Meni je prosto, gospodine predsedavajući, neprijatno, sa jedne strane. Sa druge strane mi je vrlo prijatno, i ja se osećam bicefalno u ovoj situaciji, zato što mi kao DS zaista možemo, na neki način, da budemo zadovoljni što vidimo da predlagač ne može da se usaglasi ni oko ovog pitanja, a istovremeno DSS pravilno ukazuje na jedan očigledan propust. Mi ih u tome podržavamo.
Nije zgodno nama da slušamo ove grke reči između njih, kada sutra treba da prave zajedničku platformu. Kako kaže, gospodin Petković – biće u vlasti u sledećoj Vladi i to vrlo brzo, tako da možda neće.
Ono što sam hteo da kažem kroz repliku, ja sam se javio za repliku, gospodinu Arsiću, koji smatra da vrlo dobro vidi u čemu je problem u ovom slučaju, pošto je ovo dobar amandman koji je prihvatio odbor i predlagač, ne razumem, zašto vi lično nećete da ga prihvatite, ili među vama ima onih koji hoće i onih koji neće da ga prihvate?
Dakle, molim vas da to razjasnite vi međusobno. Druga stvar, kada to razjasnite, da nas obavestite. Mi ćemo podržati ovaj amandman i molim vas, nemojte da pričate o dvorištima ponovo i nemojte o čišćenju dvorišta. Svi smo u istom dvorištu, koje se zove Srbija. Vi sada imate tu metlu da je čistite.
Radite to što bolje možete, za sada baš ne znate, ali ako pričate o deljenju poslaničkih grupa, vi to pričate iz ličnog iskustva. Nemojte nama da pričate te stvari, kada smo jedinstveniji nego ikad. To građani vide. Znate li zašto? Što više naš pritiskate i napadate, mi smo sve jači.

Onda mogu da spominjem imena poslanika? Hvala.
Dakle, gospodine Radenkoviću, ovo je bilo dirljivo slušati, zaista. Čovek podnese amandman i onda kaže – ljudi, ma nije to tako važno. Pa, nije važno puno toga iz vaše političke istorije, ali pukla su leđa srpskom narodu od toga. Nije važan ni Kumanovski sporazum, nije važna ni Rezolucija 1244, ali sami ste tražili to, zašto sada gestikulirate? To je činjenica. Prema tome, taj stepen demokratičnosti i pozivanje na vraćanje mandata ili ne, kada vi ostvarite na vašem glavnom odboru, onda se javite, a u međuvremenu vežbajte, jer će se sigurno to i kod vas dešavati. Vežbajte. Vežbajte ako treba svakog vikenda kako to izgleda. Ako ste to ranije vežbali, možete sada da primenite vrlo lako.
Mislim da nije bilo korektno, složićete se, predsedavajući, da se ovakve stvari…
(Predsedavajući: Gospodine Stefanoviću, molim vas, računam na vašu korektnost u stilu izražavanja.)
Morali ste vi reagovati u momentu kada je to izneto, ali to je sada već uzgredna stvar.
Druga stvar, za vreme vlasti DS bilo je slučajeva da poslanik ulaže amandman na predlog predlagača, ali je predlagač bila Vlada, gospodine Radenkoviću.
Vi imate 138 poslanika koji su podneli predlog zakona. Vi ste sebi podneli amandman i onda ste nam rekli da je taj amandman dobar i mi smo rekli da jeste. Posle toga ste rekli da nije to tako važno, imamo mi jedinstvo. Koliko god glasno pričate da imate jedinstvo, mi smo sigurni da ga nemate. Što više vičete, mi znamo da ga nemate. Hvala lepo.

Gospodine predsedavajući javljam se po čl. 104. i 107. Prethodni govornik je govorio van teme i na krajnje uvredljiv način se obraćao poslanicima, direktno se obraćao poslanicima, iznosio potpune neistine u Narodnoj skupštini. Sa političkog stanovišta nam odgovara da taj poslanik govori što više zato što on predstavlja ono lepo lice vladajuće koalicije. Molim vas, svaki put tradicionalno ću se javljati i svakog predsedavajućeg ću moliti da opomene i izrekne opomenu tom poslaniku zato što smatram da je to jedan mali ali štetan segment Skupštine, u inače čini mi se vrlo konstruktivnoj atmosferi demokratskog razgovora. Hvala.

Pošto je spomenuta DS u potpuno neodgovarajućem kontekstu.
Nije svaki poslanik koji nema sedu kosu bez radnog staža. Nije u redu da tako govorite, ipak ste vi perjanica radikalske detelinare. Znate o čemu pričam.

U redu.
Što se tiče autobusa, proverite sa vašom odborničkom grupom u Gradu Beogradu, možda ne idete u korak sa događanima.
Treća stvar, mi ne govorimo ništa o uštedama, sve ste u pravu, mi pratimo upravo ono što ste vi obećali i tražimo da se izmeri na jasan zakonski način kako će sredstva, gde i kome da odu. Vi to odbijate tvrdoglavo.
Pošto vam verujemo da su tolike uštede moguće, to nije ništa sporno, mi samo tražimo da se taj novac oboji i da se zna gde odlazi, a vi nama držite predavanja. Gospodin Arsić ima tri odgovora koja vrti ceo dan u krug, uz svo uvažavanje. Nemojte, molim vas. Lepo nam recite – nećemo, ali nemojte da nam pričate ovde ovakve stvari. Jednostavna je stvar, da li hoćete da primenite ili nećete da primenite Zakon o budžetskom sistemu?
Vi sada pričate ono što smo mi ministru Dinkiću pričali ceo dan kada je bio ovde - kako nije sve isto, gospodine Dinkiću, a vi nama sada kažete isto to. Morate sa sobom da se dogovorite, to je ono što vas stalno molim. Razmislite o tome pre nego što upotrebite ovakve kvalifikacije prema DS, koja daje jedan konstruktivan amandman. Zašto je neostvariva amandman? Zar nije Mlađan Dinkić uzeo sve finansije u ovoj zemlji u svoje ruke? Znači, vi se slažete sa mnom, gospodine Arsiću? Hvala.

Mislim da je neophodno prvo da razjasnimo jednu stvar. Gospodine Arsiću, vi ste profesor, mi smo vaši studenti. To je ono što ste vi sada nama predstavili ovde. Mi smo pali na ispitu kod vas. Mi ćemo uvek kod vas pasti na ispitu, razumete. Znači, vi izvlačite terminologiju vrlo stručnu i pitate nas, vaše đake, da li mi znamo odgovor na to. To nije korektno. Zašto je Odbor za zakonodavstvo rekao da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom, a vi sad kažete da nije? Odgovorite na to. Ili oni znaju bolje Ustav od vas i pravni sistem, ili ne znaju? Dakle, to je dilema broj jedan na koju niste odgovorili.
Mi samo pokušavamo da vam kažemo da ova stvar ako se želi i hoće, može da se uradi. Da građani kojima su potrebna ta sredstva koji su ugrožene socijalne grupe u državi Srbiji dobiju novac koji će biti jasno da je iz ovih nabavki. Onda vi kažete – objasnite ovima na lokalu. Vi im objasnite zašto ste ovakav budžet doneli.
Što je prvo Mlađan Dinkić preneo sredstva, pa im ukinuo mogućnost da ta sredstva koriste? Onda kaže – napravljen je deficit za vreme prošle vlade. Ukida parafiskalne namete, sa jedne strane, a sa druge strane im oduzme pare sa lokala. Vaši gradonačelnici ne mogu da izdrže. Ako pitate ko ne zna virman da napiše, pitajte vaše po Novom Sadu i drugim lokalnim samoupravama. Ne mogu jedan projekat da zakažu, ne znaju da napišu. Ne znaju šta da rade sa tim. Ako vi već imate školu i dajete te primere, zovite prvo vaše da dođu na časove, gospodine Arsiću. Ako neko pretekne, pošto su vam u Vranju celu odborničku grupu uhapsili, pa ćemo mi morati da budemo na vlasti. Hvala.

Hoću da ovu situaciju zaista pokušamo da raščistimo.
Javno se izvinjavam i vama i građanima Vranja i odborničkoj grupi SNS, jer zaista u žaru izlaganja sam rekao da je uhapšena cela. Nije uhapšena cela. Drugo, ja sam to radio zato da na neki način izađem u susret Socijalističkoj partiji, koja iz nekog razloga nije da se uključi u diskusiju jednog lokalnog problema, za koji vi znate da je zaista dubok i da postoji u Vranju. Hvala.

Moram da kažem jednu stvar. Dakle, gospodin Arsić me je direktno spomenuo i spomenuo je direktno DS  u najgorem mogućem kontekstu, što je očekivano od SNS. Dakle, tu nemam šta da dodam, to je legitiman stav većinske stranke. Ali, mislim da ste i vi, predsedavajuća, pogrešili što ste kaznili gospodina Arsića i dozvolili da se on toliko iznervira da mora da izađe iz sale. Izneo je potpuno legitiman stav SNS, koji je nama potpuno bio očekivan i prihvatljiv.
Ovu repliku moram da iskoristim i vama to da kažem, da ste na neki način otišli suviše daleko i prestrogo kaznili jednog čoveka koji je uporno pokušavao da, koristeći dva argumenta reši ovu stvar.

Tradicionalno javljanje, kao što smo obećali, čl. 106. i 107. Ne možete, gospodine predsedavajući, i meni je drago da ste reagovali dva puta, ali vas molim. Mi moramo pokušati da sačuvamo neki civilizacijski nivo rasprave. Nije dovoljno da svakih 15 sekundi izreknete opomenu i govornik tek onda završi i izvuče se bez opomene.
Nama je cilj da taj čovek dobije opomenu, zato što je zaslužio jer iznosi neistine. Nama suštinski odgovara da on priča što više. Imam taj politički problem. Ipak, zbog Skupštine vas molim da to uradite. Hvala.

Smatram da ovi amandmani, kao i ovaj amandman, nisu dobri. Izrečeno je par stvari na koje moramo reagovati.
Dakle, ne valja da se barata pojmovima koji gode uhu prosečnog građanina i da se upoređuju opštine, kao što su, recimo, Novi Sad i Sremski Karlovci, a bez da se iznese sa punom svešću koliko ljudi živi u Karlovcima, a koliko u Novom Sadu. Nemojte, uz svo uvažavanje gradova, mesta, opština u Srbiji, ne mogu se stvari tako linearno posmatrati.
Drugo, ta ista pokrajinska administracija je srazmerno najviše učinila u onim opštinama gde nismo bili na vlasti, kako je ovde rečeno, i to može lako da se proveri. Moram da kažem da nije bilo puno tih opština u kojima nismo bili na vlasti dok nisu došli ovi kompozitori.
Vojvodina ne znači jednako je stranka na vlasti u Pokrajini Vojvodini. Treba da se razumemo i da se ovde takve teze ne iznose na jedan tendenciozan način, da se, sa jedne strane narušava ustavna autonomija Pokrajine guranjem teze da građani Vojvodine mrze Novi Sad zato što se pare tamo slivaju. To je jedan suptilan način napada na AP Vojvodinu, a drugi je da se govori da je pokrajinska administracija i Pokrajina Vojvodina jednako DS.
Sutra će možda neko od vas biti na vlasti u Vojvodini, neki verovatno nikad neće, ali to je na volji građana Vojvodine i oni će o tome odlučivati, želeći da na taj način svoju autonomiju unapređuju i svoj život, životni standard, budućnost svoje zemlje, ali naravno u okviru Republike Srbije. Naravno da onaj koga građani izaberu na pokrajinskim izborima koji su, da podsetim, pola proporcionalni, pola većinski, što je još uvek ideal za Narodnu skupštinu Republike Srbije, ti građani biraju kako će se i šta raditi na kojim mestima. A vi, kada se kandidujete na izborima, setite se šta ste pričali i setite se sa kojim pričama ste išli pred građane u Vojvodini, građane Republike Srbije koji žive u AP Vojvodini. Odjednom su te priče malo drugačije.
Prema tome, vodite računa da budemo oprezni kod iznošenja takvih stvari, naročito jer ne želimo, to ponavljam nekoliko puta, već smo o tome puno pričali, ne treba stvarati lažnu podelu koja ne postoji zbog toga što neko nije na vlasti u Vojvodini. Vodite računa da su te institucije trajne i one će trajati, ko god da dođe na vlast u Vojvodini. Hvala.

Samo kratko. Gospodine Kasaloviću, nisam ja sve što sam izneo mislio na vaše izlaganje, ako smo se dobro čuli. Niste vi rekli sve te stvari na koje ste se pozvali, ali neki vaši prethodnici jesu. Nadam se da me niste pogrešno razumeli, niti tvrdim da je vaša partija ta koja podstiče negativan odnos prema Vojvodini i Novom Sadu i naravno da su svi protiv novosadizacije, kao jednog lošeg primera u funkcionisanju, ali ja sam samo izneo to da su neki govornici pre vas koristili taj pristup, tu terminologiju, taj program, da pokažu suštinski da je to nepotrebno. Kada se to sve spoji sa predlogom budžeta koji je bio ranije, sećate se kako smo ovde imali vrlo negativnu raspravu i onda su se postavljala pitanja – šta će nam uopšte ta administracija, šta će nam strukture i institucije u pokrajini Vojvodini?
Zbog toga, da bi ipak neko u ovoj skupštini, osim gospodina Pastora, ustao pa rekao da to nije baš jednako kao opština bilo koja u Republici Srbiji, da to nije jednako kao nečiji predizborni planovi i programi i pravljenje veštačkih skupština i vlada u ovoj zemlji, nego da je to ipak jedna stvar koja trpi svoju istoriju i iz dobre tradicije i iz korisnosti za njene građane iz suživota i dokazana, ako hoćete, kroz vekove. Ne može se stavljati znak jednakosti.
U tom smislu mi uvek moramo da reagujemo, da ne bi Skupština otišla u pogrešnom pravcu. Naravno da treba približiti svim opštinama i gradovima, ali prosto veći gradovi bilo gde u Srbiji imaju, na žalost ove zemlje, zbog neujednačenog razvoja veći potencijal, više se podnosi i aplicira, hrabriji su ljudi ili preduzetnici i oni prosto hrabrije nastupaju. To ne znači da neko ima nešto protiv neke manje opštine, ali se pokazalo da brojevi ne lažu. Morate onda reći građanima – Novi Sad je značajno veći grad u odnosu na Sremske Karlovce, ali je udaljen samo sedam kilometara. Nemojte da tako pojednostavljujemo.

Mislim da je ovo jedna od onih prilika, gospodine Arsiću, kada i vi možete da pokažete da niste ozbiljno mislili par puta kada vam se možda omaklo da upoređujemo intelektualni nivo.       
Ovo je jedna od onih prilika u kojoj vladajuća koalicija može da dokaže da brine o srpskoj kulturi. Ovo je jedna od onih prilika gde može da brine o svojim dokazanim autorima, da se ne završi na dobijanju nacionalnih penzija i tučom oko toga ko će je pre dobiti. Ovo je jedna od onih prilika da naša kultura se ne završava upravo na Maji Nikolić, nego na nekim mnogo važnijim autorima. Ovo je jedna od onih prilika gde vi kao većina jednim zaista blagim potezom ruke možete odobriti ovu dobru stvar za ovo društvo i ovu državu.
Ako nije ovo jedna od onih prilika, onda mi kažite kako će izgledati ta javna nabavka za tri gospođe ministarke, za tri sumnjiva lica, objasnite nam u praksi kako će to izgledati i kako će izgledati naša kulturna stvarnost ukoliko vi ne usvojite ovaj amandman. Hvala.

Predsedniče, pogledom smo se razumeli, ne moram čak ni da navedem član 107. Ovo kažem najdobronamernije. Drago mi je da je tako, zaista.
Mislim da je i vama i meni i svim poslanicima jasno da je prethodni govornik povredio i 106. i 107, potpuno je bio van teme, koristio je, zaista, neadekvatne, neodgovarajuće i uvredljive kvalifikacije, šaljući čudne poglede u pravcu naše poslaničke grupe i upirući prst istovremeno sa pretećim izrazom. Ja vas molim da mu izreknete opomenu. Hvala.

Bio sam u nameri da privedemo kraju ovaj deo razgovora, da pokušamo da napravimo neku sublimaciju svega što smo čuli.
Gospodine Arsiću, što bi naš narod rekao – koljete vola za kilo mesa. Mi smo sve učinili kao DS, moja uvažena koleginica Mojović je podnela izvrstan amandman, nepotrebno ste tvrdoglavi. Ne u pežorativnom smislu, ali mislim da ste u ovom slučaju imali jednu sjajnu priliku da napravite jedan značajan iskorak. Objasnili smo vam zašto smatramo da ovo nije dobro, objasnili smo vam da ne stoji taj član koji ste naveli koji obuhvata materiju.
Ne vidim u čemu je problem, osim da jednostavno želite da budete tvrdoglavi u ovom slučaju. Ima jedna stvar koju ste rekli za koju mislim da nije korektna. Ako mislite da zbog par izvođača na trgovima, koje ste vi spomenuli, treba da plate svi autori, a platiće zbog neprihvatanja ovog amandmana, onda verovatno mislite na gospodina koji je trebao da peva u Novom Sadu, pa vas je gospodin Vučić ukorio za to. Da li na to mislite?
(Veroljub Arsić, s mesta: Između ostalog.)
Ne znam zašto ste onda to spominjali u kontekstu DS? To se desilo vašem gradonačelniku u Novom Sadu. Gospodin Vučić ga je ispravno ukorio i vi ste to prihvatili. Onda je smanjen iznos, mada i dan danas neće da kažu u Novom Sadu kolikoće to da košta. Jel to taj princip koji ćete uvesti, kroz ugovaranje za autorsko delo, što je uvredljivo za svakog autora jer mu je to posao, gde će komisija ili neko da ugovara kao sizovi da odrede šta je umetničko delo, a šta nije, zato što mislite da je umetnost sve što je na trgu, a nije.
Vrlo prosta stvar, ovaj amandman pomaže da zakon bude bolji. Mi želimo da uredimo deo društvenog dešavanja koje ovaj član ne uređuje. Ne vidim zašto to nećete da uradite, ali ono što me raduje je da vidim kod vas kada razgovaram i kada vam se obraćam, kada slušate ono što pričam, da razumete da sam u pravu. Ne znam zašto ste uporno tvrdoglavi i nećete to da prihvatite. Hvala.

Ovo je zaista već besmisleno. Vrlo jasno govorimo, čuli ste moju koleginicu Mojović, vrlo efektno je objasnila, gospodine Arsiću, o čemu se radi. Samo mi je jedna stvar zaparala uši koju ste rekli. Nađite izvođača koji, recimo, nije Đorđe Balašević, ali liči na njega i svira njegove pesme. On to može da radi ako mu Balašević da autorsko pravo da on to radi za manje para i vi onda napravite tu komisiju, pregovarate, utvrdite da vam je ovaj isti kao Balašević, ima bradu, malo je puniji, proćelav, iz Novog Sada je, svira iste pesme, ali nije Balašević, a manje košta. To je ono što vi radite neprihvatanjem ovog amandmana. Hvala.