Predsedavajući, ako vidite ja sam dopunio i radi se o turističkim destinacijama i zato ukazujem da treba prihvatiti. Objašnjavam jednu od turističkih destinacija, upravo je to jedno od promena koju smo predložili ovim amandmanom. Završiću.
Uporedna analiza kaže sledeće, malo pre sam govorio - Slovenija je za godinu i po dana završila posao, danas su opštine koje imaju banje najrazvijenije u Sloveniji, 13% BDP-a. Češka je imala čitavu tranzicionu politiku razvoja čeških banja. Možemo slobodno reći, najrazvijenije banje Evrope, jesu u Češkoj. Šta mi radimo? Prosto, tražimo od vas odgovore, jasnu politiku razvoja banja.
Zašto ovo kažem? Ušli smo u privatizaciju određenih državnih hotela, međutim zastali smo. Bez pomoći države radnici ostaju bez posla, bez socijalnih programa, tu je potrebna pomoć države, to je multiresorna politika. Morate sa vašim kolegama da se uključite, uložite više u banje, to je investicija kao i obrazovanje. Razlika je što se budžet, odnosno puni mnogo brže, sredstva uložena u turizam se vraćaju mnogo brže.
Dakle, očekujemo od vas promene Zakona o banjama, nije lako znam, ali ni posao ministra nije lak, vi ste ga prihvatili. Našu pomoć, moju lično, jer dolazim iz Sokobanje, će te uvek imati ukoliko se dogovorimo da uložite u srpske banje, u koliko vidimo jasnu politiku razvoja srpskih banja. Hvala vam.

Predsedavajući, povređen je član 107. Nemam nameru da kršim Poslovnik i da repliciram kolegi Mirkoviću, jer nije čitao zakon. Neću da repliciram njemu, obratiću se vama. Dakle, ja sam govorio o turističkim destinacijama zato što su to glavne promene ovog zakona. Mi odredište menjamo, kolega Mirkoviću, ovim zakonom, niste čitali zakon.
Što se tiče dalje privatizacije, tačno, ja sam u parlamentu o tome mnogo govorio. Tražio sam pitanja i odgovore od ministra Ljajića, od ministra privrede Sertića.

To vodi privredni sud. Tražim da država pomogne u tom procesu kako bi bio transparentniji. Hvala vam.

Poštovana predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre, član 3, rok ste pomerili sada već na 1. januar 2017. godine. To jeste razumniji rok. Kolega Petrić je imao najbolje namere, kao i vi kada ste usvojili ovaj amandman. Ali, mislimo da je nedovoljno razuman da ovaj posao završimo za godinu i po dana.
Koja je argumentacija? Godine 2013. u oktobru ili novembru doneli ste ovaj zakon i tada ste dobili aplauz, prosto, prvi put smo se bavili ovom temom. Međutim, to vas obavezuje da posao završite do kraja.
Koji je bio posao? Da do maja meseca 2014. godine donesete sva podzakonska akta. Prva ste doneli u oktobru, a poslednja pre mesec dana i ostavili smo rok privatnom sektoru da se uskladi za mesec dana, što nije bilo realno. Dobro je, odmah ste došli sa izmenama i dopunama ovog zakona, pomerili rok za osam meseci. Ne znam kako posao koji nije završen za 18 smo mogli da uradimo za osam meseci, sada pomerili na 2017. godinu. O čemu se radi? Zapravo ne znamo koji je broj tačno ljudi koji se bavi ovim poslom, od 25.000, neki mi kažu i do 60.000. Veliki broj tih ljudi zapravo radi na crno ili je u sivoj zoni. I ja verujem da su ovo novi parafiskalni nameti, ta rasprava je završena, ali verujem da će sada još veći broj biti u sivoj zoni.
Sedamnaest centara je dobili akreditaciju da vrši obuku, od 27 zahteva, ali koliki broj centara radi obuku? To je pravo pitanje i odgovor na to pitanje mislim da je četiri. Kako sa četiri centra da završimo obuku od, recimo, 50.000 ljudi za godinu i po dana. Zato smo mi predložili da rok za usklađivanje sa odredbama ovog zakona bude do 1. januara 2018. godine. Verujemo da je ovaj rok razumniji i verujemo takođe da, ukoliko ne usvojite amandman, ćemo o ovome razgovarati 2017. godine.
Da ne biste to radili, hajde još jednom da razmilimo o tome da li ovaj posao možemo da završimo za godinu i po dana. Mi kažemo ne i izneli smo, mislim, jako dobru argumentaciju zato još jednom imate pravo i mogućnosti da usvojite ove amandmane. Hvala vam.

Poštovana predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, amandman koji smo podneli na član 4. je posledica amandmana koji smo podneli na član 3. i govori o istoj stvari – da rok za usaglašavanje sa odredbama ovog zakona pomeramo na 1. januar 2018. godine.
Saglasan sam sa koleginicom Pešić iz SNS koja je rekla da treba da krenemo odmah da realizujemo ovaj zakon i da radimo prosto na tome, ali ja verujem da ste vi tu kritiku uputili ministru, jer zapravo Ministarstvo nije uradilo svoj posao. Podzakonska akta su trebala da budu završena do maja 2014. godine. Prvi je donet oktobra 2014. godine, a poslednji pre mesec dana. Mogli su oni da krenu da obučavaju ljude i da se usklađuju sa Zakonom o privatnom obezbeđenju, ali nisu imali podzakonska akta i nisu imali mogućnost da počnu da rade.
Dobra je činjenica da to nije četiri već je šest centara koji su počeli obuku, ali je 17 dobilo akreditaciju. To prosto govori o jednoj tromosti procesa. Upravo iz toga i upravo iz toga da ne znamo koliki se broj ljudi tačno bavi ovim poslom, mi predlažemo da taj rok bude 2018. godina i da u tom roku prosto damo privatnom sektoru i privrednim licima koji se bave ovim poslom vremena da se usaglase sa ovim zakonom, kako ne bismo ponovo za godinu dana imali izmene i dopune ovog zakona. Hvala.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, sami ste naveli da nije bilo javne rasprave. Naveli ste i da ste razgovarali sa nekim zainteresovanim licima, ljudima ne navodeći koja su to lica, ali navodeći da niste imali dijalog i niste razgovarali sa Socijalno- ekonomskim savetom koji jeste u središtu zapravo našeg amandmana.          
Ne samo da smo podržali smanjenje sa devet na sedam. Lično podržavam i to da direktor Nacionalne službe za zapošljavanje ne treba da bude u upravnom odboru. To jeste bila greška. Vašim predlogom to ispravljate. Našim amandmanom ovaj član može da bude još bolji. Tačno je, mi želimo amandmanom da od tri člana Socijalno- ekonomskog saveta postanu četiri člana, da od četiri člana Vlada ostane tri člana.
Zašto mislimo da je Socijalno-ekonomski savet važan? Pa, postoji 14 godina. Osnovan je 2001. godine još u nekoj formi, sporazumom između Vlade, sindikata i poslodavaca. On je zadužen da usaglašava interese Vlade, radnika i poslodavaca. Godine 2004. je precizno definisana uloga Socijalno-ekonomskog saveta, da jača socijalni dijalog u državi.
Ministarstvo koristi milion i po evra tvining para iz Tvining projekta za jačanje socijalnog dijaloga, a ne pita Socijalni savet kada donosi zakone. Uloga Socijalnog saveta je da brine o socijalnom i o ekonomskom položaju radnika, o njihovom životu, kvalitetu života. Zato mislimo da je važno da oni imaju jednog člana više u odnosu na Vladu. Zato mislimo da treba da razgovarate sa njima, da jačate socijalni dijalog. Nisu oni daleko, nalaze se u istočnom krilu Palate pravde, odnosno Palate Srbije, blizu vas. Razmislite ministre još jednom o ovom amandmanu, mislim da je jako važan.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Vulin, dakle, mi smo samo detaljnije i preciznije definisali ovaj član. Zbog javnosti i građana pročitaću ga. Dakle, mi amandmanom predlažemo da član 3. glasi: „Druge mere aktivne politike zapošljavanja usmerene ka zapošljavanju lica iz stava 1. tačke 8. ovog člana mogu se kreirati na godišnjem nivou akcionim planom sa troškovima realizacije, u zavisnosti od potrebe tržišta rada“. Verujem da je ovo bolja definicija i da treba da razmislite o usvajanju ovog amandmana.
Takođe, mislim da je ovo dobra prilika da malo razgovaramo o tim aktivnim merama zapošljavanja u Nacionalnoj službi za zapošljavanje, jer se i ovaj amandman i ovaj član zakona koji ste predložili tiče. Budžet Nacionalne službe za zapošljavanje jeste nešto više od 36 milijardi. Vi ste u načelnoj raspravi govorili o modernizaciji. Tu i direktor može posredno da se uključi u ovu našu debatu. Govorili ste o modernim tehnologijama. Direktore, znate li koliko dana ne radi sajt Nacionalne službe za zapošljavanje? Gospodine ministre, znate li da postoje organizacione jedinice u Nacionalnoj službi koje nemaju telefon? Koga da zaposlimo preko Nacionalne službe i organizacionih jedinica koje nemaju telefon? Ako je to socijalna pomoć, onda to treba da definišemo tako. Nemamo nikakav problem sa tim, ali treba definisati kao socijalnu pomoć.
Treba da razgovaramo i o aktivnim merama. Dakle, ove godine će biti izdvojeno preko 15 milijardi iz budžeta. Za četiri godine, rekao bih, preko 50 milijardi dinara iz budžeta Nacionalne službe za zapošljavanje. Većina tih para je bila usmerena aktivnim merama za zapošljavanje. Ako broj zaposlenih pada, da li je vreme da mi razgovaramo o tim aktivnim merama zapošljavanja? Koga da zaposlimo sa 1.400 evra za samo zapošljavanje? Još bolje pitanje – kako da zaposlimo i sa kojim veštinama mogu da se zaposle ljudi koji dobiju te pare? Kako da zaposlimo i sa kojim parama, recimo, 700 inokorespodenata sa liste Nacionalne službe za zapošljavanje, ili 700 kulturoloških tehničara, ili preko 4000 daktilografa? Dakle, to jeste vaš problem, ali nije posledica vaše politike.
Zato hoću da govorim i o koordinaciji nekoliko ministarstava. O tome niste govorili. Mislim da je jako važna za zapošljavanje, naročito zapošljavanje mladih u Srbiji.
Naš obrazovni sistem proizvodi nezaposlenost. Tako je bilo i 2008. godine, nemam problem to da kažem, ali ako hoćete da govorite o boljoj Vladi, promenite to. Nije potrebno da uvodimo dualno obrazovanje, možemo da izmenimo nacionalni okvir i kvalifikacije kompetencija, da usaglasimo tržište i obrazovne profile i tako makar prestanemo da proizvodimo nezaposlenost. Pa, mi obrazujemo mlade ljude za 136 profila koji ne postoje na tržištu. Dakle, nisu deficitarni. Oni ne postoje u šifrarniku profila koji su potrebni tržištu. To treba menjati. Kako? Koordinacijom ministarstava.
Tačno je, dobra je akcija ministra omladine, koji ide po raznim preduzećima i traži radna mesta da zaposli mlade ljude, ali to vam je kao kad krenete pešaka u Rim, a možemo i avionom. Predlažem da idemo avionom, tako što ćete pozvati ministra omladine i sporta da pokrene temu nezaposlenosti tih mladih ljudi u Srbiji. Cela Evropa stoji na nogama. Nedavno je kancelarka Merkel sazvala sastanak lidera Evrope sa jednom tačkom dnevnog reda – nezaposlenost mladih u Evropi. To nije samo vaš problem, problem Srbije, to je problem cele Evrope, ali o tome se razgovara, ulažu se pare u zapošljavanje mladih ljudi.
Da ministar Verbić donese na političkom nivou nacionalni okvir kvalifikacija, kompetencija, usaglašavanje tržišta i obrazovnih profila. To nismo uradili ni u periodu od 2008. do 2012. godine, velika kritika je i tada bila, sa naše i moje lično strane.
Vi i ministar Sertić imate ključnu ulogu da to podržite aktivnim merama zapošljavanja. Ako ove ne funkcionišu, hajde da ih menjamo. Tako nešto, ministre, bismo podržali. Za sada, razmotrite usvajanje ovog amandmana. Mislimo da će to bolje definisati i popraviti ovaj zakon, a takođe razmislite o ovome o čemu sam govorio. Za tako nešto ćete imati našu podršku.

Poštovana predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre, član 75., koji ste vi promenili vašim predlogom, definiše pod kojim uslovima se obustavlja isplata novčane naknade.
U članu vrlo precizno stoji da se ona obustavlja usled trajanja ugovora o obavljanju privremenih i povremenih poslova. To je član koji je već definisan zakonom koji je na snazi, zatim, ona se obustavlja za vreme odsluženja ili dosluženja vojnog roka i to je dobra definicija, boravka u inostranstvu kada lice boravi radi obavljanja određenog posla ili kada je upućen na rad, dakle, i to je dobra definicija. Ono što vi menjate je da u stavu 3. pored izdržavanja kazne zatvora, vi obustavljate isplatu novčane nadoknade licima koja su upućena ili su na izdržavanju odnosno, tačna definicija je da se dodaju reči – trajanja pritvora. Dakle, obustavljate isplatu naknade licima kojima traje pritvor.
Konsultovali smo advokate, pravnike. Oni smatraju i mi smo to podržali, da ovakva definicija nije korektna iz ugla pretpostavke nevinosti i da je svako lice nevino dok se ne dokaže suprotno. To je član 3. ZKP-a, odnosno Zakona o krivičnom postupku. Takođe mislimo, odnosno definisano je da Zakon o radu ne poznaje, ne postoji pritvor kao razlog za mirovanje prava i obaveza, te mislimo da brisanjem ovog amandmana ovaj član je bolji i mislim da usvajanjem ovog amandmana zakon samim tim postaje bolji. Naravno da postaje bolji i u smislu korektnijeg stanovišta sa ugla prezumpcije nevinosti. Hvala.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, gospođo Mihajlović, mi smo u raspravi u načelu rekli da nemamo nekih suštinskih zamerki na ovaj zakon. Mislimo da je dobro napisan i da ga treba podržati i mi ćemo glasati za njega. Otuda jedan amandman, prosto je jezičke prirode promena.
Mislimo da je ova naša definicija možda bolja i mislim da treba da razmislite da podržite ovaj amandman. Hvala.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, gospođo Mihajlović, ja nemam ovako romansirano obrazloženje, ali u meni ima zahvalnosti za usvajanje ovog amandmana.
Da pojasnim građanima, ovaj član 4. se tiče i definisanja tarifa. Tarife ili železničkim tarifama se definiše sve u vezi sa prevozom roba, odnosno pošiljaka, cenom prevoza, kao i ostale troškove samog prevoza. Vi ovim članom i definišete neophodnost javnosti ovih tarifa, tj. da su prevoznici dužni da objavljuju i javno objave tarife.
Mi smo samo pomogli da te tarife budu bolje ili vidljivije. Vi kažete da su one javne, odnosno članom ste definisali da su one javne onda kada se one pruže na uvid samim korisnicima prevoza, u štampanoj ili elektronskoj formi. Pošto postoji širok spektar elektronskih formi, mi smo definisali da one budu objavljene na zvaničnom sajtu prevoznika. Mislim da ste uradili dobar posao prihvatanjem ovog amandmana.
Naime, mi smo podneli 14 amandmana, prihvatili ste 12. Uz zahvalnost, mislim da smo zajedno uradili jedan dobar posao i to znači da ćemo podržati i glasati za ovaj zakon. Deo ovih amandmana jeste deo jezičke prirode. Dugujem zahvalnost i našim saradnicima u poslaničkom klubu, koji su nam pomogli da definišemo ove amandmane. Još jednom da podvučem crtu, dakle, ja se neću više, s tim u vezi govorim ovo, javljati po amandmanima koji su jezičke prirode, već samo po onim amandmanima koji su suštinske prirode.
Još jednom, zahvalnost na usvajanju 12 amandmana. Mislim da smo uradili zajedno jedan dobar posao.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, gospođo Mihajlović, ovo je jedan od onih amandmana čiji je usvajanje vrlo važno, zato i zahvalnost što ste prosto prihvatili ovaj amandman. Ne verujem da je ovo namerno tako definisano, verujem da je verovatno i omaška obrađivača.
Naime, ovim članom 12. definiše se koga prevoznik, nije dužan, odnosno dužan da primi u voz. Vi definišete da prevoznik nije dužan da primi na prevoz lice za koje se može opravdano pretpostaviti da će onemogućiti prevoznika, odnosno izvršnog prevoznika u izvršenju njegovih obaveza prema drugim putnicima. Tu definišete lica pod dejstvom alkohola ili narkotika, lica koja se ponašaju nepristojno ili koja se ne pridržavaju važećeg propisa. To je dobra definicija, odnosno ovaj deo definicije jeste dobar, ovakva lica mogu da naprave problem i prevozniku i putnicima, međutim, u daljoj definiciji vi kažete – i lica koja bi zbog bolesti ili drugih razloga uznemiravali ostale putnike u vozu.
Bez potrebe da ulazim u definicije ili da dalje elaboriram definiciju bolesti, mislim da smo shvatili da ovo može biti deo rečenice koji unosi jednu diskriminatornu notu u ovaj zakon i zato još jednom zahvalnost za prihvatanje ovog amandmana. Mislim da smo zajedno došli do toga da izbacimo ovu potencijalnu diskriminatornu notu iz ovog zakona i ovaj zakon učinimo boljim. Hvala najlepše.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, ministre Ljajiću, saradnici u Ministarstvu.
Ja imam nekoliko konkretnih pitanja i u međuvremenu, dok razmišljate da napustite Vladu, dobro bi bilo i da uradimo zajedno nekoliko korisnih stvari, naročito za turizam koji je meni važan. Podržaćemo ministre sve sporazume na dnevnom redu.
Osvrnuo bih se na dva sporazuma u oblasti turizma sa Ukrajinom i Gruzijom. Dobri su, jer oni na jedan birokratski način jačaju saradnju naših država i dobro je da u daljoj razradi i daljoj saradnji dođemo i do nekih konkretnih vrednosti. Zato ćemo ih i podržati.
Važan je član 5. sa sporazuma sa Ukrajinom, koji kaže da će strane podsticati i podržavati razvojno statističkih i ostalih informacija u oblasti turizma, uključujući i propise koji regulišu turističku delatnost u obe države, turističke resurse svojih država, naučna istraživanja u oblasti turizma, međunarodna dokumenta koja se mogu ticati druge strane, informativne i reklamne materijale.
Svako ko se bavi turizmom, odnosno ko se bavi planiranjem i razvojem turizma, naročito mislim na ministarstvo, zna koliko su ove stvari važne za dalje planiranje razvoja turizma u svojoj zemlji i ono do čega sada dolazimo jeste planiranje razvoja turizma. Vrlo pažljivo pratim vaše izjave, kao neko ko je resorno zadužen za razvoj turizma.
Lično dolazim iz Sokobanje, to je za mene lično jako važno i krajem prošle godine ste dali izjavu i najavili da će do kraja godine biti gotov novi nacrt strategije razvoja turizma.
Sadržajno, onaj nacrt, odnosno ona strategija koja je doneta 2006. godine jeste istekla, i važno je da dobijemo odgovore dokle se stiglo, kakve su analize devetogodišnje strategije koja jeste sada istekla, gde smo mi to grešili u komparativnih prednosti jer jeste činjenica da Srbija i dalje nije na međunarodnoj evropskoj turističkom mapi.
Takođe ste rekli da bi do kraja, odnosno u prvom tromesečju 2015. godine, Skupština trebalo da usvoji izmene i dopune Zakona o turizmu. Prošlo je tromesečje, dobro bi bilo da dobijemo odgovore dokle ste stigli u planiranju daljih izmena i dopuna. Jeste Zakon o turizmu zreo za određene promene.
Dobro je da o tome razgovaramo i u parlamentu, naravno pre toga i na određenim javnim raspravama. Verujem da ćemo puno toga imati šta da kažemo, verujem i da stručna javnost ima šta da doda u smislu unapređenja zakona u oblasti turizma.
Takođe ste rekli da će na Sretenje država početi određenu kampanju, zajedno sa turističkom organizacijom Srbije, u promociji Srbije u predstavništvima u dijaspori. Važno je da čujemo da li je ta kampanja krenula, kakva su naša predviđanja, koji je zapravo cilj i da li ima određenih efekata nakon dve godine, ukoliko jesmo počeli. Ukoliko nismo, zašto nismo počeli takvu jednu kampanju. To jeste važno.
Važno je ministre da iza vaših reči stoje konkretne akcije Ministarstva, turističke organizacije i važno je da postoji ta koherentnost u izjavama i akcijama koje preduzimate.
Zašto ovo govorim? Pa ovu godinu, ova Vlada je počela izjavama koje nisu bile tako koherentne, a naročito govorim one koje su počele izjavama u smislu privatizacija banja, koje je dao gospodin Sertić.
Govorio je, počeli smo izjavama da otvaramo privatizaciju banja, zatim je sledeća izjava bila – ne, nećemo privatizovati one koje jesu u sporu, mislim i na rehabilitacione centre, na specijalne bolnice, a sedam od 14 jesu bile u sporu sa PIO fondom.
Izjave nisu bile koherentne ni u procesu, odnosno procesu daljeg razvoja turizma i važno je da dobijemo odgovore na ova pitanja.
Zašto ovo govorim? Kada napravite uporednu analizu, videćete da kada je Slovenija menjala svoje, vlasničku strukturu banja i specijalnih bolnica, čitava država je bila na nogama. Razumeli su šansu.
Danas su te opštine u kojima se nalaze banje u Sloveniji najrazvijenije opštine u Sloveniji. 13% BDP proizvodi turizam u Sloveniji. Kod nas 1,8 ili 1,9, a potencijali su čak i veći.
Češka je imala čitavu razvojnu strategiju privatizacije i ulaganje u razvoj turizma. Pa to su važne informacije i važno je da u jednom dijalogu dođemo do određenih informacija. Ljudi čekaju odgovore, turistički poslanici i oni koji se bave turizmom.
Važno je i za moju Soko - banju, jer mi živimo od turizma i poljoprivrede. To su dve delatnosti koje razvijaju naše opštine. Potencijali su ogromni, ali kapaciteti opština nisu u onoj meri u kojoj bi trebali da budu.
Vaš posao jeste da razvijate kapacitete i lokalnih samouprava, da ulažete u infrastrukturu. Nije posao države, niti vaš, da gradimo i upravljamo hotelima i da se bavite turizmom. Vaš je da napravite atmosferu da to rade ljudi koji mogu da žive od turizma. Zato je važno da dobijemo ove odgovore od vas.

Hvala gospodine Bečiću.
Usaglasili smo se oko većine pitanja. Nemam dilemu uopšte da ćete dobro uraditi predlog i nacrt strategije. Važno je da u jednom dijalogu imate razumevanja i za stavove opozicije, zašta nemam sumnje u Ministarstvo u ovom trenutku.
Bio sam pre nekoliko godina i predsednik Odbora za trgovinu i turizam, sarađivao sam sa saradnicima vašim sa kojima vi danas sarađujete, razumem i znam njihove kapacitete, ali vas još jednom pozivam, važno je da u dijalogu dođemo do određenih rešenja i u strategiji i u zakonu.
Tačno je, ja sam Sloveniju kao primer naveo. Zašto? Zato što oni jesu ušli u proces modernizacije. Mi smo u proces modernizacije banja ušli novim Zakonom o privatizaciji, ali sa Zakonom o banjama iz 1992. godine. To je nešto što takođe želim da napomenem i važno je da takođe krenemo da razgovaramo o novom zakonu o banjama, jer nije bilo snage ni da se razgovara do sada.
Ja sam vas pre, mislim, mesec dana, uputio sam jedno pitanje, poslaničko pitanje, odgovorili ste, zahvalan sam, pozvao sam vas da aktivnije učestvujete u određenim procesima koji se tiču razvoja lokalnih samouprava u oblasti turizma. Naime, dolazi do toga da smo u procesu u poslednjih 15 godina menjali vlasničku strukturu recimo velikih hotela i došli do toga da određene društvene hotele prevedemo u državne i onda smo tu stali.
Saglasni smo oko toga da je država loš vlasnik i da ne treba ona da se bavi turizmom, treba da pravi atmosferu, da gradi infrastrukturu. Međutim, nemaju lokalne samouprave kapaciteta da stave na noge one komplekse koji su nosioci turizma u određenim lokalnim samoupravama. Nije moguće da opština sama to radi.
Zato vas pozivamo još jednom da se uključite i pomognete lokalnim samouprava da stanu na noge, oni kompleksi koji su nosioci turizma u određenim opštinama. Hvala.

Poštovana predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, mislim da gospodine Vujoviću dolazite u jedan ideološki sukob sa ovim članom, inače sa čitavim zakonom u odnosu na ideologiju politike koju sprovodite.
Naime, prilično jedan liberalni pristup za koji vi imate određene argumente, ja se lično ne slažem, ali ne bih da u tu vrstu polemike ulazim, ali vi kažete sada i eksproprijacija koja jeste tačka razilaženja naših argumenata, vi kažete – deo prostora koji je u privatnoj svojini eksproprijacijom ćemo oduzeti, jer država zna bolje.
Tu mislim na ideološki sukob vaše politike koju zastupate sa onim što propagirate ovde. Razumeo bih kada biste vi na tom prostoru gradili, recimo neko novo narodno pozorište, studentski centar itd, međutim, vi dalje tu javnu svojinu, vi sada ovo proglašavate javnom svojinom dajete privatniku i mi kažemo – to nije javni interes. Tu je tačka razilaženja vaše i naše argumentacije.
Mi kažemo – nije javni interes izgradnja stambenih jedinica, poslovnih prostora, ali onda kažu ljudi kako nije javni interes da zaposlimo ljude, pa nije javni interes da zaposlimo ljude jel je javni interes definisan zakonom, vrlo precizno definisan zakonom.
Ljudi se zapošljavaju politikom zapošljavanja, ne tako što oduzmete privatnu svojinu i date je drugom privatniku da stekne profit. To nije javni interes.
Naša argumentacija i ja svoju argumentaciju temeljim na stavovima i analizama najreprezentativnijih tela arhitektonske struke u Srbiji.
Evo šta su rekli, recimo Srpska akademija nauka i umetnosti, prema Zakonu o stručnoj praksi, posebnu namenu čine objekti sa pripadajućim prostorom koji ima strateški značaj za Srbiju i koji su taksativno navedeni u Zakonu o planiranju i izgradnji, stanovanje i poslovanje, kao i prateći javni sadržaj ne predstavljaju nešto što je od strateškog interesa za Srbiju.
Dakle, ne predstavljaju nešto što je od strateškog interesa za Srbiju, već su pre svega komercijalni interes koji definiše lokalna zajednica. Šta je rekla Akademija arhitekture Srbije?
Prostor odavno predviđen za javne namene, u geometrijskom centru vremenom naraslog Beograda, prenamenjen je, što je potpuno bez smisla za izgradnju stanova i poslovnog prostora kao nepostojeću vrstu javnog interesa.
Dozvolite mi da ipak više verujem struci nego Vladi i verujem da ćete naći razumevanja da usvojite ovaj, i obrišete ovaj član.
(Vladimir Pavićević, s mesta: Po Poslovniku.)

Govorio sam o javnom interesu definisanom Zakonom o eksproprijaciji. Vrlo precizno, ali džaba piše kada nema ko da čita. Stranka bivših radikala, skraćeno SBR, ošišali travu, pa sad očekuju aplauz.