Hvala.
Još jednom bih vas molio, ako je moguće, da ne kasnite sa početkom zasedanja, jer se na taj način ne ide u Evropu, a ujedno bi građanima Srbije čestitao Dan Evrope i Dan pobede.
Kada je u pitanju poslaničko pitanje, nastavio bih ono što je juče DS započela, a to je pitanje Vladi kako misli da reši tešku ekonomsku situaciju u zemlji? Tražili smo posebnu sednicu na tu temu.
Moje pitanje Vladi, pošto ovo pitanje ne može da čeka ni dana, jeste šta će učiniti da hitno zaustavi ozbiljan svakodnevni rast nezaposlenosti? Šta će učiniti da obustavi pad standarda građana i šta uopšte Vlada planira od ekonomskih i socijalnih mera kako bi omogućila preživljavanje građana u ovoj situaciji, kada se Vlada do sada uopšte nije bavila ekonomijom i ono što se bavila bolje da se nije bavila, kao što se to ovih dana bavi ministar Dinkić?
Druga stvar se dotiče ove teme, a to je činjenica na koji se način poslednjih dana i poslednjih meseci, otkad je ova Vlada u svom mandatu, troše budžetska sredstva. Imali ste prilike da ovih dana, i po tome Srbija postaje zemlja čuda, gledate da jedno javno preduzeće finansira…
Molim vas, kolege, ako je moguće da završim sa poslaničkim pitanjem.
Molim vas da mi ovo ne oduzimate od vremena.
Dakle, šta će Vlada učiniti da spreči netransparentno trošenje sredstava građana Srbije? Javno preduzeće "Informatika" iz Novog Sada, koje ubira prihode od komunalnih usluga, platilo je tri miliona dinara za štampanje CD jednog pevača. S druge strane, vidimo da neke lokalne samouprave, gde je na vlasti SNS, SPS itd, organizuju dolazak na koncert Ane Bekute u Beograd itd, itd.
Pitao bih Vladu ko finansira bilborde koji su ovih dana širom Srbije okačeni, postavljeni i na kojima piše: "Pijte mleko", a sa likom Suzane Mančić, Cece itd? Ko plaća te ličnosti? Ko plaća bilborde? Koja je namena? Da li je to finansiralo Ministarstvo za poljoprivredu, Ministarstvo za zdravlje, Ministarstvo za kulturu? Molimo da dobijemo odgovor pošto nema potpisnika. Zbunjeni su građani. Ne znam koliko aflatoksina ima u tom mleku, ne piše ni to, ali je to ozbiljno pitanje jer je izvoz mleka prepolovljen.
S druge strane, postavio bih pitanje prvom potpredsedniku Vlade, Vučiću. On je ovih dana bio u Hrvatskoj, u poseti Hrvatskoj. Desilo se prvi put da jedan predstavnik države Srbije ode u Republiku Hrvatsku, a da ne razgovara sa predstavnicima srpskog naroda. Ne samo sa saborskim zastupnicima, on nije razgovarao ni sa episkopom zagrebačkim, nije razgovarao ni sa episkopom dalmatinskim. Podsećam da ga je posetio u predizbornoj kampanji za prethodne izbore pre godinu dana. Nije razgovarao ni sa jednim građaninom srpske nacionalnosti u Hrvatskoj.
Molim vas, gospodo iz SNS, znam da pominjanje Vučića kod vas izaziva uznemirenje, uzbuđenje, ali dopustite mi da postavim pitanje gospodinu Vučiću zbog čega nije razgovarao sa Srbima iz Hrvatske da njih pita šta su njihovi problemi? Da li je bio važniji ručak ili doručak na Maksimiru ili šetnja Zagrebom od razgovora sa Srbima u Hrvatskoj? To govori o neiskrenosti politike prvog potpredsednika Vlade, a verovatno potencijalnog kandidata za predsednika. Molim odgovor na pitanje zašto nije razgovarao sa Srbima? Hvala.

Poštovani predsedavajući, pozivam se na član 107. Poslovnika. Smatram da ste povredili Poslovnik time što niste opomenuli narodnog poslanika Markovića, koji je grubo narušavao dostojanstvo Narodne skupštine.
Gospodin Marković je u svom istupu, zaboravlja da danas pričamo o jednoj vrlo važnoj temi, o temi budućnosti Srbije, budućnosti Srba na Kosovu i da o ovoj temi treba da pričamo na način da ne diramo u neke rane iz budućnosti. Jasne su bile asocijacije gospodina Markovića na koga se odnose ove njegove optužbe. Rekao bi da je to jadno i žalosno, a vas pozivam da u buduće poštujete Poslovnik Narodne skupštine i da opomenete narodnog poslanika koji se na ovaj način odnosi prema dostojanstvu Skupštine.

Poštovani predsedavajući, poštovani predsedniče Vlade, gospodo ministri, dame i gospodo narodni poslanici, ovaj dan nije dan za teške reči, ova sednica nije obična sednica i čini mi se da je većina narodnih poslanika pazila da ne izgovara teške reči. Bilo je prepodne onih koji su se vraćali u rečnik 90-ih. Međutim, na sreću nije ih bilo puno.
Ovo je sednica na kojoj i pozicija i opozicija, ako ne može da postigne potpuno jedinstvo, treba da se makar složi oko jedne činjenice da je ovo što danas ima na dnevnom redu veoma ozbiljno pitanje, da je položaj Srba, položaj Kosova i Metohije nacionalno pitanje.
Ako je nacionalno pitanje, treba da sa sobom nosi odgovornost najznačajnijih političkih subjekata i da se pokuša o tom pitanju razgovarati na taj način da se ne ide ka tome da se zarađuju jeftini politički poeni, već da se pokuša naći minimum zajedničkih interesa koji bi na kraju krajeva rezultirali i jedinstvenim stavom bilo kroz glasanje, bilo kroz podršku onome što se zove sporazum ili podrška izveštaju.
Da vas podsetim, odnosno da nas sve zajedno podsetim, mi danas na dnevnom redu imamo izveštaj o dosadašnjem procesu političkog i tehničkog dijaloga sa privremenim institucijama samouprave u Prištini uz posredovanje EU, uključujući proces implementacije postignutih dogovora.
Kako je moj kolega Borko Stefanović rekao, 98% tog izveštaja se odnosi na dijalog pre ovog sporazuma. Poslednja stranica jeste, mogli bismo reći ključna, jeste sporazum koji je Vlada Srbije parafirala sa privremenim institucijama na Kosovu i Metohiji, ali ipak da se podsetimo da se mi danas izjašnjavamo verovatno o celokupnom procesu pregovaranja, a samim tim i o ovom sporazumu.
Dakle, treba nam, koliko je moguće, zajednička ocena ovog dokumenta. Moramo poći od nekih ne tako davnih istorijskih iskustava koje nas nažalost uče da moramo razmišljati mimo interesa političkih partija, dakle, ne samo imati u vidu interes političkih stranaka i njihov rejting. Nije tako davno bila 1995. godina, nije tako davno bila "Oluja", nije tako davno bila sudbina koja je zadesila Republiku Srpsku Krajinu. Išli smo, tadašnja vlast, principom svršenog čina i neću pominjati ko je tada porušio vlast u ovoj zemlji.
Nažalost, to je proizvelo kolone izbeglica, prognanika. To je dovelo do činjenice da je uništeno 40 hiljada domova, kuća, stanova i da se između 25 i 30% tog stanovništva vratilo svojim kućama.
Nažalost, struktura tih povratnika je vrlo loša. Uglavnom su se vratili stari ljudi. Ne bih da govorim o veoma lošim prognozama i perspektivama tog područja sa kojeg su ti ljudi morali da pobegnu.
Verovatno je svima jasno šta hoću da kažem. Mi kao Demokratska stranka jesmo odgovorna stranka. Ne idemo za rejtingom na nacionalnim pitanjima. Mi ne bi želeli da se "Oluja" ili neka slična elementarna nepogoda ponovi na Kosovu i Metohiji. Zbog toga Demokratska stranka smatra da po ovom pitanju ne bi trebali da se preglasavamo, već da vidimo zaista da li takva opasnost postoji.
Teško je reći da ne postoji. Teško neko sa sigurnošću može da kaže da ne postoji i u tom smislu Demokratska stranka kada je razmatrala na svojim telima ovaj sporazum nije bila sasvim sigurna da je on idealan, daleko od toga.
Moglo bi se reći da je ovaj sporazum sticaj okolnosti možda lošeg pregovaračkog tima, možda loših političkih okolnosti i to je nevažno. Sporazum je tu pred nama. Tu smo pred zidom, nemamo kud dalje i jedino što nam u ovom momentu ne treba to su prazne floskule. To je demagogija koju smo, nažalost, slušali ovih dana u vreme vođenja ovih pregovora.
Bilo je tu puno priča o nevažnim stvarima - koliko su široki hodnici, kolike su veličine sobe u kojima je sedela naša delegacija, koliko su udobne fotelje, činjenica da su neki morali da se odmaraju na podu, činjenica ko je kojim tonom govorio, da li je neko skidao sako. Mislim da to nisu stvari koje interesuju naše ljude, ni ljude na Kosovu. Mislim da ih ne interesuje ni to da li je neko iz pregovaračkog tima ostao tog dana gladan, a bilo je i o tome priča. Mnogi ljudi su na Kosovu i Metohiji gladni, nažalost i u Srbiji.
Nažalost, preko SMS pred drugi dnevnik prikuplja se novac za narodne kuhinje na Kosovu i Metohiji. Mislim da je onaj koji je izgovarao činjenicu da je bio gladan tamo dva dana trebao razmišljati o tome i da tamo razgovara o činjenici da niko ne treba da bude gladan u Srbiji, a ni na Kosovu i Metohiji. Zbog toga mi smatramo da ovaj sporazum jeste bitan i jeste nešto oko čega treba da postignemo dogovor.
Kada je sam meritum sporazuma u pitanju, mislim da su tu četiri stvari, po meni, nejasne, nema ih ovde, a ne bi voleo da nam se opet ponove neke situacije koje smo imali prilike da gledamo. To je status ove zajednice opština.
Prema Erdutskom sporazumu, kojim je integrisana Slavonija i Baranja u pravni sistem Hrvatske, bilo je predviđeno formiranje zajedničkog veća opština koje su činile ili trebale da čine srpske opštine sa tog područja.
Da li znate kako je to izgledalo, recimo, pre godinu i po dana, dve? Bio sam kopredsednik međuvladinog mešovitog odbora za prava manjina, pa sam imao priliku da razgovaram o tim temama. To zajedničko veće srpskih opština je bulo u statusu nevladine organizacije. Kao pčelarska zadruga, kao udruženje ribolovaca bilo je registrovano u tom registru. Nije bilo rešeno finansiranje. Nije bilo rešeno čak ni to da li ta zajednica opština može biti ugašena usled nekih okolnosti ukoliko ne ispuni uslove koje važe za nevladine organizacije.
U tom smislu molim predsednika Vlade da u narednom periodu sagleda činjenicu kakav će pravni status imati ta zajednica srpskih opština na Kosovu i Metohiji. Jedno je sporazum, a drugo je pravno utemeljenje i pravni temelj na kome će počivati ta zajednica.
Druga stvar, neko je to već pomenuo, jesu garancije, usmene NATO garancije da kosovska vojska, ako bude formirana, neće doći na sever. Ja to nisam video u ovom sporazumu. Razumeo sam da su to usmene garancije.
Sećamo se usmenih, pa i pismenih aneksa Kumanovskog sporazuma koje nikad nisu realizovane. Da pomenem slanje 1000 vojnika na granice Kosova i Metohije. To pitanje bi trebalo staviti u neki dokument. Ne znam koji je to dokument, ali dokument koji će biti više od usmenog dogovora u tako neudobnoj prostoriji.
Treću stvar koju nas opet skora istorija uči jeste pitanje krivičnog gonjenja ljudi sa severa Kosova, i toga nema u ovom sporazumu, po pitanju eventualnih nepoštovanja kosovskih zakona koji mogu biti raznih vrsta – od učestvovanja u, moglo bi se to kategorisati, neformalnim formacija do nekih drugih mogućih progona. Mislim da bi to u narednom periodu kroz implementaciju trebalo precizirati.
Četvrto pitanje tiče se budućih parlamentarnih izbora, republičkih, predsedničkih izbora - da li će dole biti moguće, po sadašnjem stanju stvari, da ne idemo dalje u možda neke nove dogovore, organizovati izbore ne kao u susednoj zemlji, nego da budu biračka mesta otvorena u svakoj mesnoj zajednici, u svakom selu na području Kosova i Metohije?
To su neka od pitanja koja sam smatrao bitnim da skrenem pažnju. Voleo bih da narednih dana posle ove sednice pokušamo da se suzdržimo od patetike, od demagogije, od nekih stvari koje mi se nisu svidele, podsećale su me na političku igru, a tiču se, recimo, ostavke jednog od članova pregovaračkog tima, pa sutradan informacija da će Kancelarija biti ukinuta. Nekako mi to liči na ne dobro izvežbanu predstavu. Mislim da nam to u ovom momentu ne treba.
Nisam sasvim siguran. Možda je to zaista politička realnost da član pregovaračkog tima i njegova partija neće podržati ovaj sporazum, ali mi se to tako ne čini ili ja to tako ne vidim.
Imajući u vidu ovakvu situaciju, ovakav položaj, moguće reperkusije, Demokratska stranka će podržati, uz sve moguće ograde pojedinih poslanika, ovaj sporazum i tako još jednom pokazati svoju odgovornost pred građanima Srbije. Hvala.

Uvažena predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, imam jedno proceduralno pitanje za vas, možda je više za sekretara Skupštine – da li mi možda imamo ustanovljenu novu funkciju u Skupštini koja bi se zvala "conclusion" majstor, pošto već unazad nekoliko meseci stalno je poslednji govornik gospodin Zoran Babić iz SNS?
Gledajući sada ovu listu, ne vidim ni jedan način da on bude poslednji govornik, osim ako nije majstor za zaključke i treba da da završnu reč na svakoj raspravi. Dakle, niti je njegovo slovo B posle slova M, R u azbuci, niti posle slova V, pa mi nije jasno na koji način se on uvek nađe na kraju, da bi dao završnu reč. Molim vas da o tome povedete računa ubuduće, kao i da povedete računa o tome kada počinje u sednice Narodne skupštine. Danas smo u popodnevnom delu kasnili pola sata, pa zbog toga sada radimo u petnaest do devet. Jutros smo kasnili takođe dvadesetak minuta. Molim vas da vladajuća većina pokuša da obezbedi kvorum za početak rada. Ako ne, kažite, mi ćemo se konsultovati u našoj poslaničkoj grupi, možda ćemo vam dati kvorum kako ne bi trošili vreme građana i ova svetla u sali.
Kada je u pitanju anketni odbor, tema je formiranje anketnog odbora za trošenje sredstava na KiM u prethodnom periodu, svakako je interesantna koincidencija da danas raspravljamo o toj temi, u situaciji kada državni vrh, kako sebe naziva čelništvo države, predsednik Vlade, potpredsednik Vlade, predsednik Republike se sastaju, razgovaraju o temama o kojima mi ne znamo o čemu razgovaraju, niti znamo kakve razgovore su vodili u Briselu, a sve se tiče KiM i činjenice da se to tiče naroda koji tamo živi.
Ne bi to bilo posebno zabrinjavajuće za ljude na Kosovu i Metohiji i građane Srbije da nemamo nekoliko vrlo uznemiravajućih informacija sa tih sastanaka koje daju razni portparoli, tipa: "Srbija je u najtežem vremenu od kada Srbija postoji". To je jedan poslanik SNS malopre izgovorio. Prvi potpredsednik Vlade večeras kaže: "Srbija se nalazi u dramatično teškoj situaciji". Kada ga pitaju - kako ćete to rešiti, on kaže - ne znam. Nisu vas ljudi birali i građani da kažete da ne znate kako ćete rešiti pitanje položaja Srba na Kosovu i Metohiji. Rekli ste da će Kosovo i Metohija ostati u Republici Srbiji, da smo mi vodili politiku koja je usmerena protiv Srba na Kosovu i Metohiji i protiv Srbije. Verujem da među vama ima puno poslanika koji iskreno vode brigu o građanima na Kosovu i Metohiji, o Srbiji, ali vas sigurno zbunjuju izjave predsednika vaše stranke, predsednika države, predsednika Vlade, koji kažu da moramo odlučiti – ili narod na Kosovu i Metohiji, srpski narod ili država Srbija. Dakle, vrlo jasno je to rečeno.
Anketni odbor svakako treba da odgovori na nekoliko ključnih pitanja, a to je – kako su trošena sredstva, ozbiljna, ogromna sredstva koja su odlazila na Kosovo i Metohiju? Niko nije bio protiv toga da građani na Kosovo i Metohiji treba da uživaju posebne beneficije, jer žive u veoma teškim uslovima, da treba da se izgradi infrastruktura, domovi kulture, škole, stanovi, da se isplate plate lekarima, međutim, to je često završavalo u dubokim džepovima biznismena i lokalnih političara. Mislim da se oko toga svi slažemo. Nema tu nikakvog spora, na Kosovu i Metohiji su se sredstva trošila nenamenski dugi niz godina. Ne treba da licitiramo koje stranke su vodile lokalne samouprave, ni ko je vodio generalno te resore. Mi nismo stranka koja pristupa odgovornosti selektivno. Učestvovali su mnogi, najmanje je tu kadrova DS, ali tražimo da se ispitaju svi, pa makar oni bili i kadrovi DS.
Zbog toga je DS predložila formiranje anketnog odbora. Možda je to mogla da učini i ranije, slažem se sa prethodnim govornikom, međutim, verovali smo institucijama ove države. Nažalost, te institucije se poslednjih osam meseci uništavaju. Dakle, problem ove države jeste što se institucije sistematski uništavaju. Nezavisnost sudova, nezavisnost policije, nezavisnost tužilaštva, pa čak bih rekao i nezavisnost ove narodne skupštine je u ozbiljnom problemu. U tom smislu, mi u DS smatramo da je anketni odbor možda nezavisno telo koje bi u ovom slučaju moglo da izvrši analizu, odnosno kontrolu trošenja budžetskih sredstava, da se utvrdi istina. Malo će se tu šta moći popraviti. Te pare su nestale, ali možda bi mogli da sprečimo štetu za naredni period.
Nažalost, sredstva su trošena bez bilo kakve kontrole, sve u cilju zaštite nacionalnih interesa. Tako danas nastupa SNS kada pokriva neke svoje poduhvate, kada pokriva ono što se pokriti ne može, činjenicu da se pregovori u Briselu vode na način koji nije u okviru Ustava, koji nije u okviru brojnih rezolucija. Mi nećemo kvariti te razgovore. Rekli smo da ćemo podržati svaki onaj dogovor koji jeste u okviru pravnog sistema i koji nudi održivo rešenje i koji nudi mir između Srba i Albanaca na ovom prostoru. U tom smislu, DS ne spori pravo predsednika Vlade, zamenika predsednika Vlade i predsednika države da preduzmu, odnosno da donesu državničke odluke. Ali, naravno, postavlja se ozbiljno pitanje za vaše glasače – da li ste vi to obećali, odnosno, da li je ovo što sada činite u skladu sa onim što ste obećali vašim biračima?
Voleli bi da ovaj anketni odbor bude efikasan, da radi po ubrzanoj proceduri, da njegov rad ne uđe u neki period koji bi se možda poklopio sa nekim vanrednim izborima, kojih će, po svemu sudeći, biti. Sinoć smo licitirali u kasnim noćnim satima sa ostavkama u Briselu, ne prihvatanjem ostavki itd. Dakle, voleli bi da ovaj anketni odbor završi svoj rad u nekom narednom periodu, da zaokruži neke teme, da da zaključke i da kažemo da smo nešto uradili, da smo rekli da možda određene institucije nisu u određenom periodu radile ono što su trebale i da ostavimo trag, makar da imamo neku satisfakciju da smo ukazali na nešto što je bilo loše, iako kažem - teško da ćemo sredstva moći da nadoknadimo.
Bilo bi to bitno i iz razloga da narodne kuhinje na Kosovu i Metohiji imaju novca da kupe hleb, da preko SMS poruka ne prikupljamo novac za te narodne kuhinje, da obezbeđivanje novca za najugroženije na Kosovu i Metohiji ne bude stvar dobre volje ljudi koji osećaju svu težinu položaja ljudi na Kosovu i Metohiji, već da to bude stvar sistemski rešena i da budemo sigurni da će novac koji tamo ode doći u prave ruke.
U tom smislu, naravno, kao što je predložila osnivanje ovog anketnog odbora, DS će i glasati za formiranje ovog anketnog odbora i učestvovati u njemu. Ali, podsećam na reči gospodina Stefanovića, predsednika poslaničke grupe DS, da taj anketni odbor treba možda za predsednika da ima nekoga iz opozicije i da u tom anketnom odboru ne budu ljudi koji, ne mora nužno da bude iz DS, možda danas ili sutra mogu biti predmet nekih istražnih radnji, nekih organa. Naravno, ne anketnog odbora, pošto on nije istražni organ. Hvala.

Tačno je gospodine Babiću, ali neću se vama obraćati, pošto mi Poslovnik nalaže da se obraćam narodnim poslanicima.
Dakle, DS imala poruku za građane, za javnost i za EU i Kosovo i Metohija i EU. Nažalost, vi imate poruku ni Kosovo ni EU. Posle izbora, pre izbora ste i vi imali poruku koju smo mi imali. Bio sam se uplašio za gospodina Babića, da neće u svom govoru od dva minuta uspeti da pet puta kaže ime svog predsednika stranke, uspeo je šest puta. Tako da čestitam gospodine Babiću, to je svakako velika šansa da vi konačno postanete šef poslaničke grupe, dobro napredujete.
Kada je u pitanju gospodin Drecun, moguće da je ovo malo preciziranje, jeste, naš poslanik je predložio da se formira anketni odbor. Vi ste iskoristili činjenicu da tog dana niko nije bio u Skupštini, pa ste vi podneli tu inicijativu. Tako ste rekli danas, da ste kao narodni poslanik SNS, ne kao predsednik Odbora podneli inicijativu za formiranje anketnog odbora. U tom smislu, niste postupili po predlogu člana Odbora, već koristeći vaše pravo kao narodnog poslanika SNS. Hvala.

Poštovana predsedavajuća, poštovani narodni poslanici, poštovani gosti na galeriji.
Imam dva pitanja. Jedno je za ministra Milutina Mrkonjića i predsednika Vlade, a tiče se činjenice da je pre oko mesec dana, na auto-putu kod Novog Sada, život izgubila tridesetogodišnja Bojana Mušikić iz Vrbasa, kada je automobilom naletela na neobeleženi betonski stub buduće naplatne rampe za Novi Sad. Samo dva dana ranije, na taj isti stub, odnosno to neobeleženo mesto, naleteli su pevači "Zvezda Granda" i po tome je, generalno, taj slučaj postao poznat. Pitanje da li bi ikad javnost o tome i progovorila na pravi način.
Dakle, to je neobeleženo isključenje za Novi Sad, bez svetlosne signalizacije i ta signalizacija je postavljena tek dva dana nakon te nesreće.
Usput, na suprotnoj strani, na ulasku iz Subotice, odnosno, isključenju za Novi Sad, i dalje je neobeleženo isključenje, i dalje to isključenje čeka neku novu žrtvu.
Posle ove tragedije, direktor Javnog preduzeća "Putevi Srbije", Zoran Drobnjak, podneo je ostavku ministru Mrkonjiću. Makar smo o tome bili obavešteni kroz medije. Kroz medije smo obavešteni o tome da su vršeni pritisci na javnog tužioca u Novom Sadu, da ne podnese prijave, odnosno da ne podigne prijavu protiv odgovornih za ovako nepropisno obeleženu saobraćajnicu i izazivanje nesreće sa smrtnim ishodom. Iz medija smo ovih dana saznali i da ministar Mrkonjić, dakle, ni Vlada Republike Srbije, nisu prihvatili ostavku gospodina Drobnjaka koji je, u salvi svojih neukusnih izjava, medijima rekao posle ove nesreće – pa šta ako je bio mrak, te stubove bi video i ćorav vozač.
Moje pitanje ministru Mrkonjiću i predsedniku Vlade Republike Srbije – da li će direktor "Puteva Srbije", Zoran Drobnjak, biti smenjen ili oni lično podržavaju ovakav način vođenja javnog preduzeća i na taj način ponašanje direktora? Danas smo kao čestitku iz ovog javnog preduzeća dobili najavu da će narednih dana poskupeti putarina, a ovo javno preduzeće samo za režijske troškove na godišnjem nivou planira 168 miliona dinara.
Drugo pitanje je za predsednika Republike Srbije. Moj kolega Milivojević je pre neki dan postavio to pitanje, a ja ću još jednom da ga ponovim, jer je pre tri ili četiri dana amnestiran doktor Inić, lice koje je osuđeno na zatvorsku kaznu zbog primanja mita, i to ne od bilo koga, nego primanje mita od invalidnog lica. Dakle, lekar koji je pod Hipokratovom zakletvom, primio je mito od invalidnog lica. Predsednik Srbije ga je pomilovao. On je bio nula dana u pritvoru, nula dana u zatvoru. Pitam predsednika Republike Srbije, pitam predsednika Vlade, pitam prvog potpredsednika Vlade, gospodina Vučića – da li je to ta nulta tolerancija na korupciju, da se za ovakva dela kažnjava sa nula dana zatvora i da li je to ta borba o korupciji o kojoj govorite? Da li će eventualno biti odlikovan, pošto sam čuo da je ponestalo sredstava za odlikovanje, da li će možda dr Ostojić biti još i odlikovan? Hvala.

Po Poslovniku, član 106. i član 107. Smatram da je povređeno dostojanstvo Narodne skupštine rečima izgovorenim od gospodina Cvijana, zato što je izneo poluinformacije i rekao bih neistine, dovodeći javnost u ozbiljnu zabludu da je imovina koja je oduzeta kriminalcima data na raspolaganje AP Vojvodini u, tobož, neke svrhe koje nisu javno poznate. Ta imovina je dodeljena Vladi AP Vojvodine, kako bi ona, kao osnivač ustanova, mogla dalje staviti na raspolaganje.
Neke od tih lokacija koje ste pomenuli koriste se kao roditeljske kuće za decu obolelu od teških bolesti, kao i kuće u kojima su smeštene majke koje su zlostavljene u porodici. Dakle, ni jednu od tih kuća, niti lokacija, ne koristi Vlada AP Vojvodine kao, ne daj bože, rezistencijalni ili neki drugi objekat u kojem se odmaraju članovi Vlade AP Vojvodine, poštovani poslanici. Hvala.

Poštovani predsedavajući, reklamiram čl 106. i 107. a vezano za diskusiju gospodina Cvijana, pre svega odnos i na izlaganje gospodina Milivojevića. Rekao je da ne zna da li gospodin Milivojević ima još uvek stranku. Gospodin Milivojević zasigurno ima svoju stranku, dok njegove kolege imaju i bivšu i sadašnju stranku.
Kada je u pitanju kartica, koju gospodin Cvijan nije izvadio iz poslaničke jedinice kada je izašao napolje, to jeste povreda Poslovnika. Jeste da je gospodin Cvijan išao da donese vodu, ali to nije morao da čini. Mogao je da uzme vodu iz sale. Ispred gospodina Selakovića stoje dve vode, jedna je ne otvorena i čak se ne radi o "Jani", srpska je voda. Hvala.

Hvala, poštovani predsedavajući.
Uvaženi ministre, kao što sam istakao u prethodnom izlaganju, poslanička grupa DS podržaće "Marijin zakon", koji je već tako dobio ime u javnosti, nezavisno od toga koja vlada ga je podnela i koja parlamentarna većina će ga usvojiti. Smatram da ovde nema spora da će svi poslanici glasati za ovaj zakon. Nemam razumevanje za one poslanike koji su niskom politizacijom pokušali da iskoriste žrtvu jedne porodice. Odnosi se na sve one koji se prepoznaju u ovome.
Smatram da govor gospodina Babića, koji je imao u vidu obraćanja po Poslovniku, ima elemente govora jednog političara koji zagovara totalitarizam. Predsedavajući, ne dozvoljavamo da nam bilo ko deli lekcije na koji način ćemo govoriti i odnositi se prema Narodnoj skupštini. Ukazali smo samo na povredu Poslovnika koja je bila vrlo jasna.
Kada je u pitanju Zakon o oduzimanju imovine stečene krivičnim delima, moram da reagujem na, sada već mogu reći, grubu neistinu koju je danas izneo uvaženi kolega Cvijan. On je, naime, rekao da je prethodna Vlada, odnosno Direkcija šurnjajama, snajama itd. dodeljivala imovinu iz Fonda, koja je oduzeta činjenjem krivičnih dela. Gospodine ministre, i vi ste na to trebali reagovati, pošto pretpostavljam da te podatke imate.
Pomenuo je i da je pet objekata dodeljeno Vladi AP Vojvodine. Sada ću vam reći kako se ti objekti koriste. Jedan objekat, otprilike 700 kvadratnih metara, koriste majke dece koja su obolela od malignih oboljenja, a deca su im smeštena u Institut za zdravstvenu zaštitu dece i omladine. Pošto tamo nema mesta i za majke, dakle, oni borave u toj kući. Drugi objekat koristi Ustanova studentskog centra za sportske i edukativne aktivnosti. Treći objekat koristi grad Novi Sad, tačnije Centar za socijalni rad, gde borave deca pod starateljstvom. Četvrti, odnosno peti objekat, to su dva stana, koristi Dečije selo, gde su smešteni štićenici koji su završili srednju školu, upisali fakultete i pružena im je mogućnost da u nešto boljim uslovima nastave svoje školovanje. Radi se o deci bez roditelja. Dakle, ne radi se o nikakvim šurnjajama, snajama, itd.
Moj kolega Homen vam je dao odgovor kada je u pitanju korišćenje automobila koja su oduzeta u ovoj akciji, u akciji u kojoj je oduzeta imovina preko 300 miliona evra. Dakle, nije dobro zaplitati se u poluistine, misleći da nije moguće doći do pravih istina. Kažem, vi ih verovatno i posedujete, ali niste hteli da ih javno saopštite. Mislim da je ovo sramotno za vas i za vašu stranku, što ste koristeći neistine pokušali da omalovažite rad prethodnog ministarstva. Hvala.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama su četiri po svom karakteru različita zakona iz oblasti krivičnog zakonodavstva. Naše gledanje, poslaničke grupe DS, na njih je takođe različito.
Prvi zakon nastao je kao reakcija, odnosno posledica svireposti počinioca i tragedije žrtve i njene porodice. Na taj način je ovo reakcija društva, odnosno države, na jednu tragediju koja sa druge strane može da se desi i nekoj drugoj porodici.
Zbog ove činjenice, ovaj zakon uživa podršku poslanika DS. Pre svega, smatram da ovaj zakon uživa moralnu podršku svih poslanika, jer njegov cilj treba da bude prevencija. On se odnosi na potencijalne počinioce ovakvih krivičnih dela. Dakle, on je pre svega usmeren na potencijalne počinioce ovako svirepih krivičnih dela i on bi trebalo, mogli bi kolokvijalno da kažemo, da udalji potencijalne počinioce od potencijalnih žrtava.
Svakako da kada raspravljamo o ovom zakonu, a i o svakom drugom krivičnom zakonu, treba da se stavimo u ulogu žrtve, odnosno njene porodice. Moje mišljenje i mišljenje poslaničke grupe DS jeste da je ovaj zakon trebalo da uđe ranije u proceduru. Ovaj zakon je pripremila prethodna vlada. Smatramo da je on svakako trebalo da uđe u proceduru pre Zakona o amnestiji.
Međutim, za ovaj zakon i za potencijalno nove žrtve, za sprečavanje novih teških krivičnih dela, veliku zaslugu ima porodica male Maje. Otac je danas sa nama na galeriji. Svakako da je ovo primer ljudske humanosti. Ova porodica ne može da sačuva svoje dete, ali može da sačuva, zajedno sa nama, neku drugu decu. U tom smislu, smatram da oko ovog pitanja neće biti političkih razlika u ovom parlamentu.
Ono što bih kao pravnik mogao da kažem o ovom zakonu jeste činjenica koju su neke od mojih kolega pominjale prethodno, a to je činjenica da je naše krivično zakonodavstvo kodifikovano, da se nalazi u jednom Krivičnom zakoniku i da će ovaj zakon biti jedan poseban zakon mimo tog kodifikovanog zakonika. Ali, obzirom na karakter krivičnog dela i obzirom da se radi o prevenciji od vršenja ovih krivičnih dela, sigurno je da to ima opravdanje.
Kada je u pitanju zakon o oduzimanju imovine, činjenica je da je ovde reč o jednom novom zakonu, na jednu staru temu i da mi već sada imamo Zakon o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnih dela. Dakle, da ne bi bilo nikakve zabune među poslanicima i među građanima Republike Srbije, naime, prethodna Vlada je još 2008. godine donela Zakon o oduzimanju imovine proistekle iz vršenja krivičnih dela i on je imao za cilj intenziviranje borbe protiv organizovanog kriminala i korupcije.
Primena ovog zakona o kome govorim, koji je donela prethodna Vlada, pokazala je da oduzimanje imovine licima koja su osuđena ili protiv kojih je postupak u toku za krivična dela, može na adekvatan način da doprinese borbi protiv ovog modernog zla, koje pogađa i razara suštinu i osnovne principe funkcionisanja svake organizovane države.
Borba protiv organizovanog kriminala je svakako preduslov borbe protiv korupcije, jer je korupcija veoma često izvedena pojava veoma teških krivičnih dela, kao što su šverc droge, oružja, nafte, cigareta itd, što je najbolje pokazala i akcija "Balkanski ratnik" i razbijanje jedne organizovane kriminalne grupe, koja je bila upletena u sva ova prethodno navedena krivična dela, koja su na kraju dovela do organizovanja te kriminalne grupe i koja je bila prethodna pretnja celom društvu.
Inače, ukupno zaplenjena imovina po ovom zakonu koji je donela prethodna Vlada jeste 350 miliona evra. Nažalost, u obrazloženju ovog novog zakona, ne navodi se ova cifra, kao što se ne navodi ni podatak da je po ovom osnovu oduzeta imovina od 255 fizičkih lica, 25 pravnih lica, da je oduzeto 35 kuća, 100 stanova, 18 lokala, 22 garaže itd, apartmani na Zlatiboru, umetnička dela, 18 privrednih društava, četiri hotela, restorani, novčana sredstva.
Nije naznačena ni činjenica da se samo po osnovu zakupa ovih objekata, koji su oduzeti privremeno, ostvaruje mesečni priliv od 20 hiljada evra, koji ide u različite namene, kao što su Dečija bolnica u Tiršovoj, kao što su ustanove koje su sada dečiji vrtići, kao i ustanove koje se koriste za smeštaj ugrožene dece ili njihovih majki. Određena sredstva otišla su na donacije opštini Trgovište za sanaciju posledica od poplava, za kupovinu hrane za narodne kuhinje, za kupovinu sredstava za opremanje nekih centara, pomoć raznim udruženjima distrofičara itd.
U tom smislu, smatramo da je ovaj zakon koji je prethodna Vlada usvojila bio jedan kvalitetan zakon. To na jednom mestu priznaje i aktuelno ministarstvo, odnosno Vlada. Ne kažemo da nije trebalo da se ovaj zakon menja. Apsolutno smatramo da je bilo potrebno da se ovaj zakon menja, jer je kroz njegovu primenu uočeno da se u određenim segmentima ne ostvaruju određene procedure na kvalitetan način, pre svega kada je u pitanju raspolaganje oduzetom imovinom. U tom delu nemamo nikakvog spora.
Takođe, bilo je potrebno precizno regulisanje odredbi o oduzimanju imovine koja se nalazi u inostranstvu i to nema nikakvog spora, pre svega da bi se izbegla različita tumačenja.
Međutim, i pored toga, smatramo da je ovaj zakon mogao kroz izmene i dopune da se popravi i da nije bilo neophodno donošenje novog zakona.
Znam da u obrazloženju stoji da je promenjeno preko 50% svih normi i da su se u tom smislu ispunili uslovi za donošenje novog zakona, ali nisam sasvim siguran koliko je to posledica tehničkih ispravki koje bi dovele do donošenja jednog novog zakona i koliko je to posledica želje da se ovim zakonom poentira. Mislimo da nije mesto za to, jer očekujemo dugo najavljivane druge zakone iz oblasti pravosuđa koji, nažalost, ne stižu u ovu Skupštinu.
Svakako zaslužuje pažnju obrazloženje postojeće Vlade koja je na jednom mestu istakla da je prethodnim zakonom Republika Srbija, poput niza drugih savremenih i demokratskih država koje se odlikuju vladavinom prava, dobila zakonodavstvo čije su norme omogućile efikasnije i celovitije oduzimanje imovinske koristi stečene kriminalom.
Ovim zakonom je po prvi put u naše krivično zakonodavstvo uvedena mogućnost da se licu pravosnažno osuđeno za određena inače teška krivična dela, a za koje je, između ostalog, karakteristično da po pravilu donose veliku dobit, koje ne dokaže da je određena imovina koju poseduju stečena legalno, takva imovina može trajno oduzeti. Dosadašnja primena ovog zakona je dala veoma dobre rezultate, pre svega u suzbijanju krivičnih dela organizovanog kriminala i visoke korupcije, što je bio glavni cilj koji se ovim zakonom želi postići.
U jednom delu stoji odredba nove Vlade o kvalitetnom zakonodavstvu koji je usvojila prethodna vlada u borbi protiv organizovanog kriminala. Međutim, efekti toga se umanjuju. Recimo, kaže se - privremeno ili trajno je oduzeta imovina u vrednosti od više miliona evra. Nije više miliona evra nego 350 miliona evra. Dakle, to nije više miliona evra, radi se o ogromnoj sumi, radi se o ogromnoj imovini i radi se o Vladi koja se prvi put uhvatila u koštac sa ovim delom, odnosno sa ovim krivičnim delima. Drago nam je, ponavljam, drago nam je što ova Vlada pravi kontinuitet u tom smislu i smatram da ne treba da umanjuje dostignuća prethodne vlade koja je krenula od nule.
Kada su u pitanju pojedine odredbe, pre svega, zakona koji se tiče oduzimanja imovine stečene vršenjem krivičnih dela, član 2. smatramo propustom zakonodavca. Zašto nije predvideo da se ovaj zakon može odnositi i na krivično delo terorizma iz člana 391. Krivičnog zakonika, već je predvideo da se oduzimanje imovine može vršiti samo usled pokretanja postupka ili osuđivanja za krivično delo finansiranja terorizma? Smatram da ovo jeste nedostatak.
Kao nedostatak bi se mogla uzeti činjenica da ministar unutrašnjih poslova rukovodi jedinicom koja se bavi poslovima čuvanja, odnosno raspolaganja oduzetom imovinom, a prethodno je stajao stav da se to radilo po pribavljenom mišljenju republičkog javnog tužioca koji jeste druga zainteresovana strana u ovom postupku, i ne znam zbog čega je to izuzeto.
U stavu 4. Predloga zakona je predviđeno da u poslovima upravljanja oduzetom imovinom, Direkcija može da ugovara usluge u skladu sa aktom ministra nadležnim za poslove pravosuđa. U važećem zakonu ne postoji ova odredba, što je izazvalo brojne poteškoće u radu Direkcije. Ova odredba će znatno olakšati rad Direkcije. U tom smislu, smatram da je ova odredba korektna.
Sporan je član 56. gde Direkcija može bez odobrenja nadležnog suda da otuđi imovinu. To može izazvati određene pravne, odnosno ustavno pravna pitanja.
Kada je u pitanju Zakonik o krivičnom postupku, radi se više o tehničkim odredbama koje nesumnjivo popravljaju zakon, ali se ne radi o suštinskim izmenama koje su dugo najavljivane. Računamo da i na ovaj način novi ministar potvrđuje da su prethodni zakoni bili kvalitetni.
Imajući sve ovo u vidu, poslanička grupa DS će u danu za glasanje sa zadovoljstvom podržati zakon koji se tiče posebnih mera za sprečavanje krivičnih dela protiv polne slobode prema maloletnim licima – Marijin zakon. Dakle, sa zadovoljstvom. Smatramo da to jeste doprinos u borbi protiv ovih krivičnih dela koja su izuzetno društveno opasna.
Ostali zakoni jesu kozmetički, ne pružaju previše novina i smatram da su samo potvrda da je DS radila kvalitetno u ovoj oblasti, a nikako nisu neka novina koja bi trebala da predstavljaju novi kvalitet. Hvala.

Poštovana predsedavajuća, uvažena ministarko, dame i gospodo narodni poslanici, o ovoj temi smo razgovarali i u raspravi u načelu. Naime, ključan zahtev u ovom amandmanu jeste da za toplane koje imaju tehničke uslove za to rok za primenu ovog zakona, odnosno tačnije očitavanje utroška i merenje po utrošku, bude naredna grejna sezona, a to je 2014-2015. godina.
Da bi narodnim poslanicima i onima koji prate ovu sednicu bilo jasno, koleginica Vlahović i ja smo tražili da primena tarifnog sistema iz člana 47. stav 1. ovog zakona, u roku koji ne može biti duži od šest meseci, odnosno kod svih isporučioca toplotne energije koji su danom stupanja na snagu ovog zakona obezbedili mogućnost merenja isporučene toplotne energije, bilo za pojedinačne korisnike ili za građevinski objekat kao celinu, minimalni uslov za primenu ovog sistema jeste da građevinski objekat, kao celina, ima ugrađen merni instrument za merenje toplotne energije. Primena tarifnog sistema, vezanog za člana 47. stav 1. ovog zakona, u roku koji ne može biti duži od 18 meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona, a za sve ostale korisnike.
Dakle, ovaj amandman pravi razliku između isporučioca toplotne energije na one koji već imaju uslove za merenje i one koji te uslove tek treba da stvore. U vašem obrazloženju, hajde da kažem, kako se to popularno kaže, vi ste zamenili teze. Kažete – rok koji ne može biti duži od 18 meseci omogućiće primenu tarifnog sistema od grejne sezone 2014-2015. godine. To je tačno, ali vi sa ovom odredbom ne stvarate obavezu tim lokalnim samoupravama, odnosno isporučiocima toplotne energije. Kada biste vi rekli da svi oni koji imaju mogućnost da mere toplotnu energiju to moraju da čine od naredne grejne sezone, vi biste stvorili imperativnu obavezu za njih. Zašto bi njihova merna tela, odnosno kalolimetri, skupljala prašinu narednih 18 meseci? Zašto građani ne bi uštedeli nešto novca? Znamo da je im je budžet sve tanji, znamo da su cene u maloprodaji 9,3% veće u odnosu na period kada ste vi došli na vlast. Znamo da je svaki dinar jako bitan. Zbog čega ne omogućiti građanima da štede? Ako uštede time što će u stanu od 80 kvadrata grejati jednu sobu, moći će da kupe hleb ili mleko, naravno, kada bude ispravno.
S druge strane, ne vidim razlog zbog čega niste izašli u susret ovom amandmanu. Mogli ste da zamolite odbor da to bude amandman odbora, pa da ne bude da ste prihvatili amandman DS, pošto vi to ne činite baš rado. Ne bih želeo da se osvrćem na sve ono što su koleginice Čomić i Vlahović rekle vezano za temu koja se tiče mogućnosti da lokalne samouprave imaju veća ovlašćenja po pitanju energetske efikasnosti, odnosno da makar tamo kod objekata, čiji su oni vlasnici, imaju mogućnosti da utiču na tu energetsku efikasnost. Ali, imajući u vidu činjenicu da je ova vlada, da tako kažem, oduzela ovlašćenja ili obesmislila postojanje i mesnih zajednica, ne čudi me da je to sada slučaj i sa lokalnim samoupravama i autonomnom pokrajinom, tako da to za mene nije nikakva novost. Očekivao sam takav vaš stav, ali nisam očekivao da ćete proglasiti za neustavno nešto što apsolutno nije neustavno, niti ste mogli na ovaj način, odnosno odbor, ne vi, da se postavite.
Na kraju ovog dela, pošto smo prošli put dotakli temu upotrebe recikliranog otpada možda i za korišćenje za upotrebu kao izvor, kao energenta i činjenicu da se to ne čini dovoljno, pričali smo i o svemu onome što će možda biti u narednom periodu rešeno, pravljenje budžetskog fonda za ekologiju.
Pošto nemamo kome da prijavimo deponije o Srbiji, kolega moj prošli put Stefanović je prijavio deponije na relaciji Beograd, Zrenjanin ja vam sada prijavljujem pošto nemam kome da učinim to na putu Novi Sad, Bačka Palanka. Tamo nema deponije, tamo je ceo put, odnosno sve što je usput deponija. Niko nije čistio tu trasu puta, inače je to međunarodni put otkad ste vi došli na vlast.
Još jednom da vas podsetim da je i u Novom Sadu i u Bačkoj Palanci na vlasti SNS da ste vi na vlasti na državnom nivou i da vas ništa ne sprečava da to učinite. Vidite ko tamo održava puteve, odnosno ono što je usput, pa molim vas proverite, iako je ružna slika ljudi koji dolaze sa zapada, pa dođu na tako zapuštenu teritoriju kao da nema ni lokalnih, ni republičkih vlasti. Hvala.

Sada ću zaista govoriti sasvim po amandmanu. Dakle, jesam za to da lokalne samouprave i lokalni distributeri toplotne energije imaju veća ovlašćenja, ali ja sam se u ovom slučaju zalagao za veće obaveze i tražio sam od vas da im date obavezu da oni koji imaju kalorimetre mere toplotnu energiju od naredne grejne sezone. Novi Sad ima kalorimetre u svim podstanicama, ima uslove da meri toplotnu energiju, govorim zato što sam iz Novog Sada, a ne znam kako je sa ostalim gradovima, ali znam da ima još gradova koji imaju uslove da počnu sa merenjem toplotne energije. Zbog čega za njih ne bi uveli obavezu da mere toplotnu energiju od naredne grejne sezone?
Nisam siguran da ste vi u pravu kada kažete da će on meriti ako imaju kalorimetre, jer zato što oni te kalorimetre imaju već nekoliko godina i uvek su neki razlozi, da i kada smo mi bili na vlasti, i nisu se odlučili da mere utrošak toplotne energije. Neće to sigurno, makar tako verujem, učiniti ni u narednom periodu bez obzira što imaju ugrađene kalorimetre. Odmah da se razumemo, ne kalorimetre na svim grejnim telima, to je u samo jednom delu grada Novog Sada, Petrovaradinu i nekoliko zgrada u kojima je eksperimentalno ugrađeno od donacije Nemačke vlade, ali imaju mogućnost da na nivou zgrade mere toplotnu energiju.
Pitam za takve objekte i takve gradove zbog čega im niste uveli obavezu, ne tražim nikakva dodatna ovlašćenja. Oni lokalne samouprave po tom pitanju imaju ovlašćenja ili nemaju, nema autonomna pokrajina, ali zbog čega za njih ne uvedete obavezu da oni to rade? Hvala.

Još jednom ću na kraju pitati gospođu ministarku, iz kog razloga ne prihvati amandman i obaveže toplane, odnosno lokalne samouprave tamo gde ima mogućnosti da očitavaju utrošak toplotne energije od naredne grejne sezone, onako kako stoji u našem amandmanu? Zbog čega to ne bude imperativna odredba?
Na kraju, gospođo ministarko, vama treba da imponuje što gospodin Hajdarević i svi ostali poslanici vama postavljaju neka pitanja koja su možda malo šira od ove teme, obzirom da ćete vi biti po svemu sudeći konstanta ove vlade, imajući u vidu da se jedino vaše ime ne spominje kao ime koje će biti predmet razgovora oko rekonstrukcije, da ćete vi i dalje biti ministar, tako da ćete imati jedan kontinuitet. Hvala.

Ovaj amandman koji nisam podneo, a koji je na neki način sličan amandmanu koje je podneo kolega Zelenović, on se, pre svega, tiče sledećeg pitanja. Naime, Zakon o energetici i Zakon o efikasnom korišćenju energije nedovoljno, čini mi se, stvara mogućnost za veću konkurenciju isporučioca raznih oblika energije, konkretno za grejanje stanova. Dakle, nigde nisam video obavezu lokalnih samouprava da stvore mogućnost da u jednoj urbanoj celini, evo, da uzmemo primer Novi Sad ili Beograd, imamo ravnopravno dva isporučioca toplotne energije i gasa kao energent.
Vi znate da na zapadu mogu korisnici da biraju da li će koristiti u svojoj kući ili stanu gas ili će koristiti toplotnu energiju. Po svim proračunima gas je u većini zemalja najjeftiniji energent za grejanje, osim tamo gde zbog nekih drugih uslova ovaj naš sistem komforni, centralno grejanje, koji negde ima i sistem centralno hlađenje zajedno sa centralnim grejanjem.
Čini mi se da to nije na dovoljan način obuhvaćeno ni jednim od ova dva zakona. S druge strane, evo, pomenuta tema centralnog hlađenja, ona je vrlo kompatibilna sa sistemom centralnog grejanja, koristi isti sistem do podstanice, pa me interesuje da li u tom smislu imate neke namere podsticanja lokalnih operatera, odnosno lokalnih samouprava da se na tom planu nešto radi, imajući u vidu porast prosečnih letnjih temperatura, imajući u vidu sve veću potrošnju električne energije za rashladne uređaje, koje praktično sada svaki stan ugrađuje, umesto da imamo centralno hlađenje, naročito za zgrade koje se tek grade, a stvorili ste im obavezu da imaju kalorimetre i ne znam šta? Možda je bilo potrebno da se stvori i obaveza ugradnje sistema za centralno hlađenje. Hvala.

Bivši član ili simpatizer, nisam sasvim siguran, stranke gospodina Velimira Ilića, Bora, zvani – Čorba, rekao je na jednom svom koncertu – nema prevare, nema laži, Čorba svira uživo, nema plejbeka. Nažalost, ovaj zakon jeste plejbek, jeste prevara. To sam i u raspravi u načelu rekao, jer nema legalizacije, ministre, ako mediji nisu citirali netačno vaše navode da se ovim zakonom vrši legalizacija nelegalno sagrađenih objekata.
Ovim amandmanom, koji su podneli koleginica Joksimović i kolega Panić, su pokušali da, na neki način, razotkriju vašu nameru i da spreče veću štetu, nego što je pravite ovim zakonom, odnosno da se on svede na meru, da se odnosi na određeni krug objekata, a ne ovako široko kako ste ga vi dali u zakonu.
Međutim, pošto razgovaramo o konkretnom članu, mene interesuje odgovor na nekoliko pitanja. Zašto niste, kada ste pripremali već poseban zakon o upisu nelegalno sagrađenih objekata, ujedno išli i na promenu Zakona o legalizaciji, njegovu doradu ili upodobljavanje sa novonastalim okolnostima, čime bi obezbedili nastavak postupak legalizacije? Ubeđen sam, mislim, da su to svi ljudi koji su pročitali ovaj zakon ubeđeni da će postupak legalizacije biti obustavljen posle donošenja ovog zakona koji je tzv. zakon o legalizaciji.
Ovaj zakon nije zakon o legalizaciji, već upis nelegalno sagrađenih objekata, koji će njihovim vlasnicima stvoriti obavezu da plaćaju porez. Dakle, tim ljudima koji su izdvajali od svojih usta, nisu išli na letovanje itd, vi sada umesto da im omogućite da legalizuju svoje objekte, da im grad, lokalna samouprava od tih sredstava izgradi infrastrukturu, asfalt, dovede vodu, kanalizaciju, kako ne bi narednih 50 godina živeli bez puta, asfalta, struje itd, upisujete ih u listu nelegalnih objekata, stvarate im obavezu da plaćaju porez i još kažete kako ste im legalizovali objekat. Ne, vi za njih stvarate namet, a ostavljate ih kao nelegalne i još ih, sa stanovišta države, proglašavate nelegalnim graditeljima.
Molim vas da mi date makar jedan odgovor. Kada će se nastaviti proces legalizacije, stvarne legalizacije? Šta ćete uraditi sa postojećim Zakonom o legalizaciji, kako bi se ta dva procesa odvijala nejednako i kako bi bilo manje štete? Koja će cena legalizacije biti, po vama? Da li ćete menjati nešto u odnosu na postojeći Zakon o legalizaciji ili ćete ostaviti, kako je do sada stajalo u tom Zakonu o legalizaciji?
Dakle, kako ćete kada sutra izglasate ovaj zakon omogućiti da se postupak legalizacije nastavi i da ljudi zaista budu vlasnici objekata koji su legalni i na koje zaista mogu da stave hipoteku, da uzmu kredit, da vrše promet, a da ne moraju da naznače na njemu da su to nelegalni objekti? Hvala.