Poštovani predsedniče, uvažena ministarko, gospodine Pastor, ne postoji razumno objašnjenje za spajanje ovih sedam tačaka, pa će i Demokratska stranka i svi poslanici u vrlo kratkom vremenu raspravljati o sedam vrlo važnih zakonskih, odnosno vrlo važnih akata. Ne znam, ne razumem tu hitnost, premda smo takođe imali i jako lošu praksu sa vašim hitnostima.
Kada se radi o Zakonu o razvojnom fondu AP Vojvodine, zapravo radi se o jednoj neophodnoj komunikaciji dva nivoa vlasti, koja je kompromisno dala rezultat, kao jedan razvojni fond i taj razvojni fond će zapravo biti generator razvojnih politika AP Vojvodine. Mi ga smatramo svrsishodnim i dobrim za građane Vojvodine i zato ćemo podržati Zakon o razvojnom fondu autonomne pokrajine.
Za razliku od ovog zakona, neprihvatljiv je, gospođo Mihajlović, način na koji donosimo Zakon o energetici, izmene ili dopune ovako važnog sistemskog zakona, koji stoji u redu najvažnijih zakona svake države. Nije postojala javna rasprava o izmenama i dopunama ovog zakona. Najmanje izmene i dopune sistemskih zakona, moraju da prođu javnu raspravu na kojima ćete prosto pružiti priliku strukovnim udruženjima. Morate pružiti priliku i nevladinim organizacijama, Srbija ima sjajan i odličan nevladin sektor u oblasti energetike. Morate im pružiti priliku da vam ukažu na njihove primedbe. Oni imaju svoje primedbe, ali nemaju gde da kažu.
Mora, gospođo Mihajlović, da postoji komunikacija, ta veza između onih koji zakone predlažu i pišu, sa onima kojih se ti zakoni tiču. Javna rasprava je odlična prilika da se ta komunikacija uspostavi, pa i po najmanjim izmenama i dopunama ovako važnog zakona.
Međutim, ukidanje javne rasprave je, koliko vidim tendencija ove Vlade. Donećete jedan poslovnik o radu Vlade, u kojem želite da ukinete javne rasprave na zakone koji ulaze po hitnom postupku. Ukidate jedan od osnovnih demokratskih principa i odlika demokratskih vlasti. Imam jedan bolji predlog, ukinite demokratiju. Uvedite diktaturu i pod tim kišobranom možete da uradite sve što želite, pa i da u jednom vrlo važnom preduzeću u oblasti energetike "Kolubari", postavite i nekoga čija je jedina referenca to što se razume u ćumur.
Ovaj zakon je Vlada usvojila u četvrtak. Preko noći je došao na dnevni red Skupštine, a biće, odnosno stupiće na snagu jedan dan nakon objavljivanja, sa obrazloženjem, da je za energetske resurse i potencijale svaki dan važan. To je tačno. Za energetske resurse, svaki dan je važan.
Šta ste radili u proteklih šest meseci? Jurili ste energetsku mafiju. Svakodnevno ste nam saopštavali spoznaje o energetskim tajkunima, bavili ste se neposkupljenjima i poskupljenjima struje u septembru, oktobru, novembru i decembru, a julu ste znali da će struja poskupeti u februaru. Tada vam nisu bili važni obnovljivi izvori energije, energetski resursi.
Uložili smo amandmane, ali mislimo da je najsvrsishodnije da povučete ovaj zakon sa dnevnog reda, da ga stavite na jednu širu javnu raspravu. Pozovite one kojima ovim zakonom uzimate energetske dozvole. Da se razumemo, nisam protiv oduzimanja energetskih dozvola, ali pitajte investitore, zašto te investicije stoje? Da li su oni krivci? Da li su odustali od investicija ili je zapravo usko grlo u nekoj administraciji, preobimnoj administraciji, koja je često kamen spoticanja u realizaciji investicija u oblasti energetike?
Nema dovoljno snage, gospođo Mihajlović, ni u vašem ministarstvu, nije ga bilo ni u prethodnom ministarstvu da se reformiše onaj deo energetskog sektora, mislim na administraciju, koja je često usko grlo, i zato prebacujete odgovornost na investitore.
Mislim da je najsvrsishodnije ovaj predlog da se povuče, jer se čak izmene i dopune Zakona o energetici moraju bolje planirati, baviti se dugo energetikom. Znate da je istorija odnosa zemalja koje imaju ozbiljne količine ili velike količine energenata, oko kojih se kolokvijalno rečeno vrte svetske finansije, sa zemljama koje te energente uvoze, znate kakva je bila istorija tih odnosa, odnosno bila je takva da budućnost moramo mnogo ozbiljnije da planiramo.
Nije tajna da je energija u vrhu diplomatskih tema, međunarodnih odnosa. Nije tajna da su se zbog energije vodili ratovi, sklapala primirja. Energija je i danas osnov različitih sukoba, danas koncepcijskih na sreću. U Americi je energetika tema podele republikanaca i demokrata. To je tema koja je zapravo, najdublja podeljenost se pokazuje na energetici, trošenju i proizvodnji energije, i znate i obnovljivih izvora energije.
Evropska unija je svom evropskom energetskom projektu obezbedila četiri milijarde za 59 projekata, koji moraju da podržavaju tri osnovna principa – bezbednosti, klimatskih promena, ekonomskog razvoja. Ovo vam govorim i ukazujem na ono što već znate, na važnost ove teme, a vi ste u dva dana doneli izmene i dopune jednog ovako važnog sistemskog zakona.
Srbija, energetski je visoko zavisna. To je tema bezbednosne politike, energija je tema socijalne politike, energija je tema ekonomske politike, energija je šansa za ekonomski razvoj Srbije. Zeleni poslovi, šansa za zaposlenje, zato smo i pristupili 2006. evropskoj energetskoj zajednici. Po tom ugovoru proističu i neke obaveze koje vi ovim izmenama i dopunama kršite. Energetska politika zemlje se donosi u saglasje i Evropske komisije i energetske evropske zajednice.
Niste nam pokazali da imate bilo kakvo mišljenje. Niste, iako mašete nekim papirima, niste nam pokazali da imate pozitivne komentare bilo kog tela Evropske komisije, pa i Kancelarije. Vrlo je važno, ali mislim da ne možete da dobijete pozitivne komentare na zakon ili izmene i dopune zakona, koje u sebi sadrže retroaktivnost.
Vi ćete zapravo ovim zakonom uvesti nova pravila za ljude koji su već investirali svoj novac. To nije sistem, to je ad hok politika koju može da menja svaka nova vlada. Tako se ne gradi sistem. Zato ne možemo da podržimo ovakav jedan zakon. Nova vlada – nova pravila, donesete nove zakone, ukinete one stare, a investitori u čudu i prebacite odgovornost na njih. To nije sistem. Zato nećete dobiti podršku.
Povucite ovaj predlog. Možemo da organizujemo i zajedno javnu raspravu. Imaćete u nama partnere za ozbiljnu javnu raspravu, da zajedno gradimo energetski sistem, ali na ovakav način vi ne možete da dobijete podršku za izmene i dopune ovakvog jednog zakona. Kasnije ćemo govoriti mnogo konkretnije o ovom zakonu, ali sada poruka – ne možemo da podržimo ovakav zakon zbog načina na koji donosite ove izmene i dopune.

Nije, gospođo Mihajlović, ozbiljna javna rasprava ona kada na nju pozovete one koje vi želite. Nisam govorio da nije bilo javne rasprave, već nije bilo ozbiljne javne rasprave.
Drugo, ko je vodio sistem energetike, odnosno iz Ministarstva energetike u prošlom mandatu, govorite da su loše radili. Toliko su loše radili, da ste ih uzeli za koalicione partnere.
Govorite da nije moguće da donesemo zakon bez saglasja Evropske komisije Narodna banka. Smanjili ste kreditni rejting Srbije, vratili ste posle deset dana u parlament, zato što ste dobili određene kritike Evropske komisije, jer ste prethodni zakon, u parlament došli sa prethodnim zakonom, bez saglasja Evropske komisije, moguće je i zato izražavam određene sumnje.
Kažete da nemate obavezu da držite javne rasprave, jer su ovo izmene i dopune, jedan samo mali deo energetskog sektora i energetskih zakona i to čak mali deo automobila, ali je vrlo važan i o njemu se mora brinuti.
Ovo je vrlo važan deo energetskog sektora, energetskih zakona i bitna je javna rasprava, jer postoje relevantne, referentne, nevladine organizacije koje žele da vam ukaže na primedbe. Zato treba držati javne rasprave, ali ne na način da pozovete onoga koga želite.
Niste ukazali, čudno, na to da će se promeniti pravila za one investitore koji su već uložili svoja sredstva, to je loša poruka investitorima, to nije sistem, to je ad hok politika i zato nećemo podržati ovaj zakon.

Možda ja za razliku od vas poštujem to što znate i imate određeno znanje u ovoj oblasti, ali ne dozvoljavam da zadržite pravo da znate sve i da niko drugi ne zna.
Nemate pravo na to, nemate odgovor na pitanje da li se investitorima koji su već uložili svoja sredstva, svoje pare u energetski sektor, menjaju pravila, bez obzira da li zadržavaju jedan ili drugi deo, da li menjate pravila u pola investicije? Menjate pravila, ne gradite sistem, odbijate investitore i zato je ovaj zakon loš.

Ovo su ozbiljne optužbe na račun bivšeg ministra, pa očekujemo da i od njega čujemo neke odgovore.
Jeste govorili i sve ono što ste rekli može biti loše, ali onda možemo da dobijemo odgovore od bivšeg ministra koji sedi ovde. Koliko je potrebno da dobijete dozvolu da izgradite jednu mini hidroelektranu? Koliko vremena je potrebno? Koliko je potrebno vremena da izgradite jedan vetropark? Tu je problem, gospođo ministarka. Tu je sistemski problem, administracija za koju nemate snage da reformišete. Onog trenutka kada dođete sa takvim zakonom, dobićete podršku. hvala.

Predsednice, član 107, dužni ste da ozbiljnije i oštrije reagujete kada se na ovakav način krši i ne poštuje dostojanstvo Narodne skupštine. Kada su svi poslanici u pitanju, a naročito one stranke koje imaju princip za javna preduzeća. Ako hoćete bolje javno preduzeće, dajte ga onome ko je uništio svoje. Ako je neko osuđen, recite ko je osuđen, ime i prezime. Ako je pripadnik neke stranke, recite da je pripadnik koje stranke. Tako se obraća javnosti i molim vas da drugi put opomenete ljude koji iznose neistine, a to svakako nisu članovi DS, niti imaju bilo kakve veze sa Draganom Đilasom.

Poštovani predsedniče, povreda se naravno ne odnosi na vas, ali dužni ste ili ko predsedava, dužan je da poslaniku skrene pažnju kada govori neistinu. Licemerno je kad se govori o departizaciji…

Član 107. Poslovnika.
Licemerno je govoriti o departizaciji kada u četvrtak uveče u 22,00 časa birate partijskog funkcionera za direktora javnog preduzeća, a u ponedeljak dolazi zakon na dnevni red po kome on ne bi mogao da bude izabran.

Ali prekršeno je dostojanstvo i na to sam ukazao.

Hteo sam da objasnim da, kada kažem predsedniku ili predsedavajućem, da mora da reaguje, moram i da objasnim na šta treba da reaguje i svakako mi morate dozvoliti kada neko objašnjava o direktoru Kolubare koji za tri godine uštedi 150 miliona evra, a pri tom  glasa na svojim partijskim organima, za čoveka koji je uništio svoja dva javna preduzeća da preuzme to preduzeće. Tu nema departizacije, to je licemerstvo.
(Narodni poslanik Zoran Babić, sa mesta, traži repliku na izlaganje koleginice Nataše Vučković.)

Hvala.
Reklamiram Poslovnik i članove 106. i 107. Dužni ste da opomenete govornika kada iznosi ovakve neistine.
Ne znam tačno na čemu se zahvaljuje gospodin Babić Vladi i gospodinu Dinkiću? Možda na nezaposlensti ili na rešenju za nezaposlenost. Koliko je radnih mesta za šest meseci? Nijedno. Možda se zahvaljuje na smanjenom deficitu, koji će prepoloviti standard građana i povećati javni dug, ili se zahvaljuje na zaduživanju.
Kritikovali ste zaduživanje, a za tri meseca ste se kreditima zadužili na dve milijarde, sa stopama koje su više nego što smo se mi zaduživali, jer je u trećem danu vaše Vlade smanjen kreditni rejting.
Nemate odgovore na pitanja koje muče obične građane i zato stvarate maglovenje, jer se u magli dobro snalazite. Nemate odgovore na pitanja koje muče obične građane. Zato se ovako polemiše u Skupštini, a vaša je dužnost da opomenete poslanike koji tako govore. Hvala.

Lepo je to što poslanici SNS dobijaju papiriće, pre ove skupštine, iz Kabineta Vlade. To što su dobili od marketinških službi da kažu 50 puta u Skupštini kako bi to izgledalo kao istina, ali to je njihova politika.
Tačno je da je zbog ekonomske krize manji broj radnih mesta, ali ko je bio zadužen za otvaranje radnih mesta? Vaš koalicioni partner - čovek koji danas sedi ovde u sali, čovek koga ste vi odredili da rešava pitanja zaposlenosti. Ko je ministar koji je dobio otkaz u Vladi? Onaj koji je bio zadužen za radna mesta.
Vi ste ga odredili da vas zapošljava. Da li je otvoreno neko radno mesto? Jeste. U opštinama gde je tzv. prekomponovanje vlasti za partijske poslušnike onih stranaka koje su te vlasti prekomponovale. Otvoreno je toliko radnih mesta, a po meni se čini da je Srbija izašla iz krize koliko je radnih mesta u opticaju kada slušamo i gledamo na koji način se prekomponuju vlasti u lokalu. Ne znam šta je odgovor na vaše pitanje. Postavio sam pitanje – koliko radnih mesta za šest meseci? Kakav je standard? Kakav je kreditni rejting Srbije? Za samo šest meseci prepolovljen je standard Srbije, zadužili ste se dve milijarde. Uložili ste u javni sektor i podigli javni dug. Nemate odgovore na ta pitanja, gospodine Babiću, a sve ostalo je stvaranje magle jer se u magli najbolje snalazite. Hvala.

Skupština je politička institucija.
(Predsedavajuća: Gospodine Nikoliću, podsećam vas na vašu obavezu da kažete koji je član Poslovnika povređen.)
… Obraćanje drugom poslaniku, član 109.

Poštovani predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, javljam se po članu 108. Predsedniče, bili ste dužni da na početku sednice izreknete meru predsedniku Administrativnog odbora, makar opomenu, ako ne neku drugu meru, zbog načina na koji je sazvao, zbog načina na koji je vodio i zbog načina na koji se ophodio prema poslanicima članovima tog odbora.
U 12,12 časova ste zakazali sednicu za 12,15 časova. Nije dozvolio da poslanici pročitaju optužnicu, da poslanici pročitaju dnevni red. Tražio je da se poslanici izjasne odmah. Dužni ste da zbog svega toga izreknete meru predsedniku Odbora za administrativna pitanja.
Hteli ste da budete prvi među jednakima, budite prvi među jednakima. Ne dozvolite da SMS-om vode ovu sednicu iz kabineta potpredsednika. Prekinite ovaj cirkus. Politika koju vodite nije za Narodnu skupštinu, politika koju vodine je za cirkus. Prestanite sa ovim i nećemo mi…
(Predsednik: Neću vam dozvoliti da se u ovom domu obraćate takvim rečnikom. Možda je za vas ovo cirkus, ali za građane Srbije ovo je Narodna skupština i molim vas da takvim rečima ne vređate dostojanstvo Narodne skupštine. To neću dozvoliti ni vama, ni bilo kome drugom.)
Šta ćete raditi sa politikom koju vodite?

Poštovana predsedavajuća, predstavnici Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, moram da priznam da jesam zadovoljan procesom donošenja ovog zakona, zadovoljan javnim raspravama u četiri velika grada i mogućnošću da stručna javnost učestvuje u samom procesu donošenja zakona, ali uvek smatram da bi zakone trebalo donositi sa širokim konsenzusom, uz prihvatanje mišljenja i predloga struke, ali i građana, udruženja građana koji su zainteresovani za određene teme. To je jedan od osnovnih demokratskih principa i odlika demokratske vlasti.
Uz industriju hrane i vode smatram ovaj energetski sektor najvažnijim za našu zemlju, a ovaj zakon smatram najvažnijim sistemskim zakonom kojim svaka zemlja uređuje svoj energetski sektor, energetsko tržište, postavljajući tako temelje za dugoročan razvoj naše zemlje, ali i postavljajući uslove za dobre diplomatske, dobrosusedske odnose sa regionima u okruženju, razvijajući tako vrlo važnu regionalnu saradnju.
Činjenica je da u današnjem prilično globalizovanom svetu pitanje životne sredine i pitanje energije predstavljaju jedno od važnijih pitanja šansi sveta, ali i pojedinačnih ekonomija za dalji razvoj.
Ako uđemo malo u istoriju odnosa zemalja koje imaju velike količine energije u svojim rezervama, odnos tih zemalja sa zemljama koje te zemlje snabdevaju energentima, oko kojih se inače vrti svetska ekonomija, videćemo da budućnost u ovom sektoru moramo planirati na mnogo zdravijim osnovama. Nije tajna da su energetika i energenti zapravo sam vrh tema u diplomatskim odnosima država. Nije tajna da su se oko energenata vodili ratovi, sklapala primirja, da se vrti svetska ekonomija i svetske finansije.
Ali, i pored toga što govorimo o ovako važnoj temi, energija je i danas osnov sukoba, dodouše različitih koncepcija razvoja. U SAD demokrate i republikanci se decenijama bore oko energije, oko koncepata razvoja i oko životne sredine. Demokrate prilaze mnogo ozbiljnije ovoj temi, sa ambicioznijim projektima, koji doduše izazivaju određeni revolt kod biznis sektora zbog cene i realizacije tih projekata, sa druge strane, republikanci kreiraju svoju politiku uglavnom prema interesima biznisa.
Ovakvi politički sukobi se uvek prelivaju na dosta zaoštren način na međunarodnom planu. Borbe oko izvorišta nafte na Bliskom Istoku traju preko pola veka, počele su još sa Musadekovom nacionalizacijom naftne industrije, nastavljene su nacionalizacijom Sueckog kanala, da bi najvećom ekonomskom krizom 1973. godine države konačno počele da razmišljaju o obnovljivim izvorima energije.
Međutim, to nije bilo dovoljno. Desile su se još dve velike naftne krize osamdesetih, devedesetih, u Iraku i Iranu. To ukazuje na jedno, da su energetske krize produkti vojno-političkih situacija na Bliskom Istoku, koji poseduje preko pola svetskih rezervi nafte. Ako ovo uzmemo kao kontekst, ovo postaje pitanje bezbednosti određenih nacija, određenih regiona, pa i čitavog sveta.
U budućem periodu svaka energetska politika, bila nacionalna, bila evropska ili svetska, mora da realizuje tri principijelna cilja: bezbednost, borbu protiv klimatskih promena i ekonomski razvoj. Nije moguće birati jednu od ove tri, niti je moguće favorizovati jednu na račun druge.
Mislim da se predlogom ovog zakona poštuju ova tri cilja i stvaraju preduslovi za njihovo ostvarenje. Upravo usaglašavanjem ovog zakona sa normama, direktivama EU, poštujemo norme i direktive u borbi protiv klimatskih promena. Vrlo preciznim definisanjem obnovljivih izvora energije, njihovog većeg korišćenja direktno utičemo na sigurnost snabdevanja energentima naše zemlje i tako utičemo na sveobuhvatnu bezbednost naše zemlje. Uz otvaranje energetskog tržišta od 2015. godine otvaraju se mogućnosti za nova ulaganja u infrastrukturu, u energetsku infrastrukturu i otvaranje novih zelenih mesta, zbog čega ću kao narodni poslanik podržati ovaj zakon, jer to je i politika EU.
Evropska komisija je donela Evropski energetski program za oporavak, kojim je odvojila 4 milijarde evra za 59 projekata u kojima poštuje upravo ove ciljeve – bezbednost, borbu protiv klimatskih promena i ekonomski razvoj.
EU je vrlo posvećena ovom cilju, kao što je posvećen i zaključak, poznat kao 202020 do 2020. godine koji obavezuje sve zemlje članice, kandidate za EU, kao i one zemlje koje to teže da budu, kao što je Srbija, da prilagode svoje ekološke ali i energetske zakone i ciljeve ovom cilju.
Za Srbiju je to velik izazov. Nema sumnje, pred nama je zaista mnogo posla, Srbija je siromašna energentima, domaće rezerve nafte i gasa su jako male, najveće rezerve su rezervne lignita, odnosno uglja. Postoji tendencija rasta potrošnje energenata, samim tim raste i uvozna zavisnost u našoj zemlji. To ukazuje na jedno da moramo hitno i neophodno je reagovati u što većoj potrošnji, odnosno proizvodnji energije iz obnovljivih izvora energije, jer su oni deo rešenja za održivost politike budućnosti.
Za razliku od ovih tzv. tradicionalnih energenata, Srbija je prebogata obnovljivim izvorima energije. Ako je, recimo, godišnja potreba Srbije za energentima preračunata u nafti oko tri miliona tona, potencijali obnovljivih izvora energije – 4,1 milion tona nafte, tačno je da nije moguće kompletan kapacitet iskoristiti, ali moramo raditi na tome. Mislim da ovaj zakon upravo i vodi ka tome.
Kao poslanik iz Soko Banje, koja je poznata kao zeleno srce Srbije i prva ekološka opština u Srbiji, mene jako interesuje ekološki aspekt primene ovog zakona. Politika energije je pola politike životne sredine, a pola politika prirodnih resursa. Koliko god se mi trudili da ove dve politike načinimo dvema stranama iste medalje, oni će uvek biti, ili su bar za sada osnova konflikata ekonomije i okoline, i industrije i održivih politika, i kompanija i civilnog sektora. Uglavnom su države pravile kompromise na račun životne sredine, a u korist ekonomije i radnih mesta.
Kao ekološki vrlo svestan čovek, odbijam da u 21. veku moram da biram između životne sredine i radnih mesta, naročito kao znamo da države moraju da razvijaju svoju privredu koja mora biti bazirana na ekonomiji koja podržava zelene standarde. U Srbiji će do kraja sledeće godine biti otvoreno negde oko 10 hiljada tzv. zelenih radnih mesta. Kapaciteti i potencijali su mnogo veći, a proširićemo ih samo što većim korišćenjem obnovljivih izvora energije.
Šta to znači za opštine? Da uzmemo primer banja čija je primarna delatnost zdravstveni turizam. Većina banji ili sve banje, odnosno javna domaćinstva i javni sektor se greju na ugalj, drva i mazut, uz ogromnu emisiju ugljen-dioksida i čađi u atmosferu, spuštajući tako sami sebi kapaciteti za bavljenje zdravstvenim turizmom.
Soko Banja je prepuna biomase, termalnim vodama i postoji ekonomska opravdanost za izgradnju solarne centrale do jednog megavata. Ako sve ove kapacitete iskoristimo, podići ćemo kapacitete za bavljenjem zdravstvenim turizmom, pojačaćemo konkurentnost na evropskom tržištu i otvorićemo mogućnost za dalji ekonomski razvoj moje Soko Banje, ali i svih banji i opština u Srbiji.
Glasaćemo za ovaj zakon, ali ćemo vrlo aktivno učestvovati u diskusiji po amandmanima. Mislim da zakon ima i neke mane. Prosto, mislim da fiding tarifa nije dovoljno dobro definisana, nije definisana fiding tarifa za otpad, za standard EU, ali i veliki potencijal u Srbiji. Mislim da nisu dovoljno dobro definisani novi izvori energije. Tu mislim konkretno na hibridni elektro pogon, energiju izgorivih ćelija i vodonika, što je takođe evropski standard i što mora mnogo ozbiljnije biti definisano u narednom periodu, ukoliko hoćemo Srbiju dugoročno da postavimo ka razvoju.
Još jednom, glasaćemo za ovaj zakon, ali ćemo ozbiljno pratiti primenu ovog zakona.

Poštovana predsednice, uvažena ministarko, vrlo pažljivo sam pročitao amandmane opozicije i mnogi od njih ne donose ništa novo, prosto većinu njih verovatno ministarka i neće prihvatiti. Međutim, moram da istaknem i moram da se osvrnem na izlaganje poslanika Velimira Ilića, koji je vrlo tendenciozno uvredio dostojanstvo ove skupštine.

Naime, ministar Šutanovac je ministar koji je uspeo sa relativno malim budžetom konačno da završi profesionalizaciju vojske, koja traje više od 15 godina. Ministar Šutanovac je uspeo da podigne poverenje vojske. Sada Vojska Srbije ima poverenje koje nije imala nikada do sada. Uspeo je da stavi na noge vojnu industriju, koja je bila na kolenima do 2008. godine, kada je ministar Šutanovac postao ministar vojske i ministar odbrane.

Gospodina Ilića moram da podsetim da se najveća eksplozija desila upravo u kasarni u Paraćinu kada je on bio na vlasti. Takođe, moram da podsetim da kada je ministar Ilić bio na vlasti u Čačku se štrajkovalo glađu, a danas ima posla za sve. To su činjenice o kojima danas moramo da govorimo. Hvala najlepše.