Dodat je stav koji upozorava na rukovanje podacima o ličnosti. Ja vas molim, kad smo razumeli da ovo treba da se unese u član koji definiše ko rukuje podacima o ličnosti, da se onda podsetimo nepotrebnosti, besmislenosti člana 38.
Radio televizija Srbije i RTV prikupljaju podatke od obveznika. Ne može ni jedan ni drugi ništa da ima sa brojilom. Možemo da imamo potpuno nepotreban problem o rukovanju podacima o ličnosti, zato što ste stavili član 38, a u članu 39. kažete da javni medijski servisi prikupljaju na pismeni zahtev od obveznika. Slučajno, greškom, bez ikakvo smisla je ostao podatak.
Nedozvoljivo je da RTS i RTV nakon usvajanja ovog zakona direktno komuniciraju sa elektrodistribucijama, nedozvoljivo. To više ne postoji kao treća strana. Ti podaci ne mogu biti u prometu, jer vas član 40. obavezuje. Sami sebe obavezujemo da tražimo na pismeni zahtev od obveznika. Onaj ko će biti obveznik takse će vam dostaviti „ED“. Ovo ne sme da ostane. Nepotrebno pravimo problem i mesto sumnje da će se rukovati podacima o ličnosti na nedozvoljen način. Treća strana prestaje da postoji.
Ovde ste mogli da napišete bilo šta onda, jer ne smete da uzimate podatke od elektrodistribucija i to jasno piše u članu 40. gde se kaže – obraćamo se pismenim zahtevom za podatke. Izbrišite taj član 38. i ostavimo van svake sumnje da će se rukovati podacima o ličnosti na zakonom propisan način.

Zahvaljujem.
Amandman je srećom prihvaćen zbog toga što je u originalnom tekstu stajalo – radi razmatranja se dostavlja Narodnoj skupštini.
Narodna skupština ne može da razmatra, Narodna skupština može samo da odlučuje o nečemu i srećom da smo se razumeli oko amandmana, ali ja vas povodom ovog amandmana koji je prihvaćen podsećam da isto tako Narodna skupština ne može da predlaže. Imaćemo problem sa procedurom unutar Narodne skupštine o amandmanu koji su podneli moje kolege za predlaganje članova programskom odboru.
Narodna skupština ima izbornu i zakonodavnu funkciju, osim što ima nadzornu funkciju nad Vladom i nad svima ostalima.
Dakle, mi ćemo morati unutar Narodne skupštine da pronađemo, ako uopšte možemo, proceduru da mi samo nešto predlažemo, jer osnov za to nije u Zakonu o Narodnoj skupštini, ni u Poslovniku Narodne skupštine, ni u Ustavu nemamo.
Kao što nemamo da nešto razmatramo, pošto nismo uneli u zakon raspravne sednice Skupštine, mi moramo sve ono o čemu raspravljamo da odlučimo na neki način, da donesemo zaključak, da glasamo o zakonu, da glasamo o amandmanu, da izaberemo lice u bilo koji sektor za koji je Skupština nadležna da se bavi izbornim funkcijama ili da se bavimo biranjem, odnosno izbornim funkcijama unutar same Narodne skupštine.
Dakle, molim vas da razmislite još jedanputa o amandmanu do sutra, do glasanja, kao što vas molim da razmislite još jednom sutra do glasanja o amandmanu kojim se briše član da je posedovanje električnog brojila obveznik.
Pravo da si obveznik takse može da proističe po ovom zakonu samo zato što imaš radio i TV prijemnik. Ne može zato što imaš brojilo.
Osim što način prometa podataka između „Elektroprivrede“ i RTS može da bude jako problematičan sa stanovišta Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, jer vam Elektroprivreda Srbije na zahtev daje te podatke i može da kaže na osnovu čega, zašto. Molim vas da razmislite do sutra.

Zahvaljujem.
Amandman se odnosi na prelazne i završne odredbe na član koji glasi: „RTS i RTV su dužni da do 01. oktobra 2015. godine formiraju jedinstvenu evidenciju obveznika plaćanja takse i donesu odluku o sadržaju i formi jedinstvenog obrasca za naplatu takse i jedinstvenog obrasca za oslobađanje od takse“.
S obzirom da ja spadam u one koji navijaju za bolji kvalitet javnih servisa, koji smatraju da je u pitanju proces u kome svi mi učimo i svi mi menjamo svoja znanja, bez obzira da li radimo u javnom servisu ili radimo u Skupštini ili smo korisnici programa, ja navijam da to bude dobar program.
Kako su najavljivani ovi zakoni, moj amandman je glasio da se ovaj rok od 1. oktobra 2015. godine, zameni rečima „1. juna 2015. godine“, jer je to logično kada hoćete da jedan dobar proces, koji je obećan ovim zakonima, u najavi bude započet što ranije.
Međutim, nakon rasprave, ja nemam nikakav problem da kažem da sam pogrešno procenila i da je moj amandman trebao da glasi – do 31. decembra 2015. godine, da se produži, a ne da se skrati.
Pošto ja ne podnosim amandmane koji ni na koji način ne mogu da poprave tekst, ja povlačim ovaj amandman i time on prestaje da bude predmet raspre. O njemu se neće glasati.
Zamoliću vas, pošto je ovo poslednji put da se obraćam u raspravi u pojedinostima, da obratite pažnju i na stav 1. člana 59. koji se odnosi na obaveze Narodne skupštine i još jedanputa o ulozi Narodne skupštine, koja će da predlaže nekome nešto na osnovu javnog konkursa koje će da raspisuje i na osnovu akata koji treba da donese. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Koristim vreme ovlašćene predstavnice.
(Marko Đurišić, s mesta: Replika.)

I kada bi neko hteo, ne bi mogao.
Želim da dam podršku amandmanu koji su podneli kolege narodni poslanici Zoran Živković i Vladimir Pavićević, iz dva razloga. Prvi je što prepoznajem koncept koji je legitiman, legalan i Poslovnikom propisan.
Daću digresiju. Na moju žalost, jer sam bila jedina pri izradi Zakona o Narodnoj skupštini, koji sam potpisala, i u Radnoj grupi za Poslovnik Narodne skupštine, koja je imala predlog da se ovakvi amandmani i svi amandmani zaustave raspravom na odborima, svi danas koji s lakoćom zaborava o tome šta su govorili samo pre dve godine ili pre četiri godine, koji pokušavaju da pri podnošenju ovakvog amandmana diskvalifikuju čoveka, a ne sadržaj amandmana, prave jednu ozbiljnu grešku kada je u pitanju pravo našeg govora slobode u plenumu ili na odborima.
Jedan užasan nesporazum može da nastane ako je argument da amandman ne valja zbog toga koliko narodni poslanik ima iza sebe podrške u biračkom telu, kako se zove, čime se bavi, jer se to svodi na ad personam i ad hominem komunikaciju, koja može da bude dopustiva, ali nikakvog dobrog rezultata ne može da donese. To je onaj čuveni dijalog kada vi kažete da u amandmanu ili u predlogu zakona ne valja to i to, a sa druge strane iz bilo čijeg misaonog konteksta dobijete da ti je tata ružan ili da si ti već nešto uvredljivo. To je nedopustivo i ja zato zahvaljujem predsednici Narodne skupštine što nas je podsetila da narodni poslanici svoja prava i dužnosti imaju u mandatu narodnog poslanika, u Zakonu o Narodnoj skupštini i u pravu da dokle god u proceduri postoji mogućnost da se podnose amandmani kojima želi da se objasni, jer to je naš posao – objašnjavanje ljudima zašto ono što smatramo nedopustivim u nekom predlogu zakona mi kao narodni poslanici želimo da uklonimo ili zašto želimo da popravimo nešto ili zašto želimo da promenimo.
Svaka vrsta kvalifikacije sadržaja amandmana je dobrodošla, kao što ja pokušavam ovim svojim obraćanjem da objasnim zašto ću glasati za amandman kolega Zorana Živkovića i Vladimira Pavićevića, jer poštujem njihovo pravo da u okviru poslovničkih mogućnosti na ovakav način spreče donošenje Zakona o privatizaciji, koji smatraju nedopustivim, koji smatraju budućim izvorom korupcije, način na koji čitaju strateško partnerstvo, gledajući prikrivenu skrivenu pogodbu, a pogotovo što se slažem sa tim da je Zakon o privatizaciji donesen kao pomoćno sredstvo da bi se rešio jedan ozbiljan problem, protiv čega nemam ništa, ali imam protiv da se jedno priča, drugo piše u odredbama zakona, a treće radi, kada je u pitanju privatizacija.
Izbor poslanika na sadržaj amandmana je njegov slobodan izbor. Izbor drugog poslanika da ga zbog toga diskvalifikuje po bilo kom njegovom osnovu je nedopustiv. Zato još jednom zahvalnost predsednici Narodne skupštine što nas je sve zajedno na to podsetila. Hvala vam.

Koristim vreme ovlašćene predstavnice poslaničke grupe DS, ponovo za podršku amandmana koji su podneli narodni poslanici Zoran Živković i Vladimir Pavićević, iz očiglednog razloga.
Amandman koji se osporava na…

Komotno može, mi smo Novosađani, mi kada dobacujemo, mi to radimo kako valja, tako da Vučeta, komotno.
Dakle, želim da podržim ovaj amandman iz očiglednih razloga, jer je očigledno bio neposredan povod za dosta zanimljivu raspravu koja je neujednačena, kako slušamo o tome da li se osporava predlagač ili se osporava procedura, odnosno govori o zloupotrebi procedure za koju nema sankcije ili se pokušava predložiti da predlagač, odnosno, predlagači su krivi zašto su predložili amandman, kojim žele da se, zakon koji je pred nama ne usvoji. Osporava se i obrazloženje, a vidi se da je cilj predlagača i amandmana da zakon ne bude usvojen.
Ako vam je cilj da zakon ne bude usvojen, onda je sredstvo omogućeno procedurom Poslovnika Narodne skupštine da koristite podnošenjem amandmana.
Ono još zanimljivo što se čulo, s obzirom da je sadržaj ovog amandmana koji se briše, takav da se ponavlja, manje-više uz jedno izuzeće je obrazloženje da ovakvo rešenje podržavaju MMF, EU, i slično. Onda ne govorimo o istim zakonima.
Pošto Zakon o stečaju, izmene i dopune Zakona o stečaju i Zakon o privatizaciji i danas nedostajući Predlog izmena i dopuna Zakona o Agenciji za privatizaciju su zakoni koja je podržala Svetska banka i radila grupa stručna Svetska banke kao i Zakon o radu i to sa obećanjem, odnosno dogovorom da će sprovođenje tih zakona imati podršku Svetske banke o različitim sumama novca se radi, u jednom slučaju 250, u drugom slučaju 400 miliona dolara, ali to je istina o Zakonu o privatizaciji i Zakona o stečaju, Zakona o Agenciji za privatizaciju, pa onda i za Zakon o planiranju i izgradnji.
Ako je ideja da se ospori pravo narodnog poslanika da sadržajem „briše se“ spreči i da dopre do javnosti, zašto želi da spreči donošenje zakona ako ideja da se kao mantra ponavlja da je ovo posao Evropske komisije Brisela, a ne procesa kojem smo bili svedoci poslednjih šest meseci, plus šest meseci, plus dve godine, pošto su o zakoni o kojima je reč početi u saradnji da se rade sa Svetskom bankom 2010. na 2011. godinu? Onda bi bilo dobro radi svih onih zbog kojih mi pišemo amandmane, zbog kojih imamo mandate, da pažljivo biramo reči podrške nekom zakonu citirajući međunarodne institucije koje sa ovim zakonom nemaju veze.
Dakle, to je dodatni razlog zašto ja želim da podržim amandmane koji su podnele kolege jer su očigledno proizveli mnogo zanimljiviju raspravu nego što je moguće bila njihova namera. Njihova namera je jasna, oni zakon smatraju štetnim, u načelu su protiv, svaki član smatraju štetnim i žele da iskoriste Poslovnikom Narodne skupštine i Zakonom Narodne skupštine garantovano pravo da podnošenjem amandmana obrazlože zašto smatraju da je i zakon i njegova primena u budućnosti štetna.
Ja smatram jako kreativnim braniti ovaj zakon Evropskom komisijom, braniti ovaj zakon podrškom koju nije imao. Ja ću imati pitanje za ministra o toj podršci Svetske banke u ovom slučaju kada se ovako izmenjeni zakoni budu usvojili. Sada nije momenat za to. Hvala vam.

  Koristim vreme ovlašćene predstavnice poslaničke grupe DS.
Imam jednu molbu. S obzirom da sam pažljivo slušala prethodnog govornika, upotrebljen je jedan pridev, jedna reč za koju samo mogu da molim da se ne koristi, jer su zakoni koji se menjaju, odnosno u ovom slučaju zakoni koji treba da se zamene, ocenjeni kao invalidni.
Invaliditet nije negativna stvar, niti je negativan opis. Ja znam da nam treba više dobre volje nego što postoji način da se u Poslovniku to odredi i zato na tu dobru volju apelujem.
Kao što zakoni ne mogu da budu invalidni, tako to ne mogu da budu ni amandmani okvalifikovani, kako se ovde pokušava, osim što se ponavljaju neistine o razlozima, o vremenu, ako hoćete i o autorima, i o podršci Zakonu o privatizaciji i Izmenama i dopunama Zakona o stečaju.
Da bismo bar na ovom amandmanu, koji definiše na čega će se zakon odnositi, pokušali da dobijemo relevantnu informaciju, odgovorne javne reči, ja sada pitam ministra da li će Svetska banka i da li je ostala pri podršci od 250 miliona dolara, kako je najavljeno za donošenje ovih zakona u decembru 2013. godine, odnosno u januaru 2014. godine? Dakle, da li Svetska banka ima finansijsku podršku za primenu ovih zakona za Vladu Republike Srbije?
Da završimo sa tim ko i na koji način podržava primenu ovih zakona, uz jednu molbu da sebe radi pažljivije biramo reči i da zakone ne nazivamo invalidnim jer postoje ljudi koji se u takvim rečima jednostavno i nažalost lako prepoznaju. Hvala vam.

Odgovor ministru, s obzirom da je njegov odgovor vezan za sadržaj ovog amandman. Dakle, vi ste meni dali odgovor, a ja to vas nisam pitala.
Drugo, verovatno ćete postati ministar finansija, pa je možda vreme da na ovom lakšem primeru naučimo zajedno da se na pitanja poslanika ovde mora precizno odgovarati, jer je to zajednički interes. U odgovoru ne mogu da budu neke organizacije, neke finansijske, u Beogradu i svugde u svetu, neke međunarodne, kao što ne može da sadrži deo odgovora na stranom jeziku, koji ja razumem, ali možda ima drugih kolega koji ne razumeju.
Pitanje je bilo vrlo jednostavno – da li u ovom slučaju ostaje prethodni dogovor sa Svetskom bankom o finansijskoj podršci za sprovođenje, izuzetno teško sprovođenje, Zakona o privatizaciji i ako bude izmena i dopuna Zakona o Agenciji za privatizaciju, Zakona o stečaju i Zakona o radu? Važno je da znamo taj odgovor, jer je vaš odgovor sasvim precizan takve vrste i nama pokazatelj da li da i dalje, sa razumevanjem, tretiramo osnovni razlog donošenja ovog seta zakona, a to su decembarske odluke iz 2007. godine o preduzećima u restrukturiranju. To je objektivan problem o 600 miliona dolara u budžetu, koji ide na plate, koji ide na neuspele privatizacije.
Imamo svest o tome kakav je problem. Mi nismo opozicija Srbiji koja hoće da reši taj problem, ali jesmo opozicija Vladi koja pokušava da jedno priča, drugo piše, a treće radi. To neće moći, jer nije dobro ni po koga.
Moje pitanje je bilo vrlo jasno i nije stvar u tome da li zaslužujem jasan odgovor ili ne, već je stvar u tome da na ovom primeru vidimo da li vi, kao ministar, budući finansija, i ja, kao narodna poslanica, delimo jednak stav o tome šta je zajednički interes, a šta je zajednička šteta od ovih četiri ili pet zakona koji će biti na pretresu u Skupštini Srbiji. Ne zbog mene i ne zbog vas, nego zbog javnosti koja sluša, dužni ste precizne odgovore imena finansijskih organizacija, i to da li postoji 250 do 400 miliona dolara podrške ili ne?

Zahvaljujem.
S obzirom da se radi o članu 7, čiji je naslov „Subjekti nadležni za sprovođenje privatizacije“, a koji u prvom stavu definiše – Agencija za privatizaciju je pravno lice koje sprovodi i kontroliše postupak privatizacije u skladu sa zakonom, imam pitanje za podpredsednicu Vlade, koje postavljam zato što nije tu ministar privrede, on je izneo tvrdnju, ali nemam šanse da pitam njega. U načelnoj raspravi je rekao da Agencija može biti predlagač stečaja ili privatizacije. S obzirom da nisam uspela da nađem koji su to uslovi u kojim je Agencija predlagač stečaja, onda bih molila da razjasnimo dilemu.
Inače je ministar privrede takođe govorio o ovom zakonu kao potrebi da se napravi purgatorijum, citiram, odnosno čistilište iz „Božanske komedije“. Kada gledamo sve ovo što donose odredbe zakona, bojim se da ne produžimo limbo u kojem je 160 plus 600 preduzeća.
Nisam uspela da doprem do ministra pitanjem i o podršci Svetske banke o novčanom iznosu i razumnom ponudom da mi želimo da se objasni da ne bi zaista nastao limbo za preduzeća koja pod ovim zakonom mogu biti privatizovana u budućnosti.

  Zahvaljujem, koristim vreme poslaničke grupe.
Dokaz je ove diskusije da je dobro što ćemo sve objasniti ljudima. Citiraću ponovo ministra privrede od juče koji je rekao ovako – oba ova zakona ministar privrede je rekao u načelnoj raspravi da i Zakon o privatizaciji i izmene i dopune Zakona o stečaju odnose se na ljude koji su od decembra 2007. godine na budžetu Republike Srbije.
Citiram njegove reči – do sada nisu imali posao, a od sada neće imati ni platu, možete proveriti u stenogramu. Tako da molim sve koji učestvuju u raspravi u ovome da se odluče, ili je u pravu ministar, pa onda nećemo glasati, niko za zakon, ili ministar nije u pravu, pa ćemo glasati za zakon. Po tom zakonu ostaće 57.000 plus 30.000 radnika na budžetu Republike Srbije, pri čemu, da sklonim svaku dilemu ja ne zagovaram takvo rešenje, niti sam ga zagovarala 2012. ni 2010. godine.
Ali, nije sloboda govora da se laže o onome šta je proverljivo. Dakle, ovaj Zakon o privatizaciji i izmene i dopune Zakona o stečaju treba da reše jedan ogroman problem koji se tiče 584 plus 161 preduzeća sa poništenim privatizacijama i sa ukupno godišnjeg rashoda u budžetu Republike Srbije od oko 600 miliona dolara, koji ide u plate ljudima koji su, opet na osnovu odluke i zakona u kojima smo zajedno učestvovali od 2007. godine, dobijaju plate.
Ministar, citiram rekao je - do sada nisu imali posla, a od sada neće imati ni plate. Ali, postoje planovi i mi nemamo razloga da sumnjamo da planovi postoje, da oni brže nađu posao jednom kad sada pošto nemaju posla, već najmanje sedam godina, pa nemaju ni platu da budu zaposleni. Sav optimizam koji je legitiman, dakle, potpuno je legitimno da kada predstavljate zakon, a branite, odnosno pokušavate da podržavate Vladu, da to uradite na najlepši mogući način kao što je legitimno da svako drugi ko ga čita kaže - čekaj ovo nigde ne piše u zakonu, zašto se onda o tome priča? Dakle, potpuno je legitimno imati plan da se ljudi zaposle, ali nije legitimno govoriti da se to radi ovim zakonima, jer se ne radi.
Zato bih zamolila sve nas da vodimo računa o javnoj izgovorenoj reči, da se setimo da sve što ovde izgovorimo bude deo stenograma i da lakoća kojom citiramo ono što nam se sviđa da bude posledica zakona, nažalost po sve nas često bude u raskoraku sa stvarnim posledicama zakona.
Moj predlog je bio pri svakom javljanju, a biće i pri obrazlaganju svojih amandmana, da razumemo da je tvrdoglavost i ustrojavanju da ovim zakonom donosite poslove, da se ovim Zakonom o privatizaciji ukidaju greške ranijih privatizacija dakle istrajavanje na takvoj argumentaciji nema dobro ni po koga. Ko hoće da podrži ovaj zakon, slobodan je da to učini, ali ko neće takođe je slobodan da ukaže da i nakon usvajanja ovog zakona imamo zajednički problem.
Niko nije na gubitku. Ako ne znamo detalje plana i kako će skoro 100.000 ljudi koji će ostati bez plata, a već su bez posla, na koji način će biti osigurani? Nema garancija, nema večne sigurnosti, ali na koji način ćemo mi poslanici voditi računa o tome da detaljno pogledamo taj plan i da oni u nekom roku od tri, šest meseci ili godinu dana ipak nađu posao.
To je moja molba i kolegama i svima koji koriste argumentaciju koju je lako proveriti da ne stoji. Hvala.

Reči koje su zasmetale auditorijumu, o tome da do sada radnici nisu imali posla,  a od sada treba da nemaju ni platu, nisu moje. To su reči koje je juče izgovorio ministar privrede Dušan Vujović.     
To što trebam da citiram reči, lako je proveriti u stenogramu. Tako šta ne bih izgovorila, ali ako je ministar to rekao, javna je reč i samo sam ponovila. Tako da bih molila da svi pažljivo slušamo jedni druge, svima nama koristi. Hvala.

Amandman na član 14. sam htela da podnesem u istom tekstu, da se briše, ali želim da postoji mera prigovora.
Nisam uspela da nađem dobru formu kojom bih promenila amandman, ali je ova rasprava o njemu povod za razjašnjenje od kojeg svi mogu da imaju korist. Radi se o stavu 2. člana 14. koji kaže – prigovor se podnosi ministarstvu nadležnom za poslove privrede, preko Agencije.
Nisam imala vremena da dovoljno dobro to pojasnim, pa vas molim da sada date odgovor šta to znači – preko Agencije? Da li znači da Agencija može da odluči koji prigovor će biti prosleđen ili ne, što sumnjam da je ideja člana zakona. Da li znači da Agencija mora biti obaveštena da bilo koji učesnik ima tužbu, jer to podrazumeva posle upravni spor?
Ponavljam, nisam uspela da dam formulaciju koja bi ostavila van svake dileme. Šta znače reči da se prigovor podnosi ministarstvu, a preko Agencije?
Ne može to podzakonskim aktima. Mislim, ako bude to odgovor, onda ću vas ja podsetiti da Rezolucija o zakonodavnoj aktivnosti Republike Srbije, koja je doneta u junu 2013. godine, obavezuje sve predlagače da podnesu podzakonske akte zajedno sa predlogom zakona ili obaveštenje zašto ne može. Ali, mislim da je ovo važno zbog mogućnosti sporova, kojim se ja ne nadam, i zbog toga što podnosilac prigovora posle ima po drugim zakonima osnova za upravni spor. Dakle, šta znači da se prigovor podnosi Ministarstvu za privrede preko agencije?

  Ne znam zašto ministar neće da mi da odgovor. Ako je bilo nekih reči da nešto nismo bili dobri, šta da vam radim, vi ste ministar, ja sam narodna poslanica.
Obrazloženje koji je dao kolega narodni poslanik ne smatram ničim obavezujućim za bilo koga, nego ipak insistiram vaš odgovor, jer mislim da je to zajednička korist. Dakle, preko agencije uputiti prigovor šta znači i kako će agencija postupati? Ako ovde kažete to jasno, mislim da smo svi na dobitku, šta god bio odgovor, pogotovo što to može da bude izvor mnogih sporova, nepotrebnih za tumačenja stava o kome govorimo.

Zahvaljujem.
Dva pitanja, prvo za predsednika Vlade, drugo za ministarku za evropske integracije. No prvo s obzirom da je predsednik Vlade zainteresovan da uvede red smatrajući da mu se dobacuje, da dobacujem, ostavila bih vas bez svake sumnje, šta dobacujem?
Radilo se o dilemi kolega zašto se odgovara na nepostavljena pitanja, ja sam rekla – znate, čovek došao i rekao sve ono što želi, usput, ja mislim da je to legitimno i da to treba da rade predsednici Vlade, jer nose najveću odgovornost. Dakle, ako ikada prvi put u životu budem dobacivala nećete imati nikakve sumnje da to radim, sada to nije bio slučaj.
Prvo pitanje – odnosi se zakon koji smo usvojili, a na osnovu kojeg je formirana po nadležnostima ministarstva u Vladi i taj zakon je u jednoj od svojih odredbi, koje su se ticale Ministarstva za rad, zapošljavanje, socijalna pitanja ukinuo Upravu za rodnu ravnopravnost.
Ovde je bilo dileme oko toga da li je to zbog štednje, jer se radi o tri miliona dinara, međutim, bilo je jasno da nema razloga za štednju i da smo svi mi poslanici vrednosno i sa dovoljno informacija o toj Upravi za Upravu, sa potpuno razumljivom podrškom vladajuće većine da se ukine sa potpuno razumljivom kritikom nas iz opozicije da se ustanovi.
U tom trenutku u raspravi data je informacija da će biti formirana kancelarija, da je to jedna od ideja i tada mandatara sada predsednika Vlade, što sam i tada procenila kao dobro rešenje.
Dakle, moje pitanje za predsednika Vlade – da li ostaje, da li je ta informacija tačna? Da li se ostaje pri tome, iako da, dali će biti formirana kancelarija za rodnu ravnopravnost zbog toga što je to prosto jedan potreban mehanizam oko kojeg mi nemamo spora među sobom?
Drugo pitanje za ministarsku za evropske integracije sa molbom da me dobro razume, ja to više pitam zbog onih koji nas gledaju, nego zbog toga što gospođa ministar ili ja nemamo dovoljno informacija.
U javnosti imamo vrlo različite informacije o načinima na koji zemlja koja je počela pregovore je u obavezi da prati spoljnu politiku EU. Vrlo se često te informacije, poluinformacije zloupotrebljavaju u kreiranju javnog mnjenja da se sve svede na pitanje da li je sada Vlada Republike Srbije i Srbije u celini pred pritiskom i pred ultimatumima što je reč koja se ne koristi kako je rekla ministarska spoljnih poslova Italije da se odluči za sankcije Rusiji, odnosno za potpuno praćenje spoljne politike EU.
Zamolila bih vas najkraće da više javnosti radi zajedno objasnimo kako se donose odluke sa napomenom da ukoliko vam bude potrebno da se i u Narodnoj skupštini o tome donosi podrška vašem resoru, odnosno Vladi Republike Srbije u njenim odlukama o tome kako će se ponašati u sledećih šest meseci, godinu dana, pošto ne izgleda da će kriza u tom smislu da, nažalost bude manja i da imate podršku Narodne skupštine.