Zahvaljujem.
Što se tiče Radiodifuznog saveta i ove tačke dnevnog reda, mi iz SSJ-a bismo više voleli da danas raspravljamo o ceni žita, o Srbima sa Kosmeta, o radnicima koji su izgubili posao, međutim, vi imate većinu u ovoj sali i mi moramo da kažemo ono što je stav SSJ.
Ako su osam članova predložili devetog člana, Radenovića i Skupština ga izglasala sa 176 glasova, zašto bi se to ponovo vraćalo u proceduru. Znači, 176 poslanika, kako iz DOS-a, tako i iz opozicije, glasali su za spornog člana Radenovića. Ako Radenović nije dao pravu biografiju, ako je nešto slagao, to treba da radi sud, SUP, a ne da se bavi ova skupština tim stvarima i mislim da mi ne možemo da odlučujemo da li on ima diplomu ili nema, to neko drugi treba da proverava.
Ovaj odbor nije ni počeo još rad i meni su se ti ljudi dopali kada su rekli da neće prihvatiti nikakav pritisak, niti od strane Vlade, niti od strane neke političke partije, da će raditi onako kako to stoji u Zakonu o radiodifuziji. Ti ljudi još nisu ni počeli da rade, a neko kaže kako mu ne odgovaraju ti ljudi, valjda zato što nisu predložili nekog njihovog kandidata. Nama iz SSJ je svejedno. Mi nismo predlagači i bio da je to Pera, Mika ili Žika, mi želimo da što pre taj zakon počne da se sprovodi, jer sada vlada strah u medijima, to nekome odgovara.
Ne smeju mediji da imaju objektivnu sliku onoga što se dešava u Srbiji, jer ne znaju da li će sutra dobiti određenu frekvenciju i postoji blokada medija kada su u pitanju SSJ, SPS i još neke opozicione partije, da ne možemo da se pojavimo i da kažemo ono što mislimo i zato mi želimo da što pre ovaj savet krene sa radom, u nadi da će oni da poštuju zakon i da svi mediji koji se bave informativnim programom, moraju da rade onako kako je to propisano u zakonu.
Rad pojedinih beogradskih elektronskih medija je možda doprineo da mi danas raspravljamo na ovu temu. Pazite, ti mediji imaju određeni interes, neću reći koji su to mediji, neki se finansiraju iz inostranstva i znamo kakvu sliku prikazuju o Srbiji. Ono što meni najviše smeta je to, juče sam gledao, odnosno prekjuče, kako su Srbi najveći krivci za rat u Bosni i Hercegovini, kako su Srbi pobili sve muslimane i Srbi imaju najveću odgovornost.
Sa druge strane, nikada nisam mogao da vidim na toj televiziji ono što se Srbima dešavalo, kako u BiH, Hrvatskoj i na Kosovu i Metohiji.
Smatram da takođe tim medijima možda odgovara ovakva trenutna situacija u Srbiji.
Mi iz SSJ-a ćemo glasati za ove predložene članove, jer još nisu počeli da rade. Ukoliko ne poštuju Zakon o radiodifuziji, onda treba da podignemo svoj glas i podići ćemo svoj glas da se oni smene, ne samo oni, već svi ostali.
Mi smo smatrali da danas treba da raspravljamo o dva člana koji su podneli ostavku, dame i gospodo, i da nova dva člana se izaberu, a ne da raspravljamo o nekim članovima koji su legitimno izabrani, ovde u ovoj sali. Znači, to je danas trebalo da bude naša tema.
Ukoliko procedura nije ispoštovana, neka radi to Ustavni sud Srbije, kao što je do sada radio. Više puta taj ustavni sud je napravio štetu SSJ, ali hajde, neka oni odlučuju o tome, a ne da se ova skupština bavi aferama, da oni koji ne znaju ni da li su opozicija ili pozicija, žele na taj način indirektno da se pokažu u javnosti kako oni to nešto se sekiraju za Srbiju i srpski narod, to nije tačno.
Zato, SSJ će glasati ponovo za ove predložene kandidate. Zahvaljujem.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, predlažem da napraivmo pauzu, pošto ministar Milovanović nije ovde, a ovo je veoma važan zakon i mislim da nema smisla ne znam kome mi da govorimo i ko će odgovoriti na naša postavljena pitanja. Molim vas da napravite pauzu i zamolite ministra da uđe u salu. To je moj zahtev. Evo ga u holu, pije kafu, ne mora da mu gledaju u šolju, kada popije kafu neka dođe. U šolji ne može da vidi ništa. Videće veoma brzo da će ostati bez ove funkcije.
Da li prihvatate, gospođo predsedavajuća, moj predlog?

Ja sam vama postavio pitanje. Ja vas molim da sad ne reklamiram član Poslovnika, ne znam koji je član Poslovnika, ali želim od vas da mi odgovorite.
Vidite dame i gospodo narodni poslanici, ne znam ko će mi odgovoriti na moja pitanja koja ću postaviti, ali molim zamenika šefa poslaničkog kluba, gospodina Sinišu, da ga dovede. Zahvaljujem.
Ja ću sačekati pa makar mi ovo ušlo u vreme koje mi pripada.
Vidite, vi kažete da Siniša služi samo da skraćuje vreme u sali, nekada je on i kooperativan.
Gospodine ministre, nisam hteo da počnem svoje izlaganje dok vi ne budete prisutni, jer vi imate najveća iskustva. Vi ste bili nekada sindikalni borac za radnička prava, a sada ste borac za prava Vlade Srbije. Mislim da treba da čujete ono što ću vas pitati.
Smatram da ovim zakonom koji ste vi predložili, gledate da oduzmete prava onima koji imaju novčanu nadoknadu, jer nekoliko članova u ovom zakonu daju mi za pravo da mogu da sumnjam u tako nešto. Vidite, vi predlažete ovaj zakon, to je isto kao kada su u Saveznoj skupštini prvo isporučivali srpski narod Haškom tribunalu bez zakona, pa su onda doneli zakon i isporučili Srbe sa zakonom. Isti je slučaj i sa ljudima koji su bez posla, da li sa zakonom ili bez zakona, posla nema, gospodine ministre!
Trenutno u Srbiji ne radi milion ljudi. Štrajkovi su u većem broju gradova, traže radnici ono što ste im obećali: vi ste nekada rekli da ćete dovesti milion radnika iz inostranstva, da će milion ljudi faliti u Srbiji kada vi budete razvili proizvodnju i kada budete došli na vlast. Nažalost, to nije baš tako i ono što je najveća šteta za radnike jeste to da će ovih dana i do kraja godine bez posla ostati još 500 hiljada ljudi.
Mnogo je manja plata, gospodine ministre, u maju mesecu nego decembra prošle godine, a šta to znači? To znači da nema proizvodnje, da je opala proizvodnja, da će još veći broj ljudi ostati bez psola, a Zakon o radu daje poslodavcu ovlašćenje da može svake godine da otpusti 10% radnika.
Mi iz Stranke srpskog jedinstva smatramo da će ovaj zakon naneti veliku štetu radnicima, ja ću samo navesti dva primera, koliko je trenutno u dva okruga ljudi bez posla.
Prvo ću navesti primer u Šumadijskom okrugu: 34.322 lica trenutno je bez posla, od toga 19.695 žena. Vidite, oni koji su ostali bez posla primili su neku određenu nadoknadu prošle godine, te pare su potrošili, u proseku im treba od 15 do 20 godina do penzije - od čega će ti ljudi da žive?
Dalje, želeo bih da vi izađete za ovu govornicu i da kažete koliko je to novih preduzeća u Srbiji napravljeno od kada ste vi formirani, od kada ste došli na vlast, koliko je novih radnih mesta u Srbiji otvoreno, a meni koliko je poznato kao privredniku, nisam čuo da se ijedno novo preduzeće otvorilo, osim ove trafike koje vi nazivate nacionalnim štedionicama, koje su opljačkale srpski narod i uzele marku po 30 dinara, a tržišna vrednost marke tada je u otkupu bila 50 dinara.
Znači, ovo je slučaj u Kragujevcu.
U Pomoravskom okrugu 27.023 lica je bez posla, od toga 14.794 su žene. Očekuje se da u "Fabrici kablova" posao izgubi još dve hiljade ljudi, a da vas podsetim, da je broj ljudi bez posla od kada ste vi došli na vlast je pet hiljada i nešto za dve godine. Samo u "Fabrici cementa" u Popovcu posao je izgubilo 1.600 ljudi, gospodine ministre, jer su ti radnici prevareni - data je malo veća cifra u startu i ti ljudi su sada izgubili posao za sva vremena.
Trenutno, opštini je bilo prividno dobro zbog prodate "Fabrike". Ali ta "Fabrika" je prodata po onoj ceni koju bi za dve godine od proizvodnje cementara mogla da zaradi - te pare. Taj koji je kupio tu "Fabriku", a vi kao ministar morali ste da podignete svoj glas, za devet meseci u 2002. godini, prijavio je milijardu i 400 miliona gubitka. Poslednjih 10 godina, "Cementara" nije imala nikakve gubitke, i zašto mi to onda prodajemo, ta naša nacionalna bogatstva kao što je "Cementara", i šta mi imamo od toga?
Pazite, tamo u Zakonu o privatizaciji stoji da ne mogu da se prodaju delovi fabrika ili preduzeća narednih pet godina. To je bio slučaj u "Cementari", prodat je deo pogona u "Fabrici cementa" tako da je veoma teško u Srbiji.
Ono što ja želim da kažem, to je da ste vi obećali ljudima koji su bili na ulici - šetali i onima na buvljim pijacama, da ćete ih vratiti u pogone gde su radili, a vi ne da ih niste vratili u pogone, već ste im narezali određene takse, zakupnine, raznorazne kase i ti ljudi sada ne mogu da žive od svog rada. Oni su bili sa vama na ulici jer ste im vi obećali da ćete ih vratiti u fabrike.
Za ovaj zakona, gospodine ministre, prvo ste morali da stvorite određeni ambijent. A šta to znači? To znači da se poveća proizvodnja u postojećim fabrikama, da se naprave nova preduzeća od međunarodnih kredita, ali ne od ovih ponuđenih kredita koji su veoma nepovoljni i niko ne može biti kreditno sposoban da otvori neko malo i srednje preduzeće, jer nema nekretnine, odnosno intabulaciju koju treba da uloži, velike su garancije, tako da nijedan pojedinac koji izgubi posao i dobije u proseku od pet do petnaest hiljada evra, zavisi kako u kom preduzeću, ne može da postane privatni preduzetnik.
Ono što je u ovom zakonu čudno, gospodine ministre, u članu 91. se kaže - nezaposleni je dužan svakog dana da bude jedan sat na određenoj adresi koju prijavi.
Pazite, onaj ko se ...
(Dragan Milovanović, ministar za rad i zapošljavanje, sa mesta: Prihvaćen je amandman, tako da to više ne stoji.)
... to više ne stoji, a taj amandman je imala Stranka srpskog jedinstva, onda da kažete da je na predlog SSJ Vlada Republike Srbije prihvatila amandman i ta obaveza se skida.
Vidite, trebalo bi da skinete i član 93.
Član 93. kaže - nezaposleni se briše iz evidencije ako obavlja rad bez zaključenog ugovora o privremenom i povremenim poslovima.
I to se briše? Dobro, i to je zahvaljujući SSJ, drago mi je što je Vlada imala razumevanja, ali je i pokazatelj da SSJ ima ljude koji su veoma uspešni privrednici i program SSJ govori da se zalažemo za bolje sutra naših radnika u Srbiji.
Sada vas pitam, gospodine ministre, da li ste u tom istom članu skinuli i onu obavezu, da: "Posle devet meseci na evidenciji nezaposlenih, odgovarajuće zaposlenje je svako ponuđeno zaposlenje". To niste skinuli? E, vidite, to je najveća šteta, u tom istom članu da ste skinuli i ovaj stav, onda bismo mi iz SSJ rekli da vi vodite računa o radnicima u Srbiji koji su ostali bez posla. Vidite, ovo ponuđeno rešenje ne motiviše mlade ljude da upišu određene fakultete u nekom narednom periodu i to ove fakultete za koje ste vi uveli ogromne školarine, jer šta će ti mladi ljudi sutra da rade.
Dalje, ovim članom zakona vi ćete naterati da lekari u bolnicama, pazite, vidite ša je problem: u 90% slučajeva kao što je to nekada bilo, ukoliko niste član vladajuće partije, ne možete bigi šef odeljenja, ne možete biti u bolnici gde ste nekada radili sa istim statusom, nego vam daju torbiče i onda vas šalju, idete u neko selo itd, tako da će pojedini lekari morati da nose malter sutra ...
(Dragan Milovanović, ministar za rad i zapošljavanje, sa mesta: Znači, u selu ne treba da bude lekara?)
Treba, ali ne to da bude kaznena mera, nego da ide u krug: jedne nedelje da ide jedan lekar opšte prakse, druge nedelje drugi itd. Nateraćete ekonomiste da rade nešto što im nije profesija i mislim da ovaj član zakona, odnosno ovaj stav ne treba da prihvatite. Ovaj stav je veoma štetan za ljude u Srbiji, jer imamo veliki broj intelektualaca koji se vode na evidenciji nezaposlenih. Ne možemo mi te ljude da teramo da rade fizičke poslove.
Kaže ministar - što, šta im fali? Pa niste to govorili, gospodine ministre, kada ste bili na čelu kolone i kada ste bili predsednik sindikata, nemojte tako da dobacujete - što, šta im fali! Fali im to za šta su se ljudi školovali, ministar je to rekao.
Dalje, gospodine ministre Milovanoviću, bivši lideru jednog sindikata, ne znam koliko članova ima taj sindikat, ali taj sindikat treba da se solidariše sa najvećim i najjačim sindikatom koji je bio pre par dana na ulicama Beograda, sa onima koji su tražili svoja prava, a ni vi, ni gospodin Čanak iz Nezavisnog sindikata, niste izveli vaše radnike na ulicu, a morali ste! Jer svi imate istu obavezu - da se borite za radnička prava i da tražite od poslodavca i od Vlade Srbije da malo bolje gleda na radnike koji su ostali bez posla i na radnike koji će izgubiti posao do kraja godine.

Evo, završavam, član 115. - prava na novčanu naknadu. To je najveći problem - samo devet meseci ako osiguranik ima staž od 15 do 20 godina, pa sam uzeo taj prosek, jer najveći broj ljudi koji su ostali bez posla, imaju baš ovoliko godina radnog staža. Posle devet meseci oni ostaju bez novčane nadoknade!
Pazite: ostali su bez novčane nadoknade, a u članu 125. se kaže da posle devet meseci nemaju više ni penzijsko i invalidsko osiguranje!
Pa to je gospodine ministre šteta i sramota. Šta će ti ljudi, ako se neko ne daj bože razboli. Trideset posto običnih radnika je imalo otežana radna mesta u preduzećima gde su radili. To su polubolesni ljudi i sutradan će ostati bez penzija, bez socijalnog i bez novčane nadoknade. Mislim da ste se ovde ogrešili, ovim članom zakona, i Stranka srpskog jedinstva smatra da je ovaj zakon štetan. Vi možete ovaj zakon da izglasate sa kupljenim izdajnicima, poslanicima koje ste kupili za pare, davali automobile itd, ali to nije legitimna vlada. Kratkog je daha, i to nije volja baš tih ljudi koji su bili onda na ulicama a i danas. Zahvaljujući običnim ljudima, radnicima, vi ste došli na vlast. Oni su vas izveli i doveli, a vi sada sa nekim kupljenim izdajnicima, kao što su u ovim vašim redovima sada, ovaj što igra igrice...

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, očigledno se ide na to da svi Srbi koji su bili učesnici rata i svi koji budu bili na nekoj fotografiji sa puškom u ruci, odu u Hag, odnosno da im se sudi ovde u Beogradu. SSJ je predlagala da ukoliko postoji ratni zločin, da se svima sudi ovde u Srbiji i da se ovde vrše procesi. Mi smo jedina država na svetu, dame i gospodo, čije kompletno bivše političko, vojno i policijsko rukovodstvo se nalazi u Hagu! Da li smo mi to vodili osvajačke ratove, i kako su svi ti ratovi počinjali?
Umesto da se danas ovde raspravlja o problemima, kao što su žetva, suša, štrajkovi - sutra se očekuje 100.000 ljudi u Beogradu, nezadovoljnih radnika, 950.000 ljudi ne radi u Srbiji, 200.000 ljudi maja meseca nisu primili plate, penzije su smanjene, a narodnim poslanicima povećane plate za 15% - mi danas razgovaramo, dame i gospodo, o sudu koji će biti formiran u Srbiji, da svi oni koji su učestvovali u ratu budu ovde osuđeni.
S druge strane, ja se sećam šta je govorio gospodin Batić, da je on tražio da se Šiptari, Albanci uhapse, ali je to ostalo slovo na papiru. Do dana današnjeg, Albanci niti su formirali sud, niti su nekog Albanca, Šiptara isporučili, osim da ga je UNMIK i KFOR uhapsio. Ne znam koliko to naša Vlada i naš DOS ima obaveza prema tim ljudima u Evropskoj zajednici i prema Hagu, i šta smo mi to dobili.
Šta je to ratni zločin i genocid? Ko je doživeo ratni zločin i genocid? Srbi. Da li je ratni zločin kada se bombarduje RTS? Da li može državna televizija da ne radi za vreme rata, i dajte mi jedno sklonište gde može emisiona tehnika da se sakrije, a da radarski sistemi NATO pakta ne pronađu tu televiziju. Da li je genocid, odnosno ratni zločin kada se bombarduje voz u Grdeličkoj klisuri; da li je ratni zločin kada se bombarduje most u Varvarinu na pravoslavni praznik, pa kada su se ljudi vratili ponovo poginuo je veliki broj mladih ljudi na mostu. Da li je to ratni zločin?
Šta je genocid? Genocid je kada se jedna nacija protera sa jednog prostora na drugi prostor. Ko je doživeo genocid? Srbi. Koliko Srba se vratilo u Hrvatsku, Bosnu, na Kosovo i Metohiju? Veoma mali procenat. Hajde da se podsetimo, pošto je to najtazije, na Kosovo i Metohiju je došlo 200.000 Šiptara, Albanaca iz Albanije, koji nikada nisu živeli na Kosmetu.
Šta je sa onima što su ubijali srpski narod? Mi sada formiramo sud da osudimo sve one koji su ratovali. Vama je lako, gospodo iz DOS-a, vama koji ste pobegli za vreme rata, a moj sin je bio u vojsci 106 dana više za vreme rata. Lako je vama koji ste pobegli iz zemlje. Tamo ste pozivali NATO pakt da nas bombarduje, a šta je sa onima koji su mobilisani? Da li je neko smeo da odbije vojni poziv koji je dobio da mora da ide da brani zemlju? Zna se šta sa onima koji su bili u zemlji i odbili poziv, idu u zatvor. To je najveća nacionalna sramota od kada Srbija postoji, to što radite vi iz DOS-a. Neko će vas kleti zbog toga. Bog gleda šta vi radite.
Pustile ste 1900 Šiptara. Smejte se, smejte se, gospodo iz DOS-a. Predsedniče Odbora za poljoprivredu, smejte se, umesto da ste tražili ovde da se borite za poljoprivredu, vi se smejte. Pustile ste 1950 Šiptara iz srpskih zatvora.
Ovde čitam u jednoj tački zakona, poseban zatvor se pravi za ratne zločince i Srbe koji žive u Srbiji. Šta je sa tim ljudima koji su bili u tim zatvorima? Da, oni su šverceri, oni su prodavali mobilne telefone, prodavali cigarete, a ovi drugi koji su branili srpski narod, to su ratni zločinci. Oni treba da idu u Hag, odnosno da im se sudi ovde u Srbiji. To je sramota šta se radi!
U jednoj tački ovog zakona, u članu 4. se pominje da treba da se formira sud u Srbiji. Hrvatska je to uradila na vreme. Zaštitila je one koji su ubijali Srbe u Hrvatskoj, a sada su ih oni navodno osudili. Kada se bude Srbija osudila da plati kompletnu ratnu štetu, oni će od svoje vlade biti amnestirani. Nije problem što će neki pojedinac da bude u zatvoru, ali je problem što će naša unučad morati da plati kompletnu ratnu štetu koja je načinjena. Da li vidite šta se govori u Hagu? Tamo ne kažu Slobodan Milošević je pucao u Bosni, u Hrvatskoj, na Kosovu i Metohiji, nego kažu vojska, policija. Vojsku i policiju čini srpski narod.
Sada mi hoćemo da prikažemo da smo mi krivi za sve što se desilo na prostoru bivše Jugoslavije. U članu 7, dame i gospodo, kaže se da svedoci mogu da budu i oni koji nisu trenutno na prostoru Srbije. Znači, oni koji se nalaze na Kosmetu, Albanci, oni koji se nalaze u Hrvatskoj, Hrvati, odnosno Muslimani, a da li ćemo mi da radimo po principu kao što to radi Haški tribunal. Da li ćemo raditi po tom principu?
Dalje, zaštićeni svedoci. Kakvi zaštićeni svedoci, nije ovo organizovni kriminal. Nema zaštićenih svedoka, kada je u pitanju ratni zločin. Neka izađe taj da vidimo i da kaže da je Mika počinio ratni zločin, ali zaštićeni svedok dobije ogromnu sumu para, ima svoj automobil itd, kao što to radite ovde ovih dana tako što potkupljujete ove poslanike. Ovo nije narodna volja. Ova skupština nije legitimna. Ova skupština ne predstavlja narodnu volju. Narodna volja nije da vi vladate sa Banetom Ivkovićem iz SPS-a, jer on je navodno iz Socijalističke narodne stranke. To nije narodna volja. Glasači Socijalističke partije, stranke srpskog jedinstva, Srpske radikalne stranke su bili protiv DOS-a i ne možete vi sada da ubedite narod Srbije da vi imate većinu, a ovaj zakon ćete izglasati i biće većina u ovoj skupštini.
Zašto ne raspišete izbore? Sve ove zakone, ne menja se ništa, sve je isto, samo njega nema. Mnogo je gore. Vi ne idete u narod, vi ovim vašim anketama želite da ubedite građane kako dobro žive, a građani vrlo dobro znaju kako žive. Tako da, dame i gospodo, ukoliko se ovaj zakon usvoji, svedoci će biti Šiptari, Hrvati, Muslimani, da pričaju o Srbima, a dajte mi jednog Šiptara da će svedočiti protiv nekog svog koji je činio ratne zločine na Kosovu i Metohiji. Nema nijednog. Nijednog nisam video.
Poseban zatvor za Srbe, a iz tih zatvora su otišli svi Šiptari; a svi oni koji su učesnici rata, još ne daj Bože ako se bave politikom, ne moraju da budu predsednici stranaka, dovoljno je da budu predsednici mesnog odbora, ukoliko ima neka fotografija da su branili srpski narod, oni će otići u taj zatvor, odnosno sudiće im se.
Ovaj sud neće biti sud pravde. Ovaj sud će potvrditi tužbu Hrvatske i Bosne, što je tužila Srbiju, i ovaj sud će dati legitimitet Haškom tribunalu, koji je napravljen samo za Srbe. Onaj ko digne ruku i onaj ko glasa za ovaj zakon, on je protiv srpskog naroda.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedniče Vlade, poštovani ministri, Stranka srpskog jedinstva je još 2001. godine tražila smenu ministra Veselinova iz više razloga, zbog toga što kada je izabran nismo čuli njegov program, nismo čuli šta će on uraditi kada je u pitanju poljoprivreda i poljoprivredna proizvodnja. Mnogo je štete naneo poljoprivrednim proizvođačima i upropastio poljoprivrednu proizvodnju za sva vremena. To sa pravom kažem, jer živim na selu i znam kako su poljoprivredni proizvođači živeli 1997, 1998. i 1999. godine. I tada je bilo teško, ali kao danas - nikad gore.
Slušajući predsednika Vlade čuli smo biografiju novog kandidata za ministra, gospodina Jevtića. Personalno protiv gospodina Jevtića SSJ nema ništa, mi smatramo da gospodin Jevtić ima dobre namere kada je u pitanju poljoprivredna proizvodnja, ali mi ipak nismo čuli program - šta je to što će gospodin Jevtić od danas pa nadalje uraditi za poljoprivredne proizvođače.
Očekivao sam da će to reći predsednik Vlade, gospodin Živković, kao prvi čovek Vlade - šta će Vlada uraditi u narednom periodu. O tome ništa danas nismo mogli da čujemo i sa pravom mi iz SSJ-a sumnjamo da će poljoprivredna proizvodnja biti bolja, a poljoprivredni proizvođači živeti bolje od sutra ili prekosutra.
Očekivali smo jedan izveštaj o radu, a ako ništa drugo bar da se kompletna krivica svali na bivšeg ministra i da se to proglasi kolateralnom štetom za poljoprivredne proizvođače. Na neki način bi to možda bila uteha poljoprivrednim proizvođačima. Ili, da nam se objasni zašto je nafta koju smo dobili iz donacija prodavana, a trebalo je da se podeli poljoprivrednim proizvođačima besplatno; zašto je jedna cena žita obećana u vreme dok je bio gospodin Veselinov ministar, a isplaćena druga cena; zašto je uvezena velika količina mesa, pa je istog trenutka na pijaci pojeftinila stoka, postala je najjeftinija u poslednjih sedam-osam godina, ovih dana na pijaci, pa i poslednjih meseci.
To smo mi tražili da nam neko objasni. Zatim, šta je sa poljoprivrednim penzijama? Zašto kasne poljoprivredne penzije 16 meseci i zašto su one male, u proseku poljoprivredni proizvođači primaju 1.500 dinara kao penzije, a to su izuzetno male penzije. Kada pogledamo koliko u jednoj kući ima obveznika i korisnika, obveznik više plaća nego što taj drugi član porodice prima kao penziju.
Stranka srpskog jedinstva bi zamolila, u ime poljoprivrednih proizvođača, ministra ili predsednika Vlade da nam kažu da li će biti kredita za poljoprivredne proizvođače? Da li će se zabraniti uvoz poljoprivrednih proizvoda, jer na taj način pravimo direktnu konkurenciju našim poljoprivrednim proizvođačima?
Vi znate da je uvezena velika količina šećera u Srbiju. Neko je zaradio ogromnu sumu para. Nismo čuli ko je taj koji je uvezao taj šećer i uništio poljoprivrednu proizvodnju kada je u pitanju šećerna repa. Veliki broj proizvođača koji su predali šećernu repu nije dobio novac za tu predatu šećernu repu.
Čak smo mi tražili za Pomoravski okrug odnosno od Smedereva do Kruševca, jer poljoprivrednim proizvođačima nije isplaćena šećerna repa, da Vlada to isplati, a ona to nije uradila. Mislim da to nije dobro za poljoprivredne proizvođače.
Zašto nemamo subvencije za poljoprivrednu proizvodnju, kao što je to slučaj u zemljama iz kojih smo uvezli šećer? Tamo je šećer 240 dolara, a kod nas je prodavan za 470 dolara i onda pitaju naši poljoprivredni proizvođači zašto je tamo niža cena. Tamo je niža cena zato što ti seljaci dobijaju subvenciju. Zato bi sada i naši poljoprivredni proizvođači trebalo da dobiju suvbenciju kada je u pitanju proizvodnja mleka, šećerne repe, kukuruza, pa čak i stoke, jer ako mi sada povećamo cenu stoke poznato je da će opteretiti tržište i da oni koji kupuju meso u kasapnicama, a niske su im plate, neće moći da kupe. Tu je Vlada da posreduje i da pomogne, da poveća poljoprivrednu proizvodnju i da kupovna moć bude ista za one koji nemaju proizvodnju.
Stranka srpskog jedinstva takođe traži od Vlade da nam objasni gde su ti traktori koji su došli kao donacija u Srbiju. Velike količine traktora, a nikada ni u jednom izveštaju nismo mogli da vidimo i ja u Pomoravskom, Šumadijskom i Moravičkom okrugu nisam čuo da je bar jedan poljoprivrednik dobio neki traktor. Da li su ti traktori prodati ili su svi otišli u Vojvodinu? Neka su i otišli, nemam ništa protiv. Vojvodina je poljoprivredni kraj i treba i tamo da odu ti traktori, ali se postavlja pitanje šta je sa ostalim mestima u Srbiji.
Nikada gore nije bilo na selu. Seljaci su korišćeni samo kada se glasa i kada treba neki posao da završe za ovu državu, kada je u pitanju vojska i kada je izborna kampanja. Tada političari dođu na selo i obećaju poljoprivrednim proizvođačima da će nešto uraditi za njih, i ne da ne dođu naredne četiri godine, nego ih nikada više ne pominju, samo ih sažaljevaju, a od sažaljenja poljoprivredni proizvođači nemaju ništa. Oni traže neke konkretne poteze.
Da li će poljoprivredni proizvođači dobiti kredite, i ako bi sada dobili ove kredite, pod ovim bankarskim uslovima, od ovih banaka koje je napravio gospodin Dinkić, uništio srpske banke, u Srbiju su došle strane banke, stalno nam pokazuje neke devizne rezerve, kao što su nekada Jezda i Dafina radili, varali građane Srbije da odnose pare u banke, to sada radi isto gospodin Dinkić, umesto da Vlada zahteva i da kaže da taj deo para iz deviznih rezervi ide za poljoprivrednu proizvodnju, da se bar da onim poljoprivrednim proizvođačima kojima je to jedino zanimanje.
Verovali ili ne, poljoprivredni proizvođači nekada, oni koji žive na selu to treba da znaju, kada su polazili na njivu kupe gajbu piva, litar rakije da ponesu, a sada je to postao luksuz za poljoprivredne proizvođače.
Stranka srpskog jedinstva zahteva od Vlade da kaže koja će cena biti u naredna tri meseca kada su u pitanju poljoprivredni proizvodi. Vidite da malinari blokiraju puteve. Ovih dana će blokirati puteve i ostali, bar tako najavljuju poljoprivredni proizvođači, pa čak i oni koji su oštećeni nisu posejali žito, jer im je bivši ministar rekao - nemojte da sejete žito, biće velika suša, pa mi ne možemo da damo veliku cenu. Sada je oštetio Srbiju da ne možemo da imamo potrebne količine žita, onoliko koliko je to neophodno za nas, a o izvozu nema ni govora. Srbija ima Vojvodinu, Pomoravski okrug, Moravički okrug, Rasinski okrug, gde je razvijena poljoprivredna proizvodnja, a poljoprivredni proizvođači ne mogu da žive od svog rada.
Da li će poljoprivredni proizvođači, gospodine budući ministre, kada vi budete postali ministar od sutra, imati vašu reč danas i da vi kažete - kada ja postanem ministar u ime Vlade obezbediću kredit za poljoprivredne proizvođače, daću poljoprivrednim proizvođačima neisplaćen novac za svu poljoprivrednu proizvodnju koju su predali državi, potrudiću se da obezbedim subvenciju.
Milka, nemojte da se smejete i da dobacujete. Vi imate problem u vašem kraju. Danas vam je blokiran put u opštini gde ste predsednik. Nije smešno kada je u pitanju poljoprivredni proizvođač, verujte da nije smešno. Tako im se rugao bivši ministar, pa kaže da pozovu Isusa Hrista da pusti kišu i da pitaju Boga kada je u pitanju cena žita. To nije u redu.
(Milka Marinković, sa mesta: Ja se smejem tebi, a ne seljacima.)
Da vi, gospodine ministre, kažete šta je vaš program, šta je program Vlade. Nisam čuo program. Pita me predsednik Vlade da li ću glasati za ministra. Glasaću ako ministar kaže - za mesec dana biće isplaćene sve poljoprivredne penzije, neće te penzije biti bedne od 700 do 1.500 dinara, nego će biti primerene društvu u kojem živimo, od 10.000 do 15.000 dinara. Ako ministar kaže da će obezbediti subvenciju za poljoprivrednu proizvodnju, tada ćemo glasati za njega. Ako kaže da će obezbediti traktore na kredit za poljoprivredne proizvođače pod povoljnim uslovima, tada ćemo glasati za njega.
(Predsednik: Da li ćete koristiti narednih deset minuta?)
Koristiću. Ako gospodin ministar obeća da će poljoprivredni proizvođači znati unapred koja je cena njihovog proizvoda, glasaćemo za gospodina ministra. On je iz Levča, iz Pomoravskog okruga. Personalno nemamo ništa protiv njega, ali molim vas, gospodine budući ministre, da izađete i da kažete, da bi ostali diskutanti Stranke srpskog jedinstva znali kako da se ponašaju, da li ćete vi sve ovo ispoštovati za poljoprivredne proizvođače?
Da li ćete se zalagati da cena autobuskih karata bude u unutrašnjosti, kada su u pitanju deca sa sela koja putuju u grad, idu u školu, ista kao i u Beogradu. Da vas podsetim da je cena autobuskih karata u Beogradu 15 dinara, odnosno 30 dinara sa jednog kraja na drugi kraj Beograda, a u Pomoravskom okrugu za tu kilometražu ide i do 100 dinara. Mnogo su manja primanja, gospodine budući ministre. Ukoliko vi objasnite i kažete da je ovo vaš program, mi ćemo glasati za vas, ali vas molim da to odmah objasnite našim građanima.
Hteo bih da kažem još nekoliko reči. Šta je problem kada je u pitanju selo? Mi u Pomoravskom okrugu kažemo za one koji rade u fabrikama i rade na selu, da su to neki polutani. Međutim, 50% radnika u Srbiji ovih dana i tokom poslednje dve godine je izgubilo posao. Oni su mogli da preživljavaju ove dve godine sa malim platama, jer su na neki način živeli od neke svoje poljoprivredne proizvodnje. Sada su izgubili posao u fabrici. U poljoprivredi je veoma teško i postavlja se pitanje od čega će ti ljudi da žive u narednom periodu i kako će motivisati svoju decu koja žive na selu da odu na njivu. Ta deca su veoma pismena, naprave kalkulaciju svom ocu i kažu da mu se ne isplati da ode na njivu i da obrađuje to imanje.
Na kraju, očekujem i zamolio bih predsednika Vlade, pošto sam pokušavao da dođem do njega, a imam obećanje od pokojnog Zorana Đinđića, bio sam kod njega i to zna i ministar za finansije, koji danas nije prisutan, da će biti isplaćena šećerna repa. Obećao mi je za poljoprivredne proizvođače od Smedereva do Kruševca. To nije neka velika cifra. Mislim da je oko 29 miliona. U ime tih ljudi, ja bih vas zamolio da odgovorite, jer hoće da blokiraju puteve. Ja kažem da to nije u redu i da to nije način. Mislim da to nije neka velika cifra za Vladu Srbije, da isplati šećernu repu poljoprivrednim proizvođačima.

Dame i gospodo narodni poslanici, Stranka srpskog jedinstva neće glasati za ovaj predloženi zakon, jer i svi dosadašnji zakoni koji su doneti u ovoj skupštini su selektivno primenjeni, a naročito u akciji "Sablja". Žao mi je što je izašla predsednik Skupštine, jer treba nešto da joj prenesem što su me zadužili radnici pojedinih preduzeća iz Jagodine - kada je došlo do šećerne afere, onda je tu prestao da važi Zakon o ekstraprofitu, a zna se ko je učestvovao u šećernoj aferi, ko je uvezao velike količine šećera i uništio poljoprivrednu proizvodnju, i svu proizvodnju u Srbiji za sva vremena.
Mi u Jagodini imamo jedan slučaj, neću reći koja je stranka, ali molim poslanike da pažljivo slušaju šta se dešava. Jedna partija u Jagodini, koja vodi glavnu reč, a veliki broj pisama su poslali ljudi iz Jagodine, ta partija postavlja stečajne upravnike u preduzećima, ta partija pokušava da, prvo, ukrade kvadraturu kada izađe na licitaciju neki objekat da se proda, pa onda predsednik Trgovinskog suda u Kragujevcu uhvati ih u krađi, onda se poveća kvadratura, a smanji se cena. Ljudi iz te partije su osuđeni na više od pet godina zatvora.
Za vreme akcije "Sablja" direktor Doma učenika i studenata kupio je kompjuter na račun Doma, odneo ga kući, SUP je otišao u njegov stan, oduzeo taj kompjuter i oni su kasnije pravdali nekim reversom. Sada ti ljudi napadaju SUP u Jagodini i sve SUP-ove u Pomoravskom okrugu kako loše rade, jer navodno nisu smeli njih da hapse.
Smenjen je sudija opštinskog suda zato što je osudio čelnika te partije u Jagodini na šest meseci, zato što je u njegovom stanu pronađen pištolj. Taj isti je osuđen zbog privrednog kriminala na godinu i šest meseci. Taj isti ima više krivičnih prijava i taj isti sada kreira i postavlja kadrove u sudu i SUP-u. Taj isti treba da bude u zatvoru - on i još nekoliko ljudi iz te partije.
Ljudi iz Jagodine su upoznali i predsednika Skupštine i sve ministre. Mi, kao poslanički klub, dobili smo jedan dopis, u tom dopisu se pominju imena tih ljudi. Međutim, ništa se ne preduzima, dame i gospodo. Kako onda možemo mi da verujemo da će pravda biti onakva i da će se sprovoditi onako kako to piše u zakonu.
Još nešto bih rekao; da bi ubedio svog predsednika, visokog funkcionera Vlade Srbije, on ode u sud, izdaju mu uverenje da nije osuđivan, dame i gospodo, a deset krivičnih prijava postoji i četiri puta je osuđivan na kaznu zatvora. Sada, vas iz DOS-a gledam u oči - zašto nešto ne preduzmete? Neću reći koja je partija, možda ljudi i ne znaju da ti pojedinci to rade u Jagodini, ali da vidimo šta će se desiti ovih dana, da li će ti isti i dalje, svako veče imaju emisije na lokalnim televizijama, da napadaju sudije i ljude koji rade u SUP-u samo zato što se oni hapse.
Onda se čudite sinoć kada je bilo glasanje, da li ste za reforme onako kako DOS sprovodi - 70,2% je protiv reformi, a 29,8% podržavaju vaše reforme, ali to su oni koji samo imaju funkcije u ovoj državi, zadužili sekretarice da glasaju telefonom. Uvek, kada se pojavi predstavnik iz DOS-a da govori sinoć, odnosno kada dobije reč, vidite kako raste ova druga strana koja kaže da je protiv DOS-a.
Pozivam one anketare koje je formirao DOS i one agencije koje kažu: 66% građana kažu da su zadovoljni, da dobro žive i čestitaju DOS-u na načinu kako on to radi. Sinoćna anketa na državnoj televiziji - glasanje koje ne može da se kreira, a i još nešto, ne verujem da je i toliko, jer tvrdim da su to ljudi iz DOS-a koji su glasali da su reforme dobre.
Pozivam vas ovde i predsedavajućeg Skupštine gospođu Čomić, ona se zalaže za pravdu, reći ću u Jagodini da sam to vama preneo, da vidim šta ćete preduzeti protiv tih ljudi koji imaju sedam-osam godina zatvora, koji prodaju državnu imovinu, koji uvode stečaj u preduzeća u Jagodini.
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, pet minuta i 35 sekundi.)
Završavam, očekujem od vas, ali ću vas prozvati u medijima ukoliko ne preduzmete ništa. Potražite od SUP-a Jagodine šta rade ti ljudi, da li je njima mesto u zatvoru ili da budu stečajni upravnici u svim preduzećima u Jagodini.
(Predsedavajuća: Šest minuta.)
Izvinjavam se, završavam. Uvode stečaj i onda svi stečajni upravnici su iz te stranke. To je pravda koju sprovodi DOS.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, mi danas radimo u gluvoj sobi, reklamiram član 170. Nema TV prenosa. Juče sam rekao da ću predložiti opoziciji da uzmemo pištaljke, međutim, svratio sam u tri opštine i ni u jednoj prodavnici nema pištaljki. Izgleda da je DOS povukao iz prodaje sve pištaljke. Postoji skupštinska odluka, dame i gospodo, da ova skupština bude javna i da je prenosi RTS. RTS nema pravo da donese samostalnu odluku, sve dok Skupština ne promeni neku drugu odluku, odnosno ne izglasa da RTS više nema obavezu.
Vi ste rekli, pošto je usvojen Zakon o radiodifuziji, sada odlučuje Upravni odbor RTS-a da li će RTS prenositi sednice ili ne, a imajući u vidu da je osnivač Republika, da je ulagala, ne samo u poslednje vreme, nego od osnivanja RTS-a, mnogo je para uloženo i RTS ne može sam takvu odluku da donese. Znači, to je politička odluka.
Zahtevam u ime poslaničke grupe Stranke srpskog jedinstva, jer ste vi obećavali građanima da će rad biti javan, transparentan, a od transparentnosti nema ništa. Ja ću da naručim pištaljke i doneću opoziciji, a nadam se da će da duvaju i oni iz DSS-a, koji su naučeni da duvaju u pištaljke i da tražimo da se ova skupština prenosi.
Reklamiram takođe član 34. Kada je u pitanju dnevni red i tačke dnevnog reda, pitam Vladu i predsednika Skupštine - zašto niste stavili na dnevni red poverenje ministra Veselinova. Onaj koji se ruga poljoprivrednim proizvođačima, onaj ko priziva Isusa Hrista i Boga da pusti kišu, a poznato je da je oduzeo jedan mlad život i kaže da nije kriv, sram ga bilo i čak neće da prizna da je prošao na crveno svetlo. Veliki broj građana ovih dana potpisao je i traže od Vlade Srbije da stavi tu tačku na dnevni red, pa da vidimo ko će glasati za takvog ministra, koji nije moralan i za ministra koji je uništio poljoprivrednu proizvodnju od kada je došao na tu funkciju.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre, SSJ neće glasati za ovaj zakon. Kada dobijete neki predlog zakona  i nakon desetak dana na 130 članova, koliko ima ovaj predloženi zakon, imate 148 amandmana, od toga predlagače amandmana i iz opozicije i iz pozicije, a moram reći da je i Vlada predložila desetak amandmana, to znači da ovaj zakon nije dobar i nije onakav kakav je bio u javnoj raspravi, ako je uopšte bio.
Juče sam na odboru predložio da se ovaj zakon skine sa dnevnog reda, da se produži za 30 dana, imajući u vidu da je sada vanredno stanje, a da treba učešće u radu da uzmu i ljudi su iz struke. To nije prihvaćeno juče na odboru. Kažem, veliki broj amandmana znači da ovaj zakon nije dobar.
Mi iz SSJ-a smatramo da nije dobro da se ponovo formiraju agencije. Svaki novi zakon koji dođe u ovu skupštinu za sobom vuče i neku agenciju. Koliko agencija do sada ima u Srbiji, niko živ ne zna da nam kaže, pa čak ni ljudi iz Vlade. Svaka agencija ima svoju administraciju, a govoreno je da će se smanjiti administracija, da će se smanjiti trošak u budžetu, na način što će ljudi koji su radili u administraciji nekada, više od polovine, biti prebačeni na neki drugi posao. Sada vidimo agencije, a sutradan se ne zna ko je nadležan, da li ministarstvo ili agencija. U ovom zakonu se kaže agencija. Do sada je to bilo u nadležnosti Ministarstva.
Ko predlaže agenciju? Predlaže je Vlada Srbije. Sve agencije koje su do sada formirane je predložila Vlada Srbije. Mi iz SSJ-a sumnjamo da će tu politika voditi glavnu reč, imajući u vidu da struka ne predlaže radnike i upravni odbor agencije.
Takođe, kada su u pitanju članovi upravnog odbora: predsednik upravnog odbora se bira na pet godina, dva člana na četiri godine i dva člana na tri godine. Ova tri člana, na čelu sa predsednikom, mogu da rade šta žele. U zakonu nije definisano da predsednik upravnog odbora bude iz struke, jer on ima najveći mandat od pet godina. Smatramo da to nije dobro. Nisu prihvaćeni ni amandmani. Mogu da vam kažem da su samo prihvaćeni amandmani Vlade Republike Srbije i gospođe Gordane Čomić.
SSJ smatra da ovaj zakon nije dobar zato što se politika meša i zato što Vlada predlaže agenciju i članove upravnog odbora. Imajući u vidu da je ovo nacionalno bogatstvo, a mi se pozivamo na zakone u Evropskoj uniji; takođe smo dobili mišljenje sindikata "Telekoma", koji kaže da je u pojedinim zemljama u Evropi ova oblast drugačije uređena, u Nemačkoj, u Austriji. Imam taj dopis Unije sindikata "Telekoma" Srbije, na više strana otkucanog materijala. Ako ti ljudi koji su iz struke i rade taj posao kažu da ovaj zakon nije dobar, treba da im poverujemo.
U ovom zakonu je problem što ljudi koji koriste mobilnu i fiksnu telefoniju, pošto ima rupa u ovom zakonu, imaju posebna ovlašćenja i mogu da rade šta žele. Ovaj zakon im daje mogućnost da koriste to nacionalno bogatstvo u nekom narednom periodu, jer kako sam mogao da protumačim, a nisam pravnik, ali oni koji su imali dozvolu za fiksnu, odnosno mobilnu telefoniju, imaju pravo da još godinu dana rade i da se prilagode novom zakonu, a to nije slučaj sa frekvencijama za radio - televizijske stanice. Kažu da je ta oblast uređena nekim drugim zakonom. Ne možemo da podvajamo, kada su u pitanju frekvencije za radio i televizijske stanice i kada iz drugog ugla pogledamo koja ovlašćenja imaju ljudi koji koriste ovo nacionalno bogatstvo kad je u pitanju fiksna i mobilna telefonija; oni su u povlašćenijem položaju.
Iz razloga koje sam naveo, SSJ neće glasati za ovaj zakon, zato što nije dobar i zato što je štetan za one koji rade u ovoj oblasti i za Srbiju.

Poštovano predsedništvo, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, SSJ neće glasati za ovaj predlog zakona iz više razloga.
Prvo, smatramo da nije momenat da se ovako važan zakon u vremenu u kome živimo donosi i da nije mogla da se čuje javna rasprava onih ljudi koji se bave tim poslom, počev od urednika medija u Srbiji, preko predsednika raznoraznih novinarskih udruženja, do nevladinih organizacija. To smo mogli da čujemo i sinoć na RTS, gde je nekoliko vlasnika medija kazalo svoje i mišljenje svih ostalih novinara i vlasnika medija u Srbiji.
Ovaj zakon se svodi na kaznene odredbe. Veoma mali broj tačaka štite urednike i novinare. Ovaj zakon ide na ruku samo vladajućoj partiji, jer ona je u poziciji da koristi sve medije u Srbiji da može da kaže ono što misli. S druge strane, opozicija kada želi da demantuje i da kaže da to nije tačno, onda taj medij, kome se opozicija do sada obratila, a i ovaj zakon, odnosno taj član posebno, ne vezuje taj medij da objavi istog trenutka, odnosno u istom dnevniku, istoj informativnoj emisiji ono što je prethodno objavio kao laž.
Ovim zakonom građani mogu da se obmanjuju i skrivaju informacije. Uništava se onaj istraživački rad novinara, on se zabranjuje; jer novinar sada kada krene na teren, on mora da uzme i da pročita zakon. Imamo više članova ovog zakona u kome su kazne i po 300-400 hiljada dinara. Postavlja se pitanje, koliko meseci treba da radi jedan glavni urednik da bi zaradio taj novac da plati kaznu.
Nekoliko članova ovog zakona su kontradiktorni. Član 13 - ko može da bude osnivač javnog glasila. Ne mogu biti, ni posredno ni neposredno, država ili teritorijalna autonomija, odnosno preduzeće koje se finansira iz javnih prihoda, osim ako to nije predviđeno nekim drugim zaknom.
Vidite, predviđeno je nekim drugim zakonom da osnivači lokalnih medija mogu biti lokalne samouprave. Lokalna samouprava finansira te lokalne medije, pa ću vam konkretno reći koliko to košta budžete opština u Pomoravskom okrugu. U Jagodini, na primer, u prošloj godini je dato 22 miliona dinara lokalnoj TV stanici za informisanje građana, a tamo su se pojavljivali samo jedni isti ljudi. Pare se troše narodske.
Znači, ovaj član vam je kontradiktoran, a mi smo predložili da usvojite naš amandman da se briše taj poslednji stav. Dalje, postoji još jedan predlog, odnosno jedan član Zakona o radiodifuziji, tiče se Zakona o privatizaciji. U roku od četiri godine mediji moraju da se privatizuju. Međutim, gospodine ministre, vidite šta se sada radi. U Paraćinu se otvara lokalna TV stanica, čiji je osnivač lokalna samouprava, a sredstva su od prodate cementare.
Ide se na to da funkcioneri u opštini budu i sledeći vlasnici. Onda se to preduzeće dovede do stečaja i uvede se stečaj, raspiše se licitacija. To se sada priprema i u Jagodini. Raspiše se licitacija i onda dođu na licitaciju tri, četiri čoveka koja su zadužena da povećaju po jedan ili dva procenta od početne cene i tako će se prodavati mediji, a troše se narodske pare.
Takođe, imamo primedbu na član 34. u kome se kaže da elektronski mediji, naravno i štampani, ali njima to ne smeta, jer uvek ostavljaju više primeraka dnevnih listova, da moraju da čuvaju celodnevni program 30 dana. Pazite, ukoliko jedan elektronski medij ima od 12 do 15 časova programa, puta 30 dana, to je veliki broj kaseta i diskova i to iziskuje veliku cenu, odnosno veliki rashod tog medija. Vidimo amandman da DOS predlaže i 90 dana. Znači, 90 dana da se čuva materijal.
Kontradiktorni ste u članu 84, gde se kaže, tužba za naknadu štete podnosi se u roku od šest meseci od dana objavljivanja informacije. Znači, šest meseci po ovom članu mora da se čuva video zapis i ono što se dnevno emituje. Predložili smo da se ovaj član izbriše iz razloga koje sam naveo, kada su u pitanju kaznene odredbe, kada se sve to pogleda, novinarstvo je ugroženo, da javna reč ne može više da se plasira onako kako je to i do sada išlo.
Ima nešto što je dobro u ovom zakonu. Ne možemo da kažemo da je sve loše. SSJ neće glasati za ovaj zakon, jer ovaj zakon ima dosta manjkavosti. Jača strana su mu kaznene odredbe, kada su u pitanju glavni urednici i novinari. Zato SSJ neće glasati za ovaj zakon. Hvala.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, Stranka srpskog jedinstva je prošle godine glasala za Zakon o suzbijanju organizovanog kriminala. Predsednik Stranke srpskog jedinstva, prof. Pelević je pomenuo u svom govoru da postoji stenogram o tome šta smo mi govorili. Da ste tada prihvatili naše amandmane i da ste prihvatili našu diskusiju, mnoge kriminalne radnje u Srbiji se ne bi desile u poslednje vreme.
Podsetiću vas samo na nekoliko stvari, da sam lično govorio da veoma mala ovlašćenja ima policija po tom zakonu koji ste vi doneli, da može osumnjičeno lice da zadrži samo četiri sata u MUP-u, a poznato je, ako je neko veće kriminalno delo, za četiri sata ne može da se izvrši istraga i ako su učesnici u tom delu više lica, ne mogu da se privedu, ne mogu da se pronađu za četiri sata. Vi to niste prihvatili. Došli smo do toga da je Stranka srpskog jedinstva bila u pravu.
Reći ću još jednu stvar koju sam tada govorio, pošto za četiri minute ne mogu da citiram ceo stenogram. "Stranka srpskog jedinstva zahteva da zakoni budu oštri, rigorozni, da se ovlašćenja sudijama povećaju". Da ste tada prihvatili evropske standarde u smislu zaštite i taj naš amandman, ne bi bilo kidnapovanja sudija u Srbiji, gospodine ministre, ne bi smeo niko da preti sudiji telefonom, ako zna da ga za pretnju čeka kazna zatvora od više godina. Vi to niste hteli da prihvatite.
Takođe smo predlagali da budu veće plate. Gde se javlja korupcija? Korupcija se javlja u onim institucijama gde su niske plate. Vidite šta se podrazumeva pod organizovanim kriminalom, da se vratimo na vreme od pre mesec dana, šta se desilo i da se tu pominju sudije, tužilaštvo, policija, BIA, vojska, mada nisu ingerencije republičke skupštine kada je u pitanju Vojska Jugoslavije. Znači, i tada smo predlagali da budu veće plate, veća ovlašćenja i bezbednost lica koja se bave tim poslom. To su bili amandmani Stranke srpskog jedinstva. Tako se bori protiv organizovanog kriminala, a ne samo da se kritikuju sudije, a sudije nemaju velika ovlašćenja, nemaju zaštitu i znamo šta se dešavalo tim sudijama.
Takođe, gde je baza organizovanog kriminala? Baza su kafići i diskoteke. Radno vreme diskoteka i kafića je od 23,00 časa do 05 časova. Zamislite vi sada naše mlade ljude kada naviknu svoj organizam, oni koji studiraju, da pet i 10 godina izlaze u 23,00 časa, a da dolaze kući u 05 časova; i kad svoj organizam naviknu da tako živi, kakvi će to sutra roditelji da budu, kakvi će to radnici da budu, da li će da dođu na vreme na posao tamo gde su zaposleni? Jeste da su tu ingerencije lokalne samouprave, ali treba Vlada da se potrudi, odnosno ova skupština, da donesemo takvu odluku da se smanji radno vreme.
Gospodine ministre, obraćam se vama, jer ste vi jedini predstavnik.
Kažemo, ne znamo ko su dileri droge, a znamo ko su korisnici. Ako vidite ko su korisnici, tamo ćete naći ko su dileri droge. Poznato je da je Pomoravski okrug jedan od najvećih okruga, kada je u pitanju droga, organizovani kriminal, i to zna cela Srbija. Znamo koliko nekretnina imaju, šta imaju, ali postoji saradnja između lokalne samouprave i tih lica. Kada prođe sve ovo vreme, neko će reći koliko su dobili placeva da naprave toliko zgrada u Jagodini. To su ljudi koji nemaju dana rada, nikada nisu imali svoj završni račun, koji nisu imali tetku, teču, oca, majku da radi u inostranstvu. Mi smo to pominjali i kritikovali, ali nismo imali kome.
Dalje, mi iz Stranke srpskog jedinstva bojimo se da će se u narednom periodu dešavati stvari koje su se i do sada dešavale, da se koriste dvostruki aršini. Evo, konkretno, kada su u pitanju poslanički mandati. Ukradeni su poslanički mandati i to je sada kod Ustavnog suda Srbije. Postoji period kod Ustavnog suda Srbije, kada će Sud reći - u pravu su ovi što su vam ukrali mandate, ili su u pravu oni čiji su mandati. Ne, pet meseci kako to stoji.
Vi vrlo dobro znate da su u Ćupriji oduzeti mandati poslanicima Demokratske stranke samo zato što ne poštuju disciplinu Stranke, a oni su hteli da urade dobro za Ćupriju. Čak ste vi i predsednik Skupštine dali saglasnost, pošto su ingerencije kod predsednika Skupštine, da se raspišu izbori na lokalnom nivou, da sada imaju dopunski račun, odnosno da naknadno usvoje budžet, a dva puta su usvajali budžet bez kvoruma.
(Dejan Mihajlov, sa mesta: Kako mogu da usvoje budžet bez kvoruma?)
Pitajte gospodina ministra. Sada su dobili ovlašćenje od ministra finansija da mogu narednih šest meseci da raspolažu opštinskim parama, a ne postoji opštinska odluka.
Prema tome, Stranka srpskog jedinstva je za oštre zakone. Mi ćemo to podržati, ukoliko se nekoliko amandmana prihvati.
Želimo da se zakoni sprovode onako kako treba da se sprovode.
Vidite šta se još radi. Sada se preti i lustracijom sudijama. Zakon o lustraciji još nije došao u Skupštinu i sudije ne smeju da sude po zakonu, nego onako kako izvršna vlast želi. Zahvaljujem.

Poštovano predsedništvo, gospodine predsedniče Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, SSJ neće glasati za Predlog rebalansa budžeta, iz poznatog razloga - nismo glasali ni kada je bio Predlog budžeta, jer nas muče četiri stavke, koje se pominju i danas.
Deficit iznosi 46.901.819.000 dinara; pokriće se iz privatizacije, to je nešto što nama iz SSJ bode oči, deo od 12.500.000.000 dinara. Danas sam pročitao u novinama da se prodaje "Sartid" i da je vrednost "Sartida" 23.000.000 dolara ili 1.380.000.000 dinara. Znači, mi treba da prodamo devet fabrika da bi obezbedili ova sredstva, devet fabrika reda veličine kakav je "Sartid", a poznato je da je to jedan veliki gigant u Srbiji.
Druga stavka, sredstva od donacija. Smatramo da treba da iskoristimo popularnost Srbije, a Srbija nije imala ovakvu popularnost poslednjih 12 godina, i da tražimo da što više donacija dođe u Srbiju. Vrednost koja je sada predviđena iznosi 14.900.000.000, a smatramo da sada može da se iskoristi ova situacija i popularnost Srbije, i da ta cifra bude, ako ne duplo veća, možda bar 50% veća.
Ono što nama iz SSJ smeta to je međunarodni kredit. Mislimo da međunarodni kredit nije baš povoljan, a da i ove kredite koje smo do sada dobili, a i ovde smo dali dva puta garanciju, mi u Republičkoj skupštini, ne znamo gde su te pare otišle, a poznato nam je da nije formirana nijedna fabrika u Srbiji, da nije formirano nijedno preduzeće koje će zaposliti one radnike koji su ostali bez posla.
Ono što nas muči takođe je domaće zaduženje. Domaća zaduženja od 6.767.819.000, kada sada pogledamo ove četiri stavke, kada prodamo devet fabrika, da prvu stavku obezbedimo, kada prodamo 31 fabriku reda veličine kakav je "Sartid", da bi obezbedili cifru od 42.637.781.000, da bi se finansirala zajednička država Srbija i Crna Gora.
Znači, moramo ukupno da prodamo, dame i gospodo, 40 fabrika u Srbiji reda veličine "Sartida" i da obezbedimo ovaj deficit za budžet. Sada se postavlja pitanje - u redu, i da sve to uradimo, kako ćemo mi u narednom periodu da punimo budžet, ako ovo automatski povlači otpuštanje radnika sa posla? To su uradile sve firme koje su privatizovane; konkretno u Cementari u Paraćinu, fabrici koja je bila stabilna i pre, otpušteno je više od 60% radnika, 2.400 radnika je imala ta fabrika, a 1.500 radnika je otpušteno.
Jeste da su dobili veliku otpremninu, ali ta otpremnina je prividna. Svakome od radnika je neophodno od 12 do 15 godina do penzije. Postavlja se pitanje - kako će ti ljudi da obezbede taj radni staž i od čega će živeti narednih 15 godina?
Ministar Vlahović je govorio da je smanjena nabavna cena inputa za cementaru 30%, i kaže - imala je štetu država. Ne, tada nije imala štetu država, a mislimo da danas ima štetu. Jer pazite, smanjena je cena inputa, ali je povećana cena cementa za 40%. Na osnovu čega je proizvođač povećao cenu cementa za 40%, ako mu je smanjena cena inputa?
Takođe, od tih prodatih fabrika, Vlada Republike Srbije nije imala neke posebne koristi. I kada sve ovo pogledamo, znači 40 fabrika treba u Srbiji da se proda da bi se obezbedio ovaj deficit u budžetu, novi kupci će otpustiti 50% radne snage iz fabrika, iz preduzeća, automatski smanjujete priliv u budžetu Republike Srbije. Jer, ukoliko neko nije zaposlen, onda on ne uplaćuje penziono i socijalno osiguranje.
Ima štetu Vlada Republike Srbije, ima štetu lokalna samouprava, za onaj procenat koji se vraća u lokalne samouprave. Ono što u ovom predlogu nas iz SSJ takođe muči, to je što je mala stopa predviđena za socijalnu pomoć. Imajući u vidu da su ukinute donacije iz inostranstva za narodnu kuhinju (ovih dana) i da obavezu ima lokalna smaouprava da obezbedi sredstva za narodnu kuhinju, podsećam vas, koliko je meni poznato, da su ovih dana sve opštine u Srbiji prepolovile broj korisnika, jer lokalna samouprava nije u situaciji, a nije ni predvidela u svom budžetu, (nije znala da će ovo da se desi) da iz svog opštinskog, lokalnog budžeta može da finansira ovu stavku.
Takođe, mi iz SSJ-a smatramo da je u ovom rebalansu veoma mala cifra predviđena za poljoprivredu. Samo hoću da podsetim ministra Đelića da smo mi tražili da se isplati neisplaćena šećerna repa u gradovima od Požarevca do Kruševca. Čak i imamo blago obećanje, vi to znate ministre od koga, da će to da se realizuje, a niste to predvideli u ovom predlogu rebalansa budžeta.
Ono što muči nas iz SSJ, gledano iz našeg ugla, iz ugla privrednika, smatramo da je ovaj plivajući kurs počeo da nas plaši, jer je plivajući kurs dostigao cifru od 65 dinara. Znamo kako je rečeno na početku, da plivajući kurs maksimalno može da ode iznad 60 dinara. Bojimo se da se taj kurs, tako plivajući, ne udavi i da se ponovo desi inflacija i devalvacija!
Iz svega što sam rekao, SSJ neće glasati za ovaj predlog rebalansa budžeta.

Dame i gospodo narodni poslanici, SSJ u svom programu vidi privatizaciju mnogo drugačije nego što to sprovodi Vlada Republike Srbije. Smatrali smo, ako se proda neka fabrika, da će veći deo sredstava ostati u opštini gde se nalazi, da će se napraviti neko novo malo, srednje preduzeće gde će ti radnici biti zaposleni. Međutim, to nije bio slučaj u dosadašnjoj praksi. Primena zakona, kako je to do sada radila Vlada Srbije, dovela je do velikog haosa u privredi i najverovatnije da će veoma brzo doći do socijalnog nemira, a akteri će biti oni ljudi koji su izgubili posao.
SSJ ima primedbu, konkretno, na član 20, gde se predviđa da samo 5% ostane u opštini od prodate fabrike, odnosno preduzeća. Uzeću primer Fabriku cementa, gde je prodato jedno prirodno bogatstvo; od toga 5% je veoma malo i od tih para ne može da se napravi ni jedno preduzeće da zaposli radnike koji su izgubili posao u cementari.
Šta je rezultat prodate fabrike cementa? Rezultat je sledeći: od 2.400 radnika 1.500 je ostali bez posla. To znači da se više neće puniti budžet Vlade Srbije od poreza na dohodak i da će se smanjiti priliv u budžet opštine Paraćin. To nije bio dobar investiciono-socijalni program.
Jednom sam rekao ministru za privatizaciju i baš sam kritikovao taj član koji kaže da će fabrika biti prodata onom ko ima najbolji investiciono-socijalni program, a ne onom ko da najviše para. Kao trgovac gledam da prva stvar bude ko da najviše para. A šta je to dobar investicioni program? Da li je dobar investicioni program da 1.500 ljudi, puta četiri člana porodice, znači 6.000 ljudi ostane bez hleba u opštini Paraćin. Konkretno, samo 920 radnika radi u opštini Paraćin.
Dalje, gospodine minstre, postoji član u Zakonu o privatizaciji da onaj ko kupi fabriku najmanje pet godina ne može da je otuđi, ni deo te fabrike. Međutim, to nije slučaj u cementari. Kupac je već jedan deo fabrike prodao.
Postavlja se pitanje, kako će privreda u Paraćinu da živi? Velikom broju malih privrednika, njih 50 su vršili raznorazne usluge cementari, danas je opao promet.
Sada vas pitam ministre, da li je smanjena cena cementa? Ne. Vi ste nekada govorili da se vrše jeftinije nabavke inputa i repromaterijala i na taj način će biti cement jeftiniji. Niti je, ministre, cement jeftiniji, niti Vlada Srbije ima neku perspektivu, sem jednokratne upotrebe koja se zove priliv u budžet, za radnike ranije zaposlene u cementari.
Znam, vi ćete izaći za govornicu i reći ćete da su oni uzeli od 7.000 do 10.000 evra. To je veoma mala cifra da oni mogu da otvore neko preduzeće. Početni kapital je minimum 50.000 maraka, toliko treba za jedno porodično preduzeće, da bi ta porodica mogla da krene da radi.
Nisu ni kreditno sposobni, što je još najgore, u proseku od 10 do 15 godina tim ljudima treba do penzije, šta će ti ljudi sutradan, kada ostare, od čega će da žive, gospodine ministre? To gledam kao privrednik. Kada ste vi vršili prezentaciju programa u našem kabinetu, to pitanje sam vam postavio i tada, a sada se pokazalo da smo mi iz SSJ bili u pravu, jer sam vam rekao da postoji veliki broj poslodavaca u SSJ i da treba da prihvatite one amandmane koje smo mi predložili, a vi do dana današnjeg niste prihvatili.
Navešću vam, gospodine ministre, šta je još privatizacija, na način kako se vršila, donela u opštini Kragujevac. U opštini Kragujevac trenutno čeka na posao 23.000 ljudi, 9.000 su na Zavodu za zapošljavanje, 6.000 mladih ljudi svake godine, odnosno krajem ove godine završiće srednju školu, odnosno fakultete. Kada se to sabere, to je negde oko 38.000 ljudi, gospodine ministre. U Kragujevcu oko 38.00 ljudi ne radi, zato što program privatizacije nije dobar.
Šta je još privatizacija donela Srbiji - štrajkove u preduzećima. Vi pitate gde? Evo - štrajk u Kragujevcu, štrajk u Prokuplju; danas će vam blokirati u Prokuplju; pa mnogo gradova ima, ne mogu da popamtim sva preduzeća; zatim štrajk u Smederevskoj Palanci. Da li vam je poznato da u Smederevskoj Palanci postoji štrajk, da u Prokuplju, gospodine ministre, postoji štrajk?
E sada, gde idu pare, gospodine ministre, od privatizacije - kao privatnik, ako želim da prodam, a imam tri objekta, pa želim jedan da prodam, onda ću reći - jedan ću prodati da se razdužim, ako nešto dugujem (očigledno da je država nešto dugovala pre nego što ste vi došli na vlast), drugi ću prodati da kupim repromaterijal, a treći ću zadržati za sebe. Vi ste prodali sve, a ništa od ovoga niste uradili. Znači, pare idu u budžet za penzije, penzije nisu povećane, gospodine ministre, manje su penzije u ovoj godini nego u prošloj; još ako pogledamo kolike su poljoprivredne penzije, gospodine ministre, u proseku su 1.000 dinara, a kasne po 20 i nešto meseci.
Da li je, gospodine ministre, iz budžeta od prodatih fabrika povećana plata u zdravstvu - ne. Stalno vam zdravstvo šalje dopise da će da štrajkuje, da su i njima male plate, a vi kažete da nemate odakle. Kolike su plate u policiji, u prosveti, gospodine ministre? Juče slušam vaš mitingški govor, pa vas i opravdavam što imate takav mitingaški govor, jer niste bili u Srbiji poslednjih 10 godina i niste bili kada su mitinzi održavani, ali pazite, to je dobro za uvo, ali bolno za dušu i srce, gospodine ministre. To sluša neki narod, pa gledaju i onda kažu - gde mi živimo, u kojoj državi mi to živimo?
Da su ove pare, gospodine ministre, date u proizvodnju postojećih fabrika, koje imaju dobar investicioni, socijalni i izvozni program, ali nijedna fabrika nije dobila (bar meni nije poznato) neki kredit od prodatih fabrika i da je stala na svoje zdrave noge.
Vi ste, gospodine ministre, juče rekli da smo mi jedna od najboljih zemalja u tranziciji i da smo morali da primenimo program, odnosno zakone ostalih zemalja koje su bile u istoj situaciji kao i Srbija i Jugoslavija, a podsećam vas da nijedna zemlja u tranziciji nije imala istu sudbinu i istu istoriju kao Srbija, jer je Srbija poslednjih 10 godina bila u izolaciji i imala nekoliko ratova, tako da niste mogli da nas upoređujete.
Kažete da vlada tržišna ekonomija, gospodine ministre. Nije tačno, vi lično pravite tržišnu konkurenciju našim prozvođačima u Srbiji, kako poljoprivrednim, tako i teškoj industriji. Konkretno, uvezli ste meso i sada je cena prasadi na pijaci od 60 do 65 dinara, tako da seljak ne može da kupi jedan džak koncentrata i da to pokrije kada proda prase. Podsećam vas da je praseće pečenje u našem restoranu jeftinije nego seljakovo prase na pijaci, a vi ste juče pričali kako je to dobro.
Vi kažete, gospodine ministre, kako vlada tržišna ekonomija kad su u pitanju preduzeća, pa kažete - evo, sve transparentno mi radimo u Srbiji, vidite, aukcijska prodaja, tenderska itd, pa uzmete knjigovodstvenu, a ne tržišnu vrednost, pa se onda proda preduzeće 25 do 30 puta jeftinije nego što je tržišna vrednost; a onaj ko ode na tender povede trojicu, četvoricu - bio je slučaj pre par dana, znate vi koje je to preduzeće u Jagodini, vrlo dobro znate - i samo se cena poveća jednom za 100 hiljada dinara.

        Bilo je i više, ali je bilo sramota od tih ljudi da urade tako. Znači, ne vlada tržišna ekonomija u Srbiji, a najveću odgovornost snosite vi zbog toga. Kažete da agencija ima pravo da raskine ugovor sa kupcem koji je kupio fabriku. Zašto sada ne raskinete ugovor sa kupcem cementare - zato što je otpustio 1.500 radnika; zato što je prodao deo te fabrike; zato što je, gospodine ministre, za sva vremena uništio više hiljada građana u Paraćinu, jer više neće imati gde da rade i od čega da žive.

Evo, još malo i završavam.