Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre, ono što je pozitivno u Predlogu ovog zakona o budžetu jeste smanjivanje javne potrošnje za 1,3%.
Istina, to jeste urađeno pod pritiskom MMF i bilo bi bolje da smo već ove godine vodili računa o tome, da nismo morali da trpimo pritiske.
Međutim, ono što je loše, to je da ovaj budžet nema karakter ni reformskog ni razvojnog budžeta. Nadovezala bih se na narodnu poslanicu koja je izlagala pre mene, koja je rekla da se uspeh jedne zemlje meri po deviznim rezervama, a mislim da se uspeh jedne vlade meri po rastu zaposlenosti i po smanjenju bogatstva.
Vidite, u ovom predlogu budžeta, u samom obrazloženju kreator budžeta priznaje da u ovoj godini apsolutno ne postoji rast zaposlenosti u odnosu na prošlu godinu. To je loše. Loše je, jer mi imamo 890.067 nezaposlenih. To je čitava armija, čitava vojska.
Potpuno je loše da se sada budžet kreira kao socijalni i da se gubitaši, nelikvidne firme favorizuju, a da pri tom imamo toliki broj nezaposlenih. Pa, svi ćemo postati gubitaši i broj nezaposlenih će se sve više povećavati.
Ono što je takođe loše i ono što govori da ovaj budžet nije reformski, to je činjenica da se ta javna potrošnja, tih 1,3% smanjuje upravo od prosvete i zdravstva. Pomalo je čudno za zemlju u kojoj postoji 40% funkcionalno nepismenih ljudi, odnosno 20% nepismenih, da se javna potrošnja smanjuje na leđima prosvete. To je apsolutno nenormalno za jednu zemlju kao što smo mi, posebno uzimajući u obzir da imamo samo 5% visokoobrazovanog stanovništva. Recimo, druge zemlje Evropske unije, npr. Finska ima 60%.
Mislim da je racionalizacija u prosveti poslednja metoda kojom se može reformisati prosveta. Pre svega, smatra se da postoji, a ne može postojati višak zaposlenih u prosveti kada već imamo toliko nepismenih. Taj višak koji ministar vidi možda se mogao preusmeriti da radi na obrazovanju odraslih. Mislim da bi to bila dobra ideja.
Takođe je loše što u ovom predlogu budžeta Vlada još jednom pokazuje svoju fascinaciju Ministarstvom unutrašnjih poslova, BIA i vojskom. Toliko se pozivamo na evroatlantske integracije, na Partnerstvo za mir i NATO, a u ovom budžetu se za šest milijardi povećava stavka za MUP u odnosu na prošlu godinu.
Zatim, što se tiče smanjivanja u prosveti, htela bih još da kažem da se, s jedne strane, smanjuje broj radnika u prosveti, a, s druge strane, za preko 50% u odnosu na 2004. godinu se povećava broj zaposlenih u Vladi. Dalje, povećava se broj zaposlenih MUP-a, ne 1.400 radnika, kako piše u obrazloženju, već 2.600 u odnosu na 2004. godinu. To je jako loše za našu zemlju. S jedne strane smanjujemo za prosvetu, a s druge strane povećavamo broj zaposlenih u policiji. Znači, mi se pretvaramo u jednu policijsku državu. Da li je to naš put ka Evropi? Mislim da nije i da je to po sve pogrešno.
Na kraju bih samo htela da u pogledu ove planirane inflacije od 9,3% za 2006. godinu izrazim skepsu. Recimo, prošle godine je za 50% bila veća inflacija od planirane, ove godine ona će biti dvostruko veća, posebno uzimajući u obzir činjenicu da se povećanje rashoda planira za 17%. Prosto sam skeptična i ne verujem da će inflacija biti ovako kako ste planirali – 9,3%.
Sve u svemu, neću glasati za ovaj budžet. Kažem, drago mi je da se počelo raditi na smanjenju javne potrošnje, ali nama je potreban jedan reformski, razvojni budžet, a ne ovakav koji, faktički, nije ni socijalni, nego lažno socijalni.