Onda ću se vama obratiti. Rečeno je da povećavamo akcize, da bi smanjili deficit. Šta se dešava gospodine ministre, odnosno gospođo predsedavajuća…

Gospodine predsedavajući, uvaženi gosti iz MUP, dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram povredu Poslovnika član 107.
Na sednici Narodne skupštine nije dozvoljeno neposredno obraćanje narodnog poslanika drugom narodnom poslaniku. Uvažena koleginica koja je ovde ne znam koji mandat poslanica je iskoristila priliku da dok ste se vi tu smenjivali vodi debatu na ličnim osnovama sa gospodinom Pavićevićem.
Odlično znam da gospođa Obradović zna da to ne može da se radi. Molim vas da bez obzira što ste sada seli i niste pratili, da ova sednica ipak bude u duhu sa Poslovnikom i da ovakve stvari sprečite, jer pokušaj šarmiranja poslanika, javnosti, obraćanje lično gospodinu Pavićeviću gde bi on sada trebao da odgovori na ličnu priču, mislim da ne vodi u pravcu dijaloga o raspravi koja se tiče o dnevnom redu.
Dakle, nesumnjivo je povređen Poslovnik, nesumnjivo, i bili ste dužni da opomenete. Samo nemojte mi reći da niste čuli, videli, jer onda je stvarno besmisleno, vi tu uvek možete da se promenite kada se nešto ovde dešava, pa da ostanemo uskraćeni za poštovanje Poslovnika. Evo poslanici klimaju glavom, odobravaju, čak i koleginica Obradović. Znači povređen je Poslovnik defakto, pa pošto ste vi poznati kao čovek koji ovde izriče opomene i kada se Poslovnik ne povredi, onda vas molim da reagujete i kada se povredi od strane koleginice vaše poslaničke grupe, za koju imam potpuno poštovanje, ali naprosto Poslovnik je iznad naših odnosa. Hvala.

Ja upravo želim da pročitate ponovo to što ste počeli da pričate. Znači, narodni poslanik ne može da ukaže na povredu Poslovnika na koju je već ukazao. Znači, ja sam se malopre javio da ukažem na povredu Poslovnika u vođenju sednice kada se gospođa Obradović obraćala lično. Nakon toga …

Hvala vam, gospodine, vi ste čovek iz nauke, čujem da ćete da doktorirate skoro, pa nas ovde učite i gramatici… (Isključen mikrofon.)

Gospodine Bečiću, vi ste ovde trenutno prvi među jednakima. To što polemišete sa mnom i zloupotrebljavate poziciju na kojoj se nalazite, to ne znači da ste u pravu. Znači, malopre ste me vi uvredili time što ste konstatovali da sam ja napokon pročitao Poslovnik. Izvinite, kojom sivom masom moždane kore ste vi to zaključili i kojim delom ste vi to zaključili malopre da sam ja pročitao Poslovnik? To je za mene uvreda, a za vas možda nije. Kad vam ja kažem da ste vi čovek iz nauke koji sprema doktorat, vama je to uvreda. Pa, to je uvreda za sve nas zajedno ovde.

Malopre ste mi oduzeli reč i rekli ste…

Opet kršite Poslovnik.

Ali, nije vam to posao. Nije vama posao da podstičete narodne poslanike.

Da, da…

Sada već osećam i dozu nervoze koja izaziva kod mene i uplašenost. Kada počnete da vičete, razumete, sa te pozicije, mi narodni poslanici ovde pomislimo ko zna šta se dešava.

Kako ne vičete? Nema potrebe. Mislim, neću da kažem da se derete.

Gospodine Bečiću, ako bi ja rekao… (Isključen mikrofon.)

Gospodine Bečiću, ja nisam u vašem sistemu, nije to ništa novo.
Prijavio se jesam, nego ne znam zbog čega nije reagovala poslanička jedinica.
Član 6. ustvari je suština ovog celog zakona, i da bi mogli da analiziramo taj zakon, ja ću pokušati da taj član ili ceo zakon, da vas vratim samo nekoliko godina unazad, a siguran sam da kolege iz MUP-a Srbije koji sede ovde, znaju o čemu se radi, jer su i tada bili saučesnici u nečemu što smo radili i što je danas ispalo pogrešno.
Naime, Uprava za vanredne situacije tadašnjeg MUP-a i tadašnja Uprava za vanredne situacije u Ministarstvu odbrane su se sjedinile u to vreme na zahtev, insistiranje tadašnjeg ministra unutrašnjih poslova, gospodina Dačića.
Lično sam bio protiv. Smatrao sam i smatram i danas da Srbija, imajući u vidu da nema kapacitet, da ima ministarstvo za vanredne situacije, kao što je u Ruskoj Federaciji, da Srbija treba da razmišlja i siguran sam da će se u tom pravcu ići pre ili kasnije, bez obzira na obrazloženja koja su data u odbijanju našeg amandmana, koja kažu da, mislim formiranje novog tela, odnosno agencije kako amandman predviđa, zahtevalo značajna finansijska sredstva, što ne mislimo da je tačno, i kaže se da se amandman odbija - naročito imajući u vidu da u sistemu organa državne uprave već postoje organi koji mogu da efikasno sprovode nadležnosti u ovoj oblasti.
Dakle, mi smo u sistemu državne uprave, koliko ja znam, a verujte mi da znam, praktično sve organe koji mogu da se bave time, iscrpeli, RHMZ je to već uradio, je li tako? Onda smo 2011. godine, kažem, ponovo na insistiranje vašeg koalicionog partnera, gospodine ministre, tu stvar prebacili u Sektor za vanredne situacije.
Sektor za vanredne situacije je radio nekoliko godina tu stvar, ispostavilo se da nije nivo kvaliteta na potrebnom i danas ponovo vraćamo tu stvar u RHMZ, sa željom da ponovo se time bavi neko ko, smo 2010. odnosno 2011. godine zaključili da to ne može kvalitetno da radi.
Zbog toga Demokratska stranka ide ispred, ukoliko u pojedinim državama Evrope ili Americi postoje agencije za vanredne situacije, smatramo da je to dobro rešenje i za Srbiju.
U jednom trenutku kolega iz MUP-a mi je rekao da postoji opasnost da sektor za vanredne situacije prevaziđe direktorat policije. Znači, to je anegdota, nije to toliko strašno, ali činjenica jeste da je veoma veliki deo tog posla, Ministarstvo unutrašnjih poslova, pao na vanredne situacije, a to nije suština policijskog posla ili posla unutrašnjih poslova, jer siguran sam gospodine ministre da ste i sami svesni da vam to odvlači mnogo vremena u odnosu na one potrebe koje su potrebe građana Srbije.
Danas je puna godina kako MUP-a nema postavljenog načelnika Uprave kriminalističke policije. U međuvremenu hvalimo se rezultatom u kome se privode carinici i policajci, sve je u skladu sa amandmanom, što je potpuno razumem. Kod nekih je nađena čak i čokolada.
Priveden je sudija sa 1700 evra mita, da li da, da li ne, videćemo u sudskom procesu. Policija upada u noćne klubove. Tu ne nalazi ništa u nekoliko navrata. Čak se dešava da je lokal zatvoren pre nego što policija dođe, pa na lokalu piše – zatvoreno zbog racije i sve je to, između ostalog, zato što očigledno vrh MUP-a ne posvećuje dovoljno vremena onim problemima koji su neophodni

… u vanrednim situacijama…

Kažem, sve to se dešava zato što se vrh MUP-a, da ponovim rečenicu koju niste čuli, ne bavi suštinskim problemima koji postoje, nego se bavi problemima koji ne moraju, a kažem postoje, ako ćete uzeti ruski model, postoji posebno ministarstvo, ako ćete američki model, postoji agencija, u Evropi takođe.
Naš je savet da bez obzira što vi imate većinu da odbijete ovaj amandman, kao i sve drugo, ali ovim prihvatate punu odgovornost, da ne govorite prvo da nije pokrio zakonski osnov za rad i pre 90-ih godina itd, jel smo se štitili od grada čak i uspešnije nego u poslednjim godinama u to vreme, da razmislite u pravcu formiranja agencije koja bi se bavila tim poslovima.
Obrazloženje koje ste dali je suvislo, ako posmatramo Srbiju kroz dva, tri, pet ili šest meseci, Srbija će biti i posle nas i bila je pre nas. Znači, mislimo da ova stvar treba da se ozbiljno izanalizira i skrećem pažnju, pošto sam bio protiv toga 2010, odnosno 2011. godine, ne snosim odgovornost na neki način, ali s druge strane, ljudi koji su na tome tad radili, sada rade na ovome da se to promeni i da se vrati nazad.
Dakle, mislim da ste trebali da imate svest o tome da sa ovim problemima izađete sa jednim sistemskim rešenjem koje će biti celishodno, sveobuhvatno i koje više neće da se menja, jer sam siguran da u ovome što danas radimo, sedećemo ovde u nekoj drugoj većini vrlo brzo, nadam se, i opet raspravljati o istom problemu, nije bitno za koliko dr Stefanoviću, to se desi…