Hvala.
Poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, uvaženi ministre, vama ću se obratiti, s obzirom da nismo imali priliku da vas čujemo, niste prisustvovali sednici Odbora. Ja se nadam da ste vi pročitali i ove predloge odluka koji se nalaze u sklopu ove tačke dnevnog reda, ne samo Zakon o kulturi, pa ćete moći da nam pomognete, s obzirom da nije bilo usmenog obrazloženja u vezi s ovim. Jedna od tih predloga odluka je jako važna za Kragujevac, a to je Predlog odluke o utvrđivanju prostorno kulturne istorijske celine kompleksa Vojno-tehničkog zavoda u Kragujevcu za nepokretno kulturno dobro od izuzetnog značaja.
Sama kategorizacija i sama ideja uopšte nisu sporne. Međutim, ono što možda može da bude sporno jeste realizacija svega ovoga. Mi to nismo mogli da čujemo iz vašeg obrazloženja, jer obrazloženja nije ni bilo. Ne bismo želeli da sve ovo ostane samo mrtvo slovo na papiru. Ne bismo želeli da ostane ni samo maketa, poput „Mercedesa“ ili možda „Beograda na vodi“.
Onih par pitanja koja bih vam postavila, s obzirom da je ostalo malo vremena grupi, jesu da li postoji neki konkretan projekat u vezi sa konzervatorskim radovima na teritoriji Vojno-tehničkog zavoda i koji su objekti obuhvaćeni projektom, ukoliko postoji taj projekat? Kakva će biti namera? Da li će se poštovati reč stručnjaka? Ne samo kada je ovo u pitanju, skeptična sam, jer kada je ovaj Zakon o kulturi u pitanju, vidimo da su organizovana slušanja, ali se nije čula reč stručnjaka. Da li će se poštovati reč stručnjaka pri eventualnom izvođenju konzervatorskih radova na objektima koji se nalaze u sklopu ovog Vojno-tehničkog zavoda? Ne želimo da dođemo u situaciju da ovo sve može da posluži samo u svrhe predizborne kampanje, pa da na kraju tu niče korov ili da možda neki privrednik dobije dozvolu da gradi nešto na teritoriji Vojno-tehničkog zavoda, a da se ne poštuje reč stručnjaka, pa neko izgradi tu kockarnicu, a Vojno-tehnički zavoda ima veliki značaj…

Dozvolite mi da završim rečenicu... Ima veliki značaj i čitav lokalitet je na asfaltu izgrađen i građevine su još iz 19. i 20. veka. Sami vi ste rekli u obrazloženju da je značaj za istorijski, kulturni i društveni razvoj naroda i nacionalne istorije, pa vas molim da ne narušite to. Hvala.

Hvala poštovana predsednice.
Moje prvo pitanje je upućeno predsedniku Vlade, gospodinu Aleksandru Vučiću, a pitanje glasi – kada će konačno i on, a i ostali članovi Vlade početi redovno da odgovaraju na pitanja narodnih poslanika, onih narodnih poslanika koji su ih i birali da budu članovi ove Vlade.
Podsećam da su oni dužni u skladu sa članom 206. Poslovnika da odgovore narodnim poslanicima u roku od osam dana, a u izuzetnim slučajevima u roku od 30 dana.
Drugo pitanje je upućeno ministru kulture i informisanja, gospodinu Tasovcu. Isto pitanje smo postavili REM, a to je – da li je on upoznat sa tim da je neko vršio pritisak na članove REM da se izaberu ovi članovi upravnih odbora koji su izabrani u dva javna medijska servisa Upravni odbor RTS i Upravni odbor RTV?
Želim da pitam ministra Tasovca i – da li je upućen da se u Upravnom odboru RTS sada nalazi i Ljiljana Đurđevac koja je jedna od ozloglašenih novinarki iz perioda Miloševićevog režima i koja je pritom stalno zaposlena u REM?
Da li možda ministar Tasovac zna šta je preporučila estradna umetnica i učesnica jednog od rijalitija Zorica Šujica, da postane članica Upravnog odbora RTS? To je ona ista gospođa koja u svojim medijskim nastupima govori kako bi bilo dobro da Srbija liči na rijaliti, koja u svim svojim medijskim nastupima hvali premijera Republike Srbije.
Želim da pitam ministra Tasovca i – da li zna kako je moguće da jedna od savetnica u kabinetu predsednika Republike Srbije, gospodina Tomislava Nikolića takođe postane članica Upravnog odbora RTS?
Na kraju – šta je to preporučilo za člana Upravnog odbora RTV Ištvana Teremija, referenta prodaje u građevinskoj firmi, a nisu izabrane neke ugledne ličnosti kao što su Srbijanka Turajlić, Boško Jakšić, Slobodan Stupar, Rade Zelenović itd? Umesto ovih kandidata sa prestižnim biografijama, kao što ste mogli da čujete izabrane su osobe sa problematičnom prošlošću ili osobe koje su nepoznate stručnoj javnosti. Kada se uporedi ko je izabran, a ko nije izabran u ove upravne odbore, jasno je da je upravni odbor angažovan kako bi se sačuvao monopol vladajuće stranke u javnom servisu, naročito sada kada znamo da ćemo imati i republičke i pokrajinske a i lokalne izbore.
U međuvremenu, takođe jedna članica REM-a izrazila je sumnju u ne regularnost samog postupka izbora članova Upravnog odbora i zahtevamo zbog toga odgovor i podsećamo da članove regulatornog tela za elektronske medije bira Narodna skupština Republike Srbije i da je ono dužno da polaže račune narodnim poslanicima. Oni se bave pitanjima od javnog interesa i ne mogu iza kulisa i bez obrazloženja donositi ovakve sramne odluke. Hvala vam.

Hvala, poštovani predsedavajući.
S obzirom da ste vi sada nastavili da predsedavate ovom sednicom, želela bih da vam skrenem pažnju na ono na što smo pokušali da skrenemo pažnju predsednici Narodne skupštine Republike Srbije, Maji Gojković, a to je da skrenemo pažnju na apsurdnost onoga što je malopre izgovorila. Mi želimo da se svi potpisnici amandmana čitaju imenom i prezimenom, a apsurd je u tome što neki poslanici Demokratske stranke nisu potpisnici ovog amandmana, tako da ste nas vi sve prozvali i dali ste nam pravo da govorimo po ovom amandmanu, iako, opet govorim, mi nismo potpisani. Zamolila bih da kada nastavite predsedavanje i da nas čitate sa imenom i prezimenom. Hvala.

Poštovani potpredsedniče, moje pitanje je upućeno predsedniku Vlade gospodinu Aleksandru Vučiću, koji je obećavao a nije podneo ostavku na mesto koordinatora svih službi bezbednosti, odnosno on istovremeno obavlja funkciju i sekretara i člana Saveta za nacionalnu bezbednost.
S obzirom da smo pre neki dan u emisiji na RTS mogli da čujemo da na sto predsednik Republike Tomislava Nikolića ne stižu izveštaji službi bezbednosti i da ih on ne otvara iako je to njegova obaveza, s obzirom da je predsednik Republike vrhovni komandant oružanih snaga, ali i predsednik Saveta za nacionalnu bezbednost te bi stoga trebao da ima sve informacije na stolu, trebalo bi da čita te informacije, da poznaje šta se dešava i da saglasno tome obavlja sve te svoje funkcije, a predsednik se nalazi i na spisku državnih funkcionera koji bi morali da dobijaju sve informacije i bezbednosne procene službi bezbednosti u našoj zemlji.
U toj emisiji je rekao da ne zna šta da radi, da ne želi da ide i da moli, da traži izveštaje, moje pitanje je upućeno premijeru, opet, kažem i kao sekretaru i kao članu za Nacionalnu bezbednost i koordinatoru svih službi bezbednosti, da li on zna ko odbija da dostavi izveštaje predsedniku Republike i ukoliko zna da nam dostavi informaciju o tome ko sabotira dostavljanje ovih izveštaja. Hvala.

Hvala, predsedavajući.

Uvaženi ministre, ovaj amandman smo predložili jer smatramo da odredbe člana 34. st. 3, 4. i 5. Predloga zakona su kontradiktorne odredbe sa članovima 196. i 199. stav 1, koje predviđaju da se troškovi postupka prijavljuju do donošenja zaključka o namirenju i namiruju zaključkom o namirenju.

Ostaje nejasno da li će se o troškovima odlučivati rešenjem ili zaključkom. Kako je zaključak o namirenju izvršna radnja koja se može osporiti zahtevom za otklanjanje nepravilnosti, smatramo da nema potrebe u ovoj situaciji o troškovima postupka odlučivati rešenjem. Dakle, kada se izvrši postupak, izvršni postupak okonča zaključkom, usled namirenja izvršnog poverioca, troškove postupka treba utvrđivati zaključkom o namirenju, a ne posebnim rešenjem.

Samo u situaciji kada se izvršni postupak okončava obustavom, postoji potreba da se o troškovima postupka odluči naknadno posebnim rešenjem na koje se može izjaviti prigovor. U slučaju okončanja postupka zaključenjem, potraživanje izvršnog poverioca mora biti u celosti namireno, pa i na ime troškova izvršnog postupka, te isti moraju biti utvrđeni prilikom izvršne radnje namirenja. Hvala vam.

Hvala vam.

Odredbom člana 36. Predloga zakona o izvršenju i obezbeđenju, uređeno je dostavljanje pismena izvršnom dužniku. Stavom 1. ovog člana, propisano je da se izvršnom dužniku koji je pravno lice ili preduzetnik, pismena dostavljaju na adresu sedišta ili adresu za prijem pošte koje su upisane u registru APR ili drugom javnom registru, a fizičkom licu na adresu prebivališta ili adresu boravišta koje je upisano kod organa koji vodi evidenciju o ličnim kartama.

Međutim, ova navedena odredba je nepotpuna, jer ona ne predviđa rešenje za problem na koji je veliki broj građana u svojim pritužbama ukazao Zaštitniku građana. Navedeni nedostatak se ogleda u činjenici da adrese izvršnih dužnika koje dostavljaju izvršni poverioci, ne moraju biti i u velikom broju slučajeva i nisu identične adresama koje su upisane u evidencije nadležnih organa.

Kada je u pitanju naplata potraživanja po osnovu pruženih komunalnih i srodnih usluga, u praksi se vrlo često dešava da adrese izvršnih dužnika koje dostavljaju javna preduzeća nisu usaglašene sa adresama u evidencijama, nekada čak i između različitih organizacionih jedinica u sastavu istog javnog preduzeća, npr. sektora organizacionih jedinica, sektor pružanja usluga i sektor za naplatu potraživanja. Takođe se dešava da i pored toga što korisnici komunalnih usluga, potencijalni izvršni dužnici blagovremeno prijave relevantne promene vezane za korišćenje usluga, odnosno promenu adrese, promenu vlasništva, pružaoci usluga te promene iz određenih razloga ne evidentiraju i to za posledicu ima pokretanje postupka izvršenja prema licima koji nisu izvršni dužnici. Zbog toga se ovom predloženom izmenom utvrđuje ovlašćenje sudova, odnosno javnog izvršitelja da po službenoj dužnosti od nadležnog organa pribavi adresu izvršnog dužnika ako se prilikom dostave utvrdi da adresi izvršnog dužnika koji je dostavio izvršni poverilac ne odgovara adresi iz evidencije nadležnog organa.

Način na koji su formulisane odredbe, stav 2. i 3. člana 36. ne otklanja nedostatke na koji je najveći broj građana i ukazivao u svojim pritužbama zaštitniku građana, koje su se pretežno odnosile na postupanje izvršitelja prilikom dostave izvršnim dužnicima.

Naime, stavom 2. ovog člana je propisano da se pismeno, ako dostavljanje ne uspe, narednog radnog dana ističe na oglasnu tablu suda koji je doneo rešenje o izvršenju na osnovu izvršene ili verodostojne isprave. A kada je reč o rešenju o izvršenju na osnovu verodostojne isprave, dostavljanje se ponavlja još jednom po isteku roka od osam dana od prethodnog dostavljanja. Ako ni ponovljeno dostavljanje ne uspe, rešenje se narednog radnog dana ističe na oglasnu tablu suda.

Sa druge strane, stav 3. propisuje da dostavljač ostavlja u poštanskom sandučetu izvršnog dužnika ili na drugo mesto na adresi izvršnog dužnika obaveštenje koje sadrži lično ime izvršnog dužnika, svojstvo u postupku, naznaku da će pismeno narednog dana biti istaknuto na oglasnoj tabli suda, naziv i adresu tog suda i upozorenje da se po isteku roka od osam dana od isticanja pismena na oglasnoj tabli suda smatra da je dostavljanje izvršeno.

U najvećem broju pritužbi građana, ukazuje se da za postupak izvršenja, pa samim tim i za dugovanje saznaju tek kada njihov poslodavac ili PIO fond počne da sprovodi izvršenje na zaradi ili penziji. Time su građani faktički onemogućeni u ostvarivanju prava na pravno sredstvo koje je garantovano članom 36. Ustava Republike Srbije, jer u trenutku kada oni saznaju da je protiv njih pokrenut postupak izvršenja, rok za podnošenje prigovora koje je propisano važećim zakonom je odavno protekao.

Zbog toga se ovom predloženom izmenom koja predviđa obavezu da se u slučaju neuspelog dostavljanja izvršnom dužniku ostavi obaveštenje i omogući preuzimanje rešenja u sudu, odnosno kod javnog izvršitelja pre isticanja na oglasnoj tabli, postiže najveći mogući stepen pravne sigurnosti, izvesnosti koji treba da stvori pretpostavku za efikasno i delotvorno ostvarivanje prava na pravni lek izvršnog dužnika sa jedne strane i efikasnosti izvršnog postupka i zaštite prava i interesa izvršnog poverioca i javnog izvršitelja sa druge strane. Hvala.

Hvala.
Ovim članom 38. želeli smo da promenimo stav 1. u članu 38 ovim amandmanom koji bi glasio: „da sud izriče novčanu kaznu stranci, učesnik u postupku ili drugom licu koje svojim ponašanjem vređa sud javnog izvršitelja stranke i druge učesnike u postupku, ometa ili sprečava izvršenje, pa i kada izvršenje sprovodi javni izvršitelj“. Smatramo da je neophodno u članu 38. izostavljena mogućnost da sud izrekne novčanu kaznu svakom licu koje ometa ili sprečava izvršenje koje je neophodna kao veza sa članom 31. kao sankcija za neispunjenje dužnosti dostavljanja podataka. Pa, bih vas molila da zbog toga razmislite o ovom amandmanu. Hvala.

Poštovani predsedniče, kao što je rekao i kolega Božović, slažem se sa njim, reforma zdravstvenog sistema Srbije jeste preko neophodna, jer upravo reforma zdravstvenog sistema treba da načini sistem održivim i efikasnim.
Ukoliko samo pogledamo podatak da Srbija ima dva puta veću stopu smrtnosti za sve uzroke smrti i tri puta veću stopu smrtnosti usled bolesti srca i krvnih sudova, jasna je veličina problema. Veličina tog problema se ogleda u ogromnoj opterećenosti bolestima, nedostatku kapaciteta i neefikasnosti postojećeg sistema zdravstvene zaštite.
Značajni problemi koji su doveli do lošeg zdravstvenog stanja stanovništva u Srbiji. Jedan od njih je izuzetno manje korišćenje usluga među socijalno osetljivim grupama. Drugi problem je to što veliki broj stanovništva u našoj zemlji nisu korisnici zdravstvenog osiguranja, odnosno oni nemaju zdravstveno osiguranje. Međutim, možda su najvažniji uzroci ovakvog stanja: neadekvatno upravljanje unutar sistema zdravstvene zaštite, neusklađenost zdravstvenih kapaciteta i starosne strukture stanovništva i neuključenost privatnog sektora u sistem zdravstvene zaštite i osiguranja.
Najvažniji izazovi za jačanje zdravstvenog potencijala naše nacije su: finansijska održivost, dostupnost zdravstvene zaštite, demografski trendovi, postavljanje pacijenta u centar zdravstvene zaštite. U sistemu zdravstvene zaštite privatni sektor je imao prilično marginalnu ulogu i gotovo da je njegovo postojanje bilo ignorisano, u smislu uključivanja u postizanje ciljeva zdravstvene politike Srbije. Jačanju sistema privremene zdravstvene zaštite, a samim tim i jačanju sistema čitave zdravstvene zaštite, čitavog ovog sistema, upravo doprinosi funkcionalno objedinjavanje na primarnom nivou sistema zdravstvene zaštite privatnog i državnog sektora. Analiza prakse evropskih zemalja upravo potvrđuje ovo, da uključivanje privatnog sektora u sistem zdravstvene zaštite jeste jedan način unapređenja sistema zdravstvene zaštite. Uključivanjem privatnog sektora na primarnom nivou zdravstvene zaštite stvorili bi se i uslovi za veću primenu preventivne medicine, što bi dalje doprinelo efikasnosti i efektivnosti zdravstvenog sistema Srbije.
Ja ću sada govoriti i o Zakonu o zdravstvenoj dokumentaciji i evidencijama u oblasti zdravstva. Kada je 10. oktobra 2014. godine usvojen ovaj zakon, ideja je bila da se sa primenom ovog zakona počne 1. januara 2016. godine. Tada ste govorili da će Ministarstvo u roku od 12 meseci doneti sva podzakonska akta, da će zdravstvene ustanove, kao i privatna praksa ili druga pravna lica, uskladiti svoja akta, organizaciju i rad sa odredbama u roku od 18 meseci, a najkasnije do 1. januara 2020. godine. Svi smo se tada složili da lekari troše gro vremena na nepotrebnu administraciju, štaviše, to je čak jedna trećina njihovog ukupnog radnog vremena. Svi smo se tada i složili da bi vođenje ovakvog elektronskog kartona, odnosno medicinskog dosijea, značilo da će lekari moći više vremena da posvete svojim pacijentima jer primena ovih informacionih tehnologija ne olakšava samo onima koji rade u sistemu zdravstvene zaštite, ona olakšava i korisnicima sistema zdravstvene zaštite.
Tada smo govorili, ministre, da je vaša intencija dobra - na jedan ekonomičniji, jednostavniji način držati sve podatke na jednom mestu. Tada smo govorili da namera sama po sebi jeste dobra, ali da nije dovoljna, ukoliko je ne prate neki konkretni koraci koji će dovesti do implementacije, u ovom slučaju, ovog zakona. Tada smo vam rekli da mi sumnjamo da ćete uspeti i da će ovaj zakon moći da se primenjuje od 1. januara 2016. godine.
Evo, danas vidim u obrazloženju kažete da su javne nabavke za integrisani zdravstveni informativni sistem još uvek nisu završene, da nije moguće u roku doneti propise za sprovođenje ovog zakona. Da ste nas poslušali tada kada smo govorili, ne bismo se danas, nekoliko dana pre stupanja na snagu ovog zakona, nalazili u ovoj situaciji, ali to je očigledno praksa ove Vlade.
Ono što smo govorili da će biti takođe problemi, pa ćemo im mi amandmanima predložiti da se ovaj rok još više produži, da ne bismo sledeće godine opet dolazili u situaciju da zakon neće moći da stupi na snagu 1. januara 2017. godine. Jedan od problema je da informacione tehnologije često zahtevaju neke nove ljude sa nekim novim znanjima. To je teško usled ove zabrane zapošljavanja u javnom sektoru. Druga prepreka je da do 2017. godine lekari i medicinsko osoblje bi trebalo da definišu procedure i protoke tih informacija, pa onda oni koji se bave informacionim tehnologijama sve to spoje u celinu i načine sistem funkcionalnim. A kako to sve uraditi, kada su lekari i medicinsko osoblje, usled smanjenja plata i uslova u sistemu zdravstvene zaštite, prilično demotivisani da sve ovo rade?
Sledeće je nešto čega ste se, ministre, i vi i, čini mi se, kolega Milosavljević dotakli tiče se rekonstrukcije nekih vojnih bolnica, sa namerom da se to privede nameni, odnosno da se koriste kao bolnice opšte prakse. Govorili ste o Nišu i Novom Sadu. Ja bih pomenula takođe Klinički centar u Kragujevcu, odnosno u avgustu mesecu mislim da ste dobili od Gradskog zavoda za zdravstvo grada Kragujevca jednu nameru ili preporuku, molbu, za osnivanje opšte bolnice u Kragujevcu, kao sekundarnom nivou zdravstvene zaštite. Njihova namera je bila da se izgradi nova bolnica. Izgradnja bi koštala negde oko 15 miliona evra, a ja nisam sigurna koliko bi to i Ministarstvo moglo da iznese.
Moj predlog je da se, s obzirom da postoji vakuum između ustanova primarne zdravstvene zaštite i kliničkog centra, kao ustanove najvišeg ranga, da postoje vakuumi za potrebe prava onkoloških pacijenata, gerijatrijske populacije itd. Neka naša preporuka je da u saradnji vašeg ministarstva, Ministarstva odbrane, RFZO-a, ali i grada Kragujevca, s obzirom da već postoji stacionar Vojske Srbije u gradu Kragujevcu, da se taj stacionar Vojske Srbije renovira, da se on privede nameni i da se ujedno koristi i kao vojna bolnica, odnosno vojni stacionar, ali bude korišćen kao gradska bolnica, odnosno opšta bolnica.
Poslednje što bih želela da pitam i dobijem informaciju jeste da ste vi, čini mi se, na početku svog mandata, možda i nešto kasnije, ministre, govorili da ćete opredeliti neka sredstva za rekonstrukciju Kliničkog centra u Nišu, rekonstrukciju Kliničkog centra u Beogradu, a Novi Sad i Kragujevac u tom trenutku nisu pomenuti. Da li to znači da će, recimo, Klinički centar u Kragujevcu ostati bez ikakvih sredstava za rekonstrukciju jer Klinički centar u Kragujevcu obuhvata područje centralne i, čini mi se, zapadne Srbije i pokriva čak dva miliona stanovnika? Da li to znači da će, u tom slučaju, pacijenti iz Prijepolja, pacijenti iz Novog Pazara morati na zračnu terapiju da idu čak u Beograd? Hvala.

Hvala poštovani predsedavajući.
Vidim da opet, izgleda, idemo malo mimo redosleda, pa ću zbog toga ja govoriti umesto kolege Ćirića.
Kolega Ćirić je ovim amandmanom hteo da se subvencije za „Železnicu“ koje su u 2016. godini povećane za šest milijardi prebace na deo koji se tiče učeničkog standarda i da se taj deo poveća sa 2,5 milijarde na 8,5 milijardi dinara.
Vlada je obećavala efikasniji rad javnih preduzeća. Samo za potrebe „Železnice“ su povećane subvencije za šest milijardi u 2016. godini.
Ono što je kolega Ćirić hteo ovim amandmanom, jeste da se ovih šest milijardi preusmeri na ovaj deo, odnosno da se sa ovih šest milijardi omogući da svi učenici osnovnih i srednjih škola u Srbiji, kojih ima negde oko 850.000 mogu da imaju besplatnu užinu u 2016. godini, ali to ćemo predlagati i u budućnosti. Tako da bih vas molila ministre da razmislite o ovom amandmanu. Hvala vam.

Hvala poštovani predsedavajući što sam dobila reč, a ne kao neki drugi narodni poslanici.

Predlog mog amandmana jeste da svim zaposlenima u ustanovama osnovnog i srednjeg obrazovanja i ustanovama učeničkog standarda na osnovu odluke Vlade jednokratno bude isplaćen neto iznos prosečna zarade za mesec oktobar 2015. godine sa pripadajućim porezom i doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, najkasnije do 1. decembra 2015. godine.

U raspravi u načelu mi smo čuli da su ovo prosvetari tražili kada su štrajkovali, na sastanku sa premijerom, odnosno da su tražili ovih sedam hiljada dinara koliko vi dajete te pomoći, međutim, ono što stvarno jeste istina jeste da su prosvetari tražili bar ovu jednokratnu pomoć u iznosu od jedne prosečne plate u obrazovanju, što ovim amandmanom mi i predlažemo. Ona informacija koju mi imamo sa sastanka četiri reprezentativna sindikata i premijera jeste da se premijer na tom sastanku samo pojavio i rekao da će pomoć biti tolika i tolika bez nekog daljeg obrazlaganja.

Ovim istim prosvetnim radnicima vi ste prethodnih meseci smanjivali njihove plate za po 10%, odnosno uzeli ste im nekih 60 hiljada, a sada im dajete ovu pomoć od sedam hiljada dinara i očekujete da oni budu zahvalni i vama i vladajućoj većini i naravno premijeru mekog srca. Prosvetni radnici treba da budu zahvalni za ovih sedam hiljada dinara pomoći i penzioneri sa prosečnom pomoći u visini od 290 dinara. Ako je prosečna pomoć 290 dinara znači da će neki imati pomoć od čitavih 190 dinara mesečno, a za tih 190 dinara mesečno mogu jednog dana da kupe dva hleba i mleko.

Hvala uvaženi predsedavajući.

Odgovorila bih na početku na ono da je nerealan moj predlog amandmana.

Od jednog od kolega smo čuli, prethodnih govornika, da imamo onoliko koliko imamo. Ja nisam sigurna da mi znamo uopšte koliko imamo tog novca za nagrade. Prvo je bilo da će ta pomoć biti šest hiljada. Zatim smo došli do toga da će pomoć ipak biti sedam hiljada. U početku je bilo da neće biti obuhvaćene ni predškolske ustanove ni visokoškolske ustanove. Sada vidimo da će izgleda i srećom i oni biti obuhvaćeni, tako da eto odgovora na to pitanje.

Razumem da neke kolege moraju da brane ovaj zakon i da je njima sreda čak i kada je četvrtak, što smo videli prethodne nedelje, ali samo hoću da kažem u prilog tome i odbrani ovog amandmana da u situaciji kada danas komplet udžbenika za niže razrede osnovne škole košta pet do osam hiljada, kada komplet udžbenika za više razrede osnovne škole košta 10 do 15 hiljada, ova pomoć od 55 evra, koliko će biti prosvetnim radnicima, nije dovoljna. Hvala.

Hvala.
Imam dva pitanja. Moje prvo pitanje je upućeno premijeru, s obzirom da saudijski princ danas završava svoju posetu Srbiji. Pitanje je – da li mu je ponuđeno na prodaju nekoliko banja, specijalnih bolnica i hotela koji su u državnom vlasništvu i koji, nikako nije sporno, uz dodatna ulaganja imaju ozbiljan potencijal? Ukoliko jeste, želimo da znamo pod kojim uslovima mu je ponuđeno, s obzirom da bi to trebalo da bude transparentan proces. I, da li je Zakon o ulaganjima, koji je nedavno donet, da li je razlog donošenja ovog zakona da se pod velom tajne omogući prodaja imovine Srbije u bescenje?
Moje drugo pitanje je upućeno ministru Tasovcu, s obzirom da se prethodnih dana nije pojavljivao u medijima i nije govorio o temi o kojoj je trebalo da govori, a možemo iz medija da vidimo da je i na sednici Vlade jedna od tema bila Novinska agencija TANJUG. Podsetiću da po Zakonu o javnom informisanju i medijima, da je postupak prenosa kapitala pokrenut odmah po okončanju drugog kruga privatizacije, odnosno 7. oktobra, a pre prestanka važenja Zakona o TANJUG-u, zaposleni u ovoj agenciji mogli bi da ostvare prava koja im pripadaju po Zakonu o javnom informisanju i medijima.
Kao što sam rekla, ministar Tasovac se nigde nije pojavljivao, nije se oglašavao o ovoj temi, tako da zvaničnih informacija nema. Po nezvaničnim informacijama, agencija TANJUG je prestala da postoji 31. oktobra zvanično i svi zaposleni bi trebalo da dobiju otpremnine po zakonu.
Moje pitanje je – zašto zaposlenima nisu ponuđene besplatne akcije? Zašto im nije omogućeno da kao i ostali zaposleni u medijima ostvare pravo na prenos kapitala, što je po zakonu moguće i ukoliko ne bude bilo zainteresovanih kupaca u procesu privatizacije, što je u ovom slučaju bilo tako? Hvala.

Uvažena ministarko, mi smo ovim amandmanom želeli da promenimo član 11. stav 2, da zamenimo reči: „tri godine“ rečima: „pet godina“ i stav 3. reč: „ministar“ zamenimo rečju „ministarstvo“, odnosno želeli smo da utičemo amandmanskim putem na to tako da proizvođač bude dužan da podrumsku evidenciju i dokumentaciju iz stava 1. ovog člana, odnosno podatke o vrsti, količini, jačini upotrebljene sirovine u svim fazama proizvodnje, količini i kvalitetu proizvedenog i prodatog alkoholnog pića i prodajnog naziva jakog alkoholnog pića, mora da čuva najmanje pet godina, a ne tri godine kako ste vi predložili, računajući dane u godini u kojoj je prodata poslednja količina određenog jakog alkoholnog pića.
Vi ste u obrazloženju napisali da je period od tri godine primeren rok za čuvanje ove dokumentacije. Mi želimo da vas zamolimo da još jednom razmisliti o ovome, jer kako nama često kažu u razlozima za odbijanje amandmana da je nešto svrsishodnije, celishodnije, mi smatramo da je ovaj rok od pet godina primereniji i svrsishodniji za čuvanje ove dokumentacije. Hvala.

Hvala poštovana predsednice.

Uvaženi ministre, gosti i gošće iz Ministarstva, koleginice i kolege narodni poslanici, sam Zakon o turizmu nema nekih epohalnih promena, one promene koje su napravljene uglavnom se odnosi ili na turističke agencije, organizacije i na inspekcijski nadzor u ovoj oblasti.

Poslanički klub DS će podržati ovaj zakon, a u sred diskusije ja bih se osvrnula na nekoliko spornih stvari u ovom zakonu. Sami ste spomenuli u svojoj diskusiji ministre da je dolazilo do određenih nesuglasica između predstavnika turističkih agencija turističkih organizacija sa jedne strane i predstavnika sindikalnih organizacija, udruženja penzionera, studenskih i drugih organizacija sa druge strane. U vezi sa tim govoriću o članu 17. koji se odnosi na član 46. Zakona o turizmu koji predviđa da sindikalne organizacije, udruženja penzionera, ferijalne, studentske, izviđačke, planinarske organizacije, ustanove unutar socijalne zaštite i druga udruženja i organizacije mogu organizovati turističko putovanje ili izlet ali bez sticanja dobiti.

Vi ste u samom obrazloženju rekli da su ranije primećene zloupotrebe u ovoj oblasti i da je cilj izmene ovog zakona da se uklone te nepravilnosti, da se uklone te zloupotrebe. Sami ste pomenuli i smanjenje rada u sivoj zoni. Smatram da ste dobro počeli, sa dobrom namerom da radite na izmenama i dopunama ovog zakona i pokušali ste da definišete da rad, odnosno organizovanje ovih putovanja, ovih izleta, ovih organizacija nije sa ciljem sticanja profita, ali smatram da to nije dovoljno razrađeno, a obrazložiću i kako.

Prva stvar gde bi bilo manje zloupotrebe i gde bi pružanje usluga moglo biti transparentnije jeste odrediti datum do kog je neophodno doneti godišnji plan putovanja, a jedino što ovde piše jeste da ove organizacije i udruženja, turistička inspekcija u roku od sedam dana od dana usvajanja, moraju dostaviti plan, a promenu u roku od pet dana.

Druga stvar je da, takođe, govoreći o ovom članu jeste da ne stoji da ove organizacije moraju da navedu i cene pojedinačnih usluga, odnosno stoji samo ukupna cena usluga obuhvaćenih ponudom i takse usluga koje nisu uključene u cenu, a znate, zarada se vrlo lako može sakriti, ukoliko ne stoji da se dokumentuju i pojedinačne cene usluga, pa tek onda zbir, vrlo lako neki novac tu može da se sakrije i da se provuče nešto.

Nekada neke organizacije i udruženja obuhvaćena ovim članom ne plaćaju PDV, odnosno država se odriče prihoda od PDV i na taj način donekle štiti i standarde studenata, penzionera i radnika koji su naročito u poslednje vreme, narušeni ovim Zakonom o smanjenju plata i penzija, opet ovde i dalje ostaje otvoren prostor za zloupotrebe i da kobajagi sve to bude bez sticanja dobiti, a da onda tako što će neko steći dobit, i sami korisnici ovih usluga kada budu oštećeni, a samim tim i država.

Ono što su me zamolili iz nekih turističkih agencija i ono što im je nejasno, jeste da u predlogu izmene i dopune ovog zakona nigde nije definisano tačno šta je to potvrda o putovanju, odnosno piše da potvrda o putovanju mora da sadrži podatke o garanciji putovanja sa podacima potrebnim za njeno aktiviranje, kao i podatke za lice koje je ovlašćeno za prijem reklamacije za vreme trajanja turističkog putovanja, pa ljudi koji drže turističke agencije, interesuje da li to samo predstavlja priznanicu za prikupljeni novac, obzirom da oni već donose opšte uslove putovanja ili bi opšti uslovi putovanja trebalo da budu sadržani u ovoj potvrdi putovanja, što predstavlja dupli posao koji je komplikovan za njih.

Takođe pre mesec i po dana kada je iskrsao problem sa nekim turističkim agencijama, vi ste rekli da ćete pooštriti cifre, sume, depozit koje agencije obezbeđuju, odnosno polažu za svoju solventnost i takođe stoji u tom izlaganju i vi ste rekli da broj agencija treba smanjiti, da je broj agencija negde oko 750, da ne treba svaka ulica u Srbiji da ima svoju turističku agenciju i da je neophodno smanjiti njihov broj, kako bi se omogućilo najboljima da ostanu na tržištu.

Sa druge strane, imamo zakon koji predlaže drugo ministarstvo i koji je u izradi i u pitanju je Ministarstvo prosvete i kaže da će svaka škola moći da registruje svoju turističku agenciju, pa kada vidimo koliko imamo škola u Srbiji, onda ne dođe do smanjenja broja turističkih agencija.

Na kraju, ono što mislim da je najvažnije da se ovaj zakon vrlo malo ili uopšte ne dotiče, dečiji turizam, koji je mnogo drugačiji od svih vrsta putovanja i samo bih podsetila da su škole i dalje dužne da raspisuju javnu nabavku prilikom izbora turističke agencije, preko koje će učenici ići na ekskurzije, odnosno na izlete, jer škole nisu izuzete od onih obaveza koje su propisane Zakonom o javnim nabavkama. S obzirom na to da se novac koji uplaćuju roditelji tretira kao budžetski novac.

Ono što se dešava u praksi jeste da jedan deo škole raspisuje javnu nabavku, a drugi deo škola izbegava, pa onda roditelji šalju decu na ekskurzije, tako što plaćaju direktno te izlete i ekskurzije turističkim agencijama.

Ono što je zabrinjavajuće jeste da ministar prosvete nema informaciju o tome, znam da vi niste ministar prosvete, koliko je škola raspisalo javne nabavke.

Ono na šta se žale vlasnici turističkih agencija jeste i čitav taj postupak i direktori škola, od pripreme raspisivanja tendera, žalbi, saglasnost roditelja, i nakon svega toga treba minimum dva meseca, a za sve to vreme turističke agencije drže taj aranžman kao rezervisan i ukoliko se desi da nakon ta dva meseca nemamo saglasnost dve trećine roditelja u nekoj školi da hoće da puste decu na tu ekskurziju, da se slažu sa tim aranžmanom, onda dovodimo u problem i ne samo turističke agencije, već i čitav budžet Republike Srbije, jer te agencije plaćaju i neki porez.

Takođe je problem, 45 dana rok za plaćanje, jer ranije su roditelji i to je problem kod roditelja i zbog toga sve manje dece ide na ekskurzije jer su ranije roditelji mogli da šalju decu na ekskurzije i izlete, plaćajući sve to do 10 mesečnih rata, a sada je to mnogo skraćeno i zbog toga je po podacima koja ja imam, za 70% opao broj đačkih putovanja za ove dve godine i najviše zbog toga trpe agencije i hotelijeri, trpi čitava privreda. Opet po informacijama koje imam, šteta po budžet je 1,4 milijardi dinara za sve ovo vreme.

Ono što je najbitnije i što je najstrašnije, trpe i sami učenici. Pre izvesnog vremena, školama je od nadležnih institucija poslat dopis da se strpe do 15 septembra, jer bi tada trebalo da dođe do nekog rešenja, pa bih ja vas da pitam za kraj, da li ste se konačno vi dogovorili sa ministrom finansija i sa ministrom prosvete, s obzirom da je turističkim agencijama propala jesenja sezona, da škole nisu slale đake na ekskurzije i izlete zbog te preporuke i samo da pitam da li ste nešto učinili 16 dana nakon isteka ovog roka? Hvala.