Hvala, uvažena koleginice, u ovom slučaju predsedavajuća.

Zamolio bih vas da mi kažete o kojoj tački trenutno raspravljamo? Da li je na dnevnom redu amandman?

Naravno. Prvo sam morao da čujem od vas da bi vam rekao da ste povredili član 106. po kome govornik može da govori samo o tački dnevnog reda. Dakle, mi smo u amandmanu koji ste upravo pročitali predložili da se ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu dodeli nadležnost i manjinske samouprave. Nisam primetio da su se prethodni govornici ijednom rečenicom dotakli amandmana koji smo predložili.
Da li me čujete, predsedavajuća?

Mene ili zamenika?

Pošto ja ukazujem na povredu Poslovnika.
Dakle, nisam čuo da se ijedan od prethodnih govornika ijednom rečju dotakao amandmana koji smo predložili. Ovde su spominjane i lokalne samouprave i lokalno koalicije i izborni uslovi. Kada već govorimo o izborima, tačno je, učestvovali smo u dijalogu o izbornim uslovima koju su organizovali evropski parlamentarci. Tu smo predložili konkretne predloge i između ostalog, predlog je bio da se parlamentarni izbori održe najranije 6. septembra.
Kolege, da li vi danas, koji se pozivate na taj dijalog možete da kažete šta je tačno evropska komisija i evropski parlamentarci na koje se pozivate šta su rekli nakon održanih izbora o kvalitetu i slobodi i demokratičnosti izbora koji su održani u Republici Srbiji?

Hvala.

Uvažena predsedavajuća, povredili ste član 103, po kome narodni poslanik ima pravo da usmeno ukaže na povredu Poslovnika i to neposredno po učinjenoj povredi.

Dakle, kolega Milićević je ukazao na povredu Poslovnika. Jedini povod za koji je mogao da dobije reč, a da ukaže na povredu Poslovnika bilo je obraćanje njegovog prethodnog govornika iz SNS.

Dakle, ne možete da dajete povrede Poslovnika na povredu Poslovnika. Očekujem da kao iskusan poslanik to znate i očekujem da, kao što ste kolegi iz SNS skrenuli pažnju da ne može direktno da mi se obraća, pošto moramo direktno vama da se obraćamo kada predsedavate sednicom, da slušate.

Moje pravo je da vas pozovem da slušate ukazivanje na povredu Poslovnika kako biste mogli da znate da li ste vi tu povredu Poslovnika učinili ili niste.

Kolega Milićević nije mogao da dobije pravo na reč po povredi Poslovnika zato što je pre njega govorio poslanik iz SNS koji je ukazivao na povredu Poslovnika koju sam navodno ja napravio tako što sam pozvao vas da slušate ono što vam poslanici govore. Kada ste na mestu predsedavajućeg vi morate da slušate ono što poslanici govore, isto kao što ste u obavezi da slušate i to da se oni drže dnevnog reda. Pošto se nisu držali dnevnog reda, ušli smo u jedno vrzino kolo pirjavljivanja povreda Poslovnika i mi smo ovde sprečeni da dalje nastavimo rad, a to je rasprava po amandmanima koje smo mi kao poslanička grupa predali sa ciljem da unapredimo ovaj zakon i sa ciljem da kažemo kako mi to mislimo da ovaj zakon može da bude bolji, efikasniji i svrsishodniji.

Drago mi je da ste, kolega, ušli u tumačenje suštine ovog amandmana. Tu ste mogli da vidite da nadležnost Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu jeste i organizovanje izbora, između ostalog i organizovanje izbora za nacionalne savete nacionalnih manjina, kao i vođenje biračkih spiskova među koji spada i svakako poseban birački spisak u okviru kog se pripadnici nacionalnih manjina izjašnjavaju prilikom izbora za nacionalne savete nacionalnih manjina.

Dakle, u skladu sa tim nadležnost manjinske samouprave i te kako spada u okvir Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu. Ja ne vidim gde smo mi u članu 2. preskočili naziv manjinske samouprave. Dakle, mi smo u stavci devet – ministarstvo državne uprave, lokalne i manjinske samouprave predložili jasan naziv. Dakle, ako govorimo o istom amandmanu, govorimo o amandmanu na član 2. koji smo mi podneli.

Ukoliko je bilo nekih tehničkih grešaka prilikom podnošenja amandmana, to svakako može i da se uzme u obzir činjenica da ste vi ovaj zakon, Zakon o Vladi, što sam i u načelnoj raspravi rekao, stavili po hitnom postupku, dakle po ubrzanoj proceduri, da ste u nekoliko navrata u javnosti davali jedne, druge, treće smernice, jedne, druge, treće datume za izbor Vlade i onda ste nakon četiri meseca po hitnom postupku stavili Zakon o izboru Vlade.

Dakle, mi smo jedna regionalna manjinska stranka. Mi imamo samo pet odbora i mi stižemo onoliko koliko su naši kapaciteti. Dakle, predlažemo u članu 2. da se Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu ostavi nadležnost rukovođenja registra, organizovanje izbora za nacionalne savete nacionalnih manjina, rukovođenja rada nacionalnih saveta nacionalnih manjina zato što je to u nadležnosti i trenutnog, aktuelnog ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu.

Dakle, uvođenjem Ministarstva za ljudska i manjinska prava ne stvaraju se nove okolnosti kada je u pitanju organizovanje rada nacionalnih saveta nacionalnih manjina koji su, kao što sam u nekoliko navrata rekao, organi manjinske samouprave za koje je logično da budu u Ministarstvu državne uprave, lokalne i manjinske samouprave. Hvala.

Hvala, uvažena predsedavajuća.

Dakle, ovde su izrečene, pored tih sitnih uvreda, koje slušamo čitav dan o nekakvim foteljama itd, itd, ovde su izrečene izuzetno teške reči, a to je da neko ovde na bilo koji način ugrožava i srpsku državnost i Srbe i u Sandžaku. Ja ne razumem odakle vama, kolega, toliko pogrešni stavovi na račun SDA Sandžaka.

Vidite, i ovde sam tok diskusije, samo ponašanje vladajuće većine i količina agresije na samu činjenicu da se jedna partija drznula da predloži amandman, pa kako to da neka partija, naročito manjinska, se usuđuje da kaže šta to treba da se uradi sa ovim zakonom? Možda je to dokaz da je bila sama naša greška zašto i mi nismo bojkotovali izbore. Šta ćemo mi ovde? Postavlja se pitanje šta će ovde bilo ko ko drugačije misli od vladajuće većine? Jel vidite vi kako prihvatate svaku kritiku? Jel vi vidite kako prihvatate svako različito mišljenje?

Vi sat vremena ovde iznosite razne frustracije o čoveku koji nije ni prisutan i tako nekoliko dana. Zašto? Zato što je jedino njegova stranka i parlamentarna grupa, kojoj mi pripadamo ovde, opoziciona. Pa, dajte ljudi, smislite način kako da istrpite šest manjinskih opozicionih poslanika u parlamentu u narednom sazivu.

Inače, mi ćemo sami sebi postaviti pitanje šta je razlog što mi ovde dolazimo?

Pa, isteklo je vreme, naravno. Šta, istekao je smisao u ovoj Skupštini.

Hvala, predsedniče.

Na početku želim da kažem da poslaničke grupa Ujedinjena dolina - SDA Sandžaka neće podržati ovaj predlog zakona.

I ovaj zakon i ovaj saziv, nažalost, je krenuo po hitnom postupku. Četiri meseca ste čekali da bi Zakon o Vladi stavili po hitnom postupku i mi smo opet primorani da ozbiljnu analizu ovako ozbiljnog zakona, a zatim amandmane i diskusije pripremimo za 24 sata.

Šta se radilo četiri meseca ako nije Zakon o Vladi, a vidimo da nije? Ako krenemo redom, vidimo da se ovim zakonom, a naročito novim ministarstvima niste bavili nešto previše studiozno.

Već na prvi pogled, ovaj predlog zakona ne predviđa zadatke za Vladu koji pružaju adekvatan odgovor na realno stanje u kome se danas nalazi naše društvo i na izazove i probleme sa kojima se suočavaju svi naši građani, a posebno kada su u pitanju pripadnici manjinskih naroda.

Mi kao društvo, ali i kao institucija parlamenta, iz samo Vučiću znanih razloga, nakon izbora smo bili u jednom dugotrajnom vakuumu, te ako ništa drugo, barem smo očekivali da vladajuća većina u ovih nešto više od četiri meseca iskoristi vreme da napiše ozbiljan i studiozan Predlog zakona o Vladi koji uvažava novu realnost i koji daje odgovore na probleme sa kojima se danas suočavaju naši građani, ali i ostatak sveta.

U ovom predlogu se kaže da će ministarstvima kojima je promenjen delokrug u roku od 30 dana od stupanja na snagu ovog zakona, dakle dat im je rok da se konsoliduju, što znači da će oni imati još mesec dana manje da rade u punom kapacitetu, s obzirom da je ovoj Vladi ograničen rok trajanja do maja 2022. godine. Šta oni tačno imaju vremena da urade za građane Republike Srbije?

Nažalost, u ovom predlogu zakona na možemo videti nijednu nadležnost ni u jednom ministarstvu koja posebno tretira suočavanje sa zdravstvenim, ekonomskim, socijalnim i svim drugim posledicama nastalim zbog pandemije, koja evidentno ostavlja i dubok trag na sve aspekte života, a u prvom redu ugrožava i same živote naših građana. Mnogi životi su bili, nažalost, pa i danas jesu, ugroženi. Mnoge živote smo i izgubili.

Ono što je, takođe, ugroženo kako pandemijom, tako i politikom ovog režima jeste sloboda u mnogim njenim oblicima.

Mi ćemo sa nekoliko amandmana pokušati da ovaj Predlog zakona o Vladi ispravimo. U tom segmentu ćemo i predložiti da zajednički zadatak svih ministarstava bude da u okviru svog delokruga razmatraju posledice pandemije, te da u skladu sa svojim nadležnostima predlažu mere za efikasno otklanjanje ili umanjivanje štetnih efekata, da rade na edukaciji građana i preduzimaju odgovornost za preduzete mere iz svojih nadležnosti.

Gospodo, parlament u situaciji ne sme zabijati glavu u pesak. On mora davati odgovore na pitanja koja danas muče naše građane.

Gledano sa aspekta građana pripadnika bošnjačkog i albanskog naroda, ovaj zakon o Vladi ne pruža nikakvo konkretno rešenje za brojne nagomilane probleme sa kojima se suočavaju Bošnjaci i Albanci u Srbiji.

Najavom formiranja Ministarstva za ljudska i manjinska prava očekivali smo da će se u njemu predvideti efikasni mehanizmi i uspostavljanje konkretnih mehanizama koji će, između ostalog, osigurati adekvatnu zastupljenost Bošnjaka i Albanaca u policiji, sudstvu, tužilaštvu i drugim držanim organima sa javnim ovlašćenjima.

Predlagač je naročito ovo morao imati u vidu zbog činjenice da je u svim izveštajima Evropske komisije o napretku Srbije u evropskim integracijama upravo ovaj problem podvučen, dakle - pripadnost, odnosno zastupljenost Bošnjaka i Albanaca u državnim organima sa javnim ovlašćenjima. Ovo je naročito izraženo u gradovima u Sandžaku i Preševskoj dolini.

S obzirom da u ovom ministarstvu nije predviđen ovakav mehanizam, postavlja se pitanje zašto u konkretnim ministarstvima – policije, pravde, nije predviđen mehanizam i nije predviđen zadatak koji će se baviti uspostavljanjem nacionalne strukture zaposlenih sa nacionalnom strukturom stanovništva.

Međutim, ne završavaju se tu razlozi zbog kojih mi nećemo glasati za ovaj zakon.

Ako pogledamo ovaj zakon iz ugla nacionalnih veća, dakle nacionalnih saveta nacionalnih manjina, vidimo da on radi na daljoj degradaciji ovih organa manjinske samouprave i ovih institucija koji predstavljaju gotovo trećinu građana naše zemlje.

Želim da vam skrenem pažnju, a ujedno i da upoznam javnost, da se nacionalni saveti, odnosno nacionalna veća biraju na direktnim izborima na isti način na koji se biraju i narodni poslanici u ovom parlamentu.

Nacionalna veća predstavljaju najviša predstavnička tela nacionalnih zajednica koje žive u ovoj zemlji. Zbog toga za nas je potpuno neshvatljivo i neprihvatljivo da ti organi budu tretirani na bilo koji drugi način, do organi manjinske samouprave.

Ovaj predlog zakona, kao što sam rekao, međutim, nastavlja dalju degradaciju i pokušaj da se nacionalni saveti svedu na nivo udružena građana ili nevladinih organizacija i ako, ponavljam, za razliku od njih nacionalna veća se biraju na direktnim i slobodnim izborima.

Zbog toga izbori za nacionalne savete, kao i finansiranje i organizacija rada nacionalnih saveta mora ostati u Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave, te smo s toga mi predložili amandman po kojem ovaj naziv ministarstva menja se i kaže da će to ubuduće biti Ministarstvo državne uprave, lokalne i manjinske samouprave.

Ostali poslovi kao što je do sada bio slučaj mogu biti u nadležnosti Ministarstva za ljudska i manjinska prava, s obzirom da su bili prethodno u nadležnosti Kancelarije za ljudska i manjinska prava.

Takođe smo predložili i da se ministarstvo za brigu o selu, zbog svoje srodnosti i zbog, maltene, identičnog opisa poslova pripoji ministarstvo za brigu o porodici, demografiju i brigu o selu. Na taj način ministarstvo koje se bavi demografijom biće u prilici da sistemski organizuje projekte i mere za ravnomerno razvijanje i unapređenje demografske slike kako u gradovima i opštinama, tako i u selima i da to bude sistemsko rešenje.

Iz ovih razloga detalje ćemo raspravljati u raspravi o pojedinostima i predloge koje smo iznosili ćemo dalje obrazlagati kada budemo razgovarali o amandmanima. Ovo su neki od najvećih razloga zbog kojeg mi nećemo podržati ovaj zakon o Vladi, jer ne vidimo se ovim zakonom pred buduću Vladu stavljaju zadaci koji trebaju da doprinesu unapređenju i poboljšanju života građana koji žive u Sandžaku, Preševskoj dolini, ali i čitavoj Srbiji i zbog toga mi nećemo, kao što sam rekao, glasati za ovaj zakon. Hvala.

Hvala uvažena predsedavajuća.

Reklamiram povredu Poslovnika u članu 103. u vezi sa članom 107.

Obraćam se formalno vama zato što još uvek vi predsedavate ovim zasedanjem koje je bez ikakvog obrazloženja prekinuto još pre 80 dana. Dakle, 80 dana ovaj saziv ruši dostojanstvo ovog parlamenta i ovaj saziv ruši dostojanstvo građana koje mi ovde predstavljamo. Saziv u kome imate apsolutnu većinu.

U ovoj zemlji je postalo nepojmljivo da se nešto uradi sistemski, da se nešto uradi bez pompe i bez nekakve skandalizacije. Prošlo je 123 dana od izbora do danas. Za to vreme smo mi ovde mogli da uradimo mnogo posla. Između ostalog mogli smo da kao parlament formiramo anketni odbor koji bi se bavio utvrđivanjem odgovornosti za propuste koji su doveli do gubitka života i ugrožavanja zdravlja građana.

Još nismo utvrdili odgovornost za greške koje su nastale u prvom i drugom talasu virusa Korona, a već smo ušli bez parlamenta u ovaj treći najavljeni talas. Mogli samo, ali vi niste dozvolili.

Podsećam vas da su gradovi Sandžaka bili na najvećem udaru virusa Korona i da je zdravstveni sistem u katastrofalnom stanju. Za svo ovo vreme mogli smo da pronađemo odgovorne, da kaznimo odgovorne i da spremno dočekamo taj treći talas.

U čemu je problem? Zašto onda niste dozvolili da se prema predlogu, koji smo kao parlamentarna stranka dali Aleksandru Vučiću, da se izbori održe 6. septembra, najranije 6. septembra i da se nakon toga krene u formiranje Vlade? Zbog takvog neodgovornog pristupa vi ste doveli građane u opasnost. Zar su izbori bili važniji od života građana? Ne, bili su važniji očigledno rezultati, a izbori vidimo da još uvek nismo sproveli rezultate.

I skupštinska većina je prekoračila vreme u formiranju Skupštine i Vlade.

Hvala, uvažena predsedavajuća.

Ja bih pre nego što krenem u obrazlaganje povrede Poslovnika, pokušao od vas da zatražim odgovor na pitanje po kom osnovu je govorio prethodni govornik, da li je dobio repliku ili kao ovlašćeni predlagač, evo da vam olakšam?

(Đorđe Milićević: Ne morate vi. Ja ću da mu obrazložim, pošto nije naučio Poslovnik.)

Poslanika nisam pitao. Pitao sam predsedavajuću.

Kako? Po kom osnovu?

Znači, dobijao je reč kao predlagač. U redu.
Dakle, kada je dobio reč kao predlagač o tački dnevnog reda koja kaže – izbor predsednika Narodne skupštine Republike Srbije, valjda je trebao da govori o izboru za predsednika Skupštine Republike Srbije. Koliko sam mogao da čujem, on je ovde izneo razne frustracije, kao uostalom i svi činioci ovog režima kojima se u svakoj situaciji priviđa ime Sulejmanu Ugljaninu.
Sulejman Ugljanin nije u ovom parlamentu, još uvek nije kandidat za predsednika Narodne skupštine Republike Srbije, ali kada to bude, onda će moći da se govori o njemu.
Što se tiče ustavnih načela, što se tiče ustavnosti zahteva koje Sulejman Ugljanin traži od ove države, a to je formiranje nove autonomne pokrajine Sandžak, to omogućuje Ustav Srbije u članu 182. stav 3. i kada Sulejman Ugljanin i njegova stranka traže da se Sandžak definiše kao nova autonomna pokrajina, i te kako poštuje Ustav, i te kako radi po Ustavu i ustavnim ovlašćenjima, a zadatak Narodne skupštine i narodnih poslanika jeste da menjaju i da traže izmenu Ustava.
(Predsedavajuća: Poštovani gospodine, isteklo je vreme.)
Pokušavao sam od vas da dobijem odgovor i nisam govorio puna dva minuta.

Hvala, uvažena predsedavajuća.

Sada ću govoriti po osnovu replike, s obzirom da je spomenuto ime stranke, ime predsednika stranke u kontekstu njegovog učešća u Vladi sa tadašnjim premijerom Ivicom Dačićem.

Pred sobom ima Koalicioni sporazum koji je potpisao Ivica Dačić, između ostalo i Aleksandar Vučić u kome su u 13 tačaka spominje Sandžak,

ekonomski razvoj Sandžaka, decentralizacija Srbije i svi aspekti koji trebaju da dovedu do regionalizacije Srbije, a Sandžak do statusa nove autonomne pokrajine.

Dakle, Sporazum je potpisan 28. januara 2013. godine. Na njemu se nalaze potpisi dr Sulejmana Ugljanina, Aleksandra Vučića i Ivice Dačića i on se tiče učešća SDA Sandžaka u Vladi.

S obzirom da tadašnja Vlada nije uradila ništa po pitanju Sporazuma i tačaka Sporazuma koji su potpisani, SDA Sandžaka je izašla iz te Vlade i više nije bila članica te vladajuće većine.

Dakle, vrlo prosto. S obzirom da Đorđe Milićević možda nije upoznat sa detaljima tog sporazuma, ja ću vrlo rado, u kolegijalnom duhu, biti voljan da mu ustupim Koalicioni sporazum kako bi se malo bolje edukovao o stavkama koje je njegov predsednik, a današnji kandidat za predsednika Narodne skupštine potpisao - Sporazum koji se isključivo tiče učešća SDA Sandžaka kao regionalne manjinske stranke i čiji je zadatak bio zaštita interesa svih građana Sandžaka, unapređenje života građana Sandžaka, decentralizacija Srbije i definisanje Sandžaka kao buduće autonomne pokrajine u Republici Srbiji.

Uostalom, u tom programu SDA Sandžaka i mi ovde poslanici SDA Sandžaka smo dobili podršku birača na izborima i po tom osnovu se mi nalazimo u ovom parlamentu i čitava naša borba u ovom i svim budućim sazivima ticaće se definisanja Sandžaka kao nove autonomne pokrajine u skladu sa Ustavom i međunarodnim pravom ove države i svim ratifikovanim međunarodnim sporazumima koje je Republika Srbija potpisala.

O daljem našem ….