Hvala, uvaženi predsedniče.

Znate u Srbiji postoji jedan važeći zakon, Zakon o planskom sistemu Republike Srbije koji je donet u sklopu ispunjavanja uslova u procesu evropskih integracija još 2018. godine.

Član 5. ovog zakona definiše dokumente razvojnog planiranja kao što su plan razvoja, investicioni plan, prostorni plan Republike Srbije, plan razvoja AP i jedinice lokalne samouprave. U okviru ovog zakona reguliše se i usvajanje plana razvoja kao dugoročnog razvojnog dokumenta, planiranja u Republici Srbiji koji usvaja Narodna skupština.

Dakle, ovo je jedan od najviših hijerarhijskih akata odmah ispod Ustava koji, kao što rekoh, usvaja Narodna skupština. Zašto je ovaj zakon bitan za budžet? Prilikom izrade plana razvoja ovaj sistem se usklađuje se preuzetim međunarodnim obavezama, uključujući i one obaveze iz procesa pristupanja EU, uzima se u obzir specifičnost procesa planiranja, programiranja, korišćenja sredstava iz evropskih predprisupnih fondova, međunarodne razvojne pomoći, itd.

Ovaj zakon u svom članu 55. propisuje da će se svi važeći dokumenti javnih politika uskladiti sa ovim zakonom prilikom prvih izmena i dopuna tih dokumenata. Jedan od tih akata svakako je i jedan od najvažnijih koji se donosi u jednoj godini, a to je budžet. E, sada, Zakon o planskom sistemu u članu 53. jasno kaže da će se plan razvoja usvojiti najkasnije 1. januara 2020. godine. I sve bi ovo bilo odlično uređeno da ova Vlada, pa i Skupština nije prekršila Zakon o planskom sistemu.

Ovaj plan ne samo da nije usvojen do 1. januara 2020. godine, nego nije usvojen do današnjeg dana, što znači da se taj zakon konstantno krši gotovo godinu dana. Ja ne znam da li je usvojen na nekoj tajnoj sednici, ali znam da mi taj plan nismo razmatrali i da mi taj plan nemoguće je da dođemo do njega. Kršenje ovog zakona možda najbolje pokazuje koliko se ovde zapravo radi neplanski, ne sistemski i što je najgore ne transparentno.

Bez ovih planova mi nemamo one osnovne parametre po kojima može meriti uspešnost jedne, druge, treće vlade, naročito zbog činjenice da je usvajanjem ovog zakona prestala da važi Strategija razvoja Republike Srbije. Ovo je dokaz koliko se ovde zakoni donose samo radi reda.

Neću ulaziti u kvalifikacije koliko je ovaj budžet realan ili ne, ali čitaju ono što ste vi nama predložili mi nismo uspeli način ni jedan konkretan razlog zašto bi bilo ko iz Sandžaka ili Preševske doline trebalo da glasa za ovo.

Ako krenemo redom počevši sa listom kapitalnih projekata vidimo da se u ovoj, kao i u naredne dve godine ne planira ni jedan razvojni projekat u Sandžaku. Ovo je naročito važno ukoliko imamo u vidu devastirano stanje u kome se nalazi zdravstveni sistem u Sandžaku i ukoliko imamo u vidu činjenicu da ćemo u narednih nekoliko dana, narednih nekoliko godina zapravo, imati velika iskušenja i pritisak upravo na zdravstveni sistem. Zbog toga je za nas neprihvatljivo da se u ovom Predlogu budžeta nije našlo mesta za izradu projekta izgradnje kliničkog centra u Novom Pazaru. Mislim da je svakome ko je video u kakvim uslovima se leče naši građani i koliko građana gravitira tom regionalnom centru jasno zašto je ovaj projekat morao biti jedan od prioritetnih projekata u ovom budžetu, odnosno Predlogu budžeta za 2021. godinu.

Ono što mi nije jasno, zašto se i drugi narodni poslanici iz naših gradova ne zalažu za ovaj klinički centar. Nebitno da li se radi o predstavnicima Bošnjaka ili Srba, u tom kliničkom centru će se lečiti i jedni i drugi. On treba da koristi svim našim građanima. Svi naši građani su se lečili u devastiranim, razrušenim hodnicima. Žao mi je što vidim da se samo mi ovde borimo za taj klinički centar i zato što vi našu borbu doživljavate kao nekakvu provokaciju. Da li treba i taj zahtev da delimo na naše i njihovo?

Isti takav slučaj je i sa autoputom, isti takav slučaj je i sa železnicom. Nego, da se zadržim još malo na zdravstvenom sistemu. U okviru ove tačke razmatra se i davanje saglasnosti za finansijski plan Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje za 2021. godinu. Zašto ovaj plan Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje nije predvideo refundaciju troškova građanima koji su lečenje proteklih meseci plaćali iz svojeg džepa iako su imali zdravstveno osiguranje? Hiljade i hiljade naših građana je i pored zdravstvenog osiguranja moralo da kupuje antibiotike, vitamine, da plaća infuziju, pa čak i dolazak tehničara kući za uključivanje te infuzije. To je koštalo stotinama, pa i hiljadama evra pojedine porodice u Sandžaku, ali i širom Srbije.

Mnogo toga ima da se zameri Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje, ali takvo ponašanje omogućuje apsolutni monopol koji on drži. Ovo stanje se mora promeniti, ali za početak mora se insistirati na refundaciji svih troškova koji su građani imali zbog toga što su morali iz sopstvenih džepova da plaćaju lečenje od Kovida 19, pa makar to radili i građanskim tužbama protiv Fonda.

Kada je u pitanju izgradnja putne i železničke infrastrukture, pohvalno je što su opredeljena sredstva za izgradnju autoputa E 763 Preljina-Požega. To je autoput koji će kasnije preko Duge Poljane povezati građane Sandžaka i sa Beogradom i sa Podgoricom, a kasnije i sa mrežom puteva prema Sarajevu, Prištini itd. Međutim, za deonicu od Požege do Boljara nisu predviđena sredstva, a da bi se krenulo u eksproprijaciju potrebno je uraditi i plan posebne namene.

Za regionalnu saradnju kako na ekonomskom, tako i na društvenom planu, dobri putevi igraju izuzetno važnu i veliku ulogu i nama je zadovoljstvo da smo bili pokretači tog projekta i aktivni sudeonici, jer smo kao deo Vlade sa pozicije ministarstva i sa budžeta ministarstva upravo platili izgradnju projektne dokumentacije za izgradnju ove deonice koja je sada predviđena budžetom.

Rehabilitacija puta Novi Pazar-Tutin takođe zaslužuje pohvalu. Zahvaljujući dobroj saradnji Srbije i Turske, stanovnici ova dva grada u Sandžaku će vrlo brzo moći da dobiju put kakav zaslužuju. Dobiće put dostojan 21. veka i nadam se da će to vrlo brzo postati i jedan grad. Očekujemo da će i putni pravac Novi Pazar – Sjenica vrlo brzo naći svoje mesto u nekom narednom budžetu.

Što se železnice tiče, mi ne možemo da prihvatimo činjenicu da se ni nakon više od 100 godina težnje Novog Pazara da se poveže sa sistemom železnice ova stavka nikako da nađe svoje mesto u budžetu. Da bi se Novi Pazar povezao železnicom sa ostatkom zemlje, ali i svetom, potrebno je izgraditi 20 kilometara pruge.

Nažalost, nema ni sredstava predviđenih za izgradnju gasovoda Aleksandrovac – Kopaonik – Novi Pazar – Tutin. Poslednjih meseci građani Novog Pazara su svakodnevno izloženi vazduhu koji je jedan od najzagađenijih na svetu i zbog toga je ovaj projekat od izuzetne važnosti za sve građane Novog Pazara, Tutina i celog Sandžaka.

Na kraju, želim da se osvrnem i na finansiranje nacionalnih veća. Sam naziv ove budžetske linije je za nas neprihvatljiv. Kaže – Dotacije nevladinim organizacijama. Ne znam koji je ovo put po redu da u ovom domu skrećem pažnju da nacionalna veća nisu nevladine organizacije, da je to po Ustavu i zakonima ove zemlje organ manjinske samouprave koji se bira na direktnim izborima. Njih ima 23 i oni predstavljaju gotovo jednu trećinu građana ove zemlje i neprihvatljivo je da se njihov status definiše kroz dotacije nevladinim organizacijama.

Koordinacija nacionalnih saveta se nakon sastanka sa resornom ministarkom obratila dopisom sa zahtevom da se odustane od onog planiranog umanjenja od 20%. Vi ste, ministre, ranije u raspravi rekli da ćete u toku ove sedmice, da se nadate da ćete u toku ove sedmice na Vladi ta sredstva i vratiti za njihov rad. Međutim, ona su takođe zahtevala i da se u ovom Predlogu budžeta za 2021. godinu njihova sredstva udvostruče, s obzirom da su i nacionalna veća, iako to nije bio deo njihove nadležnosti, iako zdravstvena zaštita nije u delokrugu njihove ingerencije, ona svojim sredstvima pomagala građanima i zdravstvenom sistemu kako bi što bolje prebolela ovaj izazov sa korona virusom. To je u dobroj meri ugrozilo njihov rad.

Dakle, mi smo amandmanom pokušali da intervenišemo i u ovoj stavci, gde smo tražili, gde smo preneli zahtev ova 23 nacionalna saveta 23 nacionalne manjine koja žive u Srbiji, da se njihova sredstva za narednu godinu udvostruče. Nadam se da ćete vi prilikom rasprave u pojedinostima taj zahtev i uvažiti.

Zbog svega navedenog, želim na kraju da kažem da mi u Danu za glasanje nećemo podržati ovaj predlog budžeta. Hvala.

Hvala, uvažena predsedavajuća.

Dakle, ovde je po nekoliko osnova pogrešno protumačeno moje izlaganje.

Dakle, rečeno je da nije istina da su građani plaćali iz svog džepa lečenje.

Meni je drago što kolega prethodni govornik je ostavio iza sebe tu epizodu uspešno i drago mi je što… Namerno neću reći što je koristio privilegije, zato što lečenje o trošku Fonda nije privilegija, već je to pravo. Nažalost, građanima je to pravo osporeno.

Ja sam ovde govorio o problemu što se građanima osporava pravo da koriste svoju zdravstvenu zaštitu koju plaćaju.

Kolega možda nije svestan, ali sam siguran da građani koji ovo gledaju i koji su plaćali iz svog džepa mogu da potvrde ove moje reči.

Druga stvar, ovde je nekoliko puta naglašeno da je gradu Novom Pazaru transferisano nekoliko stotina miliona dinara i mi se upravo borimo protiv toga da se gradskim i drugim jedinicama lokalne samouprave transferišu nenamenska sredstva, ali vi ste očigledno odlučili da svom koalicionom partneru u Novom Pazaru transferišete ta sredstva. To proverite u vašim međustranačkim odnosima.

Mi se borimo protiv toga i upravo je moj apel i početak govora bio osvrt na Zakon o planskom sistemu Republike Srbije, pa bi mi možda kolega prethodnih govornik mogao da pomogne, pošto je bio potpredsednik Skupštine u svom sazivu, da mi kaže zbog čega Skupština nije usvojila plan razvoja do 01. januara 2020. godine, iako… (Isključen mikrofon.)

Hvala.

Ja ću takođe svoje današnje pitanje uputiti vama, predsedniče parlamenta. S obzirom da ste u nekoliko navrata u poslednje vreme u javnosti govorili o nastavku dijaloga vlasti i opozicije u izbornim uslovima, ostalo je nejasno kada će se tačno i konkretno nastaviti dijalog gde smo stali prošlog decembra.

Naime, mi smo 13. decembra prošle godine usvojili neke zaključke i jedan od tih zaključaka je bio da ćemo o zahtevima i predlozima koje smo mi tada davali, u toj prvoj fazi dijaloga, razgovarati odmah nakon izbora. To je za nas bio jedan od glavnih razloga zašto smo uopšte i prihvatili da učestvujemo na ovim nefer i nedemokratskim izborima. Od toga, kao što sam rekao, prošlo je gotovo godinu dana. Od izbora je prošlo šest meseci, a dijalog do danas nije nastavljen. Zašto?

Umesto toga, mi imamo najavu novih izbora, što znači da imamo dve godine manje od planiranog da probamo da se dogovorimo, da donesemo i implementiramo dogovorene mehanizme. Očigledno je da vi ovde trošite vreme kako bi ovakav nedemokratski sistem doveli do izborne godine, a potom koristili izgovor kako se sistemski zakoni, kao što je to bilo i prošli put, ne mogu menjati u izbornoj godini, kako nema vremena za to, itd.

Dakle, sve ovo dokazuje da organizator dijaloga mora biti Evropska unija, ali i da ona mora vršiti monitoring, kao i da bude garant da će se ono što bude dogovoreno i sprovoditi. Mi ćemo pozvati Evropsku uniju da ona stoga više ne otvara poglavlja i ne razmatra nijedno pregovaračko poglavlje sa Srbijom, sve dok se dogovoreni mehanizmi za unapređenje izbornih uslova i za stvaranje uslova za slobodne fer i demokratske izbore u potpunosti ne implementiraju, jer ovo sve zbunjuje naše građane, zbunjuje našu javnost.

Ukoliko ovo društvo želi da bude deo Evropske unije, onda moramo usvojiti i neke evropske principe i pravila ponašanja u samoj državi i u njenim institucijama. Mi nemamo ništa protiv da se dijalog organizuje u zgradi parlamenta, ali ovakav sastav parlamenta i vladajuće većine nikako ne može biti organizator tog dijaloga, već isključivo strane u razgovoru. Krivicu zašto je potrebno da neko treći organizuje ovakav dijalog moramo potražiti u ovom režimu, delimično i u nekim prethodnim režimima, ali je za ovaj krah, definitivan krah društvenog dijaloga isključiva krivica upravo na ovoj vladajućoj većini.

SDA Sandžaka kao regionalnu stranku, bošnjačku partiju, zanima kako ćemo konkretno stići da radimo na ozbiljnoj promeni političkog, odnosno izbornog sistema, ukoliko su novi izbori najavljeni za manje od godinu i po dana. Mi smo predlagali čitav jedan set mehanizama prema kojem i Srbija treba da se podeli u više izbornih jedinica, među kojima svakako Sandžak treba da bude jedna izborna jedinica iz koje će se birati najmanje 20 narodnih poslanika i da se kao jedan od preduslova za to usvoji i platforma o specijalnom statusu za Sandžak koju smo mi predložili ovim državnim organima i međunarodnoj zajednici, kako bi se građanima Sandžaka, ali i svim građanima u Srbiji omogućio minimum uslova za slobodne, fer i demokratske izbore, a Bošnjacima stabilan mehanizam za politički, pa i biološki opstanak na ovim prostorima.

Ove i još mnoge zahteve prilikom dijaloga na Fakultetu političkih nauka i prilikom dijaloga koji je organizovan u parlamentu, uz posredstvo evropskih parlamentaraca, mi smo iznosili. Međutim, dobili smo garancije da ćemo odmah nakon izbora razgovarati o njihovoj implementaciji. Od toga nema ništa. Jedan od preduslova za nastavljanje takvog dijaloga jesu slobodni mediji, ali i formiranje jedne prelazne vlade u kojoj bi učešće uzeli svi oni koji planiraju da učestvuju na tim izborima.

Dakle, moje pitanje konkretno za vas…

Postavio sam pitanje na početku, ponoviću.
Dakle, pitanje konkretno za vas – zbog čega su pregovori o izbornim uslovima zaustavljeni i kada će konkretno biti nastavljeni? Da li su evropski parlamentarci od vas tražili nastavak i kada će oni konkretno biti nastavljeni?

Mi očekujemo od Evropske unije da shvati ozbiljnost u kojoj se nalazi sloboda. Hvala.

Hvala, predsedniče.

Ukoliko bude bilo potrebe, koristiću vreme poslaničke grupe.

Govoriću o delu amandmana koji se odnosi na finansiranje rada nacionalnih veća.

Mi ovim amandmanom predviđamo da se odustane od umanjenja osnovnih sredstava za rad ovih organa manjinske samouprave.

Naime, nacionalna veća su pre nekoliko dana dobila dopis od sada već ugašene Kancelarije za ljudska i manjinska prava, kojim se obaveštavaju da će sredstva za redovan rad koji imaju predviđena budžetom za 2020. godinu biti umanjena za iznos od 20%. Ako ih je o tome obavestila ugašena Vladina kancelarija, pitanje je kome će sada da se obrate nacionalni saveti? Ako se obrate novoformiranom ministarstvu, videli smo da je ovim rebalansom tom ministarstvu predviđen upravo budžet na toj stavci umanjen za 20% i to ministarstvo, prema ustaljenoj praksi, reći će – mi o tome pojma nemamo, mi smo tek formirani.

Ovo zapravo znači da se ovim rebalansom ukida dalje finansiranje nacionalnih saveta nacionalnih manjina odnosno nacionalnih veća do kraja ove godine. Upravo je cilj ovog amandmana naš pokušaj da zaustavimo ili barem da usporimo politiku koju sprovodite nad nacionalnim većima i uporni pokušaj da se nacionalna veća svedu na nivo udruženja građana, a i to je nastavak politike ovog režima i obračuna sa istomišljenicima, naročito ukoliko dolaze iz manjinskih zajednica.

Mi smo ranije upozoravali na ove pokušaje da se nacionalna veća degradiraju, da se svedu na udruženja građana, da se svedu na nevladine organizacije, kako bi se na kraju obesmislilo njihovo postojanje i kako bi se obesmislili njihovi pokušaji da u skladu sa Ustavom i zakonom ove zemlje se bore za zaštitu, unapređenje, očuvanje individualnih i kolektivnih prava građana ove zemlje.

Ja ne znam kada ćete postati svesni činjenice da su nacionalna veća sada već ustavna kategorija, da su garantovana Ustavom kao pravo koje je već ostvareno i koje se ne može umanjivati. A još važnije – ovo su organi manjinske samouprave građana ove države, organi koje ti građani biraju na direktnim izborima, na isti način na koji se biraju i predsednik države, narodni poslanici, odbornici, itd. Njih biraju građani koji plaćaju porez i ti građani imaju pravo da kroz organe, svoje organe manjinske samouprave ostvaruju svoja identitetska prava da ih štite, unapređuju i čuvaju, u skladu sa Ustavom i zakonom.

Morate da shvatite da vi ne dajete ovde svoj novac tamo nekim tuđim građanima, nekim strancima, nego uzimate novac od nas građana i građana koje mi predstavljamo. Mi od našeg poreza odvajamo za škole, za obdaništa, za bolnice, za puteve, mi odvajamo za udžbenike. Međutim, sve to dobijamo ili očekujemo da dođe od nekakve strane donacije.

Vi trenutno upravljate našim porezima, međutim, to čime upravljate to ne znači da je vaše. I dobro je da znamo šta nam uzimate. Dobro je da znamo i mi, ali i javnost u Srbiji, da ukupna sredstva za rad 22 nacionalna veća koji predstavljaju gotovo jednu trećinu građana ove zemlje pre ovog umanjenja iznose 0,002% budžeta Republike Srbije. Dakle, jedna petina promila, jedna petina hiljaditog dela procenta budžeta Republike Srbije se odvaja za unapređenje, zaštitu i očuvanje individualnih i kolektivnih prava jedne trećine građana ove zemlje. I to se danas umanjuje za 20%.

Mi ovim amandmanom nismo tražili nikakvo povećanje sredstava. Mi smo ovim amandmanom tražili da se ostvare i realizuju sredstva koja su predviđena budžetom za 2020. godinu. Ta sredstva su neophodna za ostvarivanje već započetih projekata koje su nacionalna veća započeli i koje nacionalna veća treba da realizuju kako bi ostvarila svoja zakonom i Ustavom garantovana prava.

Postavlja se pitanje ko će, na primer, u ovom vanrednom stanju, vanrednim okolnostima izazvanih korona virusom, plaćati realizaciju obrazovanja na daljinu pripadnika nacionalnih manjina? To su do sada radili nacionalni saveti. Nakon ovog rebalansa, pitanje je sa kojim sredstvima će to moći da realizuju. Od koga ćemo tražiti sredstva za realizaciju, evo, recimo ovog programa? Hoćemo li tražiti od Turske? Pa, mi ne plaćamo porez Turskoj, nego plaćamo porez Srbiji.

Ovaj rebalans je bio šansa da se ispravi ono što je budžetom izostavljeno, da se ispravi neka nepravda ili greška koja je napravljena slučajno ili namerno. Međutim, nakon što ste 2014. godine prekinuli finansiranje programa povratka i održivog opstanka prognanih Bošnjaka iz Priboja, nakon što u policiji, sudovima, tužilaštvima i drugim državnim organima sa javnim ovlašćenjima nema mesta za Bošnjake i Albance u prvom redu, postavlja se pitanje kako povratiti poverenje u državu i državne organe nakon ovakve politike, nakon ovakve finansijske politike koja se sprovodi i koja se demonstrira nad pripadnicima nacionalnih manjina.

Ja vas pozivam još jednom da razmislite o ovom amandmanu. On državu ne košta puno, ali pripadnicima manjinskih zajednica puno znači. Znači im za ostvarivanje njihovih individualnih i kolektivnih prava, identitetskih prava koje garantuje Ustav i zakoni ove države. Hvala.

Javio sam se po osnovu replike.

Upravo je ministar rekao, dakle mi smo sve planove i sve aktivnosti predvideli u skladu sa budžetom. Rekao sam u svojoj diskusiji da mi nismo tražili nikakvo povećanje sredstava, niti smo tražili nikakva vanredna sredstva, tražili smo da ona sredstva koja su predviđena budžetom i koja su Nacionalna veća planirala u realizaciji svojih aktivnosti da im se vrate. To smo predvideli ovim amandmanom.

Dakle, to nisu neka velika sredstva, to su sredstva za funkcionisanje u naredna dva meseca. I kada kažete – da li se neko ponašao odgovorno ili nije, ja želim da vas podsetim da je Bošnjačko nacionalno veće, znam zato što sam u kontaktu sa njima, u vreme najveće krize koja je pogodila Novi Pazar, Tutin, Sandžak, Prijepolje, Priboj, sve sandžačke opštine, upravo doniralo bolnicama i ako to nije bilo u njegovom delokrugu, doniralo bolnicama osnovna sredstva za rad.

Dakle, ponašali su se odgovorno, odgovorno raspolagali svojim sredstvima, i kao što sam rekao, mi ovde u ovom amandmanu nismo tražili nikakva dodatna sredstva, ništa preko toga, nego smo tražili ono što uživaju i ostali indirektni budžetski korisnici.

Dakle, nikome od njih nije umanjeno 20%. Ovo su organi manjinske samouprave i ako organima manjinske samouprave u ovako delikatnim trenucima, sa ovako ozbiljnim zadacima vi umanjite 20% sredstava, što znači da oni do kraja godine malte ne neće imati nikakva sredstva za funkcionisanje, moraće da zavise od vaše dobre volje ili od dobre volje nadležne ministarke.

Dakle, to što vi predlažete da rešimo dogovorom, to se reguliše rebalansom, reguliše se zakonom, pravilima, a ne dogovorima i dobrom voljom. Nemojte da preskačemo institucije, da radimo u skladu sa zakonom i da radimo u skladu sa trenutnom situacijom. Hvala.

Hvala, predsedniče.

Danas je pred nama, mogu slobodno reći, jedan logičan zakon. Zakon koji je bilo neophodno prilagoditi uslovima i izazovima sa kojima se suočavaju naši sugrađani i stanovništvo u Republici Srbiji, kako sa medicinskog tako i sa socijalnog aspekta.

Danas svi govore o korona virusu. Mnogo je toga rečeno. Bilo je tu dosta istine, ali bilo je tu i dosta, blago rečeno, špekulacija. Ne kažem u ovom parlamentu, nego inače u društvu, u javnom diskursu.

S obzirom, da moramo voditi računa da u ovako ozbiljnim situacijama, ovako ozbiljnim temama govorimo odgovorno, ja ću taj medicinski aspekt osvrta na ovaj zakon ostaviti stručnjacima ili bar onima koji se tako osećaju.

Ja želim da se na ovaj zakon osvrnem sa onog socijalnog, praktičnog aspekta njegove primene u praksi. Mi smo kao društvo uveliko ušli u taj tzv. „treći talas“ ove pandemije. Povećavaju se brojke inficiranih, nažalost povećavaju se i brojevi preminulih građana i to se sve dešava sa istim sistemom i sa istim rukovodiocima, odgovornim ljudima koji su vodili taj sistem i u prva dva talasa.

Možemo li biti zadovoljni odgovorom sistema na ta prva dva talasa? Kao predstavnici građana Sandžaka, mi ne možemo biti zadovoljni.

Kao neko ko dolazi iz Novog Pazara, grada koji je procentualno bio jedan od najpogođenijih gradova u Evropi, smatram da je pre ovog usvajanja zakona bilo neophodno utvrditi objektivnu odgovornost. Pod tim podrazumevamo kako kazne, tako i objektivna priznanja za one koji su dobro radili, a bilo ih je, bilo je i jednih i drugih. Zato je naša obaveza da insistiramo na utvrđivanju odgovornosti.

Svedoci smo da u mnogim oblastima samo donošenje zakona ne doprinosi automatski poboljšanju stanja na terenu, pogotovo ne ako se radi o ovakvom jednom zakonu.

Zakoni često znaju i da ostanu mrtvo slovo na papiru. Mi treba, pre svega, da postavim pitanje ko će se starati o primeni ovog zakona i zakonskih odredbi na terenu? Hoće li o primeni ovog zakona da se staraju oni koji su cepali umrlice u Novom Pazaru? Hoće li da se o primeni ovog zakona staraju oni, koji su na dan posete predstavnika Vlade u Novom Pazaru pacijente iz hodnika slali kući, pa je nekoliko pacijenata baš koji su snimljeni na tim hodnicima kod kuće i preminulo. Među njima i jedan mladi život.

Zato je neophodno da se pre ovog izbora razgovara o odgovornosti. Odgovornosti pojedinaca, odgovornosti institucija i o tome da li postoji način da se vrati poverenje u zdravstveni sistem i institucije sistema. Odgovornost za odluke, odgovornost za rukovođenje krizom, to je preduslov za ovaj zakon.

Zato je neophodno i formiranje stručne komisije, komisije koja će znati da ocenjuje odgovornost. Ovo je izuzetno ozbiljna stvar, ozbiljne optužbe vise nad svima i zato smo kao ljudi obavezni da u svemu ovome budemo pravedni, dakle, da budemo pravedni i pošteni.

Izuzetno je važno da se vodi računa da krivicu ne namećemo onima koji tu krivicu nemaju, ali je isto tako važno da nam se u sistem ne provuku oni koji objektivno jesu krivi, čije su greške dovele do katastrofalnog stanja, do ugrožavanja zdravlja i života naših građana.

Bilo je tu puno prikrivanja, bilo je tu puno lažnih informacija i to su odgovori na koje mi moramo insistirati, na odgovorima i na odgovornima. Hoćemo da znamo ko su ti ljudi koji su bili odgovorni za propuste koji su se desili u Sandžaku i za brojne živote koji su naši sugrađani izgubili?

Isto tako kao građane Sandžaka nas zanima da li među nagrađenim lekarima ima lekara iz Kragujevca, Kruševca, Beograda, koji su u najtežim trenucima za Novi Pazar i Sandžak došli da pomognu, rizikujući svoje živote? To su pravi heroji. Oni zaslužuju nagradu.

Iskoristiću ovu priliku da spomenem i lekare iz Bosne i Hercegovine koji su takođe došli da pomognu. U interesu svih nas je da ovaj posao i ovu odgovornost sprovedemo pošteno i pravedno. Svedočili smo da su neke mere koje su donošene u vreme vanrednog stanja bile suvišne, neprimerene. Neke mere su i dale rezultate. Međutim, mi smo odmah nakon vanrednog stanja ušli u izbore.

Ja moram da naglasim da smo mi kao parlamentarna stranka predložili da se parlamentarni, lokalni i pokrajinski izbori održe najranije 6. septembra. Taj predlog nije bio prihvaćen, nažalost, ali videli smo i da je bio usvojen, mi kao država ne bi smo ništa izgubili. Pored toga što bi u potpunosti kontrolisali taj prvi i drugi talas, rezultate mera, pozitivne mere, pozitivne rezultate tih mera iz prvog i drugog talasa zaštitili bi i građane tog bespotrebnog izlaganja virusu.

Dakle, nedostatak utvrđene odgovornosti ljudi i institucija koji su trebali da zaštite naše građane i njihove živote je jedan od glavnih razloga zašto Krizni štab i nadležni organi danas ne uživaju poverenje građana kakvo bi trebali da uživaju. Oni nemaju taj kredibilitet koji treba da ima Krizni štab i institucije kojima se veruje, zato nema poverenja.

Pored toga, smatramo da je ovaj zakon bilo neophodno precizirati još u par njegovih aspekata, naročito u onim delovima i u onim merama koje se postavljaju pred građane. U tom smislu bi trebalo da znamo koja institucija tačno i koji pojedinac koji vodi tu instituciju stoji iza neke mere koju građanima ili predlaže ili nameće kao obaveznu. Dakle, to je još ovaj zakon trebao da predvidi.

Mi nećemo učestvovati u glasanju za ovaj zakon. Nećemo biti ni protiv, niti uzdržani. Jednostavno smatramo da se nisu stekli uslovi da sa ovakvim sistemom ovaj zakon stupi na snagu. Hvala.

Hvala.

Sa dobrim delom vašeg odgovora bih mogao i da se složim, pogotovo u onim delovima koji su se ticali odgovornosti. Drago mi je što vidim kod vas spremnost da se suočite sa odgovornošću.

Međutim, ja smatram da je sa tom odgovornošću trebalo da se suočimo odmah nakon problema koji su izbili, nakon silnih života koje smo izgubili.

Mi se nalazimo u političkom domu, ovde se nalaze političke partije i političke partije predlažu, usvajaju i protive se zakonima. Ne vidim razlog zbog čega je nešto stalno problem ukoliko se javi neko da kaže nešto protiv bilo kog predloga, da se to naziva politizacijom. To nije politizacija, to je bavljenje politikom. Zbog toga i postoji ovaj dom. Zato se i mi biramo ovde, koliko sam shvatio. Dakle, nije to politizacija, nego jednostavno bavljenje politikom, predstavljanje građana.

Ne mogu da se složim sa vama da su uslovi u domu zdravlja i u bolnicama u Sandžaku bili odlični. Kako smo onda došli u situaciju u kakvu smo došli? Kako smo onda došli u situaciju da imamo onakve slike iz hodnika, da ljudi spavaju po hodnicima, na stolicama, na ćebadi? Kako smo došli u tu situaciju ako su uslovi odlični?

Tačno je da je uloženo, ali vas molim, ministre, kažite i koliko je para uloženo od donacija, privatnih donacija naših građana, kako građana Sandžaka, tako građana iz dijaspore koji su ulagali.

Hvala, predsedniče.

Reklamiram povredu Poslovnika u članu 104. „Ako se narodni poslanik u svom izlaganju na sednici Narodne skupštine uvredljivo izrazio o narodnom poslaniku koji nije član iste poslaničke grupe navodeći njegovo ime, prezime, funkciju, odnosno pogrešno protumači njegovo izlaganje, narodni poslanik ima pravo na repliku“.

Dakle, mi smo ovde kao reakciju na moje izlaganje i reakciju na naš amandman mogli da čujemo razne uvrede. Od toga da je to politikanstvo, preko optužbi za demagogiju i do toga da smo mi krivi zato što smo podneli jedan, ispostavilo se i jedini amandman i zato što Skupština mora da radi jedan čitav dan zbog tog amandmana.

Izvinite, gospodo, nisam ja kriv zato što je na ovaj zakon, Zakon o budžetu, jedan od najvažnijih zakona u jednoj državi, podnet samo jedan amandman. To možda ima veze sa stanjem demokratije u zemlji, a ne sa pripadnicima manjinskih poslaničkih klubova.

Ovde smo čuli da se nama osporava pravo da podnesemo amandman. Molim vas, usudili se neki da napišu amandman na budžet po kojem predviđaju da budžet finansira njihove tekuće poslove, njihova osnovna ustavna i zakonska prava, identitetska prava koje im garantuje Ustav. Molim vas, usudili smo se da podnesemo amandman i za to smo optuženi.

U toku ovog obraćanja se moglo čuti svašta i da pričamo o zdravstvu. Ako pričamo o zdravstvu, kolega, ako pričamo o zdravstvu, pogledajte stanje u bolnicama u Novom Pazaru, Tutinu, Prijepolju, itd, itd. i zbog čega lekari iz Beograda moraju da dolaze u Novi Pazar, pa imamo i mi lekara, imamo i mi stručnjaka. Mi nismo tražili lekare iz Beograda, nego smo tražili uslove da naši lekari u Pazaru to sami rade.

Hvala, uvaženi potpredsedniče.

Kao što je i naš predsednik poslaničke grupe rekao na početku, SDA Sandžaka neće glasati za ovu Vladu.

Nekoliko puta smo čuli da je ova Vlada vlada kontinuiteta i upravo je taj kontinuitet razlog zbog kojeg nećemo glasati za nju, zato što to vidimo kao kontinuitet progona neistomišljenika, kontinuitet gušenja građanskih sloboda, kontinuitet gušenja slobode medija, kontinuitet brutalnih obračuna sa svakim ko se usudi da kaže ili izrazi drugačiji stav i mišljenje.

U ekspozeu koji smo čuli nismo primetili nijednu konkretnu meru za uključivanje Albanaca i Bošnjaka u državne institucije sa javnim ovlašćenjima u prvom redu u policiji, sudstvu, tužilaštvu i drugim državnim organima sa javnim ovlašćenjima.

I, kako će ova Vlada dostići taj cilj ravnopravne i ravnomerne zastupljenosti manjinskih naroda u državnim organima sa javnim ovlašćenjima, posebno zbog činjenice koju je morala imati u vidu, a to je da je ova kritika bila kritika svih izveštaja Evropske komisije o napretku Srbije ka EU?

Još jedan od naših glavnih ciljeva jeste ozbiljna decentralizacija, o čemu takođe nije bilo reči u ekspozeu. To za nas predstavlja ostvarivanje prava građana Sandžaka na autonomiju, jer mi Sandžak vidimo kao političko-teritorijalnu celinu ravnopravnih građana i naroda koji u njemu žive, o čemu su se oni upravo izjasnili na referendumu 27. oktobra 1991. godine.

Mi ovakav model decentralizacije i regionalizacije ne nudimo samo za Sandžak, mi tu predviđamo takav model i za Šumadiju, za Mačvu, za Podunavlje, za Niški kraj i upravo najrazvijenije zemlje sveta su one koje su najviše regionalizovane, pa čak i federalizovane.

Često, mnogima od vas nije prijatno da sluša ono za šta se mi zalažemo, ali ni jedan korak koji je važan nije lak i ni jedan korak koji trebmo da načinimo u pozitivnom pravcu u ovakvim trenucima u kome se nalazi Srbija, nije prijatan. Jedan od takvih koraka jeste iskreno i ozbiljno suočavanje sa prošlošću.

U tom smislu, kao predstavnici Bošnjaka insistiramo i nastavićemo da insistiramo na priznavanju, osudi i zabrani negiranja genocida u Srebrnici, ali i rešavanju otmica u Sjeverinu, Štrpcima i brojnih drugih zločina počinjenih nad Bošnjacima Sandžaka. Smatramo da je to prvi i najvažniji korak ka otvaranju dijaloga između bošnjačkog i srpskog naroda.

Ovo je neophodno kako bi budućim generacijama naših naroda omogućili svetlu sadašnjost, kako bi ih oslobodili tereta zločina počinjenih u njihovo ime.

Mi smo očekivali da Vlada ozbiljno pristupi i utvrđivanju odgovornosti za propuste koji su doveli do ugrožavanja života i zdravlja naših građana, pogotovo u Sandžaku i Preševskoj dolini prilikom prvog i drugog talasa korona virusa. Vlada koja nije spremna da se na takav način suči sa odgovornošću ne može imati naš glas.

Mi smo u ovom parlamentu u kontinuitetu već punih 30 godina, što nas čini jednom od najstarijih i najiskusnijih stranaka, parlamentarnih stranaka u Srbiji. to govori o našoj trajnoj opredeljenosti da sve probleme, sva ova pitanja rešavamo unutar institucija sistema dijalogom, osuđujući upotrebu sile i nasilja za dostizanje političkih rešenja i političkih ciljeva.

Želimo da vodimo dijalog. To smo dokazali kroz naše učešće u svim dijalozima, suštinskim dijalozima koji su pokretani u Republici Srbiji. Predlagali smo konkretne mere, mnoge mere vam se nisu sviđale, ali vidimo da i nakon svih ovih godina do tih mera mi opet dolazimo i vraćamo se, što znači da te stvari moraju biti rešene.

Ne znamo sa kolikim kapacitetima i integritetom će raspolagati Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog. Za sada smo izuzetno skeptični po tom pitanju, ali nismo isključivi. Za ovu Vladu nećemo glasati jer joj ne verujemo. Hvala.

(Đorđe Milićević: Povreda Poslovnika.)

Hvala, predsedniče.

Tačno je, u međuvremenu sam stigao i za trenutak sam se zapitao koja tačka dnevnog reda je trenutno aktuelna, s obzirom da je prethodni govornik govorio o svemu, osim o amandmanu na član 2. koji smo mi podneli.

Čuo sam da se na početku pozvao na taj amandman, a potom je pričao o svemu i svačemu i žao mi je što ste vi, kao predsedavajući, dozvolili da se na ovakav način skrene sa teme dnevnog reda.

Amandman koji smo mi podneli na član 2, između ostalog, predlaže da se Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu ostavi nadležnost nad vođenjem registra nacionalnih veća, kao i vođenja posebnog biračkog spiska za izbore nacionalnih saveta nacionalnih manjina. Stoga smo, u skladu sa tim, predložili da se ovo ministarstvo zove ministarstvo za državnu upravu, lokalnu i manjinsku samoupravu, što je i logično prema definiciji.

Pošto kolega očigledno ne poznaje dobro Zakon o nacionalnim manjinama i nacionalnim savetima nacionalnih manjina, prema definiciji nacionalni saveti nacionalnih manjina se osnivaju radi poslova i ostvarivanja prava na samoupravu pripadnika nacionalnih manjina u oblasti kulture, obrazovanja, obaveštavanja i službene upotrebe jezika i pisma.

U Republici Srbiji postoji 22 nacionalna saveta, koja su formirana na tom principu kao organi, najviši predstavnički organi naroda koji žive u Republici Srbiji, a tih 22 nacionalna saveta predstavljaju gotovo trećinu građana ove zemlje.

Izbori koji se održavaju za nacionalne savete nacionalnih manjina se organizuju po istim pravilima i principima po kojima se organizuju izbori za narodne poslanike ili za lokalne samouprave, pa čak i pokrajinske skupštine.

Prema tome, mi smo se usprotivili tome da izbore za nacionalne savete nacionalnih manjina u budućnosti vodi neko drugo ministarstvo, a ne Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu.

Takođe, vođenje posebnog biračkog spiska se vodi po istom principu po kojem bi trebalo da se vodi i jedinstveni birački spisak koji je u nadležnosti Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu.

Tako da je za nas kao predlagače ovog amandmana bilo neprihvatljivo da se nacionalni saveti, da se nastavlja ta tendencija koja je prisutna u politici proteklih sedam, osam godina, da se nacionalni saveti svode na nivo udruženja građana ili nevladinih organizacija, ovo je neprihvatljivo, naročito zbog činjenice da se oni biraju na direktnim i neposrednim izborima.

Takođe, u ovom amandmanu smo predložili da se ministarstvo za brigu o selu, zbog svoje srodnosti i opisa posla koji je ostavljen u ovom predlogu zakona, pripoji ministarstvu za brigu o porodici, demografiju, pa smo predložili da se u nastavku doda i brigu o selu.

Dakle, ministarstvo za brigu o porodici, po ovom predlogu zakona, obavlja poslove državne uprave koji se odnose na sistem porodično-pravne zaštite, brak, populacionu politiku, planiranje porodice, porodicu i decu, unapređenje razvoja demografske politike, politike nataliteta, kvaliteta života i produžetka života, reproduktivnog zdravlja, unutrašnjih migracija, izradu nacionalnih dokumenata i pripremu sprovođenja kampanja vezanih za demografsku politiku, kao i druge poslove.

Ministarstvo za brigu o selu, po ovom predlogu zakona, obavlja poslove državne uprave i sa njima povezane stručne poslove koji se odnose na strateško sagledavanje položaja sela i seoskog stanovništva, predlaganje mera i aktivnosti za unapređenje uslova života i rada na selu, negovanje tradicionalnog načina života na selu, radi očuvanja kulturno-istorijskih sadržaja seoskih sredina i druge poslove određene zakonom.

E, sada, neka mi neko objasni po kom principu su ova dva ministarstva različita i kako to da ministarstvo za demografiju ne može da se bavi i brigom o selu, naročito zbog poslova koji su ovde predloženi?

Ovako ne samo što ćemo uštedeti budžetska sredstva za formiranje jednog novog ministarstva, nego ćemo i raditi na efikasnijem i sistematičnijem razvoju uslova u kojima žive naši građani, kako u gradskim, opštinskim, tako i u ruralnim sredinama.

Dakle, ovo je više nego svrsishodan amandman. Žao mi je što predlagač nije video dobru nameru i želju da se ovaj zakon unapredi ovim amandmanima, ali to ne znači da trebamo na nož osuđivati svakog onog ko se usudi da u ovoj Skupštini predloži amandman i da u skladu sa tim onda krenemo kako šta kome padne na pamet da pričamo, kao što je to radio i prethodni govornik.

Žao mi je što, opet ponavljam, što ste kao predsedavajući dozvolili da se izađe iz teme dnevnog reda, a na dnevnom redu je amandman koji smo mi predložili, a ne lokalne koaliciji u sredinama u Sandžaku. Naravno da ćemo i o tome govoriti i da možemo da odgovorimo, ali o tome ćemo govoriti na ozbiljan način i na mestima na kojima treba da se govori, kada to bude na dnevnom redu, a ne onako kako je to radio prethodni govornik. Hvala.

Hvala, predsedniče.

Kolega Milićević je u istom tonu nastavio da skreće sa teme. Dakle, izjavu koju je citirao, citirao je iz medija koji su sve samo ne mediji i sve samo ne profesionalni. Dakle, izjava koju je citirao je izmišljena, izmišljena je u Beogradu, nije rečeno nakon izbora za nacionalna veća, nije rečena ni u kojoj situaciji. Prema tome, radi se o običnoj izmišljotini, ali kolega Milićević i dalje nastavlja, kao i protekle sedmice, kada mu se u ovom parlamentu priviđa ime Sulejmana Ugljanina, priviđaju mu se njegove izjave, nastavlja i dalje. Nadam se da na nekoj narednoj sednici mu se neće priviđati Sulejman Ugljanin.

Sulejman Ugljanin je rekao da smo pobedili fašistički režim i da smo pobedili onu srpsku državu koju režim i fašistički režimi nazivaju srpskom državom Srbijom u kojoj nema mesta za druge i drugačije. Dakle, nije nazvao Srbiju, to je apsolutno nekakav spin nekakvih nazovi novinara koje vi danas koristite, fašističkom tvorevinom, nego ono što danas od Srbije i od ove zemlje prave fašistički režimi. To je izjava koju je on dao i prema tome ne vidim razlog, a o tome što on govorio, nadam se da ćemo mi podneti tužbu, pa da će on moći i na sudu da dokaže te tvrdnje koje je sada izneo na račun Sulejmana Ugljanina, on i svako drugi.

Hvala, predsedniče.

Voleo bi da mi objasnite kako ja mogu u dva minuta da repliciram koleginici iz SNS koja je govorila šest minuta, kolegi Draganu Markoviću koji je govorio deset minuta i drugom kolegi iz SNS koji je govorio sedam minut? Kako ja u dva minuta da odgovorim na sve ono što su oni ovde rekli?

Dakle, naše učešće, samo malo tiše molim vas, na ovim izborima, pošto predsednik neće da vas utiša, pokušaću ja. Naše učešće na ovim izborima kao manjinske stranke je trebalo da pruži građanima Sandžaka mogućnost izbora. Iako smo znali kakvi su uslovi u Sandžaku kada su izborni uslovi u pitanju, i ne samo u Sandžaku nego u čitavoj Srbiji, mi smo odlučili da kao manjinska stranka učestvujemo i da uđemo u parlament kako bismo ovde predstavljali Bošnjake i sve građane Sandžaka.

To u kakvim uslovima smo mi održali izbore i kakvi su rezultati u takvim uslovima na kraju ispali, mene bi bilo sramota da kažem. Mene bi bilo sramota da se time ponosim. Ovde se kolege ponose time što su na izbornim uslovima koji su bili apsolutno pod kontrolom režima, u kojoj su učestvovali svi državni organi i javni i tajni, i na razne načine vršili pritiske, ucene, pretnje na građane Sandžaka, da se hvali tim rezultatima kako je on porazio jednu manjinsku stranku. Očigledno je da je to bio jedini cilj i krajnji cilj učešća na ovim izborima.

(Narodni poslanici dobacuju da je isteklo vreme.)

Vreme, nije ni bitno vreme, bitno je ima li smisla učestvovati u ovakvom političkom životu, sa ovakvim iživljavanjem na jednu manjinsku stranku bez mogućnosti da odgovorimo jedan na jedan. Čak nisam tražio ni da mi produžujete pravo na repliku, tražio sam dva minuta nakon svakog govornika koji je spomenuo ovde moje ime, ime stranke i ime predsednika moje stranke.

Predsedniče, kada su vas birali za predsednika Skupštine, rekli su da vi imate ogromno iskustvo i ja sam sa tom činjenicom mogao i da se složim i bilo mi je drago da vi to iskustvo prenesete, ali ovde ste povredili član 106. – Govornik može da govori samo o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres.

Na dnevnom redu je amandman na član 2. koji kaže da se menja ime Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu i da se briše ministarstvo o selu. Prethodni govornik je govorio o svemu, samo ne o tome. Žao mi je što ja u tom slučaju nisam bio u prilici i što mi niste dali pravo na repliku da odgovorim jedinoj koleginici koja je govorila o tački dnevnog reda i da joj kažem da mi je drago što se odlučila kao mlada osoba za život na selu i da mi je drago što je time ponosna.

Složio bih se sa njom, mogao sam i da se složim sa njom da Srbija nije samo Beograd i da izvan Beograda ima dosta mesta gde se živi i gde žive naši ljudi, naši građani. Podsetio bih sve da u Srbiji preko milion građana živi u nerazvijenim opštinama i gradovima, između 40 i 60 naseljenih mesta spada u kategoriju nerazvijenih i devastirah. Žao mi je što nisam imao prilike sa njom da razgovaram o tome, pošto je jedino ona govorila o tački dnevnog reda. Nakon nje su govorili Dragan Marković Palma, koji nas je pozivao da se držimo Ustava. Mi se i te kako držimo Ustava, kada tražimo da svi oni problemi sa kojima se suočavaju Bošnjaci u Srbiji reše.

Prozivali su nas da doživljavamo Srbiju svojom maćehom, doživljavamo je zemljom u kojoj i dalje nisu rešeni zločini, masovni zločini počinjeni nad Bošnjacima. Kako je drugačije možemo doživljavati? I kada svi apeli, da se ti zločini reše, koje podnosimo ovde u Skupštini, u institucijama sistema i kada tražimo od ove države da reši te zločine počinjene nad njenim građanima, vi nas optužujete da je nepravedno doživljavamo kao svoju maćehu.