Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 40. amandman je podneo Zaštitnik građana.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu prihvatili su amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 40. amandman je podneo narodni poslanik Vladan Batić.
Predstavnik predlagača i Odbor za pravosuđe i upravu prihvatili su amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 44. amandman je podnela narodni poslanik Aleksandra Janković.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Da, narodna poslanica Aleksandra Janković.
ALEKSANDRA JANKOVIĆ: Članom 44, gde je određena nadležnost Poverenika, između ostalog se kaže: "daje mišljenje u vezi sa uspostavljanjem novih zbirki podataka, odnosno u slučaju uvođenja nove informacione tehnologije u obradi podataka", pa u tački 8) "daje mišljenje u slučaju kada postoji sumnja da se neki skup podataka smatra zbirkom podataka u smislu ovog zakona".
Samo ove dve tačke, a i ceo član 44, dovoljno su ilustrativne da ukažu na potrebu za bližim određivanjem kriterijuma tj. na osnovu čega će Poverenik dati takvo mišljenje. Ako način na koji Poverenik ostvaruje svoju nadležnost ne bude bliže određen, rizik od proizvoljnosti postaje veći nego, recimo, u slučaju institucionalizovanja, što mislim da je osnovi nedostatak ovog zakona, tzv. saveta stručnjaka, koji bi ujedno prestavljao i neku vrstu ograničenja ili korektiva eventualnom ostvarivanju nekih drugih interesa osim zakonskih.
Već u načelnoj raspravi sam rekla da, bez obzira na proklamovanu samostalnost Poverenika, kao državnog organa koga bira Narodna skupština, politička realnost u Srbiji nas uči da nikako nije iscrpljena potreba za dodatnim mehanizmima kontrole javnosti nad radom Poverenika.
U to ime sam podnela amandman na član 44. gde se posle tačke 16) dodaje tačka 17) koja glasi: "Poverenik je obavezan da jednom godišnje podnosi izveštaj Narodnoj skupštini Republike Srbije".
U članu 44. stav 1. posle tačke 17) dodaje se tačka 18) koja glasi: "Poverenik je obavezan da najmanje dva puta godišnje izdaje informator o svom radu koji će biti dostupan javnosti u meri u kojoj tako objavljeni podaci ne ugrožavaju zakonom zaštićeni interes".
U članu 44. stav 1. posle tačke 18) dodaje se tačka 19) koja glasi: "Poverenik je obavezan da, bez odlaganja, na srpskom jeziku i na jezicima koji su u skladu sa zakonom određeni kao jezici u službenoj upotrebi, izdaje i ažurira priručnik sa praktičnim uputstvima za delotvorno ostvarivanje prava uređenih ovim zakonom".
Ovim bi se ipak preciznije odredio delokrug obaveznih aktivnosti Poverenika u zakonu o zaštiti podataka o ličnosti.
Poverenik jeste obavezan da jednom godišnje podnosi izveštaj Narodnoj skupštini, što je regulisano preuzimanjem odredaba Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, ali s obzirom na kvalitativnu razliku između ovih podataka i podataka o ličnosti, neophodno je delimično preuzimanje ove regulative i eksplicitno zakonsko definisanje obaveze Poverenika da Narodnoj skupštini podnese izveštaj u vezi sa zakonom o zaštiti podataka o ličnosti.
Preuzimanjem odredaba Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja (članovi 39. i 40) predviđena je i obaveza Poverenika na objavljivanje i izdavanje informatora. No, s obzirom na ogroman broj potencijalno zainteresovanih lica čiji se podaci ubacuju u centralni registar zbirki podataka, neophodno je precizno definisanje obaveze izdavanja informatora i u samom zakonu o zaštiti podataka o ličnosti.
U cilju što preciznijeg definisanja zakonskih obaveza Poverenika neophodno je da u delokrug njegovih aktivnosti uđe i obaveza objavljivanja adekvatnog priručnika, po ugledu na član 37. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. Verujem da se na ovaj način omogućava veći stepen pravne sigurnosti i da se Poverenik više izlaže kontroli javnosti.