Predsedavajući, kršite Poslovnik. Nekorektno se odnosite prema opoziciji, nejednako se odnosite kada je u pitanju vlast i opozicija, dajete reč predsedniku poslaničke grupe bez ikakvog osnova.

Hteo sam da se nadovežem na ovu diskusiju po pitanju posebnog zakona, po pitanju činjenice da li jedan poseban zakon može derogirati osnovni zakon iz te oblasti.
Moj uvaženi kolega je rekao sentencu koja se uči na prvoj godini prava, gospodin Selaković to verovatno zna, lex specialis deroga legi generali – Poseban zakon derogira opšti zakon.
Međutim, postoji još jedna sentenca, ona je obično sitnim slovima pisana i neki studenti je možda nisu iščitali, a to je lex speciali non deroga lex constitucionali - Poseban zakon ne može derogitari najviši akt države, odnosno Ustav.
Ovde se radi o tome da je osnov poseban zakon, derogirao Ustav, dirnuo je u temelj ustavnog položaja u privatnu svojinu koju ne dira ni jedan ustav moderne Evrope. To je karakteristika samo zakonodavstva zemalja koje se prema privatnoj svojini ne odnose kao temeljnom ljudskom pravu.
Bilo je takvih slučajeva u istoriji Srbije, Jugoslavije, bilo je danas čak govora o njima. Međutim, to je pravo povređeno i o tome smo mi pričali, to bi najbolji student pravnog fakulteta morao znati. To bi student pravnog fakulteta, ne mislim tu gospodine Selakoviću na vas. Hvala.

Dakle, u amandmanu na član 1. suprotno onome što smo i u samom nazivu zakona predložili jeste da se izbaci iz teksta reč „javnog“, jer ovde nema ni „j“ od javnog.
Dakle, u obrazloženju činjenica da nije prihvaćen naš amandman Vlada je rekla da se brisanjem reči „javnog“ iz naziva zakona gubi suština radi koje se predlaže donošenje zakona. Mi smo upravo zbog te suštine, suštine koju je na jedan slikovit način ali i vrlo opasan sada obrazložio ministar Selaković. On kaže da je Vladi dato da odredi šta je to javni interes, da utvrdi javni interes.
Da li to znači gospodine Selakoviću da Vlada Republike Srbije može da utvrdi da je u javnom interesu da vi gradite kuću na nekom području i da za to vreme srušite kuću nekom drugom? To je upravo ovaj zakon. Dakle radi se o komercijalnom interesu jedne kompanije koja je privatno vlasništvo, predsednik Vlade je rekao – u dobrim odnosima sa šeikom, znači zbog komercijalnog interesa jedne kompanije privatno vlasništvo se pretvara u javnu svojinu koja će sutra biti pretvorena u privatno vlasništvo, vlasništvo jedne kompanije. To je ono što nije interes ni mojih komšija u Novom Sadu, ni ljudi iz Niša, ni ljudi iz Bačke Palanke, Smedereva, i ljudi iz Beograda, osim, rekao je dobro premijer – nekoliko zgrada u okolini ovog savskog amfiteatra čija će cena stanova porasti.
Čiji je interes da će stanovi porasti? To je privatni interes vlasnika koji tamo žive i moguće je da će neko sad kupiti stan i da će on iskoristiti tu mogućnost.
Radi se o tome, gospodine Selakoviću, da je javni interes kategorija pravna koja u pravnoj struci se jasno prepoznaje i ovim zakonom „leks specijalis“ naš zakonodavac je izašao iz opšteg okvira javnog interesa jer je za javni interes proglasio nešto što je komercijalni interes jedne kompanije i to je opasan presedan.

Hvala poštovani predsedavajući.
Prvo da uzvratim ne radi komplimenta, nego zaista što to mislim. Dosta poštujem gospodina Selakovića iz jednog razloga – završio je državni fakultet i dobar je pravni stručnjak. Nezadovoljan sam, naravno, njegovim ministarskim poslom, ali sam zadovoljan što je završio državni fakultet, nije polagao za nekoliko dana mastere i doktorske studije.
Međutim, gospodine Selakoviću, vi ste mene zaista još jednom osvestili kada je u pitanju „Beograd na vodi“. Vi ste dobro rekli kako mi znamo šta će se tu graditi, odnosno sada se radi samo eksproprijacija, utvrđuje se javni interes. Tačno, gospodine Selakoviću, mi nemamo ni predugovor, ni pismo namera, ni ugovor, imamo samo jednu maketu i obećanje, priče, kako je rekao predsednik Vlade – njegove snove.
Znate šta gospodine Selakoviću? Snove ima i 100 hiljada porodica kojima je Vučić obećao izgradnju socijalno jeftinih stanova od 378 evra, pa sada oni imaju noćne more jer ne znaju kako da prežive, odnosno vežu kraj sa krajem.
Tačno je, ovo jeste put kojem ne vidimo kraj zato što se utvrđuje javni interes, stvara se, po pričama, mogućnost da se jednoj privatnoj kompaniji koja ima osnivački kapital od 100 dinara da mogućnost da gradi jedan tako impozantan projekat.

Završavam.
Mi ćemo uložiti u infrastrukturu i eksproprijaciju naš gotov novac, koji, uzgred, nemamo.

Poslovnik.
Poštovana predsednice Narodne skupštine, smatram da ste povredili član 27. i član 109. tako što ste izrekli dve opomene narodnom poslaniku Marku Đurišiću i ja ću pokušati da govorim bez emocija vodeći se primerom onih koji su odlazeći na mere prinudnog rada bili uzdignute glave. Ali vi ste gospodinu vašem kolegi, poslaniku Marku Đurišiću izrekli dve mere opomene primenjujući član 109. Poslovnika Narodne skupštine iako on na bilo koji način nije povredio Poslovnik, niti je bilo koju od ovih aktivnosti preduzeo. Niti je prišao govornici bez dozvole, niti je govorio pre nego što je zatražio i dobio reč i koji je pored upozorenja predsednika Narodne skupštine govorio o pitanju koje nije na dnevnom redu. Dakle, ništa od toga.
Jedino što se desilo jeste da vi posle isteka vremena predviđenog za kolegu Đurišića niste isključili mikrofon. Kolega Đurišić je kao i svi poslanici u Narodnoj skupštini komentarisao, obraćao se meni i mogao je znati i nije morao znati da je uključen mikrofon i vi ste mu na osnovu toga izrekli opomenu, iako na bilo koji način nije uvredio nijednog poslanika, nijednu poslaničku grupu, iako nije učinio bilo šta što su neki poslanici činili, a nisu im za to bile izrečene mere opomene.
Sa druge strane, predsednice Narodne skupštine Republike Srbije, vi ste nama zapretili merama prinudnog rada…

… društveno korisnog rada.
Posle jučerašnjih, odnosno preključerašnjih plakata – uhapsite ih sve, ovo je sledeći korak.

U ovom amandmanu sadržana su dva predloga. Jedan u skladu sa onim o čemu smo jutros pričali, da se izostavi reč – javni, jer smo, nadam se, gospodine Selakoviću i gospodine Vujoviću utvrdili danas tokom diskusije da ovde nema javnog interesa, da ovde samo postoji lični interes i komercijalni interes nekog potencijalnog investitora, za koga neće biti javnog poziva, već će on biti to zato što je u dobrim odnosima sa premijerom Vučićem, a taj investitor je u dobrim odnosima sa nekim šeikom. Jel možemo da idemo dalje i da konstatujemo da nema javnog interesa?
Ako konstatujemo da nema javnog interesa, mi smo u ovom amandmanu predložili šta bi na tom području trebalo da se gradi. Pa smo predložili da bi tu trebao biti centar IT sektora, novih tehnologija za razvoj, tehnološki razvoj, gde bi se zaposlili mladi ljudi koji sada odlaze iz zemlje i gde bi stvorili nova radna mesta na jednom od najlepših mesta, ako bi ono bilo uređeno, sa sredstvima stranih investitora posle javnog poziva. Dakle, IT sektor i ta industrija, to nije industrija koja je, recimo, šivenje veša ili nekog drugog materijala, to je sektor budućnosti, sektor 21. veka i to područje bi, po nama, trebalo da bude centar toga. To ne bi ni arhitektonski ugrozilo Beograd ni Srbiju, to ne bi ni ekonomski upropastilo Srbiju i to bi donelo korist građanima Srbije. Hajde da o tome pričamo.
Kada smo mogli o tome da pričamo? Nikada. Ovaj zakon je stigao u proceduru po hitnom postupku, dobili smo još 10 dana, ali javne rasprave, nažalost, nije bilo i nismo mogli ovo nigde da kažemo, a vi niste prihvatili ovaj amandman, što znači da ostajete kod toga da se tamo izgrade šoping molovi, da se tamo izgrade stambene jedinice i da se tamo izgrade ugostiteljski objekti. Hvala.

Poštovana predsednice, poštovani ministri, poslanička grupa SDS-ZZS-ZS podneli su amandman kojim bi ublažili štetu i sprečili obeležavanje Srbije kao mesta nesigurnog za privatno vlasništvo i privatni kapital tako što smo predvideli u amandmanu, citiram ga – Objekti u privatnoj svojini koji su izgrađeni u skladu sa propisima i upisani u katastar nepokretnosti, mogu biti predmet eksproprijacije samo pod uslovom da vlasnici daju pisanu saglasnost za eksproprijaciju, sprovedenu prema odredbama ovog zakona.
Dakle, ovo je bio jedan, mogli bismo reći, krajnje pomirljiv amandman, koji je prenebregao to da mi ne verujemo da ovog „Beograda na vodi“ neće biti i će sa njim biti kao sa 100 hiljada stanova koje je premijer Vučić obećao po 380 evra, a koje nikada nije sagradio, niti ih je pomenuo. Dakle, to smo prenebregli. Međutim, tražili smo da tih 150 objekata privatnog vlasništva budu izuzeti iz prinudne eksproprijacije, da ona na neki način bude blaža, umerenija prema njima.
Znam, gospodine Selakoviću, da je eksproprijacija znak prinude vlasti prema vlasnicima privatne svojine, međutim i vi i predsednik Vučić, mislim da ste i vi danas spomenuli da je privatnog vlasništva tu svega 5%. Dakle, ne bi se desilo ništa loše za ovaj projekat u koji mi ne verujemo, a vi verujete, a želeli bi da se desi. Da ste izuzeli privatne prostore i da ste omogućili da taj deo „eksproprijacije“ bude sproveden kroz ovaj zakon, ali u procesu tržišnog otkupa tih lokacija, tako da ne bi bili oštećeni privatni vlasnici, zemlja Srbija posle ovog donošenja zakona ne bi bila označena crnom tačkom na evropskoj i svetskoj mapi, kao nesigurna zemlja za privatnu svojinu i mogli biste da se posvetite i košenju trave, i otklanjanju olupina, mada to nema nikakve veze s „Beogradom na vodi“. Trebali ste skloniti olupine i pokositi travu ne vezano. Za to vam ne treba zakon o eksproprijaciji.
Hoćete li vi za svaku divlju deponiju donositi odluku, odnosno zakon o eksproprijaciji u Srbiji? U Novom Sadu ih ima samo 1.005 divljih deponijama. Hoćete li na tim deponijama oglasiti, odnosno sprovesti eksproprijaciju da bi ih počistili? To ste mogli da uradite mimo toga.
Zbog toga tražimo, predlažemo još uvek, gospodine Vujoviću, obraćamo se i vama, da prihvatite ovaj amandman i da u posebnu pravnu kategoriju budu svrstani privatni objekti, a da vama „Beograd na vodi“ bude slobodan, ali da se mi ne brukamo kao pravna država.

Hvala.
Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, na galeriji danas nema prisutnih, tako da nema potrebe da pozdravljam. Juče je bila posebna situacija, nema ni ispred Skupštine okupljanja danas.
Prema poštovanim predstavnicima Visokog saveta sudstva prema Zakonu o sudijama Visoki savet sudstva predložio je Narodnoj skupštini Republike Srbije izbor sudija na pravosudnu funkciju.
Nadovezao bih se na gospodina Neđu Jovanovića, uvaženog kolegu Neđu Jovanovića na njegovu konstataciju, zaista je ona preoštra, ja ću ga citirati. Dakle, citiram gospodina Neđu Jovanovića, to nisu moje reči.
Ja bih nešto blaži bio u tom smislu, makar bih birao reči, kaže – „da je bolest u našem pravosuđu neizlečiva“.
Samo napominjem da je Neđa Jovanović sa ovom koalicijom tri godine na vlasti i nije dobro što u te tri godine ta bolest nije makar malo zalečena.
Ja se slažem i u oceni da postoje problemi, neažurnost sudija u pojedinim slučajevima nestručnost, a noročito sa činjenicom da su sudije ne stimulisane finansijski mislim i u statusnom pogledu za vršenje pravosudne funkcije.
Ali, ova Narodna skupština je donela i zakone, odnosno stvorila uslove da plate sudija i ovih danas koji se biraju budu smanjeni i da njihov stimulans za kvalitetni rad i za finansijski položaj koji im omogućuje status koji sudija u svakom društvu ima ne bude adekvatan.
Ja se tu apsolutno slažem sa gospodinom Neđom Jovanovićem. Čak bi rekao i u onom delu kada je rekao da problemi u našem sudstvu jesu veliki, ali bih rekao da bi morali da počnemo da ih rešavamo.
Jedan od stvari koju sam ja hteo da kažem na jedan način je rekao i moj prethodnih jeste da sudstvo, pravosuđe treba depolitizovati, i to tako što zakonodavna vlast neće zadirati u posao pravosudne vlasti, a to je i ovo danas što mi radimo.
Dakle, zakonodavna vlast bira sudija.
Ovde su predstavnici političkih partija i to jeste na neki način uticaj zakonodavne vlasti, čitajte partija na izbor sudija, i to jeste jedan od stvari koje nam zamera EU i koje nam zameraju uređene zemlje koje su u ovoj oblasti, odnosno organizaciji bolje rečeno koje prate nezavisnost sudstva.
Mi smo čak kao Socijaldemokratska stranka dali predloge, odnosno daćemo ih i Skupštini za izmenu Ustava Republike Srbije i nadležnih zakona po koje bi Visoki savet sudstva birao sudije, ali pre toga Visoki savet sudstva mora apsolutno da se depolitizuje.
Dakle, Visoki savet mora biti nezavisno, stručno telo koje će braniti profesiju, koji će braniti ugled profesiji, koje će braniti stručnost, koje će braniti nezavisnost sudstva, koje će braniti jednom rečju jedan od tri stuba vlasti, a to je pravosudni stub vlasti koji će biti nezavisan od izvršne vlasti i od zakonodavne vlasti.
Mi smo svedoci vrlo često i u ovoj Skupštini da ponekad se ona na neki način, bilo je toga i juče, da se ona pretvara u sudnicu, da se olako izriču reči o tome da je neko kriminalac, o tome da je neko sklon koruptivnim radnjama i kada se izađe iz ove Skupštine nikom ništa. Izgovore se teške reči.
Niko od tih lica nije u sudskom postupku. Šta je to? To je zloupotreba institucije, mešanje u pravosuđe, mešanje u nezavisnu sudsku vlast.
Danas mi treba da diskutujemo o izboru sudija u Nišu, Osnovnom sudu u Nišu, Osnovnom sudu u Novom Sadu i sudije Osnovnog suda u Sjenici, jednog sudije Osnovnog suda u Sjenici.
Mi smo u poslaničkoj grupi detaljno analizirali sve ove predloge, bavili se poslom koji po nama nije posao političke stranke.
Dakle, mi smo morali na neki način da uđemo u svaku biografiju sudije, ono što nam je dostupno od Visokog Saveta Sudstva i da procenimo da li ćemo u danu za glasanje glasati za određenog sudiju.
Pitanje je, koliko mi ovde podataka o ovim sudijama, adekvatnih zaista imamo i pitanje je da li ćemo mi, a i svi vi doneti adekvatnu odluku? Ovo je kontekst u kome mi sada radimo.
Međutim, zakoni dok se ne izmene moraju da se poštuju i zbog toga ćemo mi, naravno zauzeti svoj stav, ali ja želim da ukažem na neke okolnosti koje će nas opredeliti prilikom glasanja, ali i neke pravce koji bi se mogli pročitati iz podataka koje smo čuli od predstavnika VSS.
Predstavnik VSS je rekao da se za, u Novom Sadu za osam, odnosno devet sudija, osam sudija, prijavilo 257 kandidata, da se za deset sudija u Nišu prijavilo 175 kandidata i da se u Sjenici za izbor sudija Osnovnog suda prijavilo 17 kandidata.
Dakle, prijavilo se 20 puta veći broj kandidata, 20 puta u odnosu na onaj koji se bira i pokušali smo da analiziramo zbog čega je to tako.
Sudijska funkcija jeste ugledna, bez obzira na sve ono o čemu sam pričao. Dakle, biti danas sudija i biti sudija, da ne uzimamo neke zadnje godine, biti sudija između dva svetska rata ili biti sudija pre 100 godina nije isto, sudija je uvek bio najviši rang, odnosno najviši statusni rang i kada studenti izučavaju sociologiju ili neke druge društvene nauke, pa kada govore o eliti, onda kažu elita je to to, pa kada navode primere kažu, sudije, lekari, advokati. Zadržavam se kod ove reči advokati i pitam se zbog čega tako veliki broj kandidata pokušava da postanu sudije?
Student sa završenim Pravnim fakultetom, pripravničkim stažom i položenim pravosudnim ispitom može da bira da li će da se bavi advokaturom, ili će da se bavi sudijskim poslom i vidimo iz ovog broja prijavljenih kandidata da je sve veći broj onih koji žele da postanu sudije. Bez obzira na status koji nije do kraja odgovarajući.
Povezujem to sa pričom nekih studenata koji su skoro završili Pravni fakultet i koji kažu – Da, mi smo želeli da budemo advokati, da se bavimo advokaturom, ali nam starije kolege koji su postali advokati kažu da se ne upuštamo u to.
Gospodin Neđo Jovanović će mi potvrditi ako to nije tako. Zašto? Pa zato što je u toj oblasti stanje još gore nego u pravosuđu. Ne gore u smislu stručnosti, nego u smislu da su advokati postali nesigurni za svoju egzistenciju.
Kako im je ugrožena egzistencija? To svi dobro znamo, odlukama Vlade u poslednjih godinu dana, koja im je na neki način oduzela osnovnu egzistenciju, advokatima. Dala je određene povlašćene položaje jednoj trećoj kategoriji, notarima, koja nažalost nije ispravljena ni poslednjim izmenama zakona, jer se taj zakon ne poštuje i o tome bi mogli voditi posebnu raspravu, verovatno će i Udruženje advokata po tom pitanju se izjasniti.
Taj zakon se ne poštuje adekvatno i notari se bave ili nameravaju da se bave nadripisarstvom, odnosno preuzimanjem funkcija advokata. To im niko ne zabranjuje zato što nisu prihvaćeni naši amandmani da se jasno zabrani notarima bavljenje određenim poslovima. Zbog toga danas mi imamo ovde situaciju da je 20 puta veći broj kandidata se prijavio na sudijsku funkciju nego onog broja koji se bira.
Imamo nekoliko nedoslednosti ovde. Mogao bih da pitam i predstavnike VSS i predstavnike nadležnog odbora, imamo nedoumicu oko izbora sudije Osnovnog suda u Sjenici. Dakle, po ni jednom kriterijumu to lice koje se bira na sudijsku funkciju nema elemente o kojima ste vi govorili, ni jedan od tih elemenata.
To lice je radilo u katastru poslednjih pet godina. Dakle, nema nikakve veze sa pravosuđem osim što je odradilo pripravnički staž u sudu, o ocenama na sudijama da ne govorim, zaista čak ne bih o tome ni da govorim.
U tom smislu se pitam šta je sa ostalih 17 kandidata, odnosno 16 kandidata koji su se prijavili, da li su njihove biografije bile još manje dobre, da tako kažem i da li je to odraz činjenice da u stvari Srbija živi u dva grada ili tri, u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i malo u Kragujevcu i da li je to odraz činjenice da mi više nemamo u lokalima kao što je Sjenica lice koje bi moglo da bude izabrano na pravosudnu funkciju, a da ono zaista želi da živi u Sjenici i da on ima sve, da ispunjava sve kriterijume koji trebaju za jednog sudiju.
Nama se ovde čini da mi u Sjenici, ali se bojim da je tako i u nekim drugim provincijama, kako mi to kažemo, slična situacija, da mi nemamo adekvatne ljude.
Posebno pitanje jeste, to smo i tek sada saznali, moguće da je to prošli put u obrazloženju bilo, zbog čega je drugi kandidat iz Sjenice odustao od izbora, odnosno od prijave na konkurs, da li je možda on u neki drugi, veći grad otišao pa će konkurisati tamo jer ni on ne bi želeo da živi u jednom tako malom gradu ili je neki drugi slučaj u pitanju?
U svakom slučaju, prošli put kada je bio u pitanju izbor sudija, govorio sam o činjenici da mlade sudije koje mi danas biramo treba da se izdignu iznad svakodnevnice našeg pravosuđa koje je prilično turobno, neažurnost naravno, znamo da sudovi nisu radili četiri – pet meseci, naravno zbog odgovornosti ove vlade.
Znamo da su sudovi neažurni, da neki predmeti završavaju i na Strazburu.
Kolega koji je govorio pre mene je vrlo detaljno govorio. Ne znam samo da li se žali ili se hvali sa tim. Malo sam sarkastičan zato što kao poslanik vladajuće koalicije bi trebao da ovu temu pokrene možda na nekim odborima pre ovakvih rasprava.
Dakle, ukoliko imamo toliku štetu koju plaća Srbija na bazi činjenice da su neke sudije donele neke pogrešne odluke koje je sud u Strazburu proglasio da su u suprotnosti sa nekim načelima pravosuđa i Srbija plaća velike štete. Da li će sutra u Strazburu biti presude vezano za eksproprijaciju zemljišta „Beograda na vodi“? Da li će sutra opet neka generacija plaćati te troškove?
U tom smislu, smatram da je stanje u pravosuđu takvo da moramo ozbiljno da razgovaramo, bez bilo kakve političke ostrašćenosti. Svako ima svoje greške, i oni koji su možda otpustili 500, 600, 700 sudija za koje su smatrali da nisu dostojni za obavljanje te funkcije i one koje su sve te sudije vratili u pravosuđe, i jedni i drugi imaju teret odgovornosti. Rekao bih da je stanje u pravosuđu takvo da zahteva širi društveni konsenzus političkih stranaka, jer ako ne izlečimo ovo što je rekao gospodin Jovanović, ako ne izlečimo pravosuđe, taj jedan od stubova vlasti, nećemo imati pravnu državu i svako će u ovoj državi biti nesiguran i plašiće se da će odluka suda, sudije biti politički ili na neki drugi način obojena.
U tom smislu, posmatramo izjašnjavanje, raspravu o izboru sudija u osnovnim sudovima. Sigurno da u danu za glasanje nećemo moći da podržimo sve predloge, ali ako dobijemo neka pojašnjenja od vas, možda ćete nas ubediti, a naročito u onim slučajevima kada se pitamo da li je to bio najbolji kandidat, a nemamo drugog izbora. Hvala.

Izvinjavam se za mali nesporazum. Dakle, jesam rekao da ću sačekati da se predstavnik VSS vrati. Mislio sam da će to biti ranije, ali u svakom slučaju nije bilo zla namera kada je gospodin Đurišić ukazao na činjenicu da nema ovlašćenog predstavnika, ali izvinjavam se ako ste vi to procenili kao nekorektnost. Nije bilo nekorektno sa naše strane, nego pokušaj da se poštuju neki osnovni principi. Evo, ja sam doprineo tome da dogovor možda poremeti te neke principe.

Kada je u pitanju diskusija gospodina Neđe Jovanovića, zaista mi nije jasno čemu takva ostrašćenost. Gospodin Neđo Jovanović ima jedan ozbiljan politički problem. On bi zaista želeo da bude, rekao bih, predstavnik svoje struke, advokatske struke, a sa druge strane, kada se javlja po replikama, hteo bi da bude poslanik SPS. Kada govori kao predstavnik struke, ja ga podržim. Ja sam ga sada praktično podržao u svemu, čak sam rekao da bih u nekim stvarima bio možda malo blaži u ocenama stanja u pravosuđu i on se sad javlja kao predstavnik SPS plašeći se da će mu možda kolege iz SNS zameriti na tome.
Ne brinite, Neđo, neće vam zameriti, pokušajte da odbranite struku, jer je to naš zajednički cilj. Nemojte da govorimo o tome ko je uništio pravosuđe 1990. godine, itd. Pokušavam u raspravi da podelim odgovornost, ako je to moguće. Dakle, rekao sam da nije samo ova vlast ta koja je kriva za ovo stanje, čak sam rekao, možda su 50% odgovorna prethodna i sadašnja vlast, ali ako su 50% odgovorna prethodna i sadašnja vlast, vi ste odgovorni 100%, jer vi ste bili u prethodnoj i sadašnjoj vlasti, gospodine Jovanoviću. Molim vas, nemojte, podržavam vam vas kao advokata, ali kao poslanika SPS bolje da se u tom smislu ne kompromitujete. Hvala.

Naravno da je važno, pošto je ovo diskusija u kojoj treba da sučelimo stavove.
Dakle, gospodin Nikolić u nekoliko stvari je bio zaista u krivu i mislim da je čak bio nekorektan. Kada je govorio o činjenici da je određen broj sudija bez razloga bio, kako je on rekao, sklonjen iz pravosuđa, pa mi smo se tu složili. Na neki način sam rekao da je verovatno bilo takvih ljudi i da je verovatno bilo grešaka. On je navodio da su neke od tih sudija imali duševne boli, da u neki čak i umrli. To je tačno. Međutim, bilo bi korektno da kaže da su zbog tih ljudi, nekih od tih ljudi neki drugi ljudi imali duševne bolove, da je bilo i smrtnih slučajeva, da su neki od tih sudija koji su bili sklonjeni iz pravosuđa imali po 20 i više stanova, a kako sa sudskom platom steći 20 stanova itd. Među tim sudijama je bilo i korumpiranih sudija, među tim sudijama je sigurno bilo i poštenih ljudi, koji su bili možda bolje ili lošije sudije, ali nemojmo da budemo nekorektni i da okrivimo za lošu nameru one koji su pokušali da uvedu u sudstvo red.
U svakom slučaju, nekorektna je i sledeća stvar. Kada sam rekao da ljudi odlaze u pravosuđe, nisam rekao da je tamo stanje bajno, nego sam rekao da je u advokaturi zaslugom ove vlasti stanje još gore nego u sudstvu, jer su im oduzete neke funkcije i zbog toga sudije, naročito advokati koji sada počinju da se bave tim poslom ne mogu da žive od svojih prihoda. Hvala.

Dobro, na neki način i mene je gospodin Martinović edukovao. Imao sam mogućnost da se javim za repliku, međutim, pošto je išlo moje vreme, ja ću samo na početku da kažem gospodinu Martinoviću da nije korektno. Dakle, ja jesam dobacio da postoji, ali sam mislio da postoji saradnik. Naravno, nisam mislio da postoji vaspitač na fakultetu. Znate, gospodine Martinoviću, prošli smo ta zvanja i vi i ja i da ne mislim da je u bilo kojoj toj proceduri postojao vaspitač na fakultetu.
Međutim, ovo je veoma ozbiljna tema. Juče je ovde, u Narodnoj skupštini Republike Srbije paralelno sa sednicom koja se u plenumu ticala, da tako kažemo, popularno, „leks specijalis“ za „Beograd na vodi“, bila sednica Odbora za obrazovanje i nauku i na kojoj je vođena jedna veoma kvalitetna rasprava o položaju obrazovanja u Srbiji. Kako je moja koleginica Milena Bićanin lepo to rekla, iako je iz reda stranaka na vlasti - sumornog stanja u obrazovanju.
Međutim, ja ću se držati današnje teme dnevnog reda, a to je autentično tumačenje koje smo kao Narodna skupština, ovlašćeni da damo na zahtev 12 narodnih poslanika. U stvari, to su članovi 15 narodnih poslanika Odbora za obrazovanje i nauku, koje nije tako često u praksi Narodne skupštine da se donose autentična tumačenja i tu postoje mala nerazumevanja, šta je uopšte zadatak Skupštine davanjem autentičnog tumačenja. Zbog toga ću pročitati neke zakonske norme, neke stavove ljudi koji se bave nekom tematikom i koji postavljaju autentično tumačenje u lepezu akta koje donosi Skupština i odgovaraju na pitanje šta u stvari predstavlja autentično tumačenje.
Dakle - autentično tumačenje pravne norme ili drugog pravila koje daje donosilac, Narodna skupština daje autentično tumačenje zakona ukoliko su pojedine odredbe nejasne, nerazumljive ili ne primenjive. Predlog za donošenje autentičnog tumačenja zakona, može podneti Ustavom ovlašćeni predlagač.
Dakle, Odbor za obrazovanje i nauku je procenio da su odredbe koje se tiču izbora članova Nacionalnog prosvetnog saveta nejasni, i to je donela većina, ja ću samo reći, radi istine, koje čine članovi SNS većim delom. Gospodine Martinoviću ako postavljamo pitanje kako je taj odbor neodgovorno postupio kupujući vreme, odnosno gubeći vreme da se primenjuje zakon ovakav kakav jeste. Dakle, stav Odbora je bio, koliko sam razumeo, da je to praktično bilo jednoglasno, da ove odredbe treba razjasniti. Ovo nije jedino autentično tumačenje koje u proceduri, vi gospodine Martinoviću znate, radi istine, član sam Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo i zamenik sam predsednika Odbora, u fazi donošenja još jedno autentično tumačenje koje se tiče, da tako kažemo kratko, broja mandata izbora dekana, odnosno onih koji su na čelu visoko školskih ustanova.
Dakle, Odbor je tražio mišljenje. Drugi odbor, naš odbor da tako kažem, ako pređemo na taj nivo komunikacije, Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo, bio je vlasan da da, odnosno, predloži autentično tumačenje. I, tu možemo da diskutujemo o tome da li je dostavljanje Vladi u skladu sa Poslovnikom bilo nužno. Ovako kako je rekao gospodin Martinović, moglo bi se reći da je to tako, ukoliko ne bi dobili drugo autentično tumačenje tog člana, odnosno Poslovnika Narodne skupštine gde bi se reklo da se to u tom delu ne primenjuje. U tom delu možemo da se složimo, odnosno možemo da diskutujemo i tu svakako jeste stvar koja treba da se raspravi.
Kada je u pitanju sam akt autentičnog tumačenja, praktično se autentično tumačenje pretvara u pravnu normu. Ovo autentično tumačenje koje ćemo mi danas raspraviti i koje ćemo u Danu za glasanje izglasati, će postati pravna norma. Pravna norma kao što je i svaka druga pravna norma zakona koji usvaja Narodna skupština Republike Srbije. Ovaj zakon koji se tiče izbora članova Nacionalnog saveta imaće i autentično tumačenje kao novi deo koji će biti praktično sastavni deo tog zakona.
Mnogi pravni teoretičari se spore o tome šta znači to autentično tumačenje. Da li je to sada karakter zakona ili je to nešto, kako oni kažu, poseban akt niži od zakona. U svakom slučaju, svi oni na koje se ovaj akt odnosi moraće da primenjuju ove odredbe kao da su one donete kao izmene i dopune zakona, da tako kažem.
Međutim, mnogo je dublji problem i da se osvrnem na samo donošenje, kako bi na neki način ilustrovao da je mnogo dublji problem, jeste u činjenici da je ipak u tom delu gospođica Jerkov u pravu. Ako je 20. januara zavedeno na pisarnici Ministarstva obrazovanja i nauke ovaj zahtev, odnosno dopis u kome se dostavlja zahtev za autentično tumačenje koji je dao Odbor, 2. mart i odgovor kada smo mi to dobili, vi ste rekli gospodine Martinoviću da je to relativno kratak rok, ja bih rekao da je to relativno dug rok. Smatram da je Ministarstvo imalo dovoljno znanja naročito ako i vi tvrdite da tu ništa nije spor. Ministarstvo da bi relativno kratak rok bilo sedam do deset dana, da se Ministarstvo odgovorno ponašalo po ovom pitanju.
Mislim da ćemo se mi oko toga složiti, ali možda nećemo za ovom govornicom čuti to od vas da je Ministarstvo obrazovanja i nauke i gospodin Verbić, odnosno njegovi saradnici u roku od deset dan mogli da pošalju svoj odgovor povodom ovog pitanja. U tom smislu, smatram da je ministarstvo postupilo neodgovorno, kao što inače postupa u rešavanju brojnih problema koje prate obrazovanje i o kome smo juče mogli puno da slušamo na Odboru za obrazovanje i nauku od predstavnika sindikata, pa čak i od članova Odbora, čak od članova Odbora koji su članovi vladajuće koalicije.
Dakle, smatramo da ministar Verbić neadekvatno rešava problem u prosveti. To pokazuje činjenica dugotrajnog i više mesečnog štrajka prosvetnih radnika. Na kraju krajeve to je odgovornost cele Vlade. Mi ćemo došli u situaciju da Nacionalni prosvetni savet zaista neće funkcionisati niti je funkcionisao poslednjih mesec, dva dana niti će funkcionisati moguće naredna dva, tri meseca, možda u duže. U situaciji kada je naše obrazovanje teškoj situaciji dovedeno štrajkom prosvetnih radnika, a pre svega odlukom Vlade da se prosvetnim radnicima smanje plate, ne samo prosvetnim radnicima u srednjim, osnovnim školama, vrtićima, vaspitačima, nego i univerzitetskim profesorima.
Ovo danas možda jeste povod da otvorimo temu obrazovanja. Međutim, poslanici opozicionih stranaka su podneli zahtev da se u Narodnoj skupštini u plenarnom delu razgovara o stanju u obrazovanju. Nismo dobili adekvatna odgovor od predsednice Narodnoj skupštini Republike Srbije. Nadam se da ćemo ga dobiti. Možda ovo nije predsedavajući eksplicitno tema ovog dnevnog reda, ali vidim da imate razumevanje pošto mi danas na neki način ovde razmenjujemo…

Ne, rekao sam, nije direktno.