Hvala uvažena predsednice.
Koleginice i kolege narodni poslanici, ovaj amandman je upravo identičan onome koji smo podneli na Predlog zakona o overi potpisa, rukopisa i prepisa i prošli put kada smo menjali zakon. Tada smo, a i sada predlažemo da overavanje potpisa, odnosno prikupljanje potpisa izbornoj listi, odnosno potpisa potrebnih za osnivanje stranke trajno ostane u nadležnosti od osnovnih sudova, odnosno opštinskih i gradskih uprava, a pored beležnika.
Uzeću za primer prikupljanje potpisa podrške izbornim listama nacionalnih manjina. Ukoliko imamo u vidu činjenicu da manjine žive grupisane na teritoriji gradova i opština koje nemaju dovoljan broj beležnika onda vidimo da je položaj tih zajednica i manjinskih i političkih partija koje ih predstavljaju neravnopravan u odnosu na većinske partije. Ovo isto se može uzeti kao otežavajuća okolnost nekim većinskim regionalnim partijama.
Kratki rokovi za prikupljanje potpisa i nedovoljni kapaciteti beležnika da odgovore zahtevima svih lista i većinskih i manjinskih mogu uticati na neravnopravnost položaja izbornih lista od kojih će one manjinske imati i trpeti najveću štetu. Velike stranke svoje potpise prikupljaju na teritoriji čitave zemlje, a manjinske uglavnom u nekoliko tih opština i gradova koje sam rekao da nemaju dovoljno beležničkih kapaciteta.
Dodatni razlog za usvajanje ovog amandmana je i činjenica da je Zakonom o izboru narodnih poslanika i Zakonom o lokalnim izborima, propisano da se overa izjava podrške isključivo vrši i da za nju ima nadležnost sud, a ovim predlogom zakona propisano je da tu nadležnost propisuju isključivo beležnici. Dakle, usvajanjem našeg amandmana otklonila bi se ova jedna evidentna neusklađenost i to na najlakši način.
Kao što sam na početku obraćanja rekao, mi smo istovetana amandman podneli i kada smo prethodni put raspravljali o Predlogu izmene i dopuna ovog istog zakona. Ovim izmenama delimično ste potvrdili da smo mi tada potpuno bili u pravu i zato pozivam predlagače ali i kolege narodne poslanike da u danu za glasanje podrže ovaj amandman. Hvala.

Poštovani predsedavajući, koleginice i kolege, tražim objašnjenje od Visokog saveta sudstva povodom konkursa za izbor sudija za Osnovni sud u Novom Pazaru, koji je raspisan u decembru 2014. godine.
Mi imamo slučaj da se već dugi niz godina za sudije biraju samo kandidati iz reda sudijskih i tužilačkih pomoćnika, čime se vrši otvorena diskriminacija kandidata koji dolaze iz drugih državnih organa, advokatskih komora i drugih organizacija.
Član 46. Zakona o sudijama zabranjuje diskriminaciju po bilo kom osnovu prilikom izbora i predlaganja kandidata za izbor. Među kandidatima za sudije Osnovnom suda u Novom Pazaru 13 njih su kandidati koji nisu sudijski ili tužilački pomoćnici i nijedan od njih nije predložen za izbor.
Iz obrazloženja Visokog saveta sudstva, koji je Skupštini dostavljen, mi ne možemo da vidimo podatke o svim kandidatima koji su konkurisali, a nisu predloženi za izbor, tako da mi, narodni poslanici, zaista ne znamo da li mi zapravo glasamo za najbolje od njih.
Nama su se javili kandidati koji nisu predloženi za izbor, ljudi su završili fakultete i pre roka sa mnogo višim ocenama od predloženih kandidata, koji po svim kriterijumima imaju više bodova za izbor od onih koji su prošli.
Pitam – kako je to moguće i po kom se to osnovu u ovoj zemlji biraju sudije i tužioci? Znate, u javnosti vlada mišljenje da su sudije, tužioci i drugi nosioci javnih funkcija sa javnim ovlašćenjima bošnjačke nacionalnosti, pod znacima navoda, naši. Čak nam je jedan ministar pre nekoliko meseci, kada smo razgovarali o pritiscima i problemima koje prave pojedine sudije i tužioci, rekao – e, pa on je vaš. Vidimo da nas poslanike niti Bošnjačko nacionalno veće, niti ko pita za njih, niti nas konsultuje prilikom njihovog izbora.
Dalje, u aktima koje nam je dostavio Visoki savet sudstva stoje samo biografije kandidata koji su izabrani. Time nije ispoštovana zakonska obaveza Visokog saveta sudstva da obrazloži zašto je izabrao baš te kandidate. Mi ovde ne možemo samo na osnovu priloženih biografija da znamo da li su oni zapravo i najbolji kandidati i da li možda među odbijenim kandidatima ima neko ko u većoj meri ispunjava kriterijume i merila za ocenu stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti za izbor.
Isto ovo pitanje i objašnjenje tražim od ministra pravde, koji je po funkciji član Visokog saveta sudstva. Hvala.

Hvala gospođo predsednice.
Našim amandmanom utvrđuje se propisana obaveza Ministarstva odbrane da u saradnji sa ostalim ministarstvima i drugim državnim organima utvrdi sve činjenice vezane za krivična dela protiv civilnog stanovništva počinjena od strane pripadnika stalnog i rezervnog sastava Vojske Jugoslavije.
Upravo ovim amandmanom mi podstičemo vladavinu prava, koju propisuje Ustav, podstičemo pravnu sigurnost i vraćanje poverenja pripadnika nacionalnih manjina u državne organe. Zato je potrebno do kraja rasvetliti i procesuirati sva krivična dela počinjena od strane pripadnika Vojske Jugoslavije.
Jedan od tih slučajeva koji do sada nije rasvetljen, niti je pokrenut odgovarajući sudski postupak jeste granatiranje sela Kukurovići u opštini Priboj kada su pripadnici Užičkog korpusa Vojske Jugoslavije 18. februara 1993. godine izvršili pešadijski i minobacački napad.
Prilikom tog napada tri građanina naše države Bošnjačke nacionalnosti su ubijena – Uzeir Bulatović, Fatima Sarač i Mušan Husović. Ostali stanovnici iz sela Kukurovići su izbegli, dok je selo Kukurović gotovo u potpunosti izgorelo.
Apsolutno podržavamo napore za podizanjem poverenja građana u vojsku, ali hajde da govorimo o svim građanima i ono što je potrebno da se uradi da se podigne poverenje kod svih građana. Ministarstvo odbrane u ovom segmentu mora preduzeti sve zakonom propisane mere i aktivnosti koje će dovesti do rasvetljavanja počinjenih krivičnih dela, a potom i pokretanje odgovarajućih sudskih postupaka protiv odgovornih pripadnika tadašnje Vojske Jugoslavije.
Usvajanjem ovog amandmana potvrđuje se osnovni cilj vladavine prava i cilj da je svaki pojedinac zaštićen od zloupotreba nosioca državne vlasti. Zaista ne vidim razlog da ovaj amandman ne bude prihvaćen, jer predviđa saradnju vojske sa drugim ministarstvima i drugim državnim organima u rešavanju ovih slučajeva. Zaista ne želim da verujem da ministarstva nema poverenja jedno u drugo.
Još jednom želim da naglasim da je pohvalno to što se radi na povećanju poverenja koje građani treba da imaju vojsku, međutim, za poverenje građana Bošnjačke nacionalnosti u vojsku potrebno je uvažiti i patnje koje su ti ljudi preživeli. Da ste usvojili ovaj amandman, to bi značilo vašu dobru volju da to poverenje izgrađujete i kod Bošnjaka. Na ovaj dosadašnji način još smo daleko od tog poverenja. Hvala.

Hvala gospodine predsedavajući.
Poslanički klub SDA Sandžaka-PDD uputio je predsednici parlamenta zahtev u kome smo obrazložili razloge zbog kojih tražimo od predsednice da pokrene postupak za smenu predsednika Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova. Ono što je nama predsednica parlamenta dostavila nije adekvatan odgovor, jer mi od predsednice parlamenta nismo tražili statističke podatke o broju sednica koje je ovaj odbor održao, kao ni o broju zakona koji su prošli kroz ovaj odbor.
Smatram da ovde svi zajedno treba da vodimo računa o kvalitetu, a ne o kvantitetu i o broju sednica, već o kvalitetu rada skupštinskih radnih tela i smatram da za brojanje i brojeve postoje neke druge službe, a to nije predsednik parlamenta.
Drugo, predsednica je odgovor koji smo mi poslali adresirala na pojedinačno poslanike, a ne poslaničkoj grupi. Očekujem objašnjenje zašto je to uradila i s toga mogu samo da zaključim da predsednica parlamenta uopšte nije ni čitala zahtev koji smo joj predložili, kao ni argumentaciju koju smo u zahtevu naveli.
Zbog javnosti želim da kažem samo neke od razloga zbog kojih naš poslanički klub traži da se smeni predsednik Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova.
Naime, visoki komesar za proširenje EU, gospodin Štefan File je prilikom posete Narodnoj skupštini 5. maja 2014. godine ukazao na obavezu Narodne skupštine kao nosioca zakonodavne vlasti da usvoji konkretan program za rešavanje manjinskog pitanja u Srbiji sa tačno definisanim ciljem, jasno određenim nosiocem tog programa. Rok za njegovo izvršenje iznosi izvor sredstava potrebni za realizaciju tog programa.
Odbor za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova iako je direktno nadležan za ispunjavanje ove obaveze nije uradio ništa i mi smatramo da je upravo predsednik Odbora najodgovorniji za ovaj propust. Dodatno otežavajuću okolnost svemu ovome predstavlja i negativan izveštaj „Majnoriti rajt grup“ koji manjine u Srbiji označava kao narode pred istrebljenjem, a u prvom redu navodi Bošnjake, etničke Albance, Hrvate i Rome.
To je jedan signal ranog upozorenja koji je takođe ovaj odbor ignorisao. Odbijanje amandmana na Zakon o izmenama i dopunama Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina koje su podneli poslanici izabrani sa bošnjačke, odnosno albanske manjinske izborne liste rezultirao je drastičnim smanjenjem članova Albanskog nacionalnog saveta na 15 kao i nizom propusta u organizovanju i sprovođenju izbora za Nacionalna veća nacionalnih manjina koji su se posebno ogledali u skraćivanju, prava izbornim listama gde imaju odgovarajuće učešće u radu organa za sprovođenje izbora i ne ažuriranje biračkih spiskova, čime je manjinama uskraćeno pravo da biraju i da budu birani.
Podsećam vas takođe i da je narodni poslanik Omerović na sednici parlamenta 4. juna 2014. godine. prilikom objedinjene rasprave godišnjim izveštajima Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, zaštitu informacija o javnog značaja i Zaštitnika građana obmanuo parlament i čitavu javnost priliko svog obraćanja na zatvaranju objedinjene rasprave rekavši da je ovlašćen da u ime čitavog Odbora odbija amandmane na zaključak koje su podeli SDA Sandžaka. Odbor za ljudska i manjinska prava tada nije zasedao, niti je Odbor raspravljao o amandmanima narodnih poslanika, tako da on tada i nije bio ovlašćen da u ime Odbora odbije naše amandmane. U tim trenucima sednicom parlamenta je predsedavao njegov kolega iz poslaničke grupe koji je dozvolio ovako pravno nasilje i primitivizam i kršenje Ustava, zakona i Poslovnika o radu.
Predsednica je tada bila dužna da zaštiti Ustav, zakon i dostojanstvo Narodne skupštine, međutim, ona je to propustila da uradi. Umesto toga dozvolila je da se sednica Odbora za ljudska i manjinska prava održi sutradan, naknadno, mimo svih rokova i procedura i da tada raspravlja o našim amandmanima.
Mi smo takođe skrenuli pažnju na skandalozno ponašanje predsednika Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova na sednici od 16. maja kada je uskratio pravo bošnjačkim narodnim poslanicima da obave svoju redovnu molitvu Džumu i kada je pokušao da onemogući člana Odbora da izađe.
Sve su to razlozi zbog kojih mi tražimo od predsednice da pokrene postupak i da se jasno ogradi da li su ovi postupci predsednika Odbora u njegovo lično ime ili u ime nje i čitave vladajuće većine. Zato predlažemo, ujedno i da na čelo Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova bude izabran predstavnik većinskog naroda, čime će vladajuća većina preuzeti potpunu odgovornost za nivo i stanje prava nacionalnih manjina u Srbiji.

Uvažena predsednice, koleginice i kolege narodni poslanici, ja danas želim da vam skrenem pažnju da se 16. i 17. januara 2009. godine, u Novom Pazaru dogodio težak zločin neovlašćenog upada, oružane zasede i pokušaja ubistva predsednika SDA Sandžaka i tadašnjeg ministra u Vladi, dr Sulejmana Ugljanina.
Već punih šest godina taj zločin nije rešen, čime je očigledno pokazana i dokazana sprega i organizovanost između nalogodavaca, izvršioca i nadležnih organa koji niti su sprečili taj zločin, a kasnije ga nisu ni rasvetlili.
Naime, tog 16. i 17. januara 2009. godine grupa naoružanih ljudi neovlašćeno je upala u službene prostorije SDA Sandžaka, koje su zatim puna dva dana držali pod oružanom opsadom. Oni su, pored neovlašćenog upada 17. januara 2009. godine, uveče u nekoliko navrata pokušali ubistvo najvišeg rukovodstva SDA Sandžaka, a u prvom redu predsednika dr Sulejmana Ugljanina koji je, kao što sam rekao, u to vreme bio i ministar u Vladi Republike Srbije.
Njihovi pokušaji ubistva najvišeg bošnjačkog političkog rukovodstva bili su brutalni, unapred organizovani i smišljeni. Najpre su sa balkona i stepeništa bacili teške betonske žardinjere i stolove na glave stranačkog rukovodstva, a zatim su iz više komada vatrenog oružja i sa više hitaca pucali u pravcu dr Sulejmana Ugljanina.
Želim da vas obavestim da je opštinski sud u Novom Pazaru doneo presudu da je ova naoružana grupa povredila pravo državnine, a samim tim i ustavno načelo nepovredivosti stana Međutim, dalje od toga se nije išlo.
S obzirom da, pored svega navedenog, do danas ovaj slučaj nije rešen, kao ni brojni drugi slučajevi, nerešeni slučajevi zločina počinjenih nad Bošnjacima devedesetih godina, smatram da je to izuzetno loša poruka koju država i državni organi šalju svojim građanima bošnjačke nacionalnosti.
Podsećam da je tek nakon 20 godina počelo rešavanje otmice, mučenja i ubistva Bošnjaka iz voza u Štrpcima i zato hoću da pitam da li je potrebno da se i za rešavanje ovog zločina čeka 20 godina ili se možda čeka da neki od političkih predstavnika Bošnjaka bude ubijen, pa da se tek onda, nakon 20 godina počne sa rešavanjem tog zločina?
S tim u vezi, tražim od nadležnih državnih organa da rade svoj posao, da pokrenu istragu i podignu optužnice protiv nalogodavaca svih izvršioca i svih pomagača u vezi neovlašćenog upada i oružane zasede u službenim prostorijama naše stranke i u vezi pokušaja ubistva predsednika SDA Sandžaka i ministra u Vladi Republike Srbije dr Sulejmana Ugljanina od 16. i 17. januara 2009. godine.
Pitam predsednika Vlade, ministra pravde i Republičko tužilaštvo za organizovani kriminal - koja su to lica koja su neovlašćeno i do zuba naoružana upala u naše službene prostorije, ko je od njih ugrozio živote rukovodstva SDA Sandžaka i pokušao ubistvo bacanjem teških predmeta na glavu; ko je sve pucao na dr Sulejmana Ugljanina te večeri, predsednika stranke i ministra u Vladi ove države; koja je uloga tadašnjeg gradonačelnika Novog Pazara i članova gradskog veća; kakva je uloga u svemu tome načelnika MUP-a u Novom Pazaru i njegovog zamenika; kakva je uloga tadašnjeg predsednika okružnog suda i okružnog tužioca u Novom Pazaru i ko su ljudi iz Beograda sa kojima su, kako oni kažu, bili na stalnoj vezi?
Danas se navršava već punih šest godina, a mi i dalje nemamo presudu, pa čak ni optužnicu u vezi sa tim i posle neko kaže da se ovde ništa ne zataškava? Ja očekujem odgovore na ova pitanja. Hvala vam.

Hvala uvažena predsedavajuća.

Koleginice i kolege narodni poslanici, uvaženi članovi Vlade i predstavnici ministarstava, mi smo podneli ovaj amandman na član 7. predloga zakona o budžetu zato što sredstava koja su namenjena za rada nacionalnih veća, odnosno nacionalnih saveta nacionalnih manjina uopšte nisu adekvatna i ne odgovaraju realnim potreba nacionalnih veća kako bi oni mogli da nesmetano i adekvatno obavljaju svoje nadležnosti u oblastima propisanih Ustavom i zakonima ove države.

Mi smo nedavno imali izbore za nacionalna veća, odnosno nacionalne savete i danas imamo formiranih 20 nacionalnih saveta. U najavi je i formiranje još nekoliko nacionalnih saveta, što znači da ćemo imati veći broj nacionalnih veća u ovoj 2015. godini, nego što smo imali u 2014. Međutim, imaćemo i manja sredstava za rad koja su odvojena za rad i za funkcionisanje tih nacionalnih saveta.

Ako uzmemo u obzir da ti nacionalni saveti funkcionišu i rade pod jednim lošim Zakonom o nacionalnim savetima, i uslove pod kojima oni rade i na to dodamo ova umanjena sredstva, možemo zaključiti da neko ne želi da nacionalni saveti uspešno obavljaju svoj zadatak u našoj državi i u našem društvu. Ako pogledamo i aktivnosti vladajuće većine i ono kako se ovaj budžet odnosi prema nacionalnim savetima, možemo videti da se i aktivno radi na tome. Ukoliko se ovakve aktivnosti nastave, mislim da već za šest meseci mnogi saveti neće imati čak ni kvorum za rad.

Usvajanjem ovog amandmana vi pomažete stvaranju realnih mogućnosti da pripadnici nacionalnih manjina nesmetano ostvaruju svoja individualna i kolektivna prava koja su im propisana domaćim i međunarodnim pravima i standardima.

Mi smo, s tim u vezi, pozvali premijera da konačno sazove tu prvu sednicu Republičkog saveta za nacionalne manjine i to pre usvajanja ovog budžeta, zato što smatramo da još uvek nije kasno da se sedne sa predstavnicima nacionalnih manjina, odnosno predsednicima nacionalnih veća i sa nadležnim ministrima i da zajedno pokušamo da nađemo najbolji model i da ga ugradimo u ovaj budžet, kako bi pripadnici nacionalnih manjina dobili svoje mesto koje im pripada u ovom budžetu, i kako bi se u ovom budžetu našao model za sve te specifične potrebe nacionalnih zajednica.

Nama je džaba pisanje strategija i akcionih planova ukoliko za to ne predvidite sredstva u ovom budžetu i na taj način ne pokažete ozbiljnu nameru da želite da se bavite pitanjem manjina. Sve osim toga je, nažalost, prazna priča i mrtvo slovo na papiru.

Mi smo ovim amandmanom, takođe, reagovali i na nazive projekata u glavi 27. tačka 0) gde se, između ostalog, program međunarodna kulturna saradnja, kulturna delatnost Srba u inostranstvu. Znate, u našoj zemlji postoji veliki broj građana koji žive u inostranstvu, a koji nisu srpske nacionalnosti, koji takođe imaju potrebu za finansiranje njihovih delatnosti. Ne vidim zašto se i na ovaj način pravi razlika između građana.

Pred nama su veoma važni zadaci i koraci u procesu pregovora za pristupanje naše države Evropskoj uniji. Jedan od tih zadataka, saopštio nam je i komesar za proširenje EU, gospodin Štefan File, prilikom boravka upravo u ovom Domu, a to je izrada strategije o nacionalnim manjinama. Ozbiljnost da se ova strategija zaista realizuje se pokazuje u količini sredstava koja je za nju namenjena. Nažalost, za sada su ta sredstva nula. Eto, toliko. Hvala.

Uvažena ministar, hvala vam na ovom komentaru. Vi ste zaista upravo ponovili sve ono što smo i mi u odbrani ovog amandmana rekli da je neophodno, da se uradi i mi smo zbog toga insistirali da premijer konačno zakaže tu prvu sednicu Republičkog saveta za nacionalne manjine u kojem, podsetiću one koji ne znaju, prema sastavu, treba da sedi premijer, nadležni ministri, nadležni ministri koji pokrivaju sve ove oblasti.

Mi smo upravo tražili da to bude pre usvajanja ovog budžeta, kako bi nadležni ministri mogli da u svoje program i u svoje budžete za narednu godinu, uvrste sve one potrebe nacionalnih saveta i nacionalnih manjina koje moramo realizovati ovim Akcionim planom.

Na žalost, vi ste spomenuli akcioni plan koji treba da se donese tek naredne godine. Mi u ovom budžetu nemamo sredstva za taj akcioni plan i ministri nadležni nisu u svojim budžetima predvideli sredstva za sprovođenje tog akcionog plana i zbog toga smo mi naglasili da je neophodno da pre usvajanja budžeta vidimo koje su to potrebe i sa kojim problemima se susreću nacionalne zajednice i da zaista napravimo strateški put kako da rešavamo te probleme.

Spomenuli ste i sredstva. Na žalost, mi smo, ja sam to u prethodnom obraćanju i rekao da smo u 2014. godini imali manji broj saveta, a veću količinu sredstava koja su odvojena za njihov rad. U 2015. godini, na žalost, imamo veći, manju količinu sredstava za njihov rad, a hvala bogu, imamo veći broj nacionalnih saveta, kao što sam rekao, već 20 je formirano, a u najavi je još nekoliko njih. Mi smo ovim budžetom smanjili sredstva za njihov rad, što smatram da je u velikoj meri ugrozilo i da ugrožava njihovu uspešnost u 2015. godini. Hvala.

Poštovana predsedavajuća, reklamiram povredu člana 106. - govornik može da govori samo o tački dnevnog reda. Govornik je u jednom dobrom delu svog izlaganja govorio o obnovljenim kućama u Kraljevu. Iskreno da vam kažem, meni je neprijatno da slušam o tome, a kamoli porodicama kojima su te kuće izgrađene.
Znate, postoji jedno pravilo - dajte i pomažite tako da vam leva ruka ne zna da desna daje. Nemojte, molim vas, da tim porodicama presedne to što ste im pomogli. Hajde, okačite bilborde na svaku kuću koju ste obnovili. Stvarno je nepristojno i meni je neprijatno da to slušam.

Uvažena predsednice, koleginice i kolege narodni poslanici, ovaj Predlog zakona većinskim strankama umanjuje sredstva, međutim kada su u pitanju stranke nacionalnih manjina ovaj zakon gotovo da ukida i onaj minimum sredstava potrebnih da bi te stranke funkcionisale, pa možemo slobodno reći, čak i da bi te stranke opstale.
Ovde se radi o strankama koje imaju svega jedan, dva, tri mandata tako je bilo u ovom, u prethodnom, a verovatno će biti i u narednim sazivima, tako da njihovi transferi mere se hiljaditim delovima procenta u budžetu, tako da njihovo umanjenje zapravo ne doprinosi ništa budžetu i zato smo našim amandmanom predložili da se parlamentarnim strankama manjina smanji procenat umanjenja.
Nesporno je to da su sve stranke spremne da iznesu teret ušteda, kako se to danas popularno kaže. Međutim, ovde se dovodi u pitanje opstanak manjinskih parlamentarnih stranka. Znate, nije isto kada oduzmete isti procenat od recimo 150 miliona ili od jedan ili dva miliona kojima treba operativno održavati stranku na terenu.
Ko se bar malo razume u organizaciju stranaka na terenu zna da ni ova sredstva koja su do sada namenjena, kada su u pitanju stranke nacionalnih manjina, nisu bila dovoljna čak ni da pokriju osnovne tehničke potrebe, a kamoli neko maštanje o kupovini poslovnog prostora. S druge strane, ukoliko ovaj parlament, u ime države pokaže razumevanje prema manjinskim strankama, može dobiti puno vrednije poene na polju unapređivanja manjinske politike.
Mislim da ovde može da se pokaže razumevanje. Postoji prostor za to, ali ne znam da li postoji i volja predlagača. Svakako da mi ne možemo brojem glasova uticati na vašu odluku, zato želimo da svojom diskusijom pokušamo skrenuti pažnju da se ovakvim rešenjima manjinske stranke dovode u zaista jedan nezavidan položaj.
Složio bih se sa predlagačem da je politika i ideja ono što održava stranku u životu. Kao stranka koja postoji 24 godine, to sa punim pravom možemo da kažemo. Preživeli smo i preživljavamo mnogo teža i veća iskušenja i ovo je samo još jedna prepreka na političkom putu manjinskih stranaka.
Mi vas danas pozivamo da tu prepreku zajedno otklonimo, tako što ćemo usvojiti amandmane koje smo predložili. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, kolege narodni poslanici, moje današnje pitanje zapravo je vezano za jučerašnji dan i navršavanje 22 godine od otmice, mučenja i ubistva 16 Bošnjaka iz Sjeverina, 16 civila i 16 građana Republike Srbije, otetih, mučenih i ubijenih, samo zato što su bili Bošnjaci i zato što su nosili bošnjačka imena.

Danas smo započeli i tu 23. godinu nakon tog zverskog čina, a država Srbija još uvek nije rasvetlila ko je nalogodavac i ko su svi izvršioci ovog zločina. Država takođe nije obezbedila dostojanstvenu reparaciju porodicama žrtava. Ono što je porodicama ponuđeno je omalovažavanje žrtava, a to vređa ljudsko dostojanstvo i vređa čitav bošnjački narod. Potpuno rasvetljavanje svih slučajeva organizovanog državnog terora prema Bošnjacima u Sandžaku je nešto što je naša civilizacijska i ljudska obaveza, a kažnjavanje počinioca i sprečavanje ponavljanja je dug prema budućim generacijama.

Zato vas danas podsećam i na poslaničko pitanje koje sam postavio 15. jula, jer sam u njemu, između ostalog, tražio da se pronađu i saopšte imena lica koja su u Valjevu uzvikivala fašističke i preteće parole – Oj, Pazaru novi Vukovaru i Oj, Sjenice, nova Srebrenice. Uputili smo konkretno pitanje Ministarstvu pravde, MUP-u i Republičkom javnom tužilaštvu.

Tražili smo imena, a od 15. jula čekamo i još uvek nemamo konačan odgovor na to pitanje. Izostanak reakcije je zapravo ohrabrenje svima koji…

 

Ja nisam u stanju, gospodine predsedavajući, ni da se skoncentrišem, a kamoli da dopre do vas ovo pitanje koje postavljam.

Buka je prevelika u sali i kolege nisu u stanju da slušaju ono što Bošnjaci preživljavaju 20 godina.

Dakle, izostanak reakcije je zapravo ohrabrenje svima koji imaju takve ideje da ih nesmetano sprovedu u delo, zato što neće dobiti nikakvu kaznu za to. Kao direktan rezultat toga danas u multietničkoj Vojvodini, svetlom primeru suživota u svetu imamo napade na živote i na imovinu Albanaca. Takav fašizam upravo danas pokušavaju da uvezu u Sandžak, gde militantni četnici sa ukrajinskih ratišta najavljuju nekakav oslobodilački marš, umesto da se dovedu fabrike, da se otvore obećana radna mesta, u Sandžak se uvoze četnici, psi rata, koji otvoreno laju i reže na Sandžak i Bošnjake i to sve samo tri dana…

I to samo tri dana...

Znam da je vama teško, ali ja samo imam pet minuta da postavim pitanje, a kolege nisu u stanju da slušaju ni pet minuta ono što Bošnjaci preživljavaju već 20 godina.

 

Rekao sam da se upravo danas takav fašizam uvozi u Sandžak, gde militantni četnici sa ukrainskih ratišta najavljuju nekakve ...(isključen mikrofon)