Vi ste mi oduzeli najmanje tri minuta na prekidanja.

Ovo sve se dešava samo tri dana pred izbore za nacionalne savete nacionalnih manjina, samo tri dana pre nego što Bošnjaci treba da izaberu svoje bošnjačko-nacionalno veće. Ovo je objektivna opasnost za Bošnjake u Srbiji. Mi nismo čuli nikoga iz Vlade, čak ni ministra i njegove poslanike iz Sandžaka da se usprotive i dignu svoj glas protiv ovoga.

To me dovodi do pitanja koje upućujem premijeru i koordinatoru Službi bezbednosti – šta je urađeno da se spreči ostvarivanje pretnji koje su građanima Novog Pazara uputili nekakvi četnički komandanti sa ukrajinskih ratišta?

Drugo pitanje tiče se rešavanja slučaja 16 ubijenih Bošnjaka u Sjeverinu kod Priboja, ko su nalogodavci i ko su počinioci tog zločina?

Želim da podsetim da je upravo premijer na svojoj konferenciji za novinare 25. septembra ove godine usred kampanje za izbor nacionalnog saveta, preteći Bošnjacima u Sandžaku, podsetio ih da danas Bošnjaci žive kao manjina u tim opštinama u Sandžaku. Jedna od tih opština je Priboj. Onaj Priboj odakle je 16 otetih i ubijenih mučenih Bošnjaka. Druga od tih opština je Prijepolje, ona opština gde je 18 ubijenih i otetih Bošnjaka…

Poštovana predsedavajuća, kolege i koleginice narodni poslanici, amandman koji smo podneli na ovaj predlog zakona ima za cilj da otkloni nejasnoće, nepreciznosti i nedoumice koje stoje u predloženom članu 386b.
Predložili smo da se reči „ko u nameri izvršenja“ zamene rečima „ko svojim delovanjem pokazuje nameru za izvršenje“, jer za primenu ovog zakona ključno pitanje je ko je ovlašćen da procenjuje namere ljudi, na osnovu kojih parametara će to činiti. S obzirom da ovakva odredba stvara prostor za široku zloupotrebu ovog zakona, smatramo da formulacija koja je predložena amandmanom sprečava zloupotrebu u tumačenju i sprovođenju ovog zakona.
Ovaj zakon je u osnovi dobar, ali ovako kako je predložen ima smisla samo u zemljama u kojima vlada ogromno poverenje u državne organe koji treba da ga sprovode, u policiju, u sudstvo, u tužilaštvo i ostale. Međutim, mi nismo među tim zemljama, još uvek nismo na tom nivou.
Naš amandman ima za cilj da zaštiti ovaj zakon od mogućih zloupotreba, jer ne želimo da on postane mehanizam režima za obračun sa političkim neistomišljenicima. Suština je u tome da ne postoji instrument ili čovek može da meri nivo i prirodu namere. Zato tražimo da se otkloni ta nejasnoća i stavi preciznija odredba koja kaže – ko svojim delovanjem pokazuje nameru za izvršenje.
Ako pitate – da li imamo poverenja u organe koji treba da sprovode ovaj zakon, odgovor je ne. Nemamo pravo da verujemo nakon svega što su Bošnjaci Sandžaka proživeli devedesetih godina od strane tadašnjeg režima, od strane vojske i policije ove države, a ni dan danas ti zločini nisu rasvetljeni. Zato ne možemo govoriti o poverenju koje je neophodno da bi se ovaj zakon adekvatno sprovodio.
U najboljoj želji da unapredimo ovaj zakon, predložili smo ovaj amandman. Međutim, uslov svih uslova za adekvatnu primenu ovog zakona je usaglašavanje nacionalne strukture u organima koji treba da sprovode ovaj, ali i druge zakone sa nacionalnom strukturom stanovništva u Sandžaku.
Mi zato predlažemo da se odloži primena ovog važnog, ali veoma osetljivog zakona sve dok se ne usaglasi nacionalna struktura zaposlenih u policiji, sudstvu i tužilaštvu i drugim organima sa javnim ovlašćenjima. Ovo je put kojim treba da izgrađujemo uslove i poverenje neophodno za adekvatnu primenu ovog zakona, ali i drugih zakona u Republici Srbiji. Hvala.

Hvala.
Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, moje današnje pitanje upućujem Vladi Republike Srbije.
Naime, u toku izborne kampanje za izbor nacionalnih saveta nacionalnih manjina, zakazanih za 26. oktobar ove godine, vrh Vlade Republike Srbije uputio je pretnje Bošnjacima Sandžaka, podstičući i šireći na taj način atmosferu straha.
Najpre je u sredu, 24. septembra, prvi potpredsednik Vlade Ivica Dačić, ničim izazvan, putem medija uputio preteću poruku Bošnjacima Sandžaka. Tu istu pretnju u znatno oštrijem tonu ponovio je sutradan, 25. septembra, predsednik Vlade Aleksandar Vučić na svojoj konferenciji za novinare u zgradi Vlade Republike Srbije. Takve pretnje narednog dana, 26. septembra, takođe je potvrdio i ministar policije Nebojša Stefanović, koji je zvanično obavestio javnost o slanju službi bezbednosti u sve gradove i opštine u Sandžaku.
Kod ovih jasnih pretnji koje su upućeni Bošnjacima Sandžaka zabrinjavajuće je to što je predsednik Vlade Aleksandar Vučić posebno naglasio asocijaciju na Republiku Srpsku, na 61 opštinu i dva grada u Republici Srpskoj, u kojima je počinjen genocid i etničko čišćenje nad Bošnjacima. On se tada osvrnuo i na tri opštine u Sandžaku gde je represivnim merama režima promenjen nacionalni sastav u tim opštinama na štetu Bošnjaka.
Tom prilikom iznešeno je i niz netačnih kvalifikacija i optužbi na račun Bošnjaka Sandžaka i ja koristim ovu priliku da jasno i nedvosmisleno odbacim kao neosnovane sve optužbe i kvalifikacije koje su tada izrečene. Ovakve pretnje daju lošu poruku svim građanima i mogu se tumačiti kao govor mržnje usmeren protiv Bošnjaka, a mogu se takođe shvatiti i kao sredstvo za širenje straha u vreme izborne kampanje za izbor Bošnjačkog nacionalnog veća. Na ovaj način ponovo se podstiče neprijateljstvo i netrpeljivost protiv Bošnjaka.
Kao direktan rezultat toga, ovih dana iz drugih delova Srbije i sa ukrajinskih ratišta Bošnjacima Sandžaka stižu pretnje i od strane militantnih grupa srpskih četnika, koji najavljuju svoj dolazak i marširanje Novim Pazarom za 23. oktobar, samo tri dana pred izbore za nacionalne savete nacionalnih manjina. Sve ovo, bilo planirano ili ne, predstavlja objektivnu opasnost za Bošnjake u Srbiji.
Postavljam pitanje – sa kojim ciljem i na osnovu čega su premijer Vučić, potpredsednik Dačić i ministar policije Stefanović lično uputili pretnje Bošnjacima? Sa kojim ciljem su upućene službe bezbednosti u gradove i opštine u Sandžaku, i to sve u vreme izborne kampanje za izbor Bošnjačkog nacionalnog veća? Zašto Vlada i njeni funkcioneri nisu pozvali nas poslanike, legitimno izabrane predstavnike Bošnjaka, da zajedno proučimo razloge i posledice takvih postupaka i ponašanja? Zahvaljujem.

Hvala.

Gospodine predsedavajući, ukoliko bude bilo potrebe, koristiću vreme poslaničke grupe.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre, poštujući značaj uvođenja javnog beležništva u domaći pravni sistem, koji je ujedno još jedan važan korak naše zemlje ka EU, rekli smo da ćemo podržati ovaj Predlog zakona, koji je takođe i jedan važan preduslov i važna nova pravosudna profesija koja treba da počne sa radom u Srbiji već od sutra.

Uspostavljanje notarijata treba da doprinese većoj pravnoj sigurnosti, sigurnosti investicija, prometa robe, usluga i konkurentnosti privrede.

Sam Predlog zakona i njegova sadržina nisu mnogo sporni. Zakon nije idealan i u njemu treba obratiti pažnju na različite prepreke koje mogu stajati na putu efikasnoj primeni ovog zakona kojima nas iskustvo uči.

Upravo razlog za podnošenje ovog amandmana leži u činjenici da javni beležnici, shodno prirodi i shodno složenosti posla koji treba da obavljaju, u nekim slučajevima iz objektivnih razloga neće biti u stanju da se adekvatno stave na raspolaganje političkim subjektima zainteresovanim za učešće na izborima ili strankama u procesu osnivanja.

Jedna takva situacija je nedovoljan, odnosno neadekvatan broj javnobeležničkih mesta. Mi smo ovim amandmanom predvideli da za overavanje potpisa podrški izbornoj listi, odnosno stranci u osnivanju, pored javnih beležnika, nadležni budu i osnovni sud, odnosno gradske i opštinske uprave.

Ako uzmemo u obzir obim posla i obavezu poštovanja rokova propisanih izbornim zakonodavstvom, dolazimo do zaključka da notari neće biti u stanju da odgovore potrebama političkih subjekata i naročito bi se na ovaj problem osvrnuo kroz nedovoljan broj javnobeležničkih mesta određen za opštine i gradove u Sandžaku.

Želim ovde da govorim o potrebama građana koji su nas ovde birali i čije potrebe ovde zastupamo. Dakle, i kada govorimo o primeni ovog zakona moramo se vratiti na one koji će uglavnom i primenjivati, tj. na javne beležnike.

Naime, prilikom određivanja broja notara, gradovi u Sandžaku nisu tretirani pod istim uslovima kao i neki drugi gradovi u drugim delovima Srbije. Uzeću primer Novog Pazara. Mnogi gradovi i opštine koji imaju manji broj stanovnika od Novog Pazara dobili su isti ili veći broj notara, iako su potrebe Novog Pazara realno daleko veće. Sada neću nabrajati imena tih gradova, ne bi bilo fer praviti takvu vrstu komparacije među gradovima.

Kao regionalna i manjinska stranka po ovom pitanju naočito skrećemo pažnju da u Sandžaku žive Bošnjaci kojima Ustav garantuje pravo da pod istim uslovima, kao i svi građani, učestvuju u upravljanju javnim poslovima.

U svakom slučaju, ovim amandmanom pokušavamo da na praktičan način poboljšamo predlog ovog važnog evropskog zakona i u načelnoj raspravi smo rekli, sada ponavljam, da ćemo podržati ovaj predlog zakona zbog njegovog značaja za čitav sistem, za građane, za privredu, pravnu, imovinsku sigurnost, ali i od velikog značaja za evropske integracije naše zemlje.

Stoga vas, ministre, pozivam da još jednom razmotrite ovaj amandman i pozivam kolege da u danu za glasanje podrže ovaj amandman koji smo podneli. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre, u svom obrazloženju za donošenje ovog zakona i sami ste naveli da pokazatelji ukazuju na neophodnost da se zdravstvenim radnicima omogući upućivanje na specijalizaciju posle obavljenog pripravničkog staža i položenog stručnog ispita, a kako bi se u narednim godinama zdravstveni sistem obogatio stručnim specijalističkim kadrom, koji bi pružao kvalitetnu zdravstvenu zaštitu pacijentima.
Ovim amandmanom je predviđeno da se omoguće specijalizacije i uže specijalizacije za nezaposlene zdravstvene radnike sa visokim obrazovanjem i položenim stručnim ispitom, koje bi zainteresovani zdravstveni radnici finansirali sopstvenim sredstvima.
Ovim amandmanom daje se mogućnost većem broju zdravstvenim radnika da obave specijalizaciju koju bi finansirali sopstvenim sredstvima. Mi time, u određenoj meri, stvaramo jednake šanse za napredovanje u struci i otvaramo nove mogućnosti, ali i pravce u razvoju zdravstva.
Do sada je broj specijalizacija zavisio od odluke ministra, odnosno od mogućnosti budžeta i države koje su jako skromne u odnosu na potrebe, čak i u mnogo razvijenijim zemljama, nego što je naša.
Potpuno se slažemo sa konstatacijom predlagača zakona, kada je u pitanju potreba za unapređivanjem zdravstvenog sistema, a posebno u oblasti ljudskih resursa stvaranjem većeg broja stručnog specijalističkog kadra. Ujedno smatramo da je trebalo otići nekoliko koraka dalje. Jedan od tih koraka je upravo sadržan u ovom predlogu amandmana.
Zdravstvenim ustanovama i pacijentima su potrebni stručni kadrovi koji su u mogućnosti da pruže adekvatnu i kvalitetnu zdravstvenu uslugu. Svesni smo da postoje problemi i druge vrste, a koji nisu kadrovske prirode i koji direktno utiču, kako na kadrove, tako i na kvalitet i efikasnost zdravstvenog sistema i zdravstvene zaštite.
Složili smo se da su uslovi rada jako bitan preduslov za sve ono što ovim i ovakvim zakonima težimo.
Želim da pohvalim vašu spremnost da se krene u stvaranje uslova za bolju i kvalitetniju zdravstvenu zaštitu u Sandžaku. U tome imate našu punu podršku i pomoć u svakom smislu, kako pomoć na terenu, tako i u kontaktu sa potencijalnim donatorima zato što zdravlje prevazilazi politiku i zato što je neophodno politiku istisnuti iz sistema zdravstva.
U cilju otvaranja mogućnosti za svrsishodno određivanje specijalizacija, ali i u cilju pružanja adekvatne zdravstvene zaštite u Sandžaku, neophodno je hitno pristupiti osnivanju kliničko bolničkog centra u Novom Pazaru, a za šta postoje svi potrebni uslovi. To je nešto što je od životne važnosti za sve građane koji žive u Sandžaku.
Takođe je važno i hitno otkloniti sve prepreke koje stoje na putu početka rada Zavoda za javno zdravlje u Novom Pazaru, kao i omogućiti da zdravstvena ustanova u Sjenici dobije status opšte bolnice. I da sumiram prateći duh…

Molim vas, kolega traži da ga slušate.

To ste trebali vi da uradite, ne trebam ja da tražim. Vi predsedavate sednicom.

Samo ću sumirati prateći duh i smisao ovog predloga zakona, amandman koji smo podneli ima za cilj da se ovim zakonom omogući i dobijanje tzv. volonterskih specijalizacija za one zdravstvene radnike koji imaju sopstvenih sredstava da mogu da finansiraju svoje dalje usavršavanje u okviru medicine, stomatologije, odnosno farmacije. Hvala vam.

Imam samo nekoliko pitanja, ko će od danas biti odgovoran? Ko će biti odgovoran za budućnost? Problem političkih partija jeste u tome što državu posmatraju samo kroz svoj mandat.
Ono što je bilo u prethodnom mandatu koriste kao izgovor, a to nije bilo u mom mandatu, mene to ne zanima, a ono što će biti u narednom mandatu, potrudiću se kada osvojimo vlast na izborima.
Ono što građani osećaju jeste i prethodni mandat i onaj pre toga i onaj koji će doći nakon toga, a moje pitanje jeste ko će biti odgovoran za budućnost u kakvoj će živeti naši građani?
Imam drugo pitanje, koju ordinaciju može da otvori student koji je tek završio medicinu? Mi u amandmanu ne govorimo ni o kakvom zamagljivanju, mi govorimo o suštini, ne govorimo o neplanskoj specijalizaciji, već o delu planske specijalizacije koji može da bude olakšica budžetu.
Mi smo rešenje za deficitarne specijalističke kadrove natovarili samo na krhka leđa budžeta i specijalizante smo naterali da čekaju hleb od budžeta i od države, a dobro znamo u kakvom je stanju budžet, država i da ona ne može da odgovori svim potrebama zdravstva, odnosno potrebama specijalističkim kadrovima.
Po ovom predlogu, rešenje kao što sam rekao, nakačeno je na krhka leđa budžeta. Ovde se govori o želji da se mladi ljudi zapošljavaju, da uzimaju stvari u svoje ruke, a sa druge strane se na indirektan način teraju da čekaju rešenje od države i da sede skrštenih ruku, čekajući da im ona omogući prostor za specijalizaciju i mogući prostor da konačno krenu onim putem koji su zacrtali onda kada su upisivali studije.

Hvala gospođo predsedavajuća.
Kao što je i predsednik dr Ugljanin najavio u uvodnom izlaganju, mi ćemo podržati izbor gospodina Vujovića za ministra finansija u Vladi Republike Srbije. Očekujemo da će novi ministar finansija biti u stanju da uvede red u inspekcijskim službama u poreskoj upravi, da uvede red kod inspektora koji su u čitavoj Srbiji, a naročito u Sandžaku, partijski jastrebovi čija svrha i zadatak nije savetodavna i kontrolna funkcija, već rak rana naših finansija i privrede i oni su upravo glavni krivac politizovanja svega i svačega u ovoj zemlji.
Želim da verujem da ćete kao ministar prepoznati ovu opasnost i ukoliko ste spremni da se uhvatite u koštac sa njom, imate našu punu podršku, a mi ćemo biti tu da ukazujemo i na konkretne slučajve odnosno primere. Inspektori umesto da rade na unapređivanju privredne aktivnosti, umesto da rade na osposobljavanju privrednika da posluju ilegalno i uspešno, oni ucenjuju, reketiraju, pljačkaju privrednika i obesmišljavaju svaki pokušaj poslovanja u Sandžaku.
Inspektori u Sandžaku nisu tu da savetuju, nisu tu da nauče privrednike i da potom kontrolišu kako privrednici sprovode te sugestije, inspektori u Sandžaku su dželati, oni se bave politikom, političkom pripadnošću privrednika, kroje političku volju poslodavaca i zaposlenih, reketiraju za korist jedne političke partije. Inspektori u Sandžaku nisu nezavisni, oni su zetovi, oni su braća, oni su šuraci predsednika jedne političke partije koja je u vladajućoj koaliciji. Tačno se zna koliko gotovine svaki privrednik je u obavezi da odnese za stranku na vlasti i kome da ih da. U Sandžaku inspektori broje zaposlene po firmama i kontrolišu broj glasova koji dolaze iz te firme. u Sandžaku inspektori uslovljavaju privrednike da finansiraju fudbalski klub. Svakom privredniku zakače po jednog fudbalera koji je u obavezi d tog fudbalera izdržava čitavih mesec dana, a potom zna se, ukoliko to odbije, zna se šta ga čeka.
O ovome možemo govoriti čitav dan i ukoliko ste spremni, kao što sam rekao, da uvedete red u ovoj oblasti, imate našu punu podršku, jer je ovo zaista jedna rak rana koju treba hitno lečiti. Nama su dolazili novi privrednici koji bi tek otvorili radnju i odmah nakon otvaranja dobili su posetu ovih inspektora i umesto da dobiju neki savet kako da unaprede svoje poslovanje i kako da uspešno i legalno posluju, oni dobiju ucene i dobiju jedan zadatak koji ako ne obave onda mogu ili da se prepuste tim ucenama ili da zatvore svoju radnju.
Možemo konkretno govoriti imena, sada ovde neću iznositi, jer smo zamoljeni od strane tih privrednika koji se plaše odmazda tih inspektora i dotle ide taj strah i dotle ide ta nepravda. Upozoravam vas da ako se ovako nastavi, a mi zajedno ovde ne zaustavimo to zlo, narod će biti vrlo brzo primoran da motkama brani te svoje imetke od ovih inspektora pljačkaša. Dokle god mi ovde u parlamentu i u ovom parlamentarnom ambijentu rešavamo ovakve stvari, to je dobro i nemojte dozvoliti da se ovakvi pokušaji i ovakvo rešavanje problema obesmisli.
Od vas očekujemo da se uhvatite u koštac sa ovim problemom i očekujemo vrlo brzo rezultate, jer privreda u Sandžaku ne može da izdrži ovakvo ponašanje partijskih jastrebova koji nose ime inspektori. Hvala.

Hvala, gospodine predsedavajući.
Samo bih na početku hteo da vas zamolim, ako možemo da razjasnimo, ovde smo dobili mišljenje Odbora koje kaže da amandmani nisu u skladu sa Ustavom i, kao takvi, mislio sam da se ne raspravlja o njima, a ako vi kažete da može, onda ćemo raspravljati.

Dakle, mi smo ovim amandmanom predvideli da se briše stav 2. ovog člana 32. i to sa jednim prostim ciljem, a to je da zaštitimo i odbranimo pravo radnika da za svoj neiskorišćeni odmor, koji nisu iskoristili, a što je bilo krivicom poslodavca, dobiju neku novčanu nadoknadu za tu krivicu, odnosno satisfakciju.
Svi znamo koliko je odmor bitan za produktivnost radnika, ali je još važniji za mentalno zdravlje radnika, te stoga na odmor i na sve odredbe koje se tiču odmora, treba gledati sa posebnom pažnjom. Rešenje koje nudi ovaj zakon otvara mogućnost da radnik krivicom ili usled pritiska poslodavca ne iskoristi svoje pravo na godišnji odmor i na pripadajuće dane i pored toga da ne dobije nikakvu nadoknadu zbog uskraćivanja tog prava.
Jedno je, kao što je i ministar malopre napomenuo, kada radnik odluči da mu nije potreban godišnji odmor i kada želi da ima neku novčanu nadoknadu u zamenu za to, to je njegova subjektivna stvar, svakog pojedinca, zaposlenog pojedinca ili pojedinke, ali sasvim druga stvar je kada to pravo ne može da iskoristi usled povećanog obima posla ili usled neslaganja poslodavca da on u tom trenutku ili u nekom drugom trenutku iskoristi svoje pravo i pripadajući godišnji odmor.
Dakle, brisanjem ovog stava 2. mi pokušavamo da zaštitimo pravo radnika, da dobiju nadoknadu za neiskorišćeni godišnji odmor, koji je usledio krivicom poslodavca. Hvala.

Hvala, gospodine predsedavajući.
Ovim amandmanom na član 38. predvideli smo dodavanje člana 3. u ovom članu i ovim amandmanom smo faktički, kao i onim prethodnim na član 32, pokušali da tretiramo oblast koja obuhvata korišćenje godišnjih odmora, odnosno da zaštitimo pravo radnika na korišćenje nadoknade u slučajevima kada on nije u mogućnosti da zbog krivice poslodavca koristi godišnji odmor.
Prirodno je da svaki zaposleni, pored svog profesionalnog života vodi, odnosno i treba da vodi svoj privatni život, treba da ima vremena za porodicu, prijatelje. Sve to utiče, kao što sam rekao i u odbrani prethodnog amandmana, na njegovu produktivnost i na njegov, možemo reći, društveni život. Ovim amandmanom mi pokušavamo da zaštitimo to njegovo pravo, odnosno pokušavamo da zaštitimo mogućnost da u slučaju kada radnik nije u mogućnosti da koristi taj odmor zbog krivice poslodavca, on za to dobije naknadu.
U ovom slučaju, ako zaposleni već ispašta zbog velikog obima posla koji mu poslodavac nametne i ne može da koristi to svoje pravo, on za to treba da ima adekvatnu nagradu i zakon to treba da predvidi i da mu omogući. Hvala.

Mi smo takođe predvideli amandmanom brisanje ovog člana 44. a ja bih najpre na početku pročitao stav 101. pošto je on vezan za ovaj amandman.
Dakle – zaposlenoj osobi sa invaliditetom i zaposlenom iz člana 81. stav 2. ovog zakona, poslodavac je dužan da obezbedi obavljanje poslova prema radnoj sposobnosti u skladu sa zakonom.
I dalje, član 44. izmene i dopune, kaže – ako poslodavac ne može zaposlenom da obezbedi odgovarajući posao u smislu člana 101. ovog zakona, zaposleni se smatra viškom, u smislu člana 179. stav 5. tačka 1. ovog zakona.
Dakle, ovim članom se otvara pravni okvir za otpuštanje osoba sa invaliditetom. Ova lica su jedna od najranjivijih grupa našeg društva i oni kao takvi zaslužuju posebnu pažnju i mere kojima će država podsticati zapošljavanje osoba sa invaliditetom, a ne otvarati mogućnost za njihovo otpuštanje. Ukoliko niste primetili, ovaj član je zaista otvorena diskriminacija.
Predloženo rešenje, ne samo da omogućuje diskriminaciju, već omogućuje poslodavcima da koriste subvenciju za zapošljavanje osobe sa invaliditetom i da nakon toga što istekne taj rok za korišćenje subvencije, on jednom prostom sistematizacijom poslova, napravi upravo višak tog radnog mesta gde je zaposleni sa invaliditetom.
Ne sumnjam i ne želim da sumnjam u dobru nameru predlagača ovog zakona da na neki način zaštiti i omogući bolje uslove rada osobama sa invaliditetom.
Međutim, poslodavac nikako se neće oslanjati na dobre namere zakonodavca, već je u interesu poslodavca da traži rupe u zakonu i poslodavce ništa ne obavezuje da poštuje dobru volju zakonodavca, već da poštuje ono što u zakonu piše.
Mi smo mišljenja da je ovo rešenje jako loše i da će za posledicu imati povećano otpuštanje osoba sa invaliditetom.
Prilikom ovog amandmana, ja ne bih ulazio zaista dublje u razloge šta to posle može dalje da implicira na naš društveni život.
Očekujem da ćete još jednom razmisliti o ovom amandmanu i da će ga Skupština u danu za glasanje usvojiti.

Poštovani predsedavajući, reklamiram član 104, pravo na repliku.
Dakle, kao predlagač amandmana, o kojem se vodila diskusija, pokušao sam da dobijem vašu pažnju, da dobijem reč. Ono što sam hteo da kažem jeste da je ovde rečeno da se ovim amandmanom zapravo umanjuju prava osoba sa invaliditetom što apsolutno nije tačno.
Pitao bih predlagača ovog zakona – koji je to mehanizam kojim će da meri pokušaje poslodavca da nađe odgovarajuće mesto zaposlenoj osobi sa invaliditetom i koji su to mehanizmi kojim će to država, zapravo, uspeti da uradi? Pitam – šta je to što vi kažete da je povećanje prava osoba sa invaliditetom u ovom zakonu? Ovde govorim o suštini, a suština jeste da vi kažete da su prava osoba sa invaliditetom ovim članom povećana. Pitam vas - zar je otpremnina, koju ste vi predvideli, zapravo to povećanje prava osoba sa invaliditetom?
Dakle, mi ovde treba da predvidimo, i vi kao predlagač ste trebali da predvidite, mehanizam koji će efikasnije zaštiti osobe sa invaliditetom od te otpremnine. Znamo dobro da su mahom te osobe nezaposlene i da mahom imaju mali radni staž, s tim da imaju i male otpremnine. Zar mislite da visina te otpremnine može da nadoknadi gubitak posla? To nije mehanizam o kojem mi ovde treba da govorimo i zbog toga smo predvideli brisanje člana 44. Hvala.