Predsednice, prvo iz drugog razloga sam se javio. Ne znam što dozvoljavate da viču na nas, evo klecaju mi kolena, sav sam se uplašio.
Javio sam se da vas pitam koliko vremena ima poslanička grupa DS, da bismo lepo rasporedili i govorili o amandmanu. Ove besmislice, to nas nimalo ne dotiče. Hvala.

Mi smo i podneli amandmane da bi se definisao javni interes u ovom zakonu.
Ministre, dobro veče. Uz punu spremnost da radimo do zore, nije nam prvi put, tačnije ne sećam se da smo nekada počeli u sedam uveče, ali evo, nismo se bunili, došli i radićemo, predsednice, bez ikakvih problema, ali uz nadu da ćemo ostvariti izvesni dijalog i snagom argumenata ubediti vas da prihvatite naše amandmane, pošto to niste uradili.
Dakle, mi smo podneli amandman na naslov sa jednim ciljem. I ova grupa amandmana, koju sam ja lično potpisao, moj kolega Ćirić, ide u pravcu toga da ovaj zakon zapravo bolje definiše javni interes. Koji je javni interes kada govorimo o javnim preduzećima? Pa, mislim da smo unazad 20 godina malo zaboravili javni interes kada su javna preduzeća u pitanju i kada su delatnosti javnih preduzeća u pitanju. Oni su se bavili svim poslovima i političkim i socijalnim i humanitarnim i sportskim, samo najmanje onim poslovima zbog čega su osnovana ta javna preduzeća.
Zato smo podneli amandmane, da bolje definišemo javni interes. Koji je javni interes, recimo, Pošte Srbije? Koji je javni interes u obavljanju delatnosti, recimo, „Srbijašuma“? Koji je javni interes u obavljanju svih javnih preduzeća i zbog čega su oni osnovani? Ja bih rekao da daju što kvalitetniju, što bolju uslugu građanima po prihvatljivim cenama. Nije javni interes Pošte Srbije da vraća pare u budžet. Javni interes je da unapređuje svoje poslovanje i daje što bolju uslugu, što bržu poštu donosi do građana Srbije. To je javni interes. To je ono što smo mi želeli da definišemo. To, ministre, predlažemo da se uradi na dva načina. Prvi, jedini mogući u ovom trenutku, amandmanom da se promeni čak i naslov zakona, kasnije grupom amandmana da bolje definišemo ovaj zakon i po meni možda čak i kvalitetnije rešenje, da donesemo čak i novi zakon koji se tiče vršenja delatnosti od javnog interesa, da tu definišemo vrlo jasno koje su delatnosti od javnog značaja, koji su uslovi za sticanje licence za obavljanje delatnosti od javnog interesa, koje su obaveze privrednih društava u vršenju delatnosti od javnog interesa, koji su uslovi i okolnosti pod kojima se gubi prethodno stečeno pravo obavljanja javnog interesa. Na taj način bismo nedvosmisleno definisali javni interes zakonima Republike Srbije.
Ovako imamo nekoliko zakona koji se bave ovom temom. Imamo jedno prenormiranje i stvaramo konfuziju kada se u zakonu pozovete na neke odredbe od javnog interesa, ja ne znam tačno na koji se zakon pozivate. Imamo nekoliko zakona.
Mi, takođe, predlažemo da se ostale delatnosti koje su definisane ovim Zakonom o javnim preduzećima definišu bolje Zakonom o privrednim društvima, jer su javna preduzeća zapravo privredna društva. Na taj način otklanjamo bilo koju sumnju, odnosno sve one moguće zareze kada razgovaramo o zakonima, jer ovde ostavljamo mogućnost da kad neko želi da se pozove na neki zarez, to ima, jer sa nekoliko zakona definišemo javni interes.
Dakle, naš predlog je ili da to uradimo na način na koji smo mi predložili amandmanima, od početka, da promenimo naziv zakona ili da sada govorimo, da krenemo u izradu novog zakona koji će definisati delatnosti od javnog interesa.
Moramo da počnemo od toga koji je javni interes postojanja i osnivanja javnih preduzeća. Kasnije ćemo videti kroz mnoge naše amandmane i kroz mnoge članove da nisu svi u javnom interesu, a onda očekujem od vas i obrazloženje koji je to interes ako nije javni. Hvala.

Ministre, kada kažete – opozicija je podnela neke amandmane i mi želimo nešto da ukinemo, prvo recite koja stranka u opoziciji ili recite ime i prezime poslanika koji je to podneo da bismo mogli u jednom dijalogu da vam objasnimo šta smo našim amandmanima hteli da kažemo, ako vam već nije jasno.
Podneo sam sedam amandmana vrlo smislenih sa jasnim predlogom. Vređa me kada kažete da ja želim nešto da ukinem. Rekli ste – opozicija, ja sam iz opozicije, te sam shvatio primedbu kao ličnu iako znam da nije upućena meni. Čisto zbog dijaloga, duga je noć, prihvatam izvinjenje, zbog dijaloga koji ćemo voditi.
Dobra je prilika da poslanicima i javnosti objasnite javni značaj javnih preduzeća ili od kog to značaja javna preduzeća treba da obavljaju, od kog značaja javna preduzeća treba da obavljaju svoju delatnost. Od javnog značaja, od opšteg interesa ili od privatnog interesa ili od nekog drugog? U najliberalnijim ekonomijama ti poslovi se poveravaju da li putem „ppp“ ili nekim drugim putem, ugovorima, ali opet ti poslovi koji se poveravaju su poslovi od opšteg ili javnog značaja. Ne znam koji drugi značaj, malo pre smo čuli da javna preduzeća ne bi trebalo ili mogu da obavljaju neke poslove koji nisu od javnog značaja. Koje poslove? Od čijeg značaja?
Tvrdim da javna preduzeća se osnivaju isključivo radi delatnosti od javnog značaja. Koji recimo značaj može da ima „Srbijašume“, „Srbijagas“, „Pošte“, „Elektroprivreda Srbije“? Koji drugi značaj mogu da imaju ta preduzeća osim javnog značaja? Dobra je prilika da to objasnimo.
Dakle, još jednom, ovim amandmanom, on je sled ove grupe amandmana koje sam ja potpisao zajedno sa kolegom Ćirićem, počev od nekoliko stvari, hajde da razdvojimo javna preduzeća, hajde da bolje definišemo javni interes. To možemo da uradimo na dva načina – ili da ovaj zakon redefinišemo, dodamo mu konkretnu definiciju javnog značaja, koje su to delatnosti od javnog interesa ili da razgovaramo o novom zakonu koji će kompletno definisati javni interes, pošto su amandmani na ovaj zakon, ali možemo o tome da razgovaramo.
Do sada nisam čuo argumente protiv naših amandmana. Hvala.

Naravno po amandmanu. Dobili smo mi u parlamentu ovde i profesionalne mahače papirima, ali jedino besmislenije od toga je odgovarati na besmislene optužbe i navode.
Dakle, želeo bih da se nadovežem malo i na ono što je govorila koleginica Tomić. Kada smo već kod DRI, pa možemo da pročitamo izveštaje iz javnih preduzeća od 2012. do danas. Recimo, jedanaestorici radnika povećane plate 30% više nego što je dozvoljeno. Koeficijent poslovodstva uvećan je 86% više nego što je dozvoljeno. Isplaćeno 6,3 miliona dinara na ime reprezentacije, više nego što je dozvoljeno. Dakle, ne reprezentacija od 6,3 miliona, nego 6,3 miliona više nego što je dozvoljeno, pa se postavlja pitanje šta su dogovarali na tim ručkovima i večerama, ako znamo da se govori o monopolskom preduzeću.
Možemo da razgovaramo o tome. Nema nikakvih problema da veselimo narod sada ovakvim replikama, ali ne pristajem na taj dijalog u formi novinskih članaka. Ozbiljne amandmane smo podneli, ozbiljni zakoni su na dnevnom redu.
Ministre, uključite se i prekinite ovu politikansku agoniju ovde.

Javljam se po Poslovniku, član 107.
Predsednice, da li mislite da je bilo sve u redu u obraćanju kolege Arsića? Mislite da nije bilo ničega zbog čega je trebalo opomenuti kolegu Arsića? Pa, opozicione stranke i njihove lidere je nazvao elementarnom nepogodom. Pre samo godinu dana elementarne nepogode su odnele veliki broj života, predsednice. Da li to znači da ih je on nazvao ubicama? Mislite da nije trebalo da reagujete i prekinete ovakvo sramno obraćanje kolege Arsića? Pa, on hoće da stavi žute trake Demokratskoj stranci oko ruke, da bi nas prepoznali na terenu. Onako kako je Srpska napredna stranka nosila obeležja kada je protestvovala, recimo, u Smederevskoj Palanci dok su iz opštine spašavali živote. Oni su hteli da menjaju vlast.
Molim vas, primenjujte Poslovnik, član 27, član 107. Nemojte da odvajate poslanike, da mi imamo manja prava u odnosu na prava poslanika većina. Sramote me je danas i večeras što sam u istoj sali sa kolegom Arsićem.

Poštovana predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, gospođo Bogosavljević Bošković, da li mislite da je životna sredina u tim šablonima koje pokazujete danas? Nije. Ili posao znamo da radimo, ili rešavamo probleme ili ih ne rešavamo. Da li možete da kažete da ste zadovoljni stanjem životne sredine u Srbiji? Sumnjam. To nije samo vaš problem. Problem nastaje mnogo pre vas, ali se tu sa realnim stanjem završava svaki šablon koji danas pokazujete.
Vi ste dve godine ministarka poljoprivrede i životne sredine. Dominantno se bavite poljoprivredom. Životnu sredinu radite, rekao bih, više na jednom tehničkom nivou i nije vam tu puno zameriti. Taj posao radite prilično dobro. Donosite zakone, o njima razgovaramo ili slabije razgovaramo, to je jedna od mojih kritika. Ali, zapravo, prva kritika koju ću vam uputiti je da je stanje životne sredine, odnosno sama životna sredina isuviše velika tema da bismo o njoj mogli da ćutimo, da bismo o njoj smeli da ćutimo. O njoj moramo da razgovaramo i ovde u parlamentu i van parlamenta, jer životna sredina i očuvanje životne sredine samo počinje sa zakonima. Očuvanje životne sredine se nastavlja u porodici, na ulici, u školi. Da bi se to desilo, o tome moramo da razgovaramo, o životnoj sredini ne smemo da ćutimo. To je prva kritika koju vam upućujem.
Druga kritika koju vam upućujem, mislim da je kolega Živković o tome pričao, 2000 strana za 48 sati. Trebalo je pripremiti amandmane, pripremiti se za zakon. Učestvovali smo u javnim raspravama, pratili smo tokove. Međutim, uvek kao poslanik budite obazrivi šta je nacrt, šta je zakon i šta stigne u parlament.
Znam da životna sredina jedan vrlo obiman proces, zaštita životne sredine. Poglavlje 27, najveće poglavlje u pregovorima sa EU. To je razumljivo, dve trećine regulativa EU je iz oblasti životne sredine. Ali, svakako morate da date više vremena poslanicima da se pripreme za ovako vrlo važne zakone. Ovo su krovni zakoni, za koje inače mislim da se ozbiljno kasni. Ovo su izmene i dopune zakona. Krovni zakoni su doneti 2011. godine. U ozbiljnim zemljama, u Nemačkoj, zakoni iz oblasti životne sredine, prirode, na šest meseci se menjaju. Ta sfera je jako dinamična, ali mi imamo jedan paradoks u ovim zakonima, da se u prelaznim odredbama kaže da ćete podzakonska akta doneti godinu dana od dana stupanja na snagu ovih zakona, pa ćemo imati zakon iz 2015. godine i podzakonska akta iz 2011. godine, koji će važiti narednih godinu dana.
Govorim vam da je ovo toliko dinamična oblast, da se recimo u Nemačkoj na šest meseci menjaju ovi zakoni. O njima se vodi ozbiljna debata. Mi, bojim se, ćutimo o životnoj sredini, a imamo mnogo toga da kažemo i ovde u parlamentu.
Mogu da podržim taj tehnički deo ovih zakona, usklađivanje sa evropskim direktivama, ratifikacijama, odnosno ugovorima. To je prilično dobro urađeno. Moja glavna zamerka je ono što su kolege apostrofirale već pre mene, ali nije zgoreg reći i nekoliko puta. Taj Zeleni fond Republike Srbije postaje budžetski. Svi su to izneli kao primedbu. Pokušaću iz jednog drugog ugla da o njemu govorim. Ne sme da bude budžetski. Svaki dinar koji se ostvari po principu – zagađivač plaća, mora da se vraća u životnu sredinu kroz očuvanje i unapređenje životne sredine, svaki dinar.
Šta se dešava sa ovim zakonom? Vi Zeleni fond definišete kao budžetski. Vlada će određivati sredstva koja će ići u ovaj Zeleni fond i automatski potiremo osnovni princip zaštiti životne sredine, evropski princip, da zagađivač plaća, korisnik plaća, ekološke takse, u smislu, 2011. godine u Fondu za zaštitu životne sredine je bilo 5,1 milijarda. Gašenjem tog fonda, te pare su povučene u budžet i verovatno ubačene u potrošnju.
Ukoliko se, recimo, sedam milijardi ubere ove godine, koliko je planirano, čini mi se, i Vlada odredi tri milijarde, šta je sa ostalih četiri? To su pare koje su platili zagađivači, a one se ubacuju u potrošnju, a samo deo se vraća kroz očuvanje životne sredine. To je glavna zamerka.
Tu je Fond za zaštitu životne sredine bio mnogo bolji. To je jedna od boljih stvari Vlade Vojislava Koštunice iz 2006. godine. Onim setom zakona iz 2009. godine je ostvaren prvi put, rekao bih, taj princip da zagađivač plaća. Iz tog Fonda, ministarka, vi imate te podatke, 10.000 zelenih radnih mesta je nastalo. Planirano je za pet godina da dođe do 60.000 zelenih poslova, novih 60.000 zelenih poslova i sve je stalo 2012. godine.
Ja sam poslanik Sokobanje, poznate kao zeleno srce Srbije. Za to smo morali da se izborimo. Za godinu dana smo 60 deponija očistili. Nastaju nove, ali se borimo. Imamo problem sa glavnom deponijom koju nije moguće rešiti, jer je teško rešivo bez regionalne deponije koja stoji evo već sedma godina.
Ponavljam, životna sredina, ili znamo da rešimo probleme, ili ne znamo da rešimo probleme, ili radimo posao, ili ne radimo posao. Nije životna sredina u tim šablonima.
Setom zakona iz 2009. godine uspostavljen je sistem upravljanja otpadom. Osnovani su operateri, formirane su firme, pribavljene su dozvole. Na hiljade sakupljača je angažovano, upošljeno, kažem, preko 10.000 radnih mesta. Odjednom je 2012. godine, ukidanjem Fonda iz političkih razloga, povlačenjem para u budžet, pet milijardi, nije bilo nule, rekli ste – nula, 5,1 milijarda, 2012. godine sve apsolutno staje.
Šta vi radite 2016. godine? Rekao bih, uz ozbiljne opaske EU, jer kada smo se mi pitali, mi smo taj Fond ugasili 2012. godine i uz ozbiljne kritike EU 2016. godine ponovo osnivamo, ali sada budžetski. Gde u zakonu piše da će svaki dinar koji se ostvari po principu – zagađivač plaća, ići u očuvanje životne sredine? Nigde. Podneo sam amandman upravo na ovaj član. U petak ćemo razgovarati o tome, ali razmislite već unapred da usvojite taj amandman. Definisao sam da svaki dinar koji se ostvari po ovom principu se vrati u životnu sredinu, se vrati kroz očuvanje i unapređenje životne sredine i na taj način, kroz takav dijalog, kroz takvu razmenu argumentacije učinimo ovaj zakon jako boljim.
Zakon o upravljanju otpadom ima dosta dobro definisanih stvari, bolje definisano upravljanje opasnim i neopasnim materijalom, dobro definisano upravljanje medicinskim otpadom, gde se proizvođač obaveže da usvoji plan odlaganja i upravljanja medicinskim materijalom.
Onda sam došao do dela koji se tiče lokalne samouprave i moja misao je tada bila da lokalnu samoupravu moramo da osnažimo upravo kroz ovakav Zeleni fond, i na šta sam naišao u Zakonu o upravljanju otpadom. Obrisali ste Fond za zaštitu životne sredine iz 2011. godine i nigde nema Zelenog fonda. Upravo su problemi u opštinama. Upravljanje otpadom – to je najskuplji deo zaštite životne sredine. Vi zapravo onemogućujete opštine da koriste sredstva iz Zelenog fonda Republike Srbije za upravljanje otpadom. Najskuplji deo opštine ostavljate na cedilu, kada se tiče ovog dela. I tu smo podneli amandmane, možemo da razgovaramo na tu temu.
Bojim se da je životna sredina, kada pođete auto-putem, vidite svu devastaciju ovog resora. Mislim da se gušimo, ministarka, u otpadu. Ne rešavamo te probleme. Tehnički deo posla sjajno radimo – pripremamo državu za pregovore o Poglavlju 27. Taj posao ćemo dobro da uradimo. Ali, šta ćemo sa problemima na terenu? Sa ovakvim fondom i sa ovakvim delom Zakona o upravljanju otpadom, taj problem nećemo da rešimo, on će biti još veći. Hvala.

Pa ne znam gde te bili ministre od 2008. do 2012. godine. Zaista ne želim sa vama da repliciram. Mislim da sa gospodinom Babićem pominje Vojvodinu, Bojana Pajtića, pa se po tom kontekstu javljam.
Da li ste čitali Sterijinu „Lažu i paralažu“? Interesantna komedija, ako vas mrzi da čitate knjigu, imate film i predstavu u Narodnom pozorištu.
Aman ljudi, četiri godine ste na vlasti. Naučnici su na putu da pronađu novu planetu, vama je Demokratska stranka i dalje kriva za sve. Sve teče, samo SNS nizašta nije kriva.
Hoće to da se iz službenih automobila i zatamljenih stakala malo izgubi privid realnosti ili stanje u Srbiji. Mrak je, po vama, bio nadvijen nad Srbijom do 2012. godine, a onda je pobedom SNS Sunce obasjalo Srbiju, privredni procvat se desio, čak i cveće bolje miriše.
Nijedan proizvod niste napravili, nijednu vrednost niste stvorili. Sve ste uzeli od građana, podigli ste sve poreze, poskupeli ste struju, poskupela je hrana, oteli ste penzije penzionerima, plate zaposlenima. Nema tu, gospodine Babiću, ni mirišljavog cveća ni ničeg dobrog. Pustoš ostaje posle vas.
Vrlo živopisno će vam odgovoriti građani aprila meseca.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, ministre, gospodine Peruničiću i saradnici, ministre mislim da još niko nije izgovorio – ura ministar. Još samo to, a sve ostale pohvale ste dobili. Mislim da je za vaše dobro da treba malo kritikovati. Znaju ministri da se uspavaju od samih pohvala.
Izneću neke argumente. Izneću određene zamerke. Ruku na srce, najveći deo zakona je dobro napisan. Ja sam šesnaesti ili dvanaesti govornik i neću koristiti ona opšta mesta – u zdravom telu zdrav duh, sport, svi za sport, sport za sve. Bilo bi malo dosadno, pravo da vam kažem, a i rekao bih da je ta sociologija sporta mnogo sadržajnija, mnogo važnija. To razumem i neću zato koristiti nikakve parole. Mislim da je dosta toga izrečeno već do sada.
Lično mi je jasno koliko je taj zdravstveni efekat i sama sociologija sporta važna. Prošao sam od omladinskih do seniorskih selekcija, od amaterskog do profesionalnog sporta i imam i tih osam semestara Fakulteta fizičke kulture. Razumem i često se postavlja pitanje – da li je sport više društveno uslovljen od onoga koliko on utiče na društvo?
Kakva god da je debata uvek dođemo do toga da nije moguće da sport bude bolji od društva u kojem postoji. Mogu da budu pojedinci koje uvažavamo, koji su idoli, koje poštujemo. Mogu da budu i udruženja bolja, ali sam sport je onakav kakvo je društvo, jer saglasićemo se, nije sport samo „Crvena Zvezda“ ili „Partizan“, koliko god ih volimo, koliko god navijamo za njih. Nisu sport ni oni pojedinci, rekao sam malopre, kojima kličemo, koliko god navijamo za njih.
Sport je, ministre, i „Ozren“ u Sokobanji i „Timočanin“ u Knjaževcu. Sport su i one pocepane patike ali puno srce da se na male goliće postigne gol. Sport su i one hale u kojima ne znate da li ćete izvući živu glavu ukoliko postignete koš, ali i nova infrastruktura u sport. Sve je to sport. Zato je važno da donosimo dobru zakonsku regulativu. Jako je važno. Na dobrom smo putu sa ovim zakonom. Očekujemo dobru raspravu i u pojedinostima.
Za mene ministre mnogo je važnije da nakon ovog zakona, nakon usvajanja, nakon osam dana vidimo strategiju, plan, akciju da sprovedemo ovaj zakon u delo. Ponudiću jedan argument. Zakon iz 2011. godine je neuporedivo bolji od onog iz 2005. godine, neuporedivo bolji od svih onih zakona koji su na neki način uticali na oblast sporta. Da li je sport toliko ili proporcionalno bolji od onoga koliko je Zakon o sportu iz 2011. godine bolji od zakona iz 2005. godine? Nije. Nije bolji.
Imate 13 pravilnika koje morate tek da donesete. Imate podzakonsku regulativu koju tek morate da donesete. Ostaće, ministre, mrtvo slovo na papiru aplauzi i pohvale u Skupštini ukoliko to ne uradite što pre. Moj predlog je da vi to uradite. Videćemo ko će to sprovoditi, ali kao omaž svima onima koje smo dočekivali, koje dočekujemo na aerodromu i kojima kličemo ovde ispred Gradske kuće.
Proglasite 2017. godinu za godinu sporta. Uložite duplo više u nacionalne stadione, a ne 200 miliona evra za stadion, po dva miliona dinara za male sportske terene, u mnogo malih sportskih terena, u mnogo sala, ne tri, ne četiri nego u mnogo sala i tako odbranite argumente o kojima sve vreme pričate da hoćete da sport dovedete do svakoga ko želi da se bavi sportom.
Samo na taj način, ja sam kao poslanik iz Sokobanje insistirao na tome da u svakom selu u kome postoje uslovi napravimo teren za male sportove. Napravili smo preko dvadesetak. Premestili smo društveni život iz kafića na terene za male sportove. Vaša je obaveza da tako nešto uradite. Ovo je moj dobronamerni predlog.
Dobre stvari u zakonu koje zaista mogu da pohvalim, mislim na ugovore sa menadžerima. Nije koleginica Stojiljković bila ništa u krivu kada je rekla za belo roblje. Robovi su bili naši sportisti sa onakvim ugovorima. Odlična stvar jesu i dobro definisani transferi u sportu, osiguranje, zdravstveni pregled i evidencija prikupljenih sredstava i sve vrste evidencija.
Odlična stvar, sportski inspektori. Dobro je da čujemo, imali smo čini mi se tri sportska inspektora, imamo sada tri sportska inspektora. To spuštate na lokalni nivo i dobro je da čujemo analizu da li je taj institut zaista opravdao svoje očekivanje 2011. godine, koji su rezultati njihovog rada i zašto to sada radimo i spuštamo na lokalni nivo. Inače, apsolutno podržavam.
To su stvari koje su zaista dobro definisane. Znam da ste imali ozbiljnu ekipu koja je radila na ovom zakonu, što utiče na to da zapravo podržim ovaj zakon, ali očekujemo ozbiljnu raspravu u pojedinostima.
Moja prva zamerka, ministre, tiče se člana 26. naročito stava 2. Tiče se nomenklature zanimanja – stručnjaka u oblasti sporta. O čemu se radi? Mislim da to nije posao ministra. To je posao stručne javnosti. To je posao široke debate. To je stvar transparentnosti takođe. Zašto? Vi ste stavili da vi utvrđujete nomenklaturu za zanimanja. Mi nomenklaturom zanimanja pravimo okvir za budućnost – koja su nam to zanimanja u sportu, zvanja potrebna za narednih 10 ili 15 godina?
Morate da uvažite i trenutne resurse, ljude, kadrove koje imamo na birou radu. Jel znate koliko ima profesora fizičke kulture na birou rada? Mnogo. Jel znate koliko ima visoko stručnih trenera neangažovanih? Mnogo. Loše je urađena nomenklatura i samo ćemo napraviti još veću bruku ljudi, konkurenciju jedni drugima, a već imamo veliki broj stručnih ljudi, neangažovanih, nezaposlenih. Imamo loše iskustvo sa nomenklaturom zanimanja uopšte. Vi ste ministar omladine, takođe, pa će mi predsedavajući dozvoliti, mada nije digresija, usko je vezano za temu o kojoj govorim, a tiče se nacionalnog okvira kvalifikacija i kompetencija nomenklature zanimanja uopšte.
Znate da imamo blizu 300 hiljada mladih nezaposlenih. Naše obrazovanje stvara nezaposlenost. Mlade ljude, umesto na posao, šaljemo na biro rada. Mi obrazujemo mlade ljude za profesije koje ne postoje na tržištu, ministre. Znate da postoje kulturološki tehničari, inokorespodenti, daktilografi, na hiljade na birou rada, a mi i dalje obrazujemo ljude za ove profile, jer imamo nomenklaturu zanimanja iz 1988. godine, pravljenu za Jugoslaviju, jednu veliku industrijsku zemlju. Govorim o lošem iskustvu koje mi imamo sa nomenklaturom zanimanja. Slušamo 10 godina da ćemo to promeniti, a niko to do sada nije uradio. Zato i kažem da će nomenklatura zanimanja u sportu biti problem, ukoliko to bude samo vaš posao. To mora da bude posao stručne javnosti, široke debate, to mora transparentno, moramo svi da se dogovorimo oko toga šta nam treba za narednih 10 godina. Podneli smo i neke amandmane, razgovaraćemo i o tome. To je prva moja zamerka.
O privatizaciji se nije mnogo pričalo, a to je druga. Nije se mnogo pričalo, vi ste pričali do danas. Počeli ste vaš mandat pričom o privatizaciji velikih klubova. Februara 2014. godine „Tanjugu“ ste dali ozbiljan intervju, gde je sve spremno. Vi ste vaš posao uradili. U zakonu nema više privatizacije. Prošlim zakonom je bila dosta dobro i korektno urađena privatizacija sportskih klubova. Danas se ovaj zakon time više ne bavi.
Kažete – donećete poseban zakon. Ja bih to podržao, ali, kada? Ko će doneti? Da li Ministarstvo privrede? Oni su nam govorili o jednom investicionom procesu kroz privatizaciju srpske banje, pa je to u januaru rečeno za jun, u junu za septembar, u septembru za decembar i od tog obećanja prošlo je tri meseca. Nema tamo kapaciteta za taj posao, a svi smo govorili o privatizaciji. Imate jedan opšti konsenzus o privatizaciji velikih sportskih sistema. I danas mi to prebacujemo na novi zakon.
Bojim se da samo ostavljamo jedan važan segment neuređen. Idu izbori, nakon toga će se ćutati o tome i to će proći tek tako, a haos je u tom sistemu. Saglasićemo se.
Mislim da to nije trebalo izbaciti iz ovog zakona. Siguran sam da ste osnove, konture privatizacije, trebali zadržati. O tome možemo da govorimo, ali nije bilo moguće to uraditi amandmanima, prosto, mnogo je amandmana moralo biti podneseno. Zato smo odlučili da samo govorimo o tome.
Na kraju prošle godine smo dobili informaciju da država nije u stanju da sprovede privatizaciju, da nema snage da sprovede privatizaciju velikih sportskih sistema. Moje pitanje je – ko ima snagu da zaustavi takav proces, ukoliko postoji društveni konsenzus oko toga?
Strategija razvoja sporta za 2018. godinu. Lično sam podneo amandman na tu temu i mislim da je tri godine za strategiju u sportu mnogo. Mislim da je godinu i po dana sasvim dovoljno da razvijemo jednu široku debatu na tu temu. Stiče se utisak da ne znamo šta hoćemo. Malo pre ste rekli da ćemo strategijom utvrditi mnoge stvari, ali, to je za tri godine. Moramo brže da donesemo strategiju razvoja sporta. Akcija nakon donošenja ovog zakona je mnogo važnija od samog donošenja zakona i od svih ovih aplauza koje ste danas dobili. Vi ste ih lično zaslužili u karijeri, mnogo puta sam aplaudirao i vama i gospodinu Peruničiću, ali, hajde da danas hladne glave i racionalno razgovaramo o ovom zakonu. Hvala.

Poštovana predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre, mi smo podneli 23 amandmana, a od toga je veliki broj amandmana usvojen, mislim čak 17, rekao bih, dva ključna amandmana, odnosno jedan zajednički amandman koji se tiče političkog i državnog oglašavanja, suštinski amandman koji dosta menja ovaj zakon na bolje i niz amandmana koji se tiču zaštite dece i maloletnika od neprikladnog oglašavanja. To su amandmani koji ste prihvatili i sada verujem da na dnevnom redu imamo mnogo bolji zakon.
Što se tiče člana 1, on definiše predmet oglašavanja. Mi smo dodali da pored posebnih pravila oglašavanja, direktnog oglašavanja, sponzorstva, prava zaštite i nadzora, predmet oglašavanja bude i sadržina oglasne poruke, tačnije, poruka koja se šalje se prosto definiše u predmetu zakona, ovaj naziv, iz dva razloga. Jedan je zato što de fakto zakon se bavi sadržinom oglasne poruke u nekoliko članova. Druga stvar je što on, rekao bih, ne utiče na slobodu oglašavanja, ne ukida nikome pravo na oglašavanje, ali kada definišete ovako član, onda možete uticati na to da zabranite diskriminaciju, da zabranite neprikladno oglašavanje.
Ovaj amandman je, rekao bih, i usvojen tako što ste usvojili amandman vladajuće većine. Međutim, on je u istom tekstu. Eto, ne znam, mnoge amandmane ste usvojili koji su u istovetnom tekstu u nekom duhu parlamentarizma i jačanja tog parlamentarnog diskursa, mogli ste i ovaj amandman opozicije da prihvatite. Hvala.

Poštovani ministre, ovo je jedan od ključnih amandmana koje ste prihvatili. Naime, sada se stiče i uslov da se zapravo ovaj zakon zove Predlog zakona o oglašavanju, jer je pre ovog amandmana on uređivao samo komercijalno oglašavanje, nije obuhvatao ili samo sa dva člana koja su šturo objašnjavala ovu materiju i šturo definisala ovu materiju. Zapravo, sada sa ovim amandmanom zakon vrlo jasno definiše i političko oglašavanje i državno oglašavanje, a saglasićete se, to jeste bilo suspektno na korupciju, to jeste bilo suspektno na mogući politički uticaj na medije i zato je bilo važno da ovaj amandman usvojite. Usvojili ste ga i mislim da se stiče uslov da mi podržimo ovaj zakon upravo zbog ovog amandmana, ali i zbog niza drugih amandmana koje ste usvojili. Hvala.

Poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, i ovaj amandman naš, kao i amandman na član 1, dakle, on je suštinski usvojen tako što ste usvojili u istovetnom tekstu amandman vladajuće većine.
Dakle, zbog javnosti, o čemu se radi, vi članom 18. definišete upotrebu državnih simbola, zastave, grba i himne. Međutim, u članu niste definisali da se radi o nacionalnim simbolima Republike Srbije.
Tačno je da to može da se podrazumeva, znajući da je ovo zakon Republike Srbije, ali ukoliko ne prihvatite ovaj amandman naš, ali dobro, vi ste usvojili amandman većine, bojim se, ispravićete me ako grešim, da bi u tom slučaju bilo onemogućeno korišćenje međunarodnih državnih simbola, kao i međunarodnih organizacija.
Dakle, mi smo ovim amandmanom, kao i kolege čiji je amandman prihvaćen, definisali da se radi o nacionalnim simbolima Republike Srbije i time takođe omogućili da korišćenje državnih simbola drugih država i međunarodnih organizacija, naravno, pod uslovom da korišćenje njihovih simbola, kao i naših bude na način koji je dostojan naše države, nije uvredljiv. Tako da, verujem da ste uradili dobar posao. Hvala.

Poštovani ministre, ovaj amandman je posledica, odnosno čitav niz amandmana su zapravo posledice prihvaćenog amandmana na član 21. poglavlja koje se tiče zaštite dece od neprikladnog oglašavanja. Dakle, vi ste usvojili, ja mislim, 15 amandmana DS na temu zaštite dece od neprikladnog oglašavanja. Mislim da smo zajedno uradili odličnu stvar. Ali, zašto mislim da je vrlo važno bilo dobro precizirati sve ove članove koji se tiču upravo teme o kojoj sada govorim?
Naime, širok je pojam, maloletnik je definisan i našom regulativom i međunarodnom regulativom na različite načine. Vi ste predvideli, zapravo član 21. je predvideo da se poglavlje zove: „Zaštita maloletnika od neprikladnog oglašavanja“. Mi smo definisali tim amandmanom koji menja sve ostale, mislim 15 članova, da se zove: „Posebno pravilo o zaštiti dece i maloletnika“.
Naime, UNICEF, recimo, definiše nekoliko razdoblja razvoja: najmlađe godine do šest, srednje godine do 14 i starija adolescencija nakon 14. Naša regulativa čak različito definiše šta je mlađa adolescencija, a šta starija adolescencija. Naš Krivični zakonik definiše decu do navršene 14 godine, starija adolescencija preko 14, odnosno navršene 14, a ne navršenih 18 godina. Sve u smislu da ovaj zakon dobro definišemo, podneli smo amandman da bude vrlo precizno, da ne bude samo zaštita maloletnika, iz nekoliko razloga. Zato što je maloletnik i sa 17 i sa 18 godina. Složićete se, ako oni imaju pravo da stupaju u brak, recimo, da voze određena motorna vozila, ne treba sve maloletnike ili starije maloletnike štiti od određenog oglašavanja. Njihove mentalne sposobnosti su takve da razluče šta je dobro, šta ne, šta je loše, šta je dobro.
U tom smislu smo mi vrlo precizno definisali koga zapravo štitimo ovim amandmanom, jer vrlo je važno da budemo precizni u stvaranju jedne zdrave atmosfere za odrastanje naše dece. Zato smo podneli amandman na član 21, gde definišemo zapravo koga štitimo – decu i maloletnike, da se ne odnosi na sve maloletnike, a da se posebno odnosi na decu. Podneli smo i 15 drugih amandmana koji su posledica amandmana na član 21. Usvojili ste sve, tako da je, već sam rekao, ovo drugi suštinski amandman. Onaj prvi koji se tiče političkog i državnog oglašavanja ste takođe usvojili, tako da se stiče uslov da mi podržimo ovaj zakon. Hvala.

Poštovani ministre, mi smo kao što sam rekao, podneli 23 amandmana ili tri grupe amandmana. Petnaest amandmana na temu o kojoj sam malopre govorio o zaštiti dece, maloletnika od neprekidnog oglašavanje, to ste prihvatili. Druga grupa amandmana  tiče se boljih definisanja, odnosno širenje sfere oglašavanja na političko oglašavanje i državno oglašavanje i to ste prihvatili. I treći suštinski amandman jeste upravo ovaj amandman koji niste prihvatili, a rekao bih da ovim amandmanom sužavamo prostor za korupciju.
Naime, vi ste članom 31. definisali televizijsko oglašavanje i televizijsku prodaju, dakle ono što smo mi dodali ovim amandmanom je da se cenovnici reklamiranja u elektronskim medijima objavljuju i dostupni su javnosti putem zvaničnih internet stranica medija.
Rekao bih vrlo važan amandman, jer prihvatanjem onog amandmana na širenje sfere na političko i državno oglašavanje, dakle sada sfera dešavanja izuzetno velika i vrlo je važno u smislu transparentnosti ili pune transparentnosti i sužavanja tog prostora korupcije, objaviti pod kojim uslovima neko zakupljuje prostor na televiziji, na određenim kanalima, na nacionalnim frekvencijama i tako posle stavimo sve na uvid javnosti.
Ukoliko je potrebno ovaj član uskladiti sa nekim drugim zakonom, mi smo spremni na tehničku redakciju, jer ste vi odgovorili prosto da niste prihvatili iz razloga što nije predmet zakona, tačno, evo sada može da bude, pa vas ja pozivam da još jednom razmotrite da ovaj zakon i televizijsko oglašavanje učinimo potpuno transparentnim tako što će svi objaviti svoje cenovnike da znamo pod kojim uslovima kada neko dogovora oglašavanje i TV prodaju pod kojim uslovima to radi. Tako da ne bi trebalo tako lako odbaciti ovaj amandman, i evo imate mogućnost da još jednom razmislite i prihvatite ovaj amandman. Hvala vam.

Poštovani ministre, uz puno razumevanje vaše pozicije i tu potrebu da široko gledate na ovu oblast, mislim da ipak treba da usvojite amandman kolege Bradića.
Dakle, ja sam podneo nekoliko amandmana koji se tiču oglašavanja alkoholnih pića. Oni su posledica onog amandmana zaštite dece i maloletnika. Dakle, moji amandmani su fokusirani na to, ali ću podržati amandman kolege Bradića i zašto mislim da treba usvojiti ovaj amandman?
Zapravo, nismo čuli ili ste recimo kao ministarstvo mogli da ponudite analizu uticaja oglašavanja alkoholnih pića, recimo na javno zdravlje.
Uz takvu analizu nekih relevantnih tela, ne bi bilo komentara na uticaj lobi grupa na to da je neko ili bilo ko, ne samo lobi grupe, uticao na izradu ovog zakona, već bi vrlo jasan stav imali i preneli nama a mi to prihvatili, da to ne utiče na, recimo, pogoršanje javnog zdravlja i onda prihvatili ovakav član ili utiče pa ne bi ste ni predložili.
Isto tako, mogli ste, možete i dalje kao ministarstvo da uradite analizu ili ponudite nekome od relevantnih tela da uradi analizu zabrane oglašavanja duvanskih proizvoda, pa da vidimo od trenutka kada je zabrana stupila na snagu do danas, kakvi su efekti i da li tu ima efekta, pa da onda idemo sa restriktivnijim članovima i promenama zakona ili ne.
Sa takvim argumentima, ja bih prihvatio ovakav član. Međutim, nemamo takve argumente, nemamo takve analize kako oglašavanje alkoholnih pića utiče na javno zdravlje, naročito na zdravlje mladih osoba, da ne kažem dece i maloletnika, to je u birokratskom smislu širok pojam, ali na opšte javno zdravlje i zato ću podržati ovaj amandman.
Mislim da bi trebalo još jednom da razmislite i uz takvu analizu, možda kasnije ako uradite tu analizu, dođete i sa izmenama zakona, ukoliko sada ne usvojite, ovaj amandman je važno da stvaramo jedne zdrave okolnosti za, pre svega odrastanja naše dece, maloletnika, na kraju svih građana.
Zato je važno da usvojite ovaj amandman.

Poštovani ministre, moj amandman koji je usvojen je posledica onog amandmana 21, a o kojem sve vreme govorim. To je amandman koji ste usvojili, a tiče se zaštite dece i maloletnika od neprikladnog oglašavanja.
Neću se do kraja sednice javljati po onim amandmanima koji jesu posledica ovog amandman, ima ih još pet, ja mislim, ali je važno i zaključiću da smo zajedno došli do toga da učinimo jedan prostor bezbednijim za odrastanje dece i maloletnika.
Usvajanjem svih ovih amandmana na ovu temu, 15, učinili smo bezbedniji prostor za odrastanje dece, naročito kada govorimo o oglašavanju alkoholnih pića, igara na sreću, da ne kažem kocke, reklamiranju zapaljivih proizvoda, lekova, sredstava za mršavljenje, naročito u onim emisijama koje su sa dečijim sadržajem.
Dakle, uradili smo jednu dobru stvar, jedan prostor učinili bezbednijim za našu decu i stvaranje jednog, rekao bih, zdravijeg ambijenta za odrastanje svih onih koje možemo da stavimo u grupu dece ili maloletnika. Hvala vam.