Zahvaljujem.
Malo je neobično, pošto niste vi učinili povredu Poslovnika, kao predsednica Narodne skupštine i predsedavajuća, ali jeste prethodnih povredio član 27. koji ga obavezuje da se stara o redu na sednici Narodne skupštine. Taj red je prekršen tokom postupanja predsedavajućeg u izlaganju narodne poslanice Branke Karavidić, narodne poslanice Vesne Marjanović i narodne poslanice Nataše Vučković. U sva tri slučaja, bez uporišta u Poslovniku, isključivanje mikrofona i oduzimanje reči praktično, bez mogućnosti da narodne poslanice koje su obrazlagale amandmane to zaista urade ili narodna poslanica koja se pozivala na povredu Poslovnika, da zaista obrazloži koja je povreda Poslovnika.
Smatram da, prvo imam razumevanja zbog toga što je ovaj radni dan neobičan, ali smatram potpuno nepotrebnim da se kršenjem člana 27. Poslovnika Narodne skupštine unosi nepotrebna nervoza i ton provokacija u rad na izmenama i dopunama Zakona o kulturi, koji je trajao na Odboru za kulturu, nekoliko sati, osam sati, i koji je završivši se okupio poslanike da budu spremni da nastave raspravu o amandmanima u plenumu.
Dakle, ni jednog jedinog razloga, osim namere da se krši član 27. ne vidim u ovom ponašanju. To što će poslanici govoriti o svojim amandmanima uradili su i na Odboru i zaista ulože je veliki napor svih poslaničkih grupa da uradimo najbolje što možemo o nama svima važnom zakonu.

Zahvaljujem.
Ova ilustracija dijaloga oko amandmana koji su moje kolege podnele, je generalno ilustracija našeg razgovora sa predstavnicima Vlade.
Imam potpuno razumevanje da poslanici opozicije mogu da nerviraju ovlašćene predstavnike, ali onda postoje mehanizmi da ih se odnervira, tako što im date odgovor, što se nama nije dogodilo. Osim, simpatičnog odgovora da neće da odgovara on stoji kod obrazloženja. Baš zbog obrazloženja.
Dakle, amandman koji smo podneli tiče se vrlo male jezičke izmene koja u suštini ide na ruku Ministarstvu, jer smo hteli da podnesemo razne vrste amandmana smatrajući da je Zakon u celini suviše loš da bi se stvarno moglo popravljati amandmanima. Ali, znajući da postoji strategija da se usvoji, da onda bar učinimo išta dobro za one na koje će se ovaj zakon primenjivati.
Stav koji smo promenili, koji u originalu je kraći i odnosi se samo na osnivanje ustanova zaštite na teritoriji jedinica lokalne samouprave, proširujemo sa rečima – da Vlada može izuzetno od stava 1. ovog člana, osnovati ustanovu zaštite za teritoriju više jedinica lokalne samouprave, a autonomna pokrajina može izuzetno osnovati ustanove zaštite za teritoriju više jedinica lokalne samouprave na teritoriji AP, što je minimalno i preciznije proširenje zakona odredbe koja stoji.
Obrazloženje koje su nam predstavnici Vlade dali kaže: „Amandman se ne prihvata iz razloga što je u suprotnosti sa našom obavezom usklađivanja sa Konvencijom o zaštiti arhitektonskog nasleđa Evrope“. Što nije tačno.
Znate ima nas poslanika koji sve čitamo, sve što nam dođe u ruku smatramo svojom obavezom da se čita. Sa žaljenjem konstatujemo da ima ministara i da ima poslanika i da ima predsednika Vlada koji ne čitaju zakone koje nama šalju. Mi čitamo i konvencije, takvi smo.
Dakle, moj predlog da bude na više jedinica lokalne samouprave, nema apsolutno nikakve veze sa Konvencijom o zaštiti arhitektonskog nasleđa Evrope iz Grenade, niti sa Konvencijom o zaštiti o arheološkog nasleđa sa Malte, ili sa smernicama za razvoj zakonodavstva i upravnih sistema u oblasti kulturnog nasleđa Saveta Evrope, jer, kaže da svi pomenuti dokumenti kojima je potrebno uspostaviti specijalizovane službe zaštite na centralnom nivou sa osnovnim ciljem da se čuvanje kulturnih dobara mora zasnivati na jedinstvenim kriterijumima.
Ako predložim da se osnuje odlukom Vlade za više jedinica lokalne samouprave, gde ja spominjem kriterijume? Gde ja govorim o kriterijumima? Ako kažem da AP može za više jedinica, gde spominjem Konvenciju o arhitektonskom ili arheološkom nasleđu? Gde govorim o Konvenciji o zaštiti u oblasti kulture Saveta Evrope?
Sasvim je jednostavno kazati - ja sam ministar, ja želim da ovaj zakon tako prođe. Ali je neproduktivno, jer…
(Ivan Tasovac, s mesta: Ne čujem…)
Kažite ministre?
(Ivan Tasovac, s mesta: Ne čujem…)
Ne čujete me? Ja ću onda morati sve ispočetka.

  Ne mogu, sada me je zbunio, sada moram sve iz početka, a on je kriv, pa onda moram dobiti novo vreme.

  Dakle, može ministar da kaže – ima ovaj zakon da prođe kako ja kažem, i to može da se desi, ali neproduktivno, jer se neće dogoditi. Ali, ne može ministar ni jednom poslaniku da pošalje predstavnika Vlade, koji kaže – nemam odgovor, stojim kod obrazloženja; a da ovo bude obrazloženje.
Znate, da ne volim ovu kuću u kojoj radim toliko koliko radim, onda bi to bio ključni skandal pri donošenju ovog zakona, da pošaljete narodnim poslanicima obrazloženje koje nema nikakve veze sa amandmanom i da pošaljete narodnim poslanicima predstavnike Vlade koje citiram, kažu – nemam odgovor, držim se obrazloženja. To se ne radi, ministre. To se prosto ne radi.
Ja mogu da imam razumevanja da vi nećete u više jedinica lokalne samouprave. Ja mogu da imam i razumevanja da smo strasno branili da sve odredbe u zakonu i Nacionalni prosvetni savet i ovaj koji se tiče da jedinice lokalne samouprave da ima ili nema, pa smo se predomislili, to su sve skupštine. To apsolutno nije stvar oko koje možemo da jedni drugima zameramo.
Šta se dešava danas vama, desilo se nekom drugom koga sam podržavala i uzgred rečeno ja sam i vas podržavala, nemam ništa protiv vas, a desiće se nekom drugom u budućnosti, ali da mi pošaljete obrazloženje koje nema nikakve veze sa amandmanom i da mi pošaljete ovlašćenog predstavnika Vlade koji daje odgovor – nemam odgovor, stojim kod obrazloženja; to ne može, ne zbog mene koja prisustvujem tom Odboru, to ne može zbog vas ministre. To ne može zbog institucije koju vi predstavljate ovde i zbog institucije koja ovde raspravlja o predlozima amandmana na zakon.
Ne postoji ni jedan razlog da se ovaj amandman ne prihvati, koji bi bio sadržan u bilo kakvom obrazloženju. Vaša volja da prateći ideju kako treba da izgleda Zakon o kulturi, da kažete – ovaj amandman se ne prihvata; bilo bi čak poštenije da kažete – želimo naše rešenje jer želimo naše rešenje od teksta koji ste uputili meni i kolegama.
Zakon o kulturi u celini, pa tako i sa ovim, možda samo slikovitom ilustracijom amandmana, pokazao je meni, nažalost, jednu drugu stvar. Nemamo mi ovde interese za dijalog o kulturnom razvoju društva i to je na moje lično razočarenje u komunikaciji i obrazloženjima koje sam čula i od vas i od predsednika Vlade kada je pročitao zakon pa nam ga poslao, a nas narodne poslanike, manje više, očekujem da ćemo mi taj dijalog ipak uspostaviti.
Ako išta imamo kao zadatak, onda je to razvoj kulture u Srbiji. Za to ne može ovakvo obrazloženje i ne može takva komunikacija. Može, očigledno, ali je šteta zajednička. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Kada govorim o čitanju, daleko bilo da je uvreda. Možda je dijagnoza, jer se radi o očiglednom. Dakle, ako ste pročitali zakon i vi predsednik Vlade, pa došli u utorak, pa kazali - super je da ukinemo penzije, onda ste opet pročitali zakon, pa ste rekli - nikako ne treba ukidati penzije. To je vaše pravo, taj deo se mi ne razumemo i dobro je što ste promenili takvu odluku, ali niko nema pravo da mi u obrazloženju za amandman kojim ja tražim očuvanjem mera i kriterijuma, samo mogućnost da se radi u više jedinica lokalne samouprave, podmeće, ovo je na ivici pristojnosti, ali jeste više površnost nego podmetanje, čak mislim nema tu nikakve zle namere, dakle, da ja čitam nešto na čega se moj amandman ne odnosi. E, to ne može.
To da vi u toku obrazloženja zakona strasno onoliko koliko god ko hoće da vas podržava, podržavate i da posle 24 sata kažete – e, ne, to ipak nije dobro. To je normalna stvar u skupštinama. To se dešava su svim skupštinama.
Ono što se ne dešava u našoj Skupštini je da imamo dijalog o tome zašto jedna odluka i zašto druga odluka, a ono što se ne dešava u drugim skupštinama je, da na amandman koji je potpuno jedan benigan amandman, predsednik Vlade misli da ima pravo da površnošću da bilo kakvo obrazloženje. Ta šteta je zajednička. Fama volat scripta manent. Sve ovo ostaje. Ne kažem ja da će se neko posebno time baviti, ali nas radi, sebi samih radi, mislim da je ovo površnost koje bi trebali dobrovoljno da se odreknemo. Hvala vam.

Samo kratak komentar ministru, pošto se očigledno nismo razumeli.
Kada govorim – neće se time niko baviti, govorim o dokumentaciji, o zapisanom i rečenom u Narodnoj skupštini i u aktima Narodne skupštine, ne o Zakonu o kulturi, naprotiv, ali je ovo jedna vrlo ozbiljna stvar koja očigledno malo kome još izgleda ozbiljno osim nas par. No, uvećavaće se broj, tako je uvek bilo.

Zahvaljujem.
Moj glas za Predlog zakona o otklanjanju posledica oduzimanja imovine žrtvama holokausta koji nemaju živih naslednika iz, ja mislim, svakome, bez moralnog deficita jasnih razloga, to je prosto moralni imperativ da se usvoji kao zakon i da se time u okviru zakonodavstva Srbije pošalje jasna poruka o tome da se pridržavamo svojih anti fašističkih vrednosti i potpisanih međunarodnih dokumenata.
Moja intervencija na zakon, odnosi se na član 3. Član 3. kao rubrum, kao naslov ima nadnaslov, ima reči pojam holokausta. Moj amandman je da se to menja u posledice holokausta. Pogotovo što član glasi – za potrebe ovog zakona, holokaust predstavlja vreme od 6. aprila, itd.
Holokaust, pojam holokausta se zna, neću da kažem u međunarodnom pravu, ali se zna da se odnosi na ubijanje miliona Jevreja i pripadnika mnogih drugih zajednica, odlukama nacističkih vlasti Nemačke i da je Ninberškim zakonima, kojima je 1936. godine oduzeta građanska i sva druga prava Jevrejima, zakona posle kojih je došlo do Kristalne noći, koju obeležavamo novembra, kada je rulja razbila izloge jevrejskih radnji, dućana, izvlačila ih na ulice i tukla.
Dakle, nacistička Nemačka je na zakonit način, ali zakonima sa moralnim deficitom, izvela industriju smrti. Budžet Nemačke je odlučivao o tome da se grade koncentracioni logori, to je bilo za njih zakonito i to nikada ne treba da izgubimo iz vida, kad god donosimo zakone. Nije dovoljno da imate većinu za zakon. Važno je da ti zakoni budu doneti tako da nemaju moralni deficit u sebi, kao što su to bili Ninberški zakoni.
Otud moj predlog da u minimalnom redu reči promenimo ovaj član 3, kao i kraj člana 3. koji se odnosi na propise i akte nacističkog režima u propise i akta okupatora.
Ništa ne menja na smislu, niti ja mislim da je predlagač zakona imao išta različito od mog stava kada je u pitanju želja da se utvrdi odakle je holokaust u okupiranoj Srbiji. Zato je važno govoriti o posledicama holokausta, jer to niti je autentično zakonodavstvo Srbije u bilo kom obliku, kraljevini, u bilo kom obliku, niti je nešto za čega bi, ja se nadam, ikada bilo većine u bilo kojoj skupštini, bilo kakve Srbije.
Moje kratko drugo pitanje ministru, u stvari ne ministru, ali se odnosi na odluku da na ovoj sednici odlučujemo o razrešenju tužioca Vladimira Vukčevića i ostaje mi nejasno zašto o tome odlučujemo?
Menjali smo zakon da on može da ostane u mandatu, bez obzira na godine starosti. Sada imamo zahtev da bude razrešen sa 31.12. a da novog tužioca nismo izabrali. Jasno je i meni i vama da tužilac Vladimir Vukčević ne može da izbegne silu zakona ako je u pitanju starost, ali meni nije jasno, možda je njemu jasno, ili vama, ne znam, zbog čega onda idemo na razrešenje i prekid mandata kada nismo izabrali novog tužioca?
Iz medija imamo vest da će se ponovo otvarati konkurs za Tužioca za ratne zločine, jer Skupština voljom poslanika nije izabrala tužioca, pa tim pre ne vidim razloga da se tužilac Vladimir Vukčević razrešava, odnosno smenjuje sa mandata.
Sa nadom da će amandman koji sam podnela na član 3. Zakona o otklanjanju posledica Holokausta biti prihvaćen, napominjem da ovo nije amandman kojim se zakon menja tako da se uslovljava predlagaču da ga prihvati ili ne, ali mislim da jeste amandman kojim je važno da promenimo reči i da ne govorimo o pojmu Holokausta u zakonu koji se ne bavi pojmom Holokausta, nego se bavi posledicama Holokausta.
Uz iskreno žaljenje što su poslanici Rajhstaga onomad, 1936. godine bez glasa protiv, moći većine nepodeljenog obožavanja Adolfa Hitlera, doneli najtragičnije moguće zakone sa moralnim deficitom, nadam se da će naša poruka, o donošenju ovog zakona takođe biti poruka da nikada više neće biti uz ćutanje bilo gde u Evropi, u svetu, takve skupštine, takvog Rajhstaga, takve zemlje, u kojoj će moći biti donošeni takvi zakoni. Hvala.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo, tri su razloga zašto glasam za ovaj Predlog zakona koji je Vlada uputila Skupštini i danas je u raspravi.
Prvi razlog tiče se našeg stava u društvu o osobama sa invaliditetom. Mi živimo u društvu čiji je jezik bogat pogrdnim izrazima o osobama sa invaliditetom, sa oštećenjima bilo koje vrste. Živimo u društvu gde se sve do nedavno podrazumevalo da su te osobe nevidljive, nepoželjne - nemoj njega, nemoj nju. Živimo u društvu u kojem je narativ imao još ružnije izraze nego što ih ponekad, nažalost, upotrebljavamo ne shvatajući koliko time vređamo osobe sa invaliditetom.
Ministar je dobro obrazložio zakon. On bi morao da uradi dve važne stvari. Prvo, da pomogne neposredno osobama sa invaliditetom u njihovom svakodnevnom životu, što je suština, što je najvažnije. Drugo, da onima koji žmure na to kolika je količina diskriminacije u našem društvu prema osobama sa invaliditetom pomogne da otvore bar jedno oko i da vide da smo svi mi ljudska bića, sa vrlo sličnim potrebama i sa potpuno istim pravima pred zakonom. To je prvi razlog zašto ide moj glas za ovaj zakon.
Drugi razlog je nada da će donošenje ovog zakona, naša rasprava o poboljšanju uslova pod kojim mi, ljudi koji nemamo invalidititet i ne znamo s kakvom lakoćom obavljamo u toku dana nešto, dakle, drugi je razlog nada da ćemo videti koje sve još društvene grupe smo skloni da ne vidimo, koje sve još društvene grupe smo skloni da smatramo nepoželjnim u društvu. Društvena grupa vrlo starih ljudi ili društvena grupa dece za koje žmurimo da su vrlo često žrtva nasilja. Društvene grupe koje su zanemarene, to su starije žene koje žive same, koje društvo često ne vidi.
Za svaki propis koji Vlada podnese, bez obzira da li ja Vladu podržavam ili sam opozicija, koji će menjati i stavljati svetlo na te društvene grupe, na starice koje žive same, na stare ljude koji žive bez komunikacije, dakle, ne govorim o ekonomskom položaju, ne govorim o novcu, nije nama novac problem da vidimo te ljude i da ih prihvatimo kao poželjne u naše lokalne zajednice, za svaki takav zakon ću glasati, jer će on biti malo korak napred ka ispravljanju raznih nepravdi kojima smo kao društvo bili skloni kada su u pitanju osobe sa invaliditetom.
Treći razlog je da pokažemo da zaista nešto i radimo kada su u pitanju promene na evropskom putu Srbije, da smo sposobni, koliko god to bilo teško, da primenimo zakone koji se podrazumevaju da su zakoni iz oblasti ljudskih prava, iz poglavlja 23 i 24 ili opštih političkih kriterijuma evropskih integracija, a za koje glasamo, o kojima čitamo obrazloženja, ponekad nažalost bez razumevanja koliko to treba da promeni kvalitet života nekoga, žene ili muškarca sa invaliditetom ili bez, sa trajnim ili privremenim oštećenjem, u starosnoj grupi koja podrazumeva da imaju manju društvenu pažnju nego što bi to trebalo da bude.
Sa nadom da će biti izveštaja za tri meseca od usvajanja zakona o svedočenjima koliko je dobra primena, ponavljam, to su tri razloga zašto svoj glas dajem za Predlog zakona. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Zahvalna predsedniku Vlade na odluci da traži razrešenje ministra i čak ne ni iznenađena atmosferom današnje sednice, jer su i Vlada, odnosno predsednik i većina nešto pobrkali. Nismo mi ovde protivnici. Nemate vi ovde protivnika, niko, ni od predsednika Vlade, ni članova Vlade, a ni ministar o čijem će razrešenju biti glasano. I to je jedna vrlo fina ilustracija za predlog koji je predsednik Vlade s nama podelio i s kojim se takođe slažemo, da gradimo pristojnu, učtivu i moralnu Srbiju. U takvoj Srbiji se do poslednjeg slova poštuje vladavina prava.
Sa unapred rizikom i sa zahtevom da izvini predsednik Vlade, prva stvar koju treba da u ime te zajedničke izgradnje i pristojne, moralne i učtive Srbije je da ne komunicira s nama kroz dihotomije. Onaj ko zna da ima vrednosti i da ima rezultat ne mora da ga poredi da bi njegovo belo ispalo belje nego što jeste. To je dobro za sve. Skroz je dobro za sve da takav način komunikacije uvedemo u rasprave o temama koje se tiču izgradnje vladavine prava u Srbiji, jer se o tome u stvari radi. No, svakome, naravno, na izbor.
Činjenica da je ministar Gašić nesmotreno, ja ne sumnjam i iskreno, i time je moj doživljaj nešto što retko opisujem kao doživljaj i utisak u raspravama u Skupštini, i verujem iskreno mislio da je duhovito da upotrebi sadržaj rečenice koja nigde nije duhovita, nakon izvesnog vremena i izvinjenje i to je povod za razrešenje.- rasprava danas je javno rečeno da će neki poslanici glasati nerado, hoće, ali nerado. Tako se ne gradi moralna i pristojna Srbija. Ili imaš svest o tome za šta glasaš, kao što je ministar Gašić imao svest o tome zašto mora da se izvini, ili ne učestvuješ i ne razumeš sopstvenog predsednika Vlade kada govori o učtivosti, o moralnosti i o pristojnosti.
To su naši zajednički problemi. To nije pitanje političkih stranaka. Pošto sam ja duboko uverena da ministar ima nesmotrenog rešenja o vladavini prava i u drugim sektorima, ovo je prilika da mi se odgovori na pitanje koje postavljam kao narodna poslanica, koje postavljam u Anketnom odboru, gde Skupština ima potpuno legitimno pravo da ne razgovara – ko je ministru Gašiću i sa kakvim sadržajem dao informaciju na osnovu koje je on zaključio da je neophodno da izda usmenu naredbu o misiji helikoptera? To je važno pitanje i još važniji je odgovor.
Odgovora na to pitanje nema ni u jednom izveštaju. Rečeno mi je da je to tema istrage koju vodi. Ako jeste, dovoljno je da mi kažete, odnosno predsednik Vlade, pošto vi ne možete da mi se obratite, da se time bavi istraga, a pošto predsednika Vlade, kao i svakog člana Vlade, obavezuje etički kodeks koji ne sme da komentariše istrage, ni bilo šta vezano za istrage, ja ću onda razumeti. Među nama, izrečeno ili ne izrečeno, ostaje da javnosti Srbije nedostaje odgovor na pitanje – ko vas je snabdeo informacijom, ko vam je obrazložio informaciju, a nakon čega je usledila vaša usmena naredba u subordinaciji da bude spasilačke misije helikopter, jer je to značajno za rešavanje tragedije o kojoj zajedno imamo teške uspomene i saučešće sa porodicama.
Za kraj, karakter je čovek sudbina i ako hoćemo da menjamo društvo u kojem svojim karakterom delujemo, moramo razumeti da ne možemo biti na poziciji vlasti i komunicirati kao da smo opozicija. To jeste još malo problem za koji se nadam da će biti otklonjen i da ćemo razumeti šta je javna odgovornost, a šta je odgovornost opozicije u Srbiji. Hvala.

Zahvaljujem, koristim vreme poslaničke grupe.

Dobro bi bilo da činjenica da od 200 i nešto članova u 60 članova ima slovnih i tehničkih grešaka bude nauk svima nama i greška koju nećemo ponavljati. Znate, jedan zarez u članu može da proizvede ogromne posledice po živote ljudi ako je na pogrešnom mestu, da ne citiram kako to može da izgleda.

Ponavljam, kao što je i rekao ovlašćeni predstavnik DS, gospodin Šutanovac, dobro je da smo ušli u fazu da prihvatamo amandmane. Ne bi bilo dobro da još jedanput imamo bilo kada zakon koji je tako tehnički loše pripremljen, ili nam treba lektor ili nam treba više vremena za samu raspravu o zakonu, ili nam treba, što je po meni očigledno, više dijaloga u fazi u kojoj je nacrt za sve koji nisu narodni poslanici, a više vremena za sve nas koji jesmo poslanici, da bi se detaljno, pre nego što zakon dođe u plenum, razmotrilo šta je to što je tehnička greška, šta je to što je suštinski nešto oko čega ne možemo da se složimo. Tako da ako išta ima dobro od ovog zakona, to je da ne ponovimo takav način rasprave o zakonu. Hvala vam.

Zahvaljujem.

Neposredno pre nego što ste kao predsedavajući dali reč poslaniku Petriću, pročitali ste kao jedan amandman amandmane na nekoliko članova zakona i time prekršili član 27. koji vas obavezuje da u skladu sa Poslovnikom vodite sednicu.

Amandmani se moraju raspravljati po redosledu koji je propisan Poslovnikom, koji amandman ide prvi u raspravu, koji drugi, koji treći, u odnosu na prirodu amandmana od onih koji predlažu da se član briše, preko onih koji menjaju članove ili dodaju stavove u članu zakona.

Kako god bilo, amandmani u raspravi u pojedinostima moraju biti raspravljani po redu. Ja nisam uspela da razumem zašto vas zabavlja da pročitate, kao jedan amandman zbog podnosioca, amandmane na nekoliko članova u raspravi, ali vas Poslovnik sprečava da to radite, tako da vas molim da u buduće imamo raspravu u pojedinostima, po amandmanima kako to Poslovnik obavezuje i nas i vas.

Hvala vam, ne želim da se izjasnite, pretpostavljam da je nenamerna greška.

Zahvaljujem. Koristim vreme poslaničke grupe Demokratske stranke.

Za podršku amandmanu kojim se menja tačka koja glasi u osnovnom Predlogu zakona, radi na rešavanju statusnih pitanja građana i izdavanju javnih isprava iz svog delokruga, osim vozačke i saobraćajne dozvole.

Vozačke i saobraćajne dozvole će biti date lokalnim samoupravama. Da li ove godine ili sledeće godine sa istim ministrom ili drugim, to je pitanje samo vremenskog toka, ali je to prosto i deo evropskih promena kada su u pitanju dokumenta i mnogo prirodnije za vozačku i saobraćajnu dozvolu, da to radi lokalna samouprava i bliže je građanima.

Mi smo svesni potpuno da svaka promena te vrste prvo naiđe na nerazumevanje. Mogu da vam ilustrujem kako je to izgledalo kada smo odlučivali da ne treba vojska da bude na granici. Bilo zaprepašćenje, kako vojska da ne bude na granici? Tako što vojska ne treba da bude na granici, treba da radi policija.

Ovo je mnogo manji šok za mnoge od nas koji nedovoljno znaju o tome kako se to radi u Evropi, ali je dobro prvo po Ministarstvo unutrašnjih poslova, dobro je za pripadnike Ministarstva unutrašnjih poslova, dobro je za građane i dobro je da lokalnoj samoupravi damo ono što ona stvarno može da uradi, a to je da izdaje vozačke i saobraćajne dozvole. Na sledećoj raspravi o izmenama i dopunama sama će Vlada, bilo koja, to predložiti, jer je to neminovno da se dogodi.

Naš predlog je samo, gospodina Šutanovca, da uštedimo vreme i da o tome odlučimo odmah. Hvala vam.

Zahvaljujem.

Najbolji način da ih pripremite je da usvojite ovakav amandman.

Najbolji način da stvarno dokažete pred građanima u opštinama i gradovima da ste spremni da kažete – evo i ja radim poslove za koje me niko nije pripremimo, ajmo lokalne samouprave, uradimo ono što po prirodi stvari treba da radite.

Za ilustraciju koliko to teško ide i koliko, nije dobro po ministra da odlaže, ja ću vas podsetiti čuvene odluke o tome da se izdavanje matičnog lista iz knjige rođenih, moralo obnavljati svakih šest meseci.

To nigde nije pisalo, ali se tako rešilo i maltretirano je strašno mnogo ljudi dotle da smo doneli zakon da kad si rođen, mislim rođen si, ne mora da se proverava svakih šest meseci.

To je zajednički posao. Ovo nije tema vlasti i opozicije. Ovo je zaista naš napor da vas podržimo u tome da ovakav amandman prihvatite i da napravite neverovatno dobar efekat na sve one lokalne samouprave koje možda vam kažu – nemojte, nismo pripremljeni. Nikad neće biti pripremljeni, to je prirodna promena, niko nije dovoljno pripremljen na promene i zato je uvek potreban prijateljski pritisak blag da se promene zaista i dogode, a ljudi će to znati da cene, verujte mi.

Udaljavanje nasilnika, muškog ili ženskog pola, iz kuće u kojoj se vrši porodično nasilje mora biti….

Zahvaljujem.

Udaljavanje nasilnika muškog ili ženskog pola iz stana, kuće u kojoj se dešava porodično nasilje ne može da bude urađeno od strane nikog drugog osim policije. Meni je drago što nas ima dovoljno koji podnosimo slične amandmane, jer znam kako je u našem društvu teško prihvatana činjenica da postoji porodično nasilje.

Dakle, slično, kao što kada saobraćajna policija potpuno slučajno nađe lice, testira ga na iznos o alkoholu u krvi koji ima pravo da ga zadrži dok se ne otrezni, ništa još nije uradio, ali može da uradi, jer vozi u alkoholisanom stanju, kao što možete da imate meru zadržavanja lica. Meni je to objašnjeno teorijski i praktično kada smo tvrdile da jedan narodni poslanik uhapšen bez skidanja imuniteta, pa nam je objasnila da nije nego je samo zadržan.

Ovde se radi o prelomnoj tački ili hoćemo da policijskim postupanjem nakon prijave za nasilje u porodici onaj ko vrši nasilje žena ili muškarac bude udaljen iz tog prostora na 48 sati, na onoliko sati oko koga se dogovorimo ili ne. Nema tog krivičnog postupka koji to može da zameni, to mora da bude postupanje policije. Svaka vrsta argumentacije, mi smo dobili prijavu o porodičnom nasilju, ali ne znamo da li se desilo. Niste vi videli kako izgleda porodično nasilje. Ako kod ikoga postoji sumnja tome da li se desilo ili se nije desilo.

Još dugo ćemo mi da imamo problema sa zaista iskorenjivanjem porodičnog nasilja iz naših kuća zato što je društveno prihvatljivo da se mlatimo među sobom bili žene ili muškarci, da maltretiramo jedni druge bez obzira na uzrast decu ili starce. Baš zato je važno da u bilo kom amandmanu u bilo kakvom predlogu, u bilo kakvom dogovoru koji ima MUP-a sa bilo kim od nas da napravimo pravilo, da bude li bilo ko vršio porodično nasilje u kući u kojoj živi da će iz tog prostora biti udaljen policijskim postupanjem.

Ne postoji niko drugi ko to može da zameni, sve drugo su podignute tužbe, istrage, utvrđivanje i sve ostalo, važno je udaljiti nasilnika. Govoriti da ne smete da stupite u stan dok se vrši krivično delo i ako ovde imate prijavu da se pljačka menjačnica, pa ne smete da stupite u menjačnicu. Mi ne vidimo nasilje kao stvarno krivično delo u porodicama, a to je naš veliki problem. Još uvek kod nas postoji da je to privatna stvar nekoga, pa sada baš da li ćemo prekršiti neka prava. Nijedno nasilje nije privatno, nijedno.

Dok to ne budemo razumeli i rekli odlučno „ne“ i verbalnom nasilju, i sportskom nasilju, i fizičkom nasilju, i porodičnom nasilju, i pravnom nasilju i svakoj vrsti nasilja, dok ovde ne bude vrlo jasna poruka da mi nećemo da vidimo nasilje u našem društvu, onoliko dugo koliko će nam za to trebati vremena, toliko više nepotrebnih žrtava će biti.

Ja vas molim da na bilo koji način ministarstvo razume potrebu da policijskim postupanjem lice koje vrši nasilje bude udaljeno na najkraći mogući period iz stana u kome se porodično nasilje vrši.