brani, dovodi u nezgodan položaj.
Mi ne možemo govoriti o spremnosti Vlade da pomogne društvu i socijalno ugroženim slojevima društva kroz izmene Zakona o porezu na imovinu i smanjenje poreza pri kupovini prvog stana sa 5% na ... praktično, oslobađanje od poreza, u situaciji u kojoj, recimo, vi kao ministar finansija ne možete da uvažite zahtev Republičkog fonda zdravstvenog osiguranja za poštovanje zakona.
Zato bih pokušao u ovoj raspravi da razložim budžetska pitanja na ona politička, socijalna i razvojna. Prvo političko pitanje koje nam je postavljeno kroz predlog ovog budžeta je, zapravo, u kom pravcu ova zemlja treba da ide tokom 2007. i 2008. godine. Da li smo predlogom ovog budžeta dobili ono što je Srbiji potrebno?
Gospodine Cvetkoviću, sami ste rekli da ste bili onemogućeni da uradite ono što ministar finansija u zemlji koja želi da se menja mora da uradi. Pomenuli ste politiku dogovora sa velikim budžetskim potrošačima i politiku zarada koju vi ne možete da menjate zbog toga što je neko prethodno napravio dogovor. Koštunica je izbore izgubio zbog toga što Srbija nije bila zadovoljna načinom na koji je on vodio. Mi ne možemo pristati da budžetom za 2007. godinu finansiramo njegovu izbornu kampanju. Dakle, onaj ko je pravio nerealne dogovore treba da plati tu cenu, a tu cenu ne smeju plaćati građani Srbije, što se sada praktično dešava kroz ovaj predlog budžeta.
Iako je bilo malo vremena za analizu budžeta i površno čitanje, već unapred nameće se nekoliko krupnih tema o kojima vi niste puno govorili – koliko je ovaj budžet inflatoran, koliko on menja projektovanu stopu inflacije od 6,5%, kao ciljanu stopu na kraju ove godine? Koliko ovaj budžet vrši pritisak na monetarnu politiku i ulogu NBS? Mi nismo imali prilike da razgovaramo ni sa vama, ni sa gospodinom Jelašićem, kao guvernerom, ali smo se upoznali sa njegovim stavovima i stavovima članova Saveta NBS. Oni ovaj predlog budžeta ocenjuju kao loš. Oni smatraju da će ovakvim predlogom budžeta Narodna banka morati da igra mnogo restriktivniju ulogu u monetarnoj sferi nego što je to bio slučaj do sada i nego što je to slučaj ukoliko se analiziraju namere NBS za 2007. godinu.
Zašto je to tako? Zašto građani Srbije mogu da stegnu kaiš, a to ne može da uradi država? Ovaj budžet je veći od prethodnog. Znači, država je skuplja. Da li je usluga bolja? Hajde da nagradimo one koji su popravili svoju uslugu, pa da građanima pošaljemo poruku da nismo spremni da trošimo njihov novac na one koji su navikli da se ponašaju neodgovorno.
Nismo bili u prilici da dobijemo odgovor na pitanje ko je protivustavno i protivzakonito, postupkom koji je dve trećine danas vladajuće koalicije protumačilo politikom državnog udara, trošio novac od 31. marta do danas. To je bila Koštuničina vlada. Na kakav način je taj novac trošen, po kojim prioritetima i da li to pravilo, koje smo sada uspostavili: poštovanje zakona i Ustava kad nam odgovara, a kad nam ne odgovara - kršenje, znači da ćemo svake godine usvajati budžet u junu mesecu, zbog toga što će situacija biti teška i komplikovana i stoga nama otežana i onemogućena sva ona aktivnost koja proizilazi iz, recimo, Zakona o budžetskom sistemu, na kojem smo zajedno radili? Loše je što se menja ta praksa.
Od 2001. godine o budžetu se u Skupštini razgovaralo mnogo ozbiljnije nego što se razgovara danas. Tu se sedeli premijeri, sedeli su ključni ministri, o budžetu se vodila rasprava na odborima. Nismo bili u prilici to sada da radimo.
Politička odluka Vlade je da politikom statusa kvo, praktično, zaustavi dalju tranziciju u Srbiji. To je istina. Ovaj budžet je zbog toga ovakav kakav je. Cena? Cena neće biti ona koju će plaćati Koštunica, cenu će platiti društvo.
Ako se uporedi rast zarada sa rastom produktivnosti i društvenim proizvodom Srbije, Rumunije i Bugarske, mi ovim budžetom radnu snagu u Srbiji činimo skupljom od 25 do 40% nego u državama u našem susedstvu. Kako možemo govoriti o investicionoj politici u društvu koje je tako neregulisano i neregularno, kao što je naše, koje ne poštuje, recimo, Zakon o budžetskom sistemu i koje, pri tom, na tako neodgovoran način troši novac građana?
Kad govorimo o socijalnom aspektu, slažemo se da država mora voditi računa o najugroženijim slojevima u društvu, da mora voditi računa o onima koji su opterećeni pri kupovini stana, ali hajde onda da kažemo da postoji efikasniji način za mnogo odgovorniju socijalnu politiku od one koju u ovom trenutku država primenjuje ispunjavajući demagoška obećanja Božidara Đelića iz izborne kampanje. To je slučaj i sa gospodinom Milosavljevićem, nema ga ovde, a vezuje se za onu čuvenu parolu "100 evra po hektaru". Od toga u ovom budžetu sada nema ništa. Subvencije za agrar idu, pre svega, u reformu stočnog fonda, uspostavljanje mehanizama za efikasno tržište i zemljoradničkog zemljišta. Daleko smo od priče od 100 evra po hektaru. Kada bi se sve subvencije koje postoje pri Ministarstvu pravde transferisale u tom pravcu, onda bi se videlo da ne može da se dobije više od 50.
Mi moramo da kažemo da je socijalna uloga države zanemarena, pre svega kroz dva aspekta. Prvi je nepoštovanje zahteva Fonda zdravstvenog osiguranja. Po Zakonu o zdravstvenoj zaštiti, članu 22 (gospodine Cvetkoviću, molim vas da na ovo obratite pažnju, jer je veoma ozbiljno pitanje), država je dužna da finansira zdravstveno osiguranje onih koji nisu u prilici da kroz doprinose sami finansiraju svoje zdravstveno osiguranje. Vrlo su precizno definisane kategorije stanovništva: đaci do 15 godina, srednjoškolci i studenti do 26 godina, osobe starije od 65 godina, trudnice, HIV pozitivne osobe, ukupno više od 900.000 građana Srbije. Fond zdravstvenog osiguranja je utvrdio obavezu od 16 milijardi dinara, tražio od Ministarstva finansija osam, dobio svega tri.
Tom činjenicom potpuno je anuliran pozitivan efekat na koji ste računali kada ste, recimo, smanjili porez na imovinu sa 5% na 2,5%, odnosno potpuno ukinuli za kupovinu prvog stana. Kako ćemo rešiti taj problem? To bi vas pitali i na Odboru za finansije. Mi nismo spremni da podržimo budžet Vlade koji će zanemariti potrebe 900.000 građana ili ih na takav način limitirati. Koga - studente, đake, stare, bolesne. Srbija mora da ima za to novac.
Na drugim mestima treba da štedi. Nema nam ministra odbrane, nema ministra policije, nema ministra prosvete, nema velikih budžetskih potrošača. Kako ćemo to da rešimo, na kom odboru? To moramo da rešimo.
Odnos prema fondu koji treba da se stara o osobama sa invaliditetom je poražavajući. Toliko smo o tome govorili u kampanji. Rodna ravnopravnost ne postoji. Čuvena Komisija za lustraciju, za utvrđivanje odgovornosti pri kršenju ljudskih prava – uvredljivo, 220 hiljada dinara. BIA, duplo veći budžet od Ministarstva pravde.
Moramo zajedno da izađemo iz ove situacije. Mi vam nudimo pomoć, pre svega kroz ideju dodatnih konsultacija i dogovora povodom tih ključnih pitanja. Predložili smo vrlo jasno, zbog haosa koji će proizvesti mera Božidara Đelića, utopijska, ukidanja poreza na prvi stan, na način na koji praktično oduzimamo sredstva lokalnoj samoupravi u proceduri na koju će se pozivati svi, a niko neće moći da je kontroliše i sprovodi, da drugačije reformišemo poresku politiku, da počnemo drugačije da razmišljamo o smanjenju poreza na dodatu vrednost u određenom trenutku. Dobro je što se vrši poreska olakšica za PDV na računare. Kasno, ali dobro. Bolje nego da ostane 18%.
Podsećam vas na odluku parlamenta kojom je, praktično, takođe promenjen porez na dodatu vrednost u oblasti stanogradnje. Bio je 18% pa je spušten na osam. U međuvremenu je nastao haos na tržištu stanova. Ova odluka će nas gurnuti u veoma tešku poziciju. Ova odluka je nepovoljna za investitore, ona ih diskriminiše. Zašto bi neko svoj novac uložio u izgradnju stana? Ova odluka diskriminiše čitav jedan sektor našeg društva. Na kakav način ćemo sprovoditi tu odluku? Lokalna samouprava nije u prilici da to radi, a ova odluka ostavlja lokalnu samoupravu bez dela prihoda.
Ovaj budžet je brutalan prema opštinama i prema Vojvodini. Ovaj budžet nije onakav kakav bismo mi želeli da bude. Ovaj budžet ne šalje poruku da će u Srbiji ljudima biti onako kako rade, a dok ne pošaljemo tu poruku Srbija će biti ovako siromašna kao što je danas.
Jedino u vašem ministarstvu, gospodine Cvetkoviću, možemo reći da budžet poštuje sam sebe i da se zaista sredstva transferišu Vojvodini. Šta je sa 19 milijardi? Od 21, koliko u budžetu stoji, samo vi transferišete bez pogovora i bez sumnje novac Vojvodini. Ostalih 19 zavise od volje ministara u Vladi, a to je kršenje čak i onog Ustava na kome je politička većina u Srbiji insistirala tokom oktobra meseca 2006. godine. Ništa od decentralizacije i poštovanja autonomije Vojvodine.
Lokalna samouprava ugrožena je kroz sužavanje prihoda, koji su i ovako bili minimalni, poreska politika je konfuzna zbog nemogućnosti primene i poštovanja propisa na kojima se insistira.
Politiku akciza podržavamo, ali treba da razmišljamo, i od vas nismo to čuli, kada će Srbija prestati da dvostruko oporezuje samu sebe. Što pre napustimo politiku akciza i pređemo na jasne poreze biće nam bolje. Dobro je što su bezalkoholna pića toga oslobođena, ali da vidimo šta će se dešavati sa svim drugim i u kojim rokovima.
Ovo je budžet "štapa i kanapa" i onda tako treba da se kaže. Građani ne mogu biti zadovoljni načinom na koji će se potrošiti gotovo 600 milijardi. Morali smo da čujemo političku poruku da je u 2007. godini Srbija spremna da uradi ono što nije radila prethodne tri ili četiri, da stegne taj kaiš, sto rupa ako je potrebno, ali sa ambicijom da se konačno promeni, sa idejom da može da troši samo ono što stvori i da u Srbiji više ne može da se parazitira na radu nekog drugog.
Privatni sektor je ponovo obespravljen. Očekujemo od privatnog sektora da finansira nesposobnu državu. Bez priče o restrukturiranju, o otpuštanju nesposobnih u prosveti, zdravstvu, policiji, odbrani, pravosuđu mi ne možemo ostvariti ravnotežu koja je preduslov normalne tranzicije. Stiče se utisak da se samo u državi mogu trošiti pare bez ikakvog kriterijuma. Od građana se traži da štede, da prihvate privatizaciju, da napuste preduzeće zato što su tehnološki višak. Da li postoji neki tehnološki višak u ovoj državi kod onih koji troše budžet? Ako ne postoji, onda da to konstatujemo, a ako postoji moramo dobiti odgovor zašto se to ne sankcioniše.
Tokom ove rasprave insistiraćemo na nekoliko veoma bitnih pitanja, ali za nas je u ovom trenutku veoma važno pitanje diskriminacije koje je otvoreno izmenama poreza na imovinu. Predlažemo da se i u drugom slučaju sa 5% spusti na 1% i na takav način praktično izjednače uslovi pod kojima građani treba da žive u Srbiji. Imamo razumevanja za tu meru socijalne politike, ali ona nije dovoljna.
Neka se smanje opterećenja po zaposlenom, neka se u tom smislu pomogne društvu i na takav način afirmiše politika zapošljavanja. Stopa nezaposlenosti je 21%, a mi ovim budžetom činimo našu radnu snagu skupljom od 25 do 40%.
Morate nam ponuditi odgovor na pitanje Fonda zdravstvenog osiguranja. Tri milijarde i sto miliona je pet puta manje od zakonske obaveze ove države. Promenite zakon. Možemo i o tome da razgovaramo. Pošaljite poruku društvu da više ništa ne postoji i ako želimo Fond zdravstvenog osiguranja moramo prvo da ga stvorimo. Ne može pisati u Zakonu o zdravstvenom osiguranju da 900.000 ljudi ima određeno pravo, a sa druge strane, u budžetu oni o tom pravu mogu samo da pričaju a nikada ga neće ostvariti. Na drugim mestima hajde da stegnemo kaiš, ali ne na đacima, studentima, starima i bolesnima.
Socijalna politika ove zemlje pretvorila se u milostinju države koja je prethodno uništila svoje društvo. To nije dobro.
Imamo razumevanja za tešku situaciju u kojoj se Srbija nalazi, ali nemamo razumevanja za politiku koja tu situaciju zaobilazi, o njoj ne želi da govori i pri tom laže društvo.
Glasanjem za ovakav budžet u Vladi Srbije praktično je ponuđena nova ekonomska prevara Srbije. Razvojni, moderan, reformski budžet nije budžet koji se nalazi pred nama i mi zbog toga protiv njega glasamo.
Ako je potrebna podrška za tranziciju, imate je apsolutno, za restrukturiranje javnih preduzeća, za sankcionisanje nerada u javnim službama, za smanjenje potrošnje u ministarstvima sile.
Nije normalno da u Srbiji 2007. godine ministarstva policije, odbrane i BIA imaju dva puta više od Ministarstva zdravlja, od Ministarstva obrazovanja. Kakvu poruku mi time šaljemo? Neprihvatljivu i lošu.
U 2007. godini sigurno ćemo razgovarati još jednom o budžetu. Vaša pozicija je neodrživa, dve milijarde budžetska rezerva. To je manja rezerva nego 2003. godine i što pre napustimo ta "Potemkinova sela" i političku utopiju iz izborne kampanje koja se zove Nacionalni investicioni plan, biće nam svima bolje.
Država nema šta da traži u biznisu. Neka ona to napusti, neka se bavi socijalnom politikom, obrazovanjem, neka učini efikasnim svoje servise, od bezbednosti do pravosuđa, a biznis što pre poslovnom svetu.
I o tome nismo ništa čuli. Nema olakšica koje su nam potrebne. Puni ste razumevanja za jedan sektor društva, ali ne i za drugi.
Očekujemo da ćemo kroz dalju reformu poreske politike uspeti da izmenimo postojeće stanje, ali mislim da je rasprava o budžetu bila dobra prilika da se o tome počne, ako ništa drugo onda makar jedan argumentovan razgovor.
Pozivam vas da razgovaramo u pauzama o načinu na koji će biti rešeno ovo. Predložili smo amandmane i oni su nam veoma važni. Podržaćemo vas za akciznu politiku.
Insistiramo da se promeni odnos prema Fondu zdravstvenog osiguranja, prema Vojvodini, lokalnim samoupravama i da se umanji stepen diskriminacije u odnosu na građane koji već poseduju stan, tako što ćete porez za njih spustiti sa pet na jedan posto.