Hvala, predsedavajući.

Pre nekoliko dana, tačnije na Međunarodni dan ljudskih prava, na Beogradskom sajmu je održan Sajam nacionalnih manjina.

Na tom sajmu direktorka Kancelarije za ljudska i manjinska prava, Suzana Paunović, izjavila je da je Akcioni plan za Poglavlje 23. i 24, a naročito onaj njegov deo koji se tiče nacionalnih manjina, izrađen i donešen uz saglasnost predstavnika svih nacionalnih manjina i ona je samo jedna u nizu predstavnika države koja u javnost po ovom pitanju iznosi apsolutne neistine.

Predstavnici Bošnjaka ne samo da nisu dali saglasnost na ovakav Akcioni plan, već svi mi koji nosimo legitimitet predstavnika Bošnjaka tražimo i insistiramo na hitnoj reviziji tog Akcionog plana zato što su iz ovakvog, kakav je usvojila ova Vlada, izbačeni svi oni zahtevi legitimnih predstavnika Bošnjaka.

Dakle, što se Bošnjaka tiče, ovaj plan je nelegitiman, nelegalan i apsolutno ne nudi ni jedno rešenje za nagomilane probleme sa kojima se bošnjački narod suočava u Srbiji, počev od nerešenih slučajeva prognanih, nestalih i ubijenih Bošnjaka u Sandžaku tokom devedesetih, zastupljenosti u sudovima, tužilaštvima, policiji i drugim državnim organima sa javnim ovlašćenjima, pa čak i do udžbenika na bosanskom jeziku. LJudi u Sandžaku moraju bukvalno da otimaju svoje pravo na obrazovanje na bosanskom jeziku zbog toga što država na sve moguće načine postavlja prepreke i onemogućava ostvarivanje ovog prava.

Tražim od premijerke Brnabić objašnjenje zašto Vlada u domaćoj i međunarodnoj javnosti iznosi ovakve neistine kada je u pitanju proces donošenja akcionih planova za Poglavlja 23. i 24? Mi više od godinu dana upozoravamo da je neophodno hitno izvršiti reviziju ovog akcionog plana.

Vi danas imate problem da neke od najznačajnijih zemalja EU blokiraju otvaranje novih poglavlja upravo zbog nedostatka u sprovođenju akcionog plana za Poglavlje 23. Čak i ministarka pravde sada najavljuje kako će se pristupiti reviziji akcionog plana, iako nas je premijerka, tadašnja ministarka državne uprave i lokalne samouprave, upravo u ovoj Skupštini ubeđivala kako akcione planove nije moguće revidirati.

Umesto da na vreme poslušate ljude koji u ovim oblastima imaju mnogo više iskustva i znanja od vas, vi, zahvaljujući vašoj tvrdoglavosti, inatu i upornom odbijanju predloga koji dolaze, naročito oni koji dolaze od Bošnjaka, trošite dragoceno vreme i zaustavljate Srbiju, ne otklanjate prepreke koje su nam u procesu evropskih integracija. Zato pitam premijerku da li je direktorka Kancelarije za ljudska i manjinska prava Suzana Paunović kažnjena zbog iznošenja ovakvih neistina u javnost, da li je šefica pregovaračkog tima kažnjena zbog ovakvih propusta u pripremi pregovora i otvaranja poglavlja i kada će u ovoj zemlji neko početi da snosi odgovornost za ono što radi na odgovornim mestima?

S obzirom da sam i na početku izlaganja spomenuo Sajam nacionalnih manjina, tražim od premijerke i od direktorke Kancelarije za ljudska i manjinska prava objašnjenje kome je uopšte pala na pamet ideja da se na Beogradskom sajmu, pored sajma automobila, poljoprivrede, nameštaja, organizuje i Sajam nacionalnih manjina?

Dozvolite da vam pročitam i definiciju sajma. Sajam – sastanak prodavaca i kupaca koji se periodično održava na određenom mestu radi direktnog trgovanja ili radi zaključivanja trgovinskog poslovanja na temelju izloženih uzoraka. Sinonim za sajam je i vašar.

Ne znam da li vi shvatate koliki je ovo nivo poniženja i nivo nepoštovanja kada manifestaciju na kojoj treba da budu predstavljeni ljudi i kultura građana ove zemlje, vi nazovete sajam nacionalnih manjina? Ovaj slučaj možda i najbolje pokazuje kakav je odnos Vlade i kako Vlada vidi nacionalne manjine u Republici Srbiji.

Pozdravljam odluku Bošnjačkog nacionalnog veća da zbog svega ovoga bojkotuje ovaj događaj i pozivam i ostale nacionalne savete da učine isto sve dok se ne promene okolnosti u kojima se održava Međunarodni dan ljudskih prava i dok se ne izvrši revizija akcionog plana.

Hvala, uvaženi predsedavajući.

Moje pitanje danas upućujem predsednici Skupštine Maji Gojković i potpredsedniku Marinkoviću, a povodom jučerašnjeg nastupa jednog od narodnih poslanika iz poslaničke grupe Dveri Boška Obradovića, koji je svojim jučerašnjim nastupom u ovom domu ne samo širio ideju fašizma kroz negiranje nacionalnog identiteta Bošnjaka, već je i najgrublje prekršio Ustav i zakone ove zemlje.

Moje pitanje je – zašto Boško Obradović juče nije opomenut, niti je kažnjen zbog toga, već mu je dozvoljeno da u nekoliko navrata nesmetano svojim nastupom vređa dostojanstvo čitavog bošnjačkog naroda, ali samim tim i svih građana ove države, pa i dostojanstvo ovog parlamenta?

Kao bošnjački narodni poslanik SDA Sandžaka pozivam sve nadležne državne organe da hitno reaguju i da obezbede funkcionisanje i poštovanje Ustava i zakonom zajamčenih prava, kako individualnih, tako i kolektivnih prava bošnjačke nacionalne zajednice u Republici Srbiji. Mi ćemo svakako predati tužbu zbog ovog ponašanja nadležnim državnim organima, ali smatram da je ovo kršenje bilo toliko grubo da bi državni organi po automatizmu trebalo sami da reaguju.

Pozivamo i predsednicu Narodne skupštine Maju Gojković da spreči širenje mržnje u najvišem domu, u najvišem predstavničkom domu građana Republike Srbije i da sankcioniše ovakvo neprimereno ponašanje jednog od naših, nažalost, moram da kažem, kolega.

Želim da podsetim da je izazivanje nacionalne, verske, jezičke, pa i svake druge netrpeljivosti, i mržnje u Republici Srbiji Ustavom zabranjeno i da je zbog toga ovaj dom juče doživeo veliki šamar. Dakle, SDA Sandžaka stoji na stanovištu da je poštovanje nacionalne pripadnosti, identiteta i specifičnosti svih naroda koji žive u Republici Srbiji osnov suživota i da negiranje bilo čijeg nacionalnog identiteta može biti izvor nestabilnosti i sukoba kakve smo viđali u proteklom vremenu, a u kome su često Bošnjaci bili meta.

Ono što je Boško Obradović juče izgovorio za ovom skupštinskom govornicom zahteva osudu ne samo državnih organa, već i svih ljudi koji žive u Republici Srbiji. Ali, ono što ova Skupština najmanje može da uradi jeste da ne dozvoli takve istupe jednog od našeg, opet kažem, nažalost, kolega. Ja se nadam da već u narednom sazivu za takve ljude u ovom parlamentu više neće biti mesta. Hvala.

Hvala, uvaženi predsedavajući, kao poslanici SDA Sandžaka, predstavnici Bošnjaka, danas imamo dva pitanja koja su od izuzetne važnosti za naš narod.

Prvo pitanje upućujem ministru policije Nebojši Stefanoviću i od njega tražim da objasni svoju sramnu izjavu u kojoj kao visoki državni funkcioner iznosi laži o brutalnom ubistvu mladića iz Tutina Fahrudina Skarepa, koga je ubio uniformisani policajac Republike Srbije.

Ministar je u svojoj izjavi rekao, i ja ga citiram: „Kriminalac je pucao na njih, a njihova zakonska obaveza je da potegnu oružje i da brane svoj život. Ti ljudi su posebno obučeni i kada oni potegnu oružje, očigledno je da je postojao dobar razlog“.

Zbog ovakvih laži u normalnim zemljama policajac ili sam podnosi ostavku ili biva smenjen sa te funkcije.

Pored toga, Stefanović kao visoki zvaničnik ove države iznosi zaključak i praktično diktira tužilaštvu i sudijama kako da se ponašaju u vezi ovog slučaja i kaže, sad ga opet citiram – da su ti policajci branili svoj život i postupili u skladu sa zakonom.

Odakle njemu pravo da iznosi ovakve zaključke pre nego što se završi istraga i pre nego što se završi suđenje?

Ujedno tražim od ministra Stefanovića da nam dostavi kompletan izveštaj policije u vezi sa ovim slučajem, kao i nalaze veštaka.

Mi godinama unazad upozoravamo da su brojni nerešeni zločini nad Bošnjacima u Sandžaku ohrabrenje za činjenje novih zločina i ovo je upravo dokaz tome. Izostanak kazne za ubistvo Ramo Berba, za izvršioce i nalogodavce otmica u Štrpcima i Sjeverinu, stvorilo je izopačenu svest da se Bošnjaci u Sandžaku mogu ubijati bez ikakve kazne i bez ikakvog razloga, samo zato ukoliko nosiš značku ili uniformu.

Nebrojano puta do sada smo pozivali da se rasvetle ubistva Enesa Ajdinovića, Haruna Alića, taksiste Mirze Radonjice, te ubistvo Avda Šutkovića, sve u centru grada Novog Pazara. Međutim, te istrage godinama ne mrdaju sa mrtve tačke, što najbolje pokazuje katastrofalno stanje policije u Sandžaku i njihov odnos prema Bošnjacima, koji su žrtve najsvirepijih zločina.

Mi pružamo apsolutnu podršku građanima i pozivamo ih da svoje nezadovoljstvo i protest izraze na miran i dostojanstven način i da ne nasedaju na provokacije ministra policije koje iznosi u ovim izjavama, kako ovaj slučaj ne bi bio zloupotrebljen za dalje širenje međunacionalne netrpeljivosti.

Drugo pitanje, Vlada Srbije je pre dva dana poslala Haškom tribunalu garancije za puštanje na slobodu Ratka Mladića. Pitanje u vezi sa tim upućujem ministarki pravde, Neli Kuburović. Ne znam kako će neki Bošnjaci u ovoj Skupštini nastaviti da podržavaju ovu Vladu koja pruža garancije za puštanje na slobodu zločinca koji je rukovodio izvršenjem genocida nad Bošnjacima u Srebrenici. Među bošnjačkim poslanicima…(Isključen mikrofon)

Znam da je vama teško da slušate pet minuta stvari sa kojima Bošnjaci žive 20 godina, ali strpite se malo.
Kao legitimni predstavnik Bošnjaka, ja tražim od ministarke pravde da kaže na osnovu čega je dala garancije za puštanje na slobodu Ratka Mladića? Da li je ova Vlada vodila računa o interesima i osećanjima građana Republike Srbije bošnjačke nacionalnosti kada je dala garancije za puštanje ovog ratnog zločinca i kakve je garancije mogla da pruži Vlada u državi koja je 16 godina skrivala Ratka Mladića i Radovana Karadžića?
Ja pozivam kolege bošnjačke poslanike u ovoj Skupštini, da ukoliko već danas uskrate podršku ovoj Vladi koja štiti i daje garancije za puštanje na slobodu ratnog zločinca. Ovo je dokaz da su Vučićevi pozivi na dijalog sa Bošnjacima samo predstava za Evropu i za naivne Bošnjake. Ne znam kako će sada moći da kaže da se on zalaže za dobar odnos sa bošnjačkim narodom i sa Bosnom i Hercegovinom. On je svojevremeno proglašavao ovu Skupštinu sigurnom kućom, lepio plakate bulevar Ratka Mladića, tako da je ovaj potez samo još jedan u nizu provokacija na račun bošnjačkog naroda i na račun države Bosne i Hercegovine.

Ovo su pitanja koja su izuzetno važna…(Isključen mikrofon)

Hvala uvažene predsednice.

Koleginice i kolege, narodni poslanici, prošlo je više od mesec dana od kako smo uputili pitanje ministru policije, pravde i Republičkom javnom tužiocu u vezi pronalaska masovne grobnice u dvorištu Doma zdravlja u Novom Pazaru. Svi državni organi, mediji, pa i javnost potpuno su ignorisali činjenicu da je 15. jula ove godine u širem centru jednog od najvećih gradova u Srbiji pronađena masovna grobnica sa velikim brojem posmrtnih ostataka ljudi za koje osnovano sumnjam da su posmrtni ostaci uglednih Bošnjaka streljanih na Hadžet.

Meni je prosto neshvatljivo, da u 21. veku, da se pronađe masovna grobnica i da svi o tome ćute, i da se pronađene kosti, nekada živih ljudi, smeštaju u kartonske kutije od čipsa, u zemlji koja je kandidat za članstvo u EU.

S obzirom da je ekshumacija sprovedena na adekvatno, nestručno i krajnje neprimereno i ponižavajuće, kako za žrtve, tako i njihove porodice. Mi smo od nadležnih državnih organa tražili da nam u najkraćem mogućem roku, dostave sve informacije u vezi sa ovim postupkom.

Zbog izuzetne osetljivosti ovog slučaja, u skladu sa zakonima i propisanim zakonskim rokovima, mi ponovo tražimo od ministra pravde, ministra policije i Republičkog javnog tužioca, da nam bez odlaganja dostave odgovore na pitanja ko je i pod kojim okolnostima otkrio masovnu grobnicu i posmrtne ostatke na Hadžetu? Ko je dao nalog za ekshumaciju posmrtnih ostataka? Gde su smešteni posmrtni ostaci nakon ekshumacije i u čijoj su oni nadležnosti? Ko su izvršioci i koja ustanova je izvršila ekshumaciju? Ko je nadgledao ekshumaciju i ko je odgovorno lice u ovom postupanju? Da li su na lokalitetu pronalaska masovne grobnice sprovede sve procedure propisane zakonom? Da li je ekshumacija potpuno obavljena, do pronalaska svih posmrtnih ostataka koji se nalaze u ovoj masovnoj grobnici i ko je nadležan da utvrdi identitet ljudi kojima pripadaju pronađeni posmrtni ostaci i koja je dalja procedura koju ti nadležni organi planiraju da preduzmu?

Ovo je samo još jedan u nizu dokaza koliko je neophodno da se hitno izvrši revizija akcionog plana za manjine i u njega konačno uvrsti pitanje rešavanja nerešenih zločina počinjenih nad Bošnjacima, tepitanja nestalih, otetih, mučenih i ubijenih Bošnjaka. Ovakav akcioni plan ne pruža Bošnjacima nikakvu nadu i perspektivu za rešavanje njihovih nagomilanih problema.

Bošnjački narod koji čini brojčanu manjinu u Republici Srbiji ima mnogo nagomilanih problema i veliki broj nerešenih pitanja, kao što je i ovo pitanje nestalih, ubijenih i prognanih Bošnjaka, kao i status Bošnjaka kao naroda i status Sandžaka. Legitimni predstavnici Bošnjaka su aktivno učestvovali u procesu, u pokušaju izrade akcionog plana za manjine, međutim, Vladina radna grupa je ignorisala sve zahteve legitimnih predstavnika Bošnjaka, da se u ovaj akcioni plan uvrste sva ona pitanja koja su od vitalnog značaja i koja imaju suštinski značaj za poboljšanje socijalno-ekonomskog položaja Bošnjaka u Republici Srbiji.

Akcioni plan nije razmatran ni u Nacionalnom savetu, Republičkom Nacionalnom savetu za manjine i time nije stekao ni potreban legitimitet koji je neophodan za usvajanje ovog akcionog plana.

Zbog toga od ministarke, odnosno od premijerke Brnabić tražim objašnjenje zašto još uvek nije pokrenut postupak za reviziju Akcionog plana za ostvarivanje prava nacionalnih manjina i ujedno tražimo da se pokrene postupak, da se iz procedure povuče Predlog zakona o savetima nacionalnih manjina i zakonima o pravima i slobodama nacionalnih manjina i da se usvoji jedan legitiman predlog, da se formiraju nove radne grupe u kojima će predlozi legitimnih predstavnika manjina biti uvaženi i uvršteni u krajnja dokumenta, i na kraju, da se pokrene postupak za smenu šefice pregovaračkog tima zbog prikrivanja svih ovih činjenica u pregovorima sa EU. Hvala.

Hvala uvaženi predsedavajući. Koleginice i kolege narodni poslanici, kandidati za ministre, uvažena gospođo Brnabić, na samom početku želim da kažem da mi poslanici SDS Sandžak nećemo podržati ovu Vladu. Sa aspekta predstavnika Bošnjaka smatramo da ne postoji ni minimum razloga da glasamo niti za ovakav sastav Vlade, niti za program, koji ste vi kao mandatarka izneli pred nas.

Kada kažem da za nas nije prihvatljiv sastav ove Vlade, tu pre svega mislim na činjenicu da u sastav ove Vlade ne ulazi ministarstvo za ljudska i manjinska prava. U Srbiji živi 21 nacionalna zajednica, u broju stanovnika oni čine preko 1.300.000 građana ove države. Vi ste nadležnost za toliki broj građana poverili na nivo jedne vladine kancelarije, ali to nije jedini parametar dosadašnjeg lošeg odnosa prema manjinama, koji očigledno vi nastavljate. Najbolji pokazatelj kako se brinulo o manjinama jeste iznos koji je u Fondu za manjine opredeljen u budžetu Republike Srbije, a on iznosi 1.800.000 dinara, za projekte iz oblasti kulture, obrazovanja, informisanja i ravnopravne upotrebe jezika i pisma. Dakle, za 1.300.000 građana ove države opredeljeno je 1.800.000 dinara.

Program ove Vlade za nas nije prihvatljiv, zato što nije dovoljno da se samo u jednoj rečenici opšteg karaktera osvrnete na nacionalne manjine, i kažete kako je raznolikost koju oni čine razlog za ponos svima u Srbiji, što jeste tačno, međutim, trebalo je da kao mandatarka budete mnogo konkretniji kada su u pitanju ostvarivanje i unapređenje ljudskih i manjinskih prava.

Niste nam rekli u kom roku planirate da usvojite krovni zakon o nacionalnim manjinama i nacionalnim savetima, to čak niste ni spomenuli, zbog toga ne delim optimizam i uzbuđenje kolega iz vladajuće koalicije. Kao predstavnicima Bošnjaka nama je od izuzetne važnosti bilo da čujemo imate li plan po kome ćete, konačno, usaglasiti nacionalnu strukturu zaposlenih u policiji, sudstvu, tužilaštvu i drugim državnim organima sa javnim ovlašćenjima, sa strukturom stanovništva u sandžačkim opštinama.

U svim izveštajima o napretku Srbije u evropskim integracijama stoji da je u Sandžaku i dalje izuzetno izražena nedovoljna zastupljenost Bošnjaka u ovim državnim institucijama, da je ogromna nezaposlenost i nerazvijenost. Ovo su konkretni zadaci za Vladu, a mi od vas nismo čuli o tome ni reč. Sve ovo je trebalo da bude i predmet akcionog plana za poglavlja 23, 24, naročito onog dela koji se tiče nacionalnih manjina, ali iz tih akcionih planova su izbačeni svih zahtevi koji su legitimni predstavnici Bošnjaka tražili u okviru rada te radne grupe.

O konkretnim primerima kada su u pitanju kultura, obrazovanje, informisanje i upotreba jezika i pisma, postoji mnogo proizvoljnosti, svakako ćemo o njima mnogo razgovarati u periodu vašeg mandata. Ono što je takođe bilo važno da čujemo od vas, jeste bilo da li i kako planirate da nastavite rad radne grupe za promenu političkog sistema i Ustava Srbije, i kako planirate da sprovedete proces decentralizacije i regionalizacije Srbije koje je izuzetno neophodno. Naravno, vladavina prava, pravna sigurnost i jednakost pred zakonom su za nas izuzetno važne stvari na koje nismo od vas čuli konkretan plan kako planirate da ih …

Hvala.

Moje pitanje za danas upućujem ministru policije, a tiče se vanrednog stanja koje se u Novom Pazaru, mimo svih procedura, uvodi tokom odigravanja svake fudbalske utakmice. To vanredno stanje se najpre stvara preko policije, tj. naoružanih specijalnih policijskih snaga, koji pod punom borbenom opremom blokiraju čitav grad u vreme održavanja fudbalskih utakmica, ograničavajući tako slobodu kretanja svih građana Novog Pazara, ograničavajući nesmetano funkcionisanje grada, škola, pa čak i doma zdravlja koji je skoro uvek blokiran kada se odigrava fudbalska utakmica. Zbog toga pitam ministra policije – kome je cilj da takvo stanje u Novom Pazaru postane stalno, redovno i normalno?

Vanredno stanje u Novom Pazaru se kreira i preko tzv. organizovanih navijačkih grupa koji se ciljano dovode u Novi Pazar, da otvoreno prete Bošnjacima i svim građanima Sandžaka, da provociraju, da prete kako će od Novog Pazara da prave novi Vukovar a od Sjenice novu Srebrenicu? Nažalost, sve institucije i mediji u Srbiji okreću glavu na drugu stranu, okreću glavu i pred veličanjem ratnih zločinaca, koje se gotovo redovno sprovodi na stadionu u Novom Pazaru, a sve se to radi pod zaštitom policije i uz prećutnu saglasnost institucija, u prvom redu pravosuđa, pa i, kao što rekoh, medija.

Tako je bilo i prošlog četvrtka, kada se odigravala utakmica između Novog Pazara i Partizana. Opet su ulice bile blokirane, opet je grad bio paralizovan, škole su bile zatvorene koje su u blizini stadiona i blokirani su prilazi domu zdravlja, a građanima Novog Pazara je uskraćeno osnovno ustavno pravo – pravo na slobodu kretanja. Duž magistralnog puta su bile raspoređene te naoružane policijske jedinice, obezbeđujući prolaz tzv. navijačima, koji su staklenim flašama gađali kuće i gađali prolaznike koji tu žive i tuda prolaze. Među njima je bilo i majki sa decom.

Šta je policija tu uradila? Da li je uhapsila jednog od tih divljaka? Da li je privela? Da li je saslušala i da li je evidentirala nekog od tih izgrednika? Policija ne samo da je štitila te divljake, nego da zlo bude veće, policija je brutalno napala, pretukla i privela ljude koji su izašli ispred svojih kuća da rade onaj posao koji je bio zadatak policije, da štite svoje kuće, svoj imetak i svoje porodice.

Mi već godinama unazad pitamo šta je uloga tolikog nesrazmernog broja policajaca na ulicama Novog Pazara u vreme odigravanja fudbalskih utakmica? Da li je njihov cilj da spreče incident ili da izazovu incidente, omogućavajući nesmetano tzv. navijačima da terorišu Bošnjake, ali i sve građane Novog Pazara?

Pitam da li je protiv ovih policajaca koji su evidentno prekršili sva svoja ovlašćenja i nadležnosti pokrenut postupak i kada će biti završen? Izuzetno je važno da javnost sazna ove stvari.

Želim na kraju da iskoristim ovu priliku i da skrenem pažnju na odluku Skupštine grada Novog Pazara u kojoj se između ostalog ističe da svako ograničavanje slobode kretanja građana, izmene režima saobraćaja i druge promene koje nastaju kao posledica organizacije određenih događaja, u prvom redu onih događaja visokog rizika, moraju prethodno biti dogovorene sa lokalnom samoupravom, a građani na vreme informisani. Pozivam sve institucije, u prvom redu MUP da poštuju ovu odluku legitimnih predstavnika građana Novog Pazara. Hvala.

Hvala, uvažena predsednice.
Puno je zakona koji su se našli u ovom paketu i zaista je komplikovano disktuovati o svima njima. Ja ću pokušati da se na neke od njih osvrnem, sa aspekta Bošnjaka i svih građana Sandžaka.
Kada je reč o Zakonu o Javnom servisu, u kvartalnom izveštaju o ostvarivosti prava pripadnika nacionalnih manjina na informisanje navedena je jedna neistina. Nije tačno da sve nacionalne manjine ostvaruju pravo na informisanje na maternjem jeziku. Na RTS-u nema ni jedne jedine sekunde informativnog programa na bosanskom jeziku. Zato se postavlja pitanje zbog čega bi Bošnjaci podržavali rad ili na bilo koji drugi način uopšte plaćali taksu RTS-u, kad na tom javnom servisu ne mogu da dođu ni do jedne jedine informacije na svom maternjem jeziku.
S druge strane, stranka iz koje dolazim, SDA Sandžaka je od svog osnivanja, dakle, od pre 26 godina, parlamentarna stranka i mi na tom tzv. Javnom servisu nemamo ni jedan jedini minut, ni jednu jedinu sekundu vremena.
Da stvar bude još jasnija kakva je politika RTS-a prema SDA Sandžaka, izneću vam podatke istraživanja o praćenju ponašanja medija u predizbornoj kampanji 2016. godine, gde je RTS, tzv. Javni servis, zloupotrebljen za brutalno i nesrazmerno rušenje SDA Sandžaka, pa je za 15 dana, koliko je praćeno izveštavanje u predizbornoj kampanji, na RTS-u objavljeno 217 negativnih priloga o SDA Sandžaka. Dakle, za 15 dana objavljeno je 217 negativnih priloga, i to u sred kampanje. Podsetiću vas da se ovde radi o jednoj manjinskoj parlamentarnoj stranci. Dakle, tih 217 negativnih priloga je više nego o svim ostalim strankama učesnicima na ovim izborima zajedno, uključujući i ove tzv. velike stranke.
U isto vreme, na RTS-u je o najnovijim miljenicima režima iz SDA Sandžaka o Zukorlićevom BDZ-u objavljeno je 226 pozitivnih priloga, šest neutralnih i nijedan negativan prilog.
Očigledno je da je cilj ove kampanje u kojoj je RTS imao više nego aktivnu ulogu, bilo izbacivanje SDA Sandžaka iz političkog života, izbacivanje iz parlamenta i nametanje Bošnjacima predstavnika po volji režima, po volji Vučića i vladajućih stranaka.
Stoga, SDA Sandžaka apsolutno ne podržava ovaj zakon i smatramo da ne treba davati podršku ovom režimskom instrumentu koji je iskorišćen za nesrazmeran obračun sa legitimnim predstavnicima Bošnjaka.
Taj loš odnos prema Sandžaku koji RTS ima ide toliko daleko da čak Novi Pazar, jedan od najvećih gradova u Republici Srbiji, nemate ni na vremenskoj prognozi. Ali, zato, kada su neke negativne vesti, one se po čitav dan vrte na RTS-u pa ljudi iz ostatka zemlje treba da pomisle da tamo ne žive normalni ljudi, nego da tamo žive divljaci.
Sada vas ja pitam – zašto bi Bošnjaci i građani Sandžaka, građani Novog Pazara, na bilo koji način finansirali i podržavali rad RTS-a? Poslanici SDA Sandžaka neće podržati ovaj zakon.
Što se tiče Zakona o zajmu za izgradnju auto-puta Koridor 11, mi možemo uslovno da podržimo ovaj Predlog zakona, ukoliko postoje garancije da će se u njemu naći sredstva za izradu projektne dokumentacije i prostornog plana za izgradnju tog auto-puta preko Pešteri. Mi smo predlagali da se u budžetu za 2017. godinu opredele sredstva koja će biti upotrebljena za izradu projektne dokumentacije i izradu prostornog plana za ovu deonicu auto-puta.
Želim da naglasim da je auto-put od izuzetne važnosti za sve građane Sandžaka, našu privredu i naš ekonomski razvoj. Međutim, Aleksandar Vučić je nedavno u svojim nastupima u medijima rekao jednu zabrinjavajuću izjavu za sve građane Sandžaka, a to je da će on ponovo dogovarati neke deonice auto-puta, pa je čak rekao da se deonica kroz Sandžak, prema njegovim rečima, nikome ne isplati da gradi. Ta njegova tvrdnja apsolutno nije tačna. To je potvrđeno i odlukom Republičke komisije za reviziju iz 2008. godine, kada je odlukom ove komisije predviđeno da se trasa auto-puta preko Pešteri gradi kroz Dugu Poljanu, gde se kasnije spaja sa crnogorskim delom auto-puta u mestu Boljare.
Ova usvojena varijanta auto-puta Koridor 11 kroz Sandžak je za čak 42 km kraća od bilo koje alternativne, pa i od ove koju predlaže sada Aleksandar Vučić i ona je jeftinija i povoljnija za izgradnju zbog povoljnije konfiguracije terena, ima manje mostova, manje tunela i, kao što rekoh, radi se o kraćoj deonici. Cena jednog kilometra auto-puta se kreće od 6 do 20 miliona evra.
Zato, ako postoje garancije da će auto-put preći preko Pešteri, mi možemo podržati ovaj zakon, a ako tih garancija nema, mi ćemo se uzdržati od glasanja. Nećemo sedeti skrštenih ruku dok se građanima Sandžaka otima i ovaj kapitalni projekat, kao i svaki do sada.
Kada govorimo o ovom Carinskom zakonu, ono što je veoma važno jeste i stvaranje mogućnosti za fito-sanitarne kontrole na samim graničnim prelazima u Sandžaku sa Crnom Gorom i Bosnom i Hercegovinom, najpre zbog naših proizvođača i izvoznika hrane, mleka i mlečnih proizvoda, mesa i mesnih proizvoda, uglavnom iz pograničnih krajeva, iz Priboja, Prijepolja, Nove Varoši, Tutina, pa i proizvođača iz Sjenice. Nedostatak mogućnosti da se ovi fito-sanitarni pregledi izvrše na graničnom prelazu dosta košta naše privrednike, kako vremena tako i sredstava koja odvajaju za prevoz ove svoje robe do carinarnica koje su uglavnom u unutrašnjosti zemlje, pa su zato prinuđeni i da tu svoju robu opet vraćaju istim putem do graničnog prelaza, što košta, sa aspekta transporta, ali i roba se izlaže tom negativnom uticaju transporta, što utiče i na njen kvalitet i na njegovu cenu.
Mi smo i ranije, a i sada tražimo, da se carini u Novom Pazaru povećaju nadležnosti, zbog velikih potreba privrede i građana, ali i nepotrebnih troškova kojima se građani izlažu, zato što i pored carinarnice koju imaju u svom gradu ne mogu sve poslove da obave.

Hvala uvaženi predsedavajući.
Pre nekoliko dana desilo se nešto na šta smo, mi predstavnici Bošnjaka i drugih nacionalnih manjina, upozoravali da može da bude problem u procesu naše evropske integracije i da može da bude prepreka našoj zemlji na njenom putu ka EU. Srbiji je blokirano otvaranje poglavlja zbog kritika na obrazovanje nacionalnih manjina. Zato svoje pitanje danas postavljam predsedniku Vlade Aleksandru Vučiću, ono se tiče odgovornosti. Ko je odgovoran za propuste u pripremi pregovaračkih poglavlja i ko će snositi posledice?
Nismo mi zbog Hrvatske krenuli u ovaj proces evropskih integracija, niti smo u njemu zacrtali sebi cilj da zadovoljimo želje Hrvatske ili neke druge članice EU. U ovaj proces smo krenuli zbog sebe, zato što nam je želja da svoju zemlju modernizujemo i da svoju zemlju učinimo boljim mestom za život njenih građana, svih njenih građana, uključujući i pripadnike nacionalnih manjina. Nije odgovorno uvek i za sve tražiti krivce u drugima i optuživati druge da su oni krivi za ono što se nama dešava. Ako je tačno ono što premijer govori, mi smo potpuno spremni da uđemo u EU, ne postoji ništa što mi treba da menjamo, samo treba EU da potvrdi da je stanje u našoj zemlji sjajno. Međutim, radi istine, oblast individualnih i kolektivnih prava pripadnika nacionalnih manjina se reguliše danas kroz tri osnovna zakona koja se tiču ove materije, pri čemu je ovaj zadnji izmene zakona o pravima i slobodama nacionalnih manjina jedna katastrofa koja je unela pometnju u čitavu ovu materiju.
Prava nacionalnih manjina, kao što je i pravo na obrazovanje, se još dodatno uređuju i kroz 22 različitih zakona, od kojih su svi kontradiktorni jedni sa drugima, tako da ono pravo koje jedan zakon omogućava, već drugi zakon osporava i tako se prava pripadnicima nacionalnih manjina vrte u krug. Nije Hrvatska pronašla toplu vodu kada je kritikovala Srbiju zbog odnosa prema nacionalnim manjinama. Mi smo nebrojano puta ukazivali na to da imamo loša iskustva kada je u pitanju rad na akcionim planovima za pregovaračka poglavlja koja se tiču manjina, i odnos Vlade, pregovaračkog tima i radnih grupa za izradu akcionih planova koje i dalje ignorišu sve one zahteve koje iznose legitimni predstavnici Bošnjaka.
Što se Bošnjaka u Srbiji tiče, dugačka je lista obaveza koje je ova država odbila da preuzme u procesu evropskih integracija, počev od rešavanja masovnih otmica, ubistava i drugih zločina počinjenih nad Bošnjacima u Sandžaku 90-tih godina, proterivanja, granatiranja bošnjačkih sela, preko zastupljenosti Bošnjaka u policiji, sudstvu, tužilaštvu i drugim državnim organima sa javnim ovlašćenjima danas, pa i obrazovanja, informisanja i ravnopravne upotrebe jezika i pisma.
Specifičan položaj Bošnjaka je u tome što danas Bošnjaci nemaju neku nacionalnu državu koja će u EU postaviti pitanje položaja Bošnjaka u Srbiji ili to rešavati na nivou članice EU ili na bilateralnom nivou sa Srbijom. Odgovornost za položaj Bošnjaka u procesu evropskih integracija je kako na Srbiji, tako i na EU. Naš pristup je da probleme rešavamo unutar institucija sistema Republike Srbije. U to ubrajamo i parlament. Međutim, statistika nam govori da ti naši pokušaji ne daju neke prevelike rezultate. Podsetiću premijera da smo i prilikom formiranja ove Vlade od njega tražili da zajedno pristupimo reviziji Akcionog plana za manjine, i pozvali ga da zajedno radimo na tome. Vlada i premijer su, kao što vidite, i do danas ignorisali taj poziv i pruženu ruku da radimo zajedno na tom pitanju.
Od premijera nismo čuli ništa konkretno o tome šta je Srbija učinila po pitanju koje je bilo predmet kritike, slušali smo u Hrvatskoj o njenom ponašanju, o tome kakvo je stanje u Hrvatskoj. Međutim, što se tiče evropskih integracija, nas ne treba da zanima šta se dešava u Hrvatskoj, treba da nas zanima šta se dešava u našoj zemlji. Zato postavljamo pitanje odgovornosti, ko je odgovoran za propuste u pripremi pregovaračkih poglavlja. Hvala.

Hvala, uvaženi predsedavajući.
Koristiću vreme…
(Mirko Krlić, s mesta: Molim vas da mi omogućite da govorim o prethodnom amandmanu.)
Da li mogu da nastavim?
Ako možete da mi omogućite da koristim vreme poslaničke grupe.

Hvala.
Zbog kompleksnosti amandmana koristiću vreme poslaničke grupe.
Kada se na ovaj član budžeta ili na budžet u celini osvrnemo sa aspekta nacionalnih manjina, vidimo da se o ovom predlogu budžeta nije zaista mislilo o efikasnoj primeni Zakona slobodama i pravima nacionalnih manjina, jer ovim predviđenim sredstvima je prosto nemoguće efikasno i adekvatno primeniti ovaj zakon. U Srbiji žive pripadnici 21 nacionalne manjine, i ti ljudi čine negde oko 17% od ukupnog stanovništva Republike Srbije. Sredstva koja su u ovom budžetu opredeljena za obrazovanje, kulturu, informisanje, upotrebu jezika i pisma nacionalnih manjina, više nego jasno pokazuju ovaj neodgovoran odnos Vlade prema specifičnim potrebama pripadnika nacionalnih manjina u ovim oblastima.
Mi smo amandmanom predložili da se sredstva u budžetskom fondu za nacionalne manjine usklade sa obavezama koje ovaj fond ima u skladu sa članom 20. Zakona o pravima i slobodama nacionalnih manjina, kojim je, između ostalog, propisano da navedeni fond se osniva radi podsticanja kulture, obrazovanja, informisanja, službene upotrebe jezika i pisma nacionalnih manjina. Sredstva koja su u ovom fondu predviđena vašim predlogom budžeta, u iznosu od milion i 800 hiljada dinara, nisu dovoljna da ovaj fond ispuni svoje zakonske obaveze koje su mu propisane, prema svakoj od ovih 21 nacionalne manjine, ili prema 17% stanovništva Republike Srbije. To nije dovoljno da se za ovih 17% stanovništva stimulišu projekti iz oblasti obrazovanja, kulture, informisanja i ravnopravne upotrebe jezika i pisma.
Sredstva koja je ova Vlada opredelila za ostvarivanje individualnih i kolektivnih prava nacionalnih manjina i drugih zajednica u svim navedenim oblastima je, blago rečeno, neodgovoran. Ovim budžetom se, takođe, ne predviđa ni učešće nacionalnih saveta nacionalnih manjina u procesu kontrole i praćenja izvršenja Akcionog plana za poglavlje 23, a naročito onog njegovog manjinskog dela.
Kada je u pitanju redovan rad nacionalnih saveta, ovim amandmanom smo takođe predvideli da se povećaju sredstva u budžetu za finansiranje redovnog rada nacionalnih veća, odnosno nacionalnih saveta nacionalnih manjina. Nacionalni saveti su i po Ustavu i po zakonu organi manjinske samouprave u Republici Srbiji koji se biraju na direktnim izborima i njih ima 21. Sredstva u okviru Kancelarije za ljudska i manjinska prava koja su predviđena za njihov rad u iznosu 260 miliona 393 hiljade dinara i to u okviru aproprijacije pod nazivom „Dotacije nevladinim organizacijama“, nisu adekvatna. Niti su ovi nacionalni saveti nevladine organizacije, niti su ova sredstva dovoljna za njihov redovan rad i poslove kojima se saveti bave, a koji čine duh i smisao postojanja nacionalnih veća, odnosno nacionalnih saveta nacionalnih manjina. Postavlja se pitanje koliko je od ovih predviđenih sredstava zapravo pripalo nacionalnim savetima, a koliko nevladinim organizacijama.
Na osnovu svega ovoga nije jasno ni kako će nacionalni saveti biti u stanju da isplaniraju svoje godišnje budžete, zbog toga što nije jasno ni koliko će novca dobiti. Ono što je takođe predviđeno našim amandmanom, a ono što nas u Sandžaku veoma interesuje, su sredstva za izgradnju Koridora 11 autoputa preko Pešteri. Mi predlažemo da se u budžetu opredele sredstva za izradu prostornog plana, u iznosu od 100 miliona dinara, i time da se otkloni svaka sumnja o tome da li će zapravo ovaj put biti građen preko ove trase. Ukoliko se u budžetu ne odvoje sredstva, otvara se jedno veliko pitanje, a to je, da li će građanina Sandžaka biti oteti i ovoga puta i ovaj kapitalni projekat, kao i svi kapitalni projekti do sada, poput Železnice, normalnih puteva, škola, bolnica, itd.
Mi smo takođe ovim amandmanom predvideli da se u budžet uvrste i rekonstrukcija regionalnih puteva od Novog Pazara prema Tutinu i prema Sjenici. Svako ko je bio tim putem zna da su ovo dva pravca koja su ubedljivo i garantovano u najlošijem stanju u zemlji. Shodno strategiji razvoja putne infrastrukture i neophodna ulaganja u nedovoljno razvijena područja ovi putni pravci se apsolutno moraju staviti u prioritete. Već duži niz godina ovi putni pravci su predmet razmatranja, međutim na tom polju do sada nije bilo nikakvog napretka. Mnoge privredne grane u našem kraju upravo zavise od ovih putnih pravaca.
Takođe, ovim amandmanom smo predvideli da se u budžetu za sistem zaštite kulturnog nasleđa povećaju sredstva i da se promeni naziv same aproprijacije koji u originalnom nazivu glasi – podrška istraživanju,zaštiti, očuvanju kulturnog nasleđa Srba. Mi predlažemo da se pored dodatnih sredstava doda još nastavak u ovaj naziv pa bi on glasio – podrška istraživanju, zaštiti i očuvanju kulturnog nasleđa Srba i nacionalnih manjina.
Ono što je Vlada u svom obrazloženju za odbijanje ovog amandmana navela, a to je da je nemoguće raspodeliti sredstva zbog narušavanja bezbednosti u železničkom saobraćaju. Ja sa žalošću moram da konstatujem da mi u Novom Pazaru, ni u Tutinu, ni u Sjenici nemamo železnicu, tako da kod nas ta bezbednost nije ugrožena. Jeste ugrožena bezbednost u drumskom saobraćaju i to decenijama unazad, zbog toga što je apsolutno putni pravac od Novog Pazara prema Tutinu na granici upotrebljivosti, a prema svim standardima on izuzetno ugrožava bezbednost svih putnika koji se kreću na tom putu, a moram da kažem da je on daleko veći od broja putnika koji se kreću u železničkom saobraćaju.
Dakle, očekujem da će Vlada prihvatiti ovaj naš amandman. Ja vas pozivam da u duhu korektnog odnosa i u duhu razumevanja prema potrebama koje imaju pripadnici nacionalnih manjina prihvatite ovaj amandman i da u budžetu odredimo sredstva za normalno funkcionisanje organa manjinske samouprave pripadnika nacionalnih manjina. Hvala.

Hvala, predsednice.
Uvaženi ministri, želim na samom početku da kažem da poslanici SDA Sandžaka neće podržati ovakav predlog budžeta. Sa aspekta Bošnjaka, ali i svih građana koji žive u Sandžaku, ni ovaj predlog budžeta nije dao adekvatno rešenje za ogromne probleme koji se decenijama gomilaju u Sandžaku. Mi smo sa nekoliko amandmana pokušali da popravimo ovakvo rešenje i damo odgovore na ova nagomilana pitanja.
Iako se radi o jednom od najmlađih regiona u Evropi, u Sandžaku je ogromna nezaposlenost, a naročito među mladim ljudima. Ona je i do tri puta veća nego što je to slučaj sa republičkim prosekom danas, od 53% nezaposlenosti u Novom Pazaru, do negde oko 60% u Tutinu, a sličan je slučaj i sa Sjenicom, Prijepoljem, Pribojem i Novom Varoši. Kao direktan rezultat ovako loše Vladine politike, mi danas imamo na hiljade i hiljade mladih ljudi koji svakodnevno odlaze u zemlje zapadne Evrope i tamo rade poslove najslabije plaćene, pa čak i oni koji imaju fakultetske diplome.
Ono što nas u Sandžaku takođe veoma interesuje, jesu i sredstva za izgradnju Koridora 11 preko Peštera. Mi predlažemo da se u budžetu za 2017. godinu opredele sredstva za izradu prostornog plana koji će na neki način otkloniti svaku sumnju da će ovaj projekat biti izrađen. Nedostatak ovih sredstava u budžetu otklanja i ovo veliko pitanje da li će građanima Sandžaka biti otet i ovaj projekat, kao i svi kapitalni projekti do sada, poput „Železnica“ koju čekamo više od sto godina, fabrika, puteva, bolnica itd.
Mi smo amandmanima, kako što rekoh, predložili da se u ovaj budžet uvrste i sredstva za rekonstrukciju regionalnih puteva Novi Pazar i Novi Pazar-Tutin i Novi Pazar-Sjenica, jer se ovde radi o putevima koji su garantovano među najgorim putevima u zemlji, a Novi Pazar-Tutin je u najlošijem stanju.

U redu, o detaljima ćemo nastaviti prilikom rasprave o amandmanima.

Hvala, uvažena predsednice.
Predsednik Vlade Aleksandar Vučić je u izjavi medijima, nakon sastanka u Litvaniji, rekao nekoliko veoma zabrinjavajućih stvari za građane Sandžaka, a u vezi puta Beograd – Bar.
Ja želim da čestitam svima koji su juče dobili autoput. Zaista je taj Koridor od izuzetne važnosti za sve opštine i sve građane koji žive u tim opštinama. Taj Koridor je prema projektu, ali i prema obećanjima koji su davani građanima Sandžaka, trebao je da prođe kroz Sandžak, tačnije kroz Peštersku visoravan. Ovde se ne radi samo predizbornim obećanjima Aleksandra Vučića, već su sve dosadašnje Vlade, pa samim tim i vladajuće stranke, ovo obećanje davali građanima Sandžaka i uzimali glasove od građana Sandžaka upravo na ovoj temi.
Međutim, Aleksandar Vučić je prvi koji je izašao javno sa izjavom da će uskoro, pa ću ga i citirati, „Ponovo dogovarati deonicu puta Požega – Preljina“, što je veoma značajno zbog puta ka Užicu i čitavom Zlatiborskom kraju, dodavši da se deonica Sandžaka, i opet citiram: „Zbog troškova, težine trase, nikome ne isplati da gradi“. Ovaj podatak koji je izneo premijer nije tačan. Godine 2008, Odlukom Republičke komisije za reviziju, usvojena je trasa autoputa koji od Požege ide prema Arilju, Ivanjici, pored Golije, izlazi na Pešter, preko Duge Poljane. Dok je SDA – Sandžaka bila deo Vlade ova trasa nikada nije bila dovođena u pitanje.
Ova usvojena varijanta autoputa Koridora 11, kroz Sandžak, je najkraća varijanta, najlakša za izvođenje zbog povoljne konfiguracije terena, a čak 42 kilometara je kraća, sa manje mostova i manje tunela od ove alternativne koju sada najavljuje Aleksandar Vučić. S toga, moje pitanje upućujem predsedniku Vlade, i ono glasi - kojom trasom će se graditi Koridor 11 do granice sa Crnom Gorom?
Isto pitanje, iste sadržine, upućujem potpredsedniku Vlade i ministru trgovine i turizma Rasimu LJajiću i neću prihvatiti obrazloženje da Ministarstvo trgovine i turizma nije nadležno za ovo pitanje zbog toga što građani Sandžaka, privrednici, proizvođači odeće, obuće, nameštaja iz Novog Pazara i svih gradova Sandžaka izuzetno velike nade polažu u ovaj autoput i on je izuzetno važan i za razvoj i privrede i turizma i trgovine u našem kraju.
Isto pitanje upućujem i ministarski građevine Zorani Mihajlović koja je, prilikom svojih poseta i Novom Pazaru, Tutinu, Sjenici i svim opštinama u Sandžaku, najavljivala upravo da će se Koridor 11 graditi kroz Sandžak.
Pitanje iste sadržine upućujem i državnom sekretaru u Ministarstvu građevine i saobraćaja Edinu Zećiroviću, koga je BDZ Sandžaka delegirala na to mesto. Očekujem da ove odgovore dobijem u zakonskom roku, a sve njih ću učiniti javnim.
Ono što takođe dodatno zabrinjava nas u Sandžaku je odnos Vlade prema pitanjima od vitalnog značaja za opstanak Bošnjaka, a to se posebno primenjuje i primećuje u sadržaju manjinskog akcionog plana za Poglavlje 23. u pregovorima Srbije sa EU u koji nisu ugrađeni legitimni zahtevi predstavnika Bošnjaka.
U prvom redu tu mislim na poslednje izjave Ane Brnabić koja je rekla da neće biti nikakve revizije manjinskog akcionog plana za Poglavlje 23. Svako ko imalo poznaje proces evropskih integracija zna da su svi akcioni planovi po svojoj prirodi skloni reviziji i, prema tome, takav slučaj je i sa onim manjinskim iz koga su izbačene sve obaveze države prema Bošnjacima.
Zbog toga pitam premija i ministarku zaduženu za evropske integracije – da li je i na koji način ministarka državne uprave i lokalne samouprave ovlašćena da u ime Vlade govori o evropskim integracijama i dokumentima, da odlučuje o dokumentima koji su važni za evropske integracije? Pozivam premijera i ministarku Joksimović da podhitno pokrenu proces revizije manjinskog akcionog plana za Poglavlje 23, jer je on sa aspekta Bošnjaka nelegitiman. Hvala.