Dakle, to su stalni mehanizmi, stalni evropski mehanizmi koje treba da poštujemo. Hvala.

Hvala.
Uvaženi predsedniče, uvažena ministarko, moram na početku da vam kažem, razumem vaš žar kojim izlažete, nema potrebe da vičete ovde na nas. Ipak, vi ste ovde gost, mi smo ovde domaćini.

Pa, neko ima pravo da se usprotivi, neko nema. Ja ne bih voleo da nastavi da viče na mene, voleo bih da nastavimo da razgovaramo u nekom normalnom tonu, kao što ću ja pokušati da objasnim zašto sam se fokusirao na manjinska prava.

Uvažena ministarko, ja sam ovde predstavnik jedne manjine, izabran sam na manjinskoj listi. Mene su izabrali pripadnici bošnjačkog naroda da zastupam njihove interese u ovoj Skupštini i ako interesi bošnjačkog naroda u ovoj Skupštini jesu da se ukaže na Izveštaj Evropske komisije koji kažu da su Bošnjaci diskriminisani po određenim poljima i te kako ću iskoristiti svoje pravo i mogućnost da ukažem na te probleme i da tražim da se oni reše u okvirima institucija sistema, između ostalog i u okviru Narodne skupštine u kojoj vi i mi danas sedimo.

Kažete da ne postoje kolektivna prava manjina. Ja bih vas pitao šta je jezik? Da li je jezik kolektivno pravo jedne manjine? Šta je kultura? Da li je individualno ili kolektivno pravo? Ministarka, molim vas nemojte me učiti šta su individualna i kolektivna prava.

Dakle, pozivam vas, rekao sam da želimo konstruktivno, to što se vama nisu svidele neke stvari koje sam ja rekao, to je politika. Ovo je političko telo. Mi ne možemo da pričamo isto. Mi nismo pripadnici iste partije. Mi nismo pripadnici istih politika. Ovde se biramo, između ostalog, da bi iznosili različito mišljenje i da bi pokušali da to mišljenje ugradimo u akta koja se donose u ovom domu. Šta je sporno?

Nadam se da nije sporno to što smo mi izneli i ukazali na delove Izveštaja koje tražimo kao predstavnici, legitimni predstavnici bošnjačkog naroda, da se ugrade u zaključke koje Narodna skupština donosi. Mi ne možemo da učestvujemo u donošenju tih zaključaka ukoliko oni ignorišu naša osnovna individualna i kolektivna prava koja kao narod imamo. Tražimo da poštujete Ustav i zakon svoje države, Ustav i zakone koje ste vi doneli, po kojima se mi ovde biramo i na osnovu kojim mi imamo pravo da koristimo…

Hvala. Izvinjavam se, predsedniče što sam odužio.

Hvala uvaženi predsedniče.

Uvažena predsednice Vlade, dakle, kada je u pitanju pravljenje izveštaja Evropske komisije, ja sam u diskusiji rekao, drago mi je što čujem da ste me u pojedinim segmentima vrlo pažljivo slušali. Žao mi je što niste čuli da se prilikom pisanja svakog izveštaja Evropske komisije prikupljaju podaci od svih na evropskom nivou, u prvom redu podaci od Saveta ministara, odnosno Veća Evrope, kao što je Okvirna konvencija za zaštitu nacionalnih manjina i Evropska povelja o regionalnim manjinskim jezicima, kao što je izveštaj Evropske komisije protiv rasizma i netolerancije koji u izveštajima, u svojim izveštajima u četiri izveštaja 2004, 2007, 2011, 2014. i 2017. godine govori o svemu o čemu sam ja ovde govorio. Dakle, kada razmatramo predloge zaključaka Narodne skupštine ne možemo biti selektivni, zato što se i izveštaj Evropske komisije ne donosi selektivno nego na bazi izveštaja svih evropskih mehanizama.

Dakle, evropski mehanizmi, Veće Evrope, Okvirna konvencija za zaštitu nacionalnih manjina, Evropska povelja….

(Ana Brnabić: Gde to piše? Koja strana? Nemojte molim vas da lažete građane Srbije.)

Dajte molim vas, pročitajte izveštaj. Pročitale ste izveštaj, možete da nađete. Dakle, imamo da kažem još sledeće, kažete….

(Ana Brnabić: Koja strana u izveštaju?)

Molim vas, nemojte da se dovikujemo, voleo bih da održimo nivo rasprave koji je dostojan ove Narodne skupštine. Ima u izveštaju.

(Ana Brnabić: Koja strana u izveštaju? Gde to piše u izveštaju?)

Dakle, da se ne bismo dovikivali, molim vas, ovde se govori, ukazao sam, između ostalog, i tražio sam od Narodne skupštine, da u svojim zaključcima između ostalog, uvaži sve preporuke, sve izveštaje koji su uticali na pisanje Evropske komisije. U Izveštaju Evropske komisije stoji, ja da vama govorim koja je strana i to, malo je to nepristojno, znate, malo je nepristojno, niste vi meni učiteljica, znate, da bih ja vama odgovarao koja je strana itd, itd.

Nisam ovde na vašem ispitu, vi niste ti koji treba mene da ocenjujete. Ja sam taj koji treba vas da ocenjuje. Ja kažem da ste sa aspekta Bošnjaka, pali na ovom ispitu. I te kako je moje pravo da ne učestvujem u raspravi, i te kako je moje pravo da ne predlažem amandmane i da kažem da je način na koji su donešeni ovakvi zaključci nelegitiman. I te kako je naše pravo da kažemo da akt, akcioni plan koji ignoriše sve probleme sa kojima se suočavaju Bošnjaci, da je on za nas nelegitiman. Možda je legitiman za druge pripadnike nacionalnih manjina, ali za nas nije legitiman, zato što su iz njega izbačeni svi suštinski problemi sa kojima se suočava Bošnjački narod u Srbiji.

Mi smo tražili da oni budu deo akcionog plana, ukoliko hoćemo da taj Akcioni plan pomogne da se vrati poverenje Bošnjaka u državu i u državne organe sa javnim ovlašćenjima.

Neću dalje učestvovati u ovoj raspravi. Dolazimo u situaciju da rušimo svoje dostojanstvo, da rušimo dostojanstvo ljudi koje predstavljamo, tako što se ovde premijerka postavlja kao neka učiteljica.
Predsednice, javiću ja kod vas, daću ići, ..pa ću onda odgovarati, pa, me vi onda ocenjujte. Nemojte ovde, molim vas, da glumite učiteljicu, niste vi ni moja učiteljica, ni ničija učiteljica.

Hvala, uvaženi predsedniče.

Amandman koji smo podneli upravo na Predlog zakona o privremenom uređivanju naplate takse za RTS predviđa da se taksa za javni medijski servis RTS umesto dosadašnjih 255 dinara smanji na jedan dinar.

Mi smatramo da je ovo povećanje koje je predviđeno u ovom predlogu zakona apsolutno neopravdano. Šta više i dosadašnja taksa od 255 dinara smatramo da je ogromna, imajući u vidu da je način na koji javni servis obavlja svoj zadatak objektivnog informisanja svih građana i ovo – objektivnog – svakako je pod znacima navoda.

Sa aspekta bošnjačkog naroda imamo još dodatnih razloga zbog kojih smo protiv ovog uvećanja.

U nekoliko izveštaja o ostvarivosti prava pripadnika nacionalnih manjina na informisanje, nekoliko puta je navedena jedna neistina. Nije tačno da sve nacionalne manjine ostvaruju pravo na informisanje na maternjem jeziku. Na RTS nema nijedne jedine sekunde informativnog programa na bosanskom jeziku, a nije imalo čak ni nastave na daljinu na bosanskom jeziku.

Zato se postavlja pitanje zbog čega bi građani, pripadnici bošnjačkog naroda plaćali taksu RTS-u, kad na tom javnom servisu ne mogu da dođu ni do jedne jedine informacije na svom maternjem bosanskom jeziku?

Šta više, Programski odbor javnog servisa je otišao i korak dalje u negiranje bosanskog jezika i samim tim i u negiranje i postojanje bošnjačkog naroda u Sandžaku.

Na zahtev Bošnjačkog nacionalnog veća da se na osnovu Zakona o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina osnuje redakcija na bosanskom jeziku, programski savet je, odbijajući taj zahtev, u obrazloženju odluke za odbijanje otišao toliko daleko sa diskriminacijom da čak negira, kao što sam rekao postojanje maternjeg jezika Bošnjaka.

Ukoliko znamo da je negiranje jednog jezika kao osnovnog identitetskog elementa nekog naroda, to zapravo znači i da negirate jedan čitav narod. Onda vidimo koliko je RTS u ovom slučaju ne samo ušao u kršenje zakona i Ustava ove zemlje, nego i univerzalnih ljudskih prava.

(Predsednik: Gospodine Imamoviću, samo pitanje jedno, pošto znate da je obrazlaganje amandmana dva minuta…)

Koristiću vreme poslaničke grupe.

(Predsednik: To sam hteo da vas pitam. Izvolite.)

Programski odbor javnog servisa je na ovaj način jagrublje prekršio član 6. i član 24. Zakona o zabrani diskriminacije, a samim tim i takođe član 3. Zakona o ratifikaciji Evropske povelje o regionalnim i manjinskjim jezicima koji je Srbija usvojila u Narodnoj skupštini i kojim se između ostalog jasno i nedvosmisleno uređuje i korišćenje bosanskog jezika.

Dakle, Srbija je 2005. godine ratifikovala Evropsku povelju o evropskim i manjinskim jezicima, donela taj zakon u Narodnoj skupštini, a sada vidimo da Programski odbor RTS-a te zakone na najgrublji način krši, pa vas pitam - zar takav servis koji krši zakone koje mi ovde donosimo u Narodnoj skupštini zaslužuje da mu se ovde da podrška za novi namet na teret građana?

Ovu diskriminaciju je potvrdila i Poverenica za zaštitu ravnopravnosti koja je 6. novembra 2019. godine izdala mišljenje sa preporukom u kojem je nedvosmisleno utvrđeno da je RTS izvršio diskriminaciju bošnjaka u Srbiji.

Sa druge strane, politički gledano stranka iz koje dolazim SDA Sandžaka je od svog osnivanja parlamentarna stranka. Mi na tom tzv. javnom servisu nemamo nijednu jedinu sekundu učešća, niti jednu jedinu sekundu korišćenja tog javnog prostora. Da stvar bude još jasnija, kakva je politika RTS prema SDA Sandžaka, izneću vam podatke iz istraživanja o praćenju ponašanja medija u predizbornoj kampanji, gde je RTS tzv. javni servis građana zloupotrebljen za brutalno i nesrazmerno rušenje SDA Sandžaka, pa je za 15 dana, koliko je praćeno izveštavanje u prethodnoj izbornoj kampanji, na RTS objavljeno 217 negativnih priloga o SDA Sandžaka. Dakle, za 15 dana je objavljeno 217 negativnih priloga i to u sred kampanje.

Podsetiću vas da se ovde radi o manjinskoj parlamentarnoj stranci. Dakle, tih 217 priloga je više nego o svim ostalim strankama učesnicama na tim izborima zajedno, uključujući i ove nazovi velike stranke. U isto vreme, na RTS o jednoj članici vladajućeg režima iz Sandžaka, neću spominjati ime, jer za ovu raspravu nije ni bitno, objavljeno je 226 pozitivnih priloga, šest neutralnih i nijedan negativan prilog. Dakle, očigledno je da je cilj ove kampanje u kojoj je RTS imao više nego aktivnu ulogu, bilo izbacivanje SDA Sandžaka iz političkog života, izbacivanje SDA Sandžaka iz parlamenta i nametanje bošnjacima političkih predstavnika koji su po volji režima. Stoga SDA Sandžaka apsolutno ne podržava ovaj zakon i smatramo da ovom političkom instrumentu, kakav je danas RTS ne treba davati podršku.

Zar da većom taksom koju namećemo građanima treba da se nagrađuje ovakav javni servis za ovakav rad. To sve u vreme kada Evropska komisija u svojim izveštajima posebno pocrtava ugroženu slobodu medija i gotovo apsolutnu pristrasnost kada su u pitanju stranke vladajućeg režima. Dakle, ovakvo povećanje u ovakvoj situaciji jeste kontraproduktivno.

Da ponovim, naš predlog u ovom amandmanu jeste da se pretplata sa 255 dinara smanji na jedan dinar i to, ako mene pitate, ja bi najradije dao za kvizove poput „Slagalice“ i „Potere“.

Mislim da je vreme da RTS, a naročito informativni program, da se izbori za poverenje gledalaca u jednoj fer medijskoj utakmici u kojoj neće biti povlašćenih u tom nadmetanju i u kome RTS neće imati povlašćen položaj u odnosu na druge medije. Ovako će biti uvek zavistan od onih koji im daju privilegije. Hvala.

Hvala, uvaženi predsedniče.

Pokušaću da se osvrnem na deo obraćanja koji se ticao amandmana, s obzirom da je tu i pored govora i obrazlaganja razloga za neslaganje sa amandmanom bilo još nekih dosta dodatnih tema.

Dakle, ne polazimo od toga da je prisustvo u medijima nužno merilo da li je taj medij obavljao kvalitetno zadatak ili ne. Ja sam vam upravo izneo podatak. Vi ste rekli da je strašno to što je gospodin Dačić za godinu dana bio 150 puta pomenut u negativnom kontekstu u medijima, a ja sam izneo podatak gde je SDA Sandžaka za 15 dana na tom medijskom javnom servisu spomenuta 217 puta u negativnom kontekstu, i to usred izborne kampanje. Pa, to je za nas i te kako jak argument da mi ne podržimo ovakvu uređivačku politiku javnog servisa u ovom parlamentu.

Takođe sam vam rekao da taj javni servis krši zakone koje mi ovde donosimo. Krši Zakon o zabrani diskriminacije, Zakon o slobodi i pravima nacionalnih manjina, Evropsku povelju o regionalnim i manjinskim jezicima, koju smo mi ovde ratifikovali. Dakle, ukoliko takav javni servis zaslužuje podršku u ovom domu, ja onda zaista ne razumem politiku koja želi da pomaže javnom servisu koji krši zakon.

Ovde je rečeno takođe da mi ovim amandmanom dovodimo u pitanje opstanak javnog servisa. Dakle, ovaj amandman je upravo vraćanje na obećanje dato građanima iz 2012. godine da će pretplata na RTS i javni medijski servis biti ukinuta.

Hvala, uvaženi predsedniče.

Zaista ne znam na osnovu čega je prethodni kolega, prethodni govornik zaključio da sam ja govorio po nekom, kako je rekao, sarajevskom, nisam siguran da sam shvatio, ali ja sam se ovde u svom obrazloženju amandmana pozvao na kršenje zakona Republike Srbije od strane RTS-a i od strane programskog odbora RTS-a i da ukoliko taj programski odbor krši zakone Srbije, ne znam kako ste našli motivaciju, gde ste videli motivaciju koju ste povezali sa Sarajevom ili je možda vaša želja bila samo da govorite o Sarajevu.

Dakle, amandman, citiraću vam još jednu vrlo interesantnu izjavu: „Televizijska pretplata, kao što sam i obećao građanima Srbije biće ukinuta, jer ne pripadam onom tipu ljudi koji je 12 godina obmanjivao građane i bavio se marketinškim trikovima. To je naša obaveza i od nje nećemo odustati.“ Rekao je predsednik vaše stranke, Aleksandar Vučić, a preneo upravo RTS 23. maja 2013. godine.

Dakle, ne vidim razlog zbog čega vi ovde nas optužujete da mi ugrožavamo RTS, kad je ovo što je najavio vaš predsednik stranke, i RTS ne živi samo od pretplate, da se razumemo, živi od dotacija iz budžeta, siguran sam da će ih biti i ove godine, RTS takođe i naplaćuje i pretplatu preko kablovskih operatera.

Dakle, ovde niko ne ugrožava postojanje RTS-a, ali jednostavno hoćemo da RTS navedemo da u jednoj fer i demokratskoj medijskoj utakmici se bori za naklonost gledalaca i za veću pretplatu. Onda kada RTS bude odrađivao svoj zadatak javnog medijskog servisa, siguran sam da će mu onda građani sa punim poverenjem i sami ukazivati, kao što to rade Britanci BBS, poverenje sa povećanjem pretplate. O tome se radi.

Ja nisam spomenuo, niti sam optužio u svom govoru. Ne znam kako ste to čuli i da li ste mogli da čujete, ali ja sam siguran da niste Aleksandra Vučića da je uništio RTS u ovom slučaju. Možemo da vratimo steno beleške i da vidimo šta sam tačno rekao kada je u pitanju Aleksandar Vučić. Citirao sam njegovu izjavu koju je preneo upravo RTS i citirao sam je od reči do reči i koja se tiče ukidanja TV pretplate na RTS.

Prema tome, s obzirom da je nama spočitano da želimo da uništimo RTS, da želimo da ugasimo RTS isto toliko može da se kaže da je to uništenje i najava koju je dao predsednik s obzirom da smo mi dali amandman kojim se vraćamo na obećanje koje je dato građanima 2012. godine, podsećano na njega 23. maja 2013. godine. Dakle, ovde se radi o citatu predsednika vaše stranke. To da li ste vi mogli da čujete da smo mi optužili Aleksandra Vučića za uništavate, to ste mogli da čujete samo možda u podsvesti.

Rekao sam da RTS ovakav kakav jeste danas ne zaslužuje podršku Narodne skupštine da se poveća pretplata na teret građana s obzirom da RTS ne odigrava svoju ulogu javnog medijskog servisa na način na koji bi to trebalo da radi i na način na koji to predviđaju zakoni Ustav ove države. Sada ispada da ja ovde branim Ustav i zakone ove države od vas, da ja branim zakonitost poslovanja RTS i ustavnost poslovanja RTS od vas. Ja nisam prozvao vas ja sam prozvao RTS.

Predsedniče, mogli ste da štedite na vremenu tokom čitavog dana i žao mi je što to niste uradili, sad ste došli.

Povredili ste član 104. u stavu 2 – ako se uvredljivi izrazi odnose na poslaničku grupu odnosno političku stranku čiji narodni poslanici pripadaju toj poslaničkoj grupi, u ime poslaničke grupe pravo na repliku ima predsednik, odnosno u ovom slučaju ja sam zamenik.

Dakle, kolega prethodni govornik je nama ovde spočitao da mi kršimo Ustav, pa bih ga ja podsetio da ova Skupština ovde postoji kao političko telo da bi, između ostalog, unapređivala i Ustav. I ukoliko mi ne možemo da govorimo o načinima kako da unapredimo Ustav, onda se nama i te kako osporavaju prava.

Dakle, član 182. stav 3. kaže da se mogu osnivati nove autonomne pokrajine. A to što se tiče toga da li Sandžak postoji, kolega, ja sam vam ovde dokaz da Sandžak postoji i da će postojati. Pitajte vaše koalicione partnere iz Sandžaka da li Sandžak postoji ili ne postoji. I dok smo mi ovde, Sandžak će postojati. Sandžak je postojao na Berlinskom kongresu, određen je tačno u centimetar kolika je teritorija Sandžaka i vi ovde nećete osporavati nikom, pa ni nama, pravo da se borimo da u Ustavu Srbije Sandžak uđe kao ustavna kategorija.

(Predsednik: Samo malo tiše.)

Pustite, predsedniče, ton je prikladan nivou uvreda koje smo mi ovde doživeli i nivou osporavanja koje smo mi ovde doživeli, i to sve na svetski Dan ljudskih prava. Jel ovako Srbija obeležava svetski Dan ljudskih prava? Tako što onemogućava manjinskim poslanicima da se bore da unapređuju svoj sistem? Da se bore za ono za šta imaju pravo, za šta im ovaj Ustav daje pravo?

Nije isteklo, moje vreme tek dolazi, predsedniče, polako. Gledaćete vi mene ovde još.

Hvala predsedniče.

To kako ćemo mi govoriti, o čemu ćemo govoriti neće određivati nijedan od kolega narodnih poslanika, već će određivati naša politika koja je dobila podršku građana na izborima.

Dakle, neće određivati nijedan kolega o tome da li ćemo mi govoriti, kojim tonom ćemo govoriti. Ja ovde neću reći da se kolega Marković drao, on je vikao u mikrofon, možda je hteo da potvrdi neke svoje argumente, međutim, sve ono što je trebao da uradi pre svega toga, jeste da pročita Ustav. U Ustavu nigde ne postoje oblasti kao teritorijalno uređenje.

Prema tome, ako se već neko poziva na Ustav, kao što se ja pozivam na Ustav, a kaže da u članu 182. stav 3. se mogu osnivati nove autonomne pokrajine, pravo narodnih poslanika je i te kako da se bore u ovom domu za te nove autonomne pokrajine.

Prema tome, neće nas uplašiti ni povišen ton, ni brojnost koja je sa suprotne strane, mi ćemo se za naše zahteve boriti.

Što se tiče ljudskih i manjinskih prava, ona nisu samo obrazovanje, jezik i pismo i kultura. Pripadnici nacionalnih manjina imaju svoja građanska prava koja im se takođe po mnogim drugim zakonima osporavaju. Postojanje tih nacionalnih saveta upravo je, ukoliko je kolega čitao amandman, nadam se da jeste, pošto je diskutovao po njemu, upravo je postojanje tih nacionalnih saveta podvedeno pod stavku dotacije nevladinim organizacijama, iako se ti nacionalni saveti biraju direktno na izborima i nose direktni izborni legitimitet.

Što se tiče kolega iz druge političke partije, vezano za neko oduzimanje mandata njihovom šefu, njihovom šefu mandat nije oduzelo niti Bošnjačko veće, niti neka većina u bošnjačkom veću, mandat njihovom šefu je oduzeo zakon. Mi smo takođe glasali protiv tog zakon. Govorili smo da je taj Zakon o nacionalnim savetima nacionalnih manjina diskriminatorski, da on nije dobar i da bi trebalo slušati predstavnike nacionalnih manjina. Šta je to što treba u tom zakonu ispraviti. Dakle, amandman koji smo podneli vrlo jasno kaže da smo preneli zahtev pošto je kolega Marković rekao kako to da se drugi nacionalni saveti ne bune i kako to da drugi nacionalni saveti ne traže to što mi tražimo, ako je čitao amandman i ako je slušao obrazloženje, mogao je da čuje da smo mi u ovoj Skupštini ovim amandmanom preneli zahtev 23 nacionalna saveta koji su tražili da im se udvostruče sredstva za finansiranje u narednoj 2021. godini. Dakle, ovo je zahtev svih nacionalnih saveta, a ne zahtev samo jednih.

Prema tome, ponovili smo više puta i zarad težine tog zahteva, ponoviću još jednom, ta 23 nacionalna saveta izabrani na direktnim izborima sa legitimitetom i legalitetom predstavljaju gotovo trećinu građana Republike Srbije. I, ako se vi na Dan ljudskih prava na ovakav način ophodite prema zahtevu 23 nacionalna saveta, prema zahtevu jedne trećine građana, onda vi treba da se zapitate o stanju demokratije u koju su doveli ovaj parlament. U ovo stanje ga nismo doveli mi. Mi, ovo stanje dovodimo u stanje ravnoteže. Naš šest koji ovde sedimo pravimo kontratežu. Jednom mišljenju, a to je da se manjini mora servirati mišljenje većine. Mi to nikada nećemo prihvatiti, nikada se nećemo pomiriti sa postojećim stanjem zato što tvrdimo i imamo dokaza za to da postojeće stanje vodi naše narode i pripadnike naših nacionalnih zajednica u odlazak i nestanak sa ovih prostora.

Dakle, poštujte to što smo odlučili da u ovaj parlament unesemo različito mišljenje, sa velikim poštovanjem se ophodimo prema različitim mišljenjima koje smo čitav dan slušali iako nam se možda neka nisu sviđala i kada smo došli na red da govorimo o našim zahtevima čuli smo i osporavanje prava na reč, osporavanje prava na mišljenje i na zastupanje političkih stavova za koje smo dobili podršku na izborima.

Dakle, ako ste to što pričate da jeste, demokratska država, demokratski parlament, onda smognite snage da čujete različito mišljenje iako vam se ne sviđa. Mi od toga nećemo odustati. Mi nismo ista partija, mi nećemo vas pitati o načinu na koji ćemo da izlažemo i da zahtevamo to što treba našim biračima. Kad budemo ista partija, a nadam se da nikada nećemo, onda ćete moći da određujete. Do tad, dokle postoje naše partije, dokle postoji naša politika mi ćemo se za nju boriti, jer za nju dobijamo podršku na izborima i zahvaljujući njoj zauzimamo ova mesta u parlamentu.

Slušam šta mi kolege dobacuju.

Drago mi je što ste pri kraju diskusije pokazali ogroman nivo tolerancije. O daljim zahtevima ćemo nastaviti. Mislim da nema dalje smisla govoriti i ponavljati.
Sešću kad mi prođe vreme. Moje pravo je da koristim vreme poslaničke grupe, a šefu ću ostaviti ostatak vremena. Hvala.