Ja bih danas hteo polemiku oko amandmana. Uvažena ministarko Joksimović, ne znam zbog čega ste insistirali na razmatranju prošlosti. Ja se svoje prošlosti ne stidim. Član sam Demokratske stranke od kako se bavim politikom. Nisam bio ni u jednoj drugoj stranci. Ne znam kakva je situacija sa vama ili znam, ali nije važno.
Ako već govorimo o prošlosti, da vam samo nešto uporedim, pošto izgleda da stvarno niste kompetentni. Nivo deviznih rezervi koje ste ostavili 2000. godine je manji nego dug „Srbijagasa“ u prošloj godini. Nivo deviznih rezervi, odnosno gubitak „Srbijagasa“. Aerodrom Beograd je radio bolje, nije sporno, a onda je neko doneo odluku na volšeban način da se dve milijarde dinara oprosti „Air Srbiji“, da bi „Air Srbija“ radila bolje. Da smo uzeli te dve milijarde u budžet, sasvim bi druga krvna slika bila danas u budžetu.
Devastacija javnih preduzeća, uvažena ministarko Joksimović, je urađena devedesetih godina. Razvaljena su preduzeća, razvaljena privreda, osiromašen narod, očerupano sve, ratovi su uništili sve, plate su bile na nivou 40 maraka, pre podne, popodne, znate i sami da je inflacija bila do 20, ako stignete. Tad su uništili, uništili su, da ne kažem da ste vi, znači nije ništa na lično, javna preduzeća. Tada je prodat „Telekom“ i onda je Vlada DS kupila nazad taj „Telekom“ i vi sad hoćete ponovo da ga prodate, a ubeđujete nas da smo mi krivi zbog toga što se prodaje.
Ostali ste mi dužni jedan odgovor, gde ste pokušavali na slikovit način da objasnite koliki je javni dug. Prvo, javni dug 2012. godine nije bio 17 milijardi. Vi i ja smo ovde u parlamentu slušali ministra Dinkića koji je, nakon formiranja Vlade u kojoj je participirala SNS, zadužio Srbiju u drugom delu 2012. godine dve milijarde. Dug je bio 15,7 u julu mesecu, 15,7. Evo tu je kolega iz Ministarstva finansija, pa pitajte njega. Koliki je danas? Recite nam, molim vas, koliki je? Ako nećete vi da kažete, reći ću ja – 24,5 milijarde. Sa 15,7 na 24,5 milijarde, devet, deset, koliko? I planira se još dve zaduženja.
Vi znate da ja vas izuzetno poštujem. Žao mi je što su vas ostavili da vi danas pričate o stvarima koje naprosto ne stoje, kako vi kažete. Ne stoje, kako vi kažete. Hoću da ukrstimo sve podatke kad je šta devastirano, kad je šta izgrađeno, kolika je plata bila 2000. godine kada ste vi ostavili, a koliko ste nasledili, koliki je bio javni dug a koliko ste nasledili, koliki je bio porez 2012. a koliki je danas, koliki je porez na dobit, porez na PDV. Znači sve to, ako hoćete da uđete u dijalog.
Nisam dao amandman da bi pričali mi o prošlosti, jer vaša prošlost i moja prošlost nisu trenutno važne. Važna je budućnost. Da bi mogli penzionerima da vratimo penzije koje su de fakto otete, mi smatramo da nije čak ni ustavno, znači moramo da vidimo kako da privredi omogućimo da radi.
Nisam rekao da treba da uzme 100%. Naprotiv, ja sam rekao da su prošle godine javna preduzeća su očerupana 100%, znači objašnjavam, pa zbog toga ne mogu da ostvare dobit, jer moraju da reinvestiraju. To su takve firme da moraju da reinvestiraju da bi ostvarivali dobit. Niko ne povuče svu dobit iz preduzeća privatnog, jer će mu se preduzeće urušiti sledeće godine. Eto, ukratko.
Ako imate pojašnjenja, jako me zanima koliki je dug sada. Nemojte mi pričati 2012. godine. Koliki je danas dug, koliko definitivno Srbija duguje, jer ste dva puta mi pričali o procentima? Građanima je vrlo nejasno šta znači 60% ovoga, 70% onoga. Koliki je dug u realnim ciframa? Nemojte, kao u slučaju zapošljavanja, da imamo manje zaposlenih, a da je svaki treći, po vama, po statistici zaposlen, pa čovek ne može da sretne nikoga ko se zaposlio u poslednje četiri godine, a ne svakog trećeg. Hvala.