Uvaženi predsedavajući, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, ministar u Vladi Republike Srbije i saradnici dobro došli na današnju sednicu.
Govoriću danas sa aspekta našeg pridruživanja EU i stanja na terenu. Želim najpre da kažem da sam sa zadovoljstvom primio informaciju o izboru ovog seta zakona vezano za zaštitu životne sredine, zaštitu prirode, upravljanje otpadom, itd.
Ovaj set zakona mislim da je donesen u pravom trenutku, posebno zbog činjenice da imamo, pre 15-ak dana smo usvojili Okvirnu evropsku konvenciju o prekograničnoj saradnji. Znači, ona je dobar osnov za primenu ovog zakona.
Sve ove tematike koje obrađuju ovih pet zakona o kojima danas govorimo, ne mogu biti ograničene političkom granicom jedne zemlje, tako da sva ova problematika predstavlja dobar osnov za prekograničnu saradnju sa našim susednim i opštinama i državama.
U ime SDA Sandžaka i u ime manjinskog poslaničkog kluba, želim da izrazim podršku ovom setu zakona, normalno, uz neke male primedbe koje ću da kažem u načelnoj raspravi.
Kada govorimo o ovome, moramo da znamo šta je naš položaj danas. Kao država koja teži ka EU imamo mogućnost i šansu da iskoristimo evropska sredstva za izgradnju, odnosno rešavanje problema zaštite životne sredine, komunalnog industrijskog otpada, itd. i svih ovih stvari koje obrađuju ovi zakoni.
Obratiću se vama, ministarka, vama kao ministru u Vladi i kolegama koji su sa vama, sa molbom da, prvo, da vam kažem prvo, mi ćemo podržati u Danu za glasanje sve ove zakone, normalno uz primedbe, neke koje ću ja da kažem, ali molbu vama da pomognemo ljudima na terenu u opštinama. O čemu se radi? Svi smo mi dužni da trajno rešimo komunalni otpad, i domaći koji ide svaki dan iz naših porodica, i industrijski otpad.
Međutim, kao što sami znate, i naša je država, naš budžet je mali, a opštine imaju vrlo mala sredstva da reše tako krupne stvari. Zato kao čovek upućen u stanje naših nerazvijenih opština na terenu, tražim od vas da pre nego što, odnosno paralelno sa primenama ovog zakona, nađete način da ubedite EU, da uputite dopis EU, da omogući našim opštinama kredite, odnosno sredstva za finansiranje izrade projektne dokumentacije za, znači, da mogu naše opštine da konkurišu kod EU, da iz njihovih predpristupnih fondova izrade projektnu dokumentaciju u prvom redu za rešavanje problema otpada i komunalnog otpada i otpadnih voda.
Zašto? Nijedna od naših opština, a ni Vlada Srbije nije u stanju svima da finansira izradu projektne dokumentacije. Bez projektnih dokumentacije ne možemo da konkurišemo kod EU za finansiranje izvođačkog projekta. Znate i sami to su milionske cifre. Ako u predpristupnom periodu sada mi i naše opštine sačinimo projektnu dokumentaciju, dobijemo pare od EU da isfinansiramo izradu projektne dokumentacije, dobićemo dobar osnov da već naredne godine, kada se raspiše konkurs za finansiranje projekata upravljanja otpadom, reciklažom ili otpadnim vodama, da možemo sa tom projektnom dokumentacijom da konkurišemo kod EU i dobijemo sredstva.
Zašto ovo govorim? Zato što znam da nijedan grad, pa ni grad Beograd danas, a kamoli naše siromašne opštine u Srbiji, nemaju toliko para, niti mogu dobiti podršku niti tih većnika, ni odbornika, da izdvoje milionske cifre za izradu projektne dokumentacije, kako se to kaže, da mi finansiramo, a da drugi ubiraju poene.
Moramo da ubedimo EU da raspiše konkurs za finansiranje izrade projektne dokumentacije za upravljanje otpadom i za upravljanje otpadnim vodama. Ako to učinimo kao Vlada, oslobodićemo sebe velikog tereta i pomoći ćemo svojim opštinama da ne dođu sutra, da bankrotiraju. Zašto? Zato što sve opštine koje se prijave na konkurs EU dobiće sredstva i za projektnu dokumentaciju i za izvođačke projekte za upravljanje otpadom i otpadnim vodama.
Međutim, ako to ne iskoristimo danas u predpristupnom periodu, sve će naše opštine plaćati skupe penele, skupe penale za svaki porodični otpad, industrijski otpad ili otpadne vode koje idu u naše reke.
Kada govorimo o primedbama na ove zakone, moram vas upoznati sa stavom SDA Sandžaka. Mi u SDA Sandžaka, koja je 25 godina parlamentarna stranka u ovoj zemlji, od samog početka govorimo da su tzv. sanitarne deponije upravo jedne megalomanske, ogromne činije u koje se taloži smeće, gomila smeće i koje svakog dana proizvodi vrlo toksične pare, toksična isparavanja, korozivne pare koje utiču na životnu sredinu, kao kisele kiše, a i štete zdravlju naših ljudi.
Međutim, izrada tih sanitarnih tzv. deponija koje nisu ništa drugo nego jedna glinena činija obložena najlonima iznutra, one su u stvari samo gomilanje smeća i nerešavanje ovog problema. Stav naše stranke i naših eksperata jeste da se smeće danas koristi kao energent za daljinsko grejanje. Mi smo poslali naše stručnjake u Ameriku i ustanovili smo da u nekim zemljama Amerike postoji tehnologija da se hemijskim razgrađivanjem smeća sve do njihovog prstena može dobiti gorivo 30% goriva, a onih sledećih 70% da se iskoristi za daljinsko grejanje zimi, a leti i u toku godine za proizvodnju industrijske pare ili tehničke tople vode.
Lično sam bio u Kočevje u Sloveniji i video sam da u tom gradu jedna hemijska industrija, koja je proizvodila tehničku paru na mazut, da je prešla na otpad iz drvne industrije, kako oni to kažu sječke. To su ljuske, sitni otpaci drveta iz šume, iz fabrika, piljevina i sve ostalo. Smanjili su otrovne gasove za 50%, a za 100% je jeftinija proizvodnja pare na te drvene otpatke nego na mazut.
S druge strane, mi u našoj stranci SDA Sandžak smatramo, od samog osnivanja, mi porodični otpad, industrijski otpad posmatramo kao energent. Nama nije potrebno da donesemo posebne zakone o tome da se dozvoli spaljivanje smeća. Mi to ne smatramo spaljivanjem, smatramo korišćenjem smeća kao energenta za daljinsko grejanje zimi, a leti za proizvodnju električne energije. Videli smo to u Kočevju, tamo gde koriste danas otpatke drveta za proizvodnju industrijske pare i električne energije kad ne treba para, na isti način se može koristiti smeće. Zašto? Zato što dok postoje ljudi, postojaće i smeća. Na taj način ćemo rešiti svakodnevni priliv ovog smeća, s jedne strane. S druge strane, rešićemo stogodišnje deponije. Mi ništa ne činimo. Mi guramo glavu u pesak ako nećemo da se zabavimo rešavanjem stogodišnjih deponija.
Na ovaj način ćemo svakodnevnim stotinama hiljada tona smeća snabdevati te naše ne da kažem spaljionice, nego toplane koje će proizvoditi i toplotnu energiju i električnu energiju i tehničku paru, s jedne strane.
Sa druge strane, planski, ako to učinimo danas za 25 godina možemo da iskorenimo sve stogodišnje deponije iz naše zemlje i da nam to bude gorivo. Stvaramo uslove da umesto što danas samo jedan grad veličine, primer, Tutina troši preko 700.000 evra, ili Sjenice, za iznošenje smeća iz grada, transport do deponije, gomilanje u deponiju, da će toliko zaraditi godišnje samo na proizvodnji toplotne energije ili električne energije. To je čista matematika. Zato tražim od vas da kao Vlada, kao ministar i svi članovi, predstavnici Vlade kao stručnjaci, da se pozabavite ovom temom. Ovo je tema koja rešava mnoga pitanja u našoj zemlji.
Ako mi definišemo u budućim našim zakonima i u ovim zakonima smeće, kao energent, a ne kao otpad, stvaramo uslove da svaki pikavac, opušak od cigare koji se baci na ulicu i svaka čačkalica koja se baci da je ne tretiramo kao smeće, nego kao energent. Time menjamo i svest naših ljudi, menjamo i ekonomsko stanje naše zemlje. Mi, kao ovakva zemlja, sa ovako slabim budžetom nećemo imati mogućnosti da finansiramo u te neke megalomanske činije, kako ja nazivam te sanitarne deponije, jer one puno koštaju, ali ništa ne rešavaju. Samo još, naprotiv, što zbog atmosferskih padavina dolazi do razlaganja onih materija koje imaju kratko poluvreme raspada i stvaraju se i kisele kiše i korozivne pare i toksične pare, a ogroman novac trošimo na transport smeća.
Nema svaka od naših 46 razvijenih opština, ni jedna od naših opština, nema toliko para da transportuje smeće, primer, iz Priboja, Prijepolja, Nove Varoši, ne znam koga, do Novog Pazara, niti mogu ljudi da pruže sebi priliku da oni iz Trgovišta, Crne Trave transportuju svoje smetlište ili smeće do neke velike sanitarne deponije kod Vranja ili nekog drugog grada. To skupo košta. Ako to definišemo kao energent, onda će transport smeća iz naših domaćinstava, iz naših fabrika, do te spalionice, odnosno do te fabrike za proizvodnju energije, gde će biti smeće energent, pokriti troškove i transporta smeća i radne snage koja to radi.
U našem projektu privatnog i javnog sektora, koji smo predložili kao Kancelarija za održivi razvoj, koji još nije stavljen van snage, ali se ne primenjuje, postoji jasno definisan taj program i cilj. Na tome su radili vrhunski stručnjaci sa Fakulteta organizacionih nauka iz Beograda. Ukoliko mi angažujemo naše stručnjake iz Smedereva, onda ne moramo tražiti… Istina, „Gorenje“ iz Velenja je vrhunska referentna institucija poznata u svetu za proizvodnju i malih i velikih peći. Ona peć o kojoj govorimo u Kočevlju je proizvod „Gorenja“ iz Velenja. To ne košta ni 10 miliona evra, a jedna sanitarna deponija koja predstavlja jednu veliku činiju za bacanje smeća, košta toliko, ako ne i više.
Na ovaj način, pozivam vas da u primeni ovih zakona koji su zaista, uz ove primedbe koje sam dao, izvanredni, ali uz predlog da smeće ne tretiramo, ni porodični otpad, ni industrijski otpad kao smetlište, nego da ga preimenujemo u energent.
S druge strane, što se tiče nekih velikih deponija, ima opravdanja kada se radi samo o pitanju atomskog nuklearnog otpada. Kada je u pitanju nuklearni otpad, možemo se složiti da postoje, u skladu sa zakonom, sredstva da deponovanje, ali se nadamo da će se roditi još neki Nikola Tesla ili drugi koji će naći rešenje da i taj atomski otpad jednog dana bude energent ili nešto drugo. Ppraviti deponije za bacanje smeća za mene je zaista skupo, za Ameriku ili Japan, a kamoli za Republiku Srbiju.
Da definišem još jednom za kraj. Mi ćemo u danu za glasanje, uz zahtev da se ovo unese u zakone, da se preimenuje smeće u energent, glasati za sve ove predloge zakona i bićemo aktivni učesnici u tome.
S druge strane, kada uzmemo pozitivan primer, uzmimo prekograničnu saradnju, odnosno Evropsku okvirnu konvenciju prekogranične saradnje, uzmimo samo jedan Lim, Lim koji izvire u Gusinju, prolazi kroz južni Sandžak, prolazi kroz deo BiH, samo ako napravimo, odnosno primenimo tu limsku inicijativu za upravljanje otpadom i otpadnim vodama, imaćemo dobru saradnju Srbije sa Crnom Gorom i Srbije sa BiH i svim onim zemljama dalje do Crnog mora, kuda odlaze te otpadne vode.
Ista je stvar sa ibarskom inicijativom. Ibar izlazi u Rožajama, a mi pijemo tu vodu. Od Rožaja, svi naniže pa do Kraljeva. Imamo li pravo da dozvolimo da neko severno izliva kanalizaciju, smetlište u Ibar, a da mi pijemo tu vodu? Ne. Zato, na osnovu prekogranične saradnje, možemo se prijaviti sa zajedničkim projektima, prekograničnim projektima kod EU, i dobiti sredstva i za limsku inicijativu i za ibarsku inicijativu. Zašto sam za inicijativu?
SDA Sandžaka je regionalna stranka, i to je nama najpoznatija materija. Drugo, tu živi i sedam najsiromašnijih opština na severu Crne Gore i šest najsiromašnijih opština na jugozapadu Srbije. To je taj problem koji ćemo trajno rešiti. Taj Sandžak će onda biti razlog i način za bolju saradnju Srbije i Crne Gore, kao država sa sličnom zajedničkom istorijom, kulturom i jezikom, verom i drugim zajedničkim elementima i narodi koji žive u ovim državama. Hvala na pažnji.