Znači, i ja bih čestitao Vojsci Srbije na ugledu. U moje vreme vi ste bili najuglednija institucija u Republici Srbiji, danas ste četvrti. Prvo je, kažu, premijer, pa Vlada i to loša Vlada, pa Srpska pravoslavna crkva, pa Vojska Srbije i to kaže ministar odbrane, ponosan zato što je to tako. To je nešto o čemu treba da se zabrinete svi zajedno.

Vrlo eksplicitno kao bivši ministar. Ministar je držao kako je rekao …

Gospodine Bečiću, zahvaljujem se, jer upravo moja ideja je da ovu raspravu podignemo na malo viši nivo.
Postoji Zakon o ordenju po kome predsednik republike dodeljuje ordenje. To što vi držite u ruci gospodine Bečiću, to se zove žeton. To što to ne zna gospodin Gašić pa to naziva ordenom je fascinacija žetonom za koji sam siguran da ima i gospodin Šormaz. Dobili ste od nekog oficira strane vojske, pretpostavljam i to je nešto što je uobičajeno za one zemlje koje nemaju novac da prave neke velike prezente. Razumete, pa je pravljen taj medaljon, odnosno žeton na kome je ime ministra odbrane, zato što taj ministar odbrane nije delio bogate poklone, nije kupovao ono što Ministarstvo nije moglo da kupi i to je jedini razlog.
Inače to gospodine Bečiću, kao što znate nije ni orden, ni medalja, ništa od toga to nije. Vi bi trebali da opomenete gospodina ministra kada priča nešto, a vi ste bili u parlamentu 20 godina poslanik, usvajani su zakoni koji se tiču ordenja, u ovom parlamentu, pa da ma kažete – gospodine ministre, dezavuišete i parlament i javnost, ovo je jedan žeton. Bezmalo košta koliko i onaj u luna parku za vožnju u automobilčićima. Jeste fascinacija pojedinaca, ali to ne da nije ozbiljno, nego je neozbiljno da ministar odbrane to vadi i sa time maše. Molim vas da stavite na uvid kamerama, da vide kako to izgleda. Da ima bar neku mogućnost da se zakači, okači oko vrata ili tome slično, nema.
Vidim da ste se i sami sada našli u čudu, ali verujte mi, ovo što vam govorim je jedina istina i svi oficiri koji sede ovde, evo, general Zrnić, jeste li imali priliku da dobijete to od vaših stranih kolega? Jeste.

Osnov mog javljanja je u izlaganju poslanika Stojanovića koji je rekao da će ministar Gašić biti upamćen kao istorijska ličnog Ministarstva odbrane, a da ja, Dragan Šutanovac, imenom i prezimenom nisam učinio i tri tačke, pa ako dozvolite.

Prvo, ne znam da je to neka novina da supružnici vojnih lica imaju zdravstvenu zaštitu. To je otkako je sveta i pamtiveka. Evo, oficiri su tu - da li vaše supruge koje nisu zaposlene imaju zdravstvenu zaštitu, da li se leče u vojnom sistemu?
S druge strane, gospodine Stojanoviću, rekli ste da, evo, napokon se uvodi prevobranioc, pa će zahvaljujući tome da se spreči mogućnost zloupotreba koje su navodno bile u prošlosti, kada je nešto dodeljivano bez nadoknade i tome slično. Kako to izgleda? To izgleda recimo ovako. Znači, dodeli se kasarna bivši „4. juli“ ili „Stepa Stepanović“ u zamenu za 21% izgrađene površine plus finansije za plaćanje komunalija za površinu koja je postojala, a sada će taj pravobranilac da potpiše ugovor, ako ga već nije potpisao, da se zameni kasarna u Zemunu na boljoj lokaciji nego što je na Voždovcu za 12% izgrađene površine, pa će se stanovi uzeti u „Stepi Stepanoviću“. Ako je to novi način organizovanja i ako to podržavate, gospodine Stojanoviću, moram da vam kažem da izuzetno grešite.
Ni jedna lokalna samouprava nije dobila vojni objekat besplatno, a ova Vlada je VTI zgradu kod hrama Svetog Save dodeli besplatno Ministarstvu pravde. Dakle, ako govorite o argumentima, onda kažite šta je istina i navedite koja opština je dobila besplatno i koji objekat. Inače, Direkcija za imovinu vrši prodaju i zamenu nekretnina svih u Srbiji, pa i nekretnina kojima raspolaže Vojska Srbije, odnosno Ministarstvo odbrane.

Čekajte samo sekund. Znači, ministar je rekao – odgovorite mi na pitanje, gledao u mene i mene je pitao. Ne znam zašto mislite da ima ovde još neki bivši ministar? Pitao je mene lično, a gospodin Stojanović me je pomenuo imenom.
Da li je moguće da postoji toliki strah, ljudi, ovde, da neko odgovori…

Nije problem da analiziramo šta je sve dato. Samo, gospodine Gašiću, da ubacimo to u vremenski kontekst u kome mi živimo, politički. Dakle, ja sam vodio Ministarstvo 15. maja 2007. godine. Tačno je da je tada prvi put Vojska Srbije, posle dugog niza godina, zaživela. Taj objekat koji pominjete je dodeljen, bila je Vojska Srbije i Crne Gore, Vojska Jugoslavije, JNA, šta vam je ljudi, zbog čega dobacujete, ne razumem? Pitajte oficire kada su poneli oznake Vojske Srbije?
Dakle, da se vratim na temu. Tačno je. I ne samo tu, nego i u Nemanjinoj ulici je data zgrada bivšeg vojnog tužilaštva, ili šta je već bilo, koja je porušena, za nekih 800 stanova. Nikad nije realizovano. Urađeno je u vremenu Vlade SPS-a i Srpske radikalne stranke. Ali, dajte da vratimo to u kontekst vremena u kome mi živimo.
Mene zanima kako je to, vi kažete – procenila je poreska uprava, pa 12% od 12 miliona. Trebali ste da tražite 21%, jer bi nama bilo 12% toliko isto na „Vojvodi Stepi“, pa bi to bilo 500 stanova manje za pripadnike Vojske Srbije.
Malo pre se hvalite da ste u prošloj godini dodelili ključeve 84 stana. Delili ste vi u „Stepi“ ono što nema veze objektivno sa vama. Ovde govorimo danas o 500 stanova na boljoj lokaciji. Znate li kako je to bilo ranije? To je VBA istraživala. Evo, gospodin Stojanović neka kaže. Kada je bilo u Kumanovskoj 12%, šta ste radili vi kao VBA? Da se nije možda sad VBA otrgnula…

Rekao sam, neka kaže, nisam rekao njemu.

Ja vas molim da razgovaramo o realnim stvarima. Realna stvar je 21%, realna stvar je 12%. Znači, duplo manje.

Ako ćete da nas ubedite da je tada Vlada radila dobro, samo da završim rečenicu, i subvencionisala građevinsku industriju, jeste. Ta Vlada je to radila. Što ne radi ova Vlada? Što ministar građevine ne omogući da i vi dobijete 21% i da bude 500 stanova više za pripadnike Vojske Srbije?

Moram da kažem da ne delim ushićenje kolega koje su malopre aplaudirale i radosni i veseli, jer mislim da je ovo bio jedan izuzetno tužan trenutak i za Skupštinu Srbije i za Ministarstvo odbrane. Nikada se nije ni jedan ministar ovde nije pravdao 30 minuta, nikada se to nije desilo da imamo situaciju da u jednom nervoznom maniru, nadahnutom govoru se ministar pravda nama koji tvrdimo da postoje afere. Šta je afera?

Ne, ne, ne…

Samo sekund, pomenuo je Bojana Pajtića, imenom i prezimenom, a ja bi trebalo da imam dve replike, jednu gospodinu Gašiću…

Nije smešno, ja samo molim da mi vratite vreme, da mi resetujete tih pola minuta.
Dakle, gospodine Gašiću, jedino što ste uspeli da nas uverite da postoji problem, rekli ste malopre da je VBA 2011. godine pratila, obrađivala, klimate glavom, a vi ste na vlasti već tri pune godine i šta ste čekali i što niste to sankcionisali? Zašto ste do dozvolili? Znam, vi ćete to lako.
Gospodine Gašiću, imam potpuno razumevanje za vašu poziciju i znam da ta fotelja nije ni malo udobna, da je teško biti u njoj, ali vidim da ste prikupili manire koji ne idu uz tu poziciju. Malopre ste mahali nekim papirima za koje isto ne znamo da li su službene beleške, da li su stepenovane kao tajnost, da li nisu, da li je moguće da VBA šalje izveštaj ministru koji nije poverljiv, koji ste vi malopre pokazivali ovde? I sve to bih ja vama poverovao, ali zaista bih, da malopre niste nešto uradili što je nedozvoljeno. Rekli ste, gospodin Šutanovac u maniru…

…klikeraških fazona je nešto kačio na Tviter.
Gospodine ministre, Nenad Dejanović, član izvršnog odbora vaše stranke i glavnog odbora je okačio na Fejsbuk zlatnike sa vašim likom. Vaš član stranke je to okačio. To je istina.