Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram član 24. u kome se kaže da jedna politička partija može imati samo jedan poslanički klub. Ovde se pojavljuje jedna fiktivna politička partija Socijalistička narodna stranka, koja nije izašla na izbore. Ja vas molim da toj političkoj partiji, ukoliko poštujete ovaj Poslovnik, više ne dajete reč, jer Slobodan Milošević, odnosno bivša vladajuća partija je krala glasove, a vi kradete mandate. Da li je to legalitet i legitimitet? Vi nemate više prava da dajete reč ovoj fiktivnoj poslaničkoj grupi, ukoliko želite da poštujete ovaj poslovnik o radu.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, Stranka srpskog jedinstva smatra da je u jedno desetak gradova (bar toliko imamo vremena da objasnimo, mada taj problem imaju svi gradovi u Srbiji, kad je  u pitanju onaj deo koji se vraća u gradove i opštine) mnogo mali procenat. Ja ću vam samo nekoliko opština navesti, gde smatramo da je planirano da se mali procenat vrati u te opštine.
U opštini Batočina, 17,1 zamenjuje se procentom 20,9. Velika Plana, 7,7 zamenjuje se procentom 12,1, Despotovac, 18,8 zamenjuje se procentom 25,4.
Despotovac je jedna mala siromašna opština i mislimo da Vlada, odnosno ministar, treba da prihvate ovaj naš predlog, imajući u vidu da je zdravstvo u veoma teškoj situaciji u Despotovcu. Ja sam to jutros govorio, da tamo državna bolnica veoma slabo radi, postoje dve privatne ordinacije, vlasnici su dvojica lekara. Jedan je lekar Trifunović, a drugi lekar Pavković.
Njih dvojica imaju privatne ordinacije i ne vode računa o državnoj bolnici, tako da svi građani u opštini Despotovac, kad se razbole i odu na pregled, odlaze u ove dve ordinacije.
Smatramo da ovaj veći procenat, koji smo predložili, da je neophodan za ovu opštinu, imajući u vidu da je ova opština u veoma teškoj situaciji. Međutim, iza gospodina Pavkovića stoji bivši predsednik opštine, Račić, u opštini Despotovac, koji je bio predsednik opštine, a Pavković je bio direktor Doma zdravlja. Sve lekove, one koje su dobijali iz humanitarne pomoći od donacija, te lekove su nosili u apoteke gospodina Račića i sada gledaju, preko ove novoformirane stranke, ove Socijalističke narodne stranke, da ponovo dođu na vlast, ali mislim da to neće da im uspe.
Opština Lapovo, 5, 6 zamenjuje se procentom 12,1, opština Paraćin 5, 3 zamenjuje se procentom 10,4. U opštini Paraćin prodata je cementara, to je svima poznato, i najveći deo para otišao je u budžet Vlade Republike Srbije. Umesto da su prihvatili onda amandman koji smo mi predlagali da deo para ostane u Paraćinu i da se pomognu dve fabrike, staklara i štofara, koje zapošljavaju preko 4.000 radnika, a ti radnici su sada bez posla, Vlada nije imala sluha tada, a izgleda ni sada.
U opštini Ražanj 45,8 zamenjuje se procentom 53,1. Smatramo da je opština Ražanj mala opština i da nikada, ni bivša vladajuća partija, ni sadašnja, nije vodila računa o Ražnju.
Opština Rekovac 43,9 zamenjuje se procentom 51,3. Opština Svilajnac procenat 9% zamenjuje se procentom 12,9. U Svilajncu je takođe sve stalo, ništa ne radi, veoma mali procenat ljudi se vraća u ovu opštinu.
Opština Ćuprija 10% zamenjuje se procentom 23,2. U ovoj opštini takođe ništa ne radi, ne radi šećerana, ne radi MIP, INGRAP, DEKON, veliki broj mladih ljudi je bez posla u ovoj opštini, a Vlada nema sluha kada je u pitanju ta opština, pa sam jutros pomenuo, odnosno predložio ministru za lokalnu samoupravu, gospodinu Šabiću da tamo raspiše vanredne lokalne izbora, jer se nije održala sednica SO poslednjih 7-8 meseci, i dva čoveka raspolažu sredstvima u ovoj opštini.
Ove pomenute opštine imaju na svojim lokacijama veliki broj Srba sa Kosmeta. O njima niko ne vodi računa. Samo su ih pozivali kada su trebali da izađu na izbore, na lokalne izbore, i na one republičke izbore, koji su bili raspisani na Kosmetu, a danas niko ne vodi računa o njima.
Ukinuta im je pomoć za lica od 18 do 65 godina, a sa druge strane nismo im obezbedili, odnosno DOS im nije obezbedio nikakav posao. Takođe, u ovim opštinama je bila razvijena poljoprivreda i smatrali smo, pošto Vlada ne vodi računa o poljoprivredi, ni resorni ministar, onaj koji je imao lepu frizuru, kada je bio onoga dana ovde, ovi poljoprivredni prizvođači, kao ni poljoprivredni proizvođači u Vojvodini, ne znaju koja je cena žita. Ja sam ga pitao, a on je izašao za ovu govornicu i rekao da to samo Bog zna, a zaboravlja da ga nije Bog poslao u Republičku skupštinu i da ga nije Bog glasao, nego narod Srbije, tako da su poljoprivredni proizvođači ostali bez odgovora.

Zahvaljujem.
Nema regresirane nafte. Regresiranu naftu je obećavala ova vlada. Nema kredita, a poznato je da poljoprivredni proizvođači bez kredita ne mogu da krenu. Zatim, veliki je broj praznih štala, ne samo u ovim opštinama, koje se pominju ovde u mojoj diskusiji, već i u celoj Srbiji, veliki broj štala su prazne, a da resorni ministar ne želi da im obezbedi kredit i da se poljoprivredni proizvođači vrate proizvodnji i da mogu da žive i oni i da bude dobro Vladi Srbije.
Očigledno da Vlada Srbije ne vodi računa o ovim gradovima iz unutrašnjosti. Ja ću vam reći koja je cena autobuske karte u Jagodini za 15 km od sela do grada, a ne samo u Jagodini, nego u svim ostalim gradovima u Srbiji, osim u Beogradu. Od 30 do 45 dinara, a u Beogradu je 20 dinara. Mi nemamo ništa protiv toga, ali zašto mi iz unutrašnjosti uvek da budemo poniženi i da nismo predviđeni u budžetu, kao što su predviđeni gradovi u Srbiji?
Na kraju, da kažem da SSJ neće glasati za ovaj predloženi zakon iz pomenutih razloga i smatramo da ovaj budžet nije dobar i zbog toga nećemo glasati za njega.

        Videću, nemojte sada da mi dajete kada ste me juče prekinuli.

Stranka srpskog jedinstva je predložila amandman i tražimo da predloženo rešenje za pokriće deficita, zaduženjem kod međunarodnih finansijskih institucija, je neprihvatljivo za Stranku srpskog jedinstva. Mi smatramo da, ukoliko ponovo se zadužimo, kao što smo u ovoj godini, dva puta se zaduživali, i to kod međunarodnih institucija, a imajući u vidu kako je planiran da se puni budžet od donacija, od prodatih fabrika i međunarodnih kredita, a te pare idu za plate. Te pare ne idu u proizvodnju. Postavlja se pitanje, odakle ćemo mi vraćati taj novac koji budemo uzeli od tih banaka. Poznato je da, proizvodnja u ovoj godini nije onakva, kako je to juče rekao ministar Đelić, kao i predsednik Vlade, da je proizvodnja opala, da manje izvozimo sada, nego što smo izvozili u 1999. godini i 1998. godini.

Stranka srpskog jedinstva predlaže da se ovaj član briše, da se ne zadužujemo kako bi punili budžet i na ovaj način, da direktno ova sredstva idu za plate. Postavlja se pitanje, kada bude došao rok da se vraćaju ovi krediti, a nemamo dobrostojeće fabrike, jer do tada ćemo sve prodati, te fabrike, kako smo i do sada radili u Srbiji, odakle ćemo vratiti te kredite, i onda će se desiti da intabulacija, ona koja je data, da automatski ode onom ko nam je dao taj novac.

Zato, Stranka srpskog jedinstva, gleda domaćinski na ovaj budžet, za razliku od vladajuće partije. Smatramo da budžet ne treba puniti od kredita, već od realnih izvora prihoda, i to proizvodnjom, što to nije bio slučaj u poslednje vreme. Zahvaljujem se.

Dame i gospodo, imajući u vidu da je poljoprivreda ušla u budžet samo sa 3,2%, mislimo da je to sramota i da je velika šteta za poljoprivedu i poljoprivredne proizvođače. Mi tražimo da se poveća iznos za neisplaćenu šećernu repu za poljoprivredne proizvođače, za ostale poljoprivredne proizvode i za neisplaćene penzije.

Moram samo jedno ministru da kažem, a i prošle godine sam mu rekao, da mi objasni logiku kako, ako u jednoj porodici postoji korisnik i obveznik, korisnik prima 900 dinara mesečno, to znači 11.800 dinara, a obveznik plaća 15.600 dinara. Zašto je ta razlika toliko na štetu, u korist te porodice? To mi niste prošli put objasnili i to tražim od vas. U svakom slučaju, vi zaboravljate da poljoprivredni proizvođači nemaju regres, nemaju letovanje, nemaju zimovanje, nemaju radna odela. Niko o njima ne vodi računa. Kada su u pitanju žene na selu, takođe nisu u položaju kao što su žene koje su zaposlene u fabrikama. Mi iz SSJ se nadamo da će doći vrlo brzo jedan dan kada mi odlučujemo o zakonima. Mi ćemo tražiti da sve majke koje žive na selu i bave se poljoprivredom imaju ista prava kao i majke koje rade u fabrikama, u gradu.

Takođe, ovaj amandman je vezan za član 7. O njemu ću nešto kasnije. Znači, želim od ministra da mi objasni zašto su ove razlike kada su u pitanju korisnik i obveznik i šta je sa poljoprivrednim kreditima, gospodine ministre? Ne znam ni jednog poljoprivrednog proizvođača da je dobio neki poljoprivredni kredit. Toliko praznih štala ima u Srbiji. Poljoprivredni proizvođači žele da rade, ali nema kredita. Očekujem da mi odgovorite i na to pitanje, jer to pitaju oni.

Dame i gospodo narodni poslanici, Petar Petrović je pročitao amandman na član 7. koji je podnela SSJ. Ne znam da li ste dobili ispravku ministre? (Da.)
Mi tražimo u tom amandmanu da se isplati šećerna repa poljoprivrednim proizvođačima koji nisu dobili novac za predatu šećernu repu. To nije velika cifra, 45 miliona 379 hiljada dinara ili 4.200 proizvođača i 150 otkupnih mesta. Vlada treba da izdvoji sredstva i da izmiri ove poljoprivredne proizvođače a to može da nadoknadi kada bude prodala Ćuprijsku šećeranu. Radi se o proizvođačima sa teritorije od Kruševca do Požarevca. Znači da veliki broj proizvođača očekuje to.
Oni su mi poslali više pisama a ja sam poslao pismo predsedniku Vlade Zoranu Đinđiću. On mi nije odgovorio ništa ali očekujem da će ministar prihvatiti ovaj Amandman.
Još da kažem ministru šta sve treba jedan poljoprivrdni proizvođač da uloži kada je u pitanju šećerna repa, ali on ne sluša.
Dozvolite ministre da vam kažem šta sve treba jedan poljoprivrdni proizvođač da uloži kada je u pitanju šećerna repa, i koliko puta trba da ode na njivu, samo ako je posejao jedan hektar šećerne repe. Znači, prvo treba da ode i poore; da potanjira; podrlja; da baci veštačko đubrivo, predsetveno; da poseje šećernu repu; da povalja; da ode da pregleda više puta, prskanje takođe mora da se obavi kada je u pitanju šećerna repa, zatim tu je vađenje; tzv. čišćenje; vilom se vadi šećerna repa ministre da znate, onom sa dva roga, tovari se u traktor i vozi na otkupno mesto koje je u proseku udaljeno od dva do pet kilometara od njive poljoprivrednog proizvođača.
E, sad, vidite vi koliko puta jedan poljorivredni proizvođaač da ode na njivu i koliki su to troškovi. Imajući u vidu da on jednom godišnje prima platu, kada je u pitanju poljoprivredna proizvodnja, poljoprivredne kulture, mi iz SSJ očekujemo, da pošto ministar za poljoprivredu nije tu da ćete vi to prihvatiti, a što se tiče predloženih amandman njih nema više.
Kada je reč o ove tri tačke dnevnog reda kao i ova poslednja - budžet za 2003. godinu SSJ neće glasati za budžet niti za tri prethodne tačke dnevnog reda, jer ovaj budžet nije koristan za građane Srbije.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, Stranka srpskog jedinstva neće glasati za ovaj rebalans, jer nije urađen na domaćinski način. Konkretna naša primedba je na trećoj strani, gde je vidno da je ova vlast zadužila srpski narod kada su u pitanju domaći krediti za milijardu i 567 miliona, a kada su u pitanju inostrani krediti za 5 milijardi i 691 milion. Ne znam da li će se desiti do kraja godine, pošto je to praksa DOS-ovske vlasti da u ovoj sali, u ovom domu glasamo o još nekom kreditu, jer je to u poslednje vreme bila praksa gospodina Đelića, ministra koji danas nije prisutan u sali.
Na sledećoj strani - dotacije nevladinim organizacijama, 585.079.500 i postavlja se pitanje koje su to nevladine organizacije, a za 2003. godinu predviđene su 2.700.000.000 dinara za nevladine organizacije. Gde će te pare otići i šta su nevladine organizacije uradile za Srbiju i srpski narod, to je takođe poznato.
Takođe, dame i gospodo, kada je u pitanju Ministarstvo poljoprivrede i ne znam ko može da mi objasni ovo što ću sada pitati regres za priplodnu stoku 158 miliona? Unapređenje stočarstva. Šta to znači unapređenje stočarstva? Ne znam da li je tu predsednik Odbora za poljoprivredu i kome te pare idu, ali to je uvek stavka u budžetu i u opštinama u Srbiji, da mogu da se pare peru na ovaj način, a kako, objasniću vam kasnije.
Uređenje poljoprivrednog zemljišta 36 miliona. Šta je to uređenje poljoprivrednog zemljišta? Ne znam da li može neko da mi objasni; a sa druge strane nisu predvideli subvencije za žito, za suncokret i za sve ono što proizvode poljoprivredni proizvođači, a veoma je niska i mala cena. Navešću jedan primer: u Jagodini se sada pravi budžet i onda je planirano da bez tendera Veterinarskoj stanici ide 6 miliona dinara, a Veterinarska stanica treba da se javi na tender i da na tenderu konkuriše da bi dobila posao.
Međutim, bez tendera, zato što je tamo odbornik SPS-a, ima još desetak odbornika i zato što će glasati za budžet u opštini Jagodina. Takođe je predviđeno, kao što i ovde ima predviđena jedna stavka, kaže: "Za veštačko osemenjivanje krava - 3,5 miliona dinara". U Jagodini ima 3.000 krava, puta 600 dinara, to je milion i osamsto dinara. Gde ide još milion i sedamsto hiljada dinara? Idu onima koji podržavaju DOS u Jagodini i u ostalim gradovima.
Dalje, pominje se veliki broj agencija u ovom rebalansu. Toliko agencija i agenata ima da će nam stvarno 30% budžeta potrošiti. Republička direkcija za razvoj malih i srednjih preduzeća. Ne znam koliko je to malih i srednjih preduzeća otvoreno u Srbiji. Gde je ministar Đelić da nam kaže, a gde je privrednik Čedomir Jovanović da nam on objasni gde su ta mala i srednja preduzeća. Privrednik, jer nam on objašnjava zakon, govori o svim zakonima i o bruto plati, a nikada nije otišao na blagajnu da uzme platu dok nije ušao u ovu salu.
- Agencija za privatizaciju - šest milijardi 259 hiljada. Zna se ko je ministar te agencije i kako su nam fabrike prodavane u Srbiji. U Paraćinu je prodata cementara i sada su izmislili jednu caku: da radnici mogu da izgube posao, ali da dobiju kao nadoknadu od 7.000 do 10.000 evra. Posle toga više nemaju nikakvo pravo da traže, niti mogu da se negde zaposle. Postavlja se pitanje šta će za penziju, ako nekom zatreba 5 do 10 godina da ode u penziju. To je jedna primamljiva caka za naše radnike, to je velika cifra kad je neko naplati, stavi u džep i potroši za godinu dana. Šta će posle da radi?
- Agencija za energetsku efikasnost - četiri milijarde. Znamo kako je povećana cena struje i znamo da 60% građana u Srbiji nema odakle da plati struju. To je ta agencija koja pomaže građanima i potrošiće četiri milijarde i 900 miliona u ovoj godini.
- Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza. Koji izvoz, dame i gospodo? O kakvom izvozu mi govorimo? Statistički podaci govore da je manji izvoz bio u 2002. nego 1998. godine. Čak je mala razlika između izvoza 1999. i 2002. godine. Mi manje izvozimo sada u Nemačku nego što smo to radili 1998. godine. Ista ta agencija nije promovisala izvoz, nego je pomovisala uvoz mesa u Srbiju. Ogromna količina mesa je uvezena. Sa druge strane, napravili smo konkurenciju poljoprivrednim proizvođačima i na pijacama je opala cena žive stoke. To je ta agencija, koja će potrošiti dve milijarde i 30 miliona dinara.
- Ministarstvo zdravlja - milijardu i 173 miliona. Koliko sam agencija do sada pročitao, a koliko ih još ima, ne mogu sve da pročitam imaju veći planirani iznos za ovu godinu nego što to ima Ministarstvo zdravlja. Ministar Đelić, koji nije prisutan ovde, najverovatnije ne zna da je ispred Vlade Srbije sinoć bilo 2000 ljudi, lekara, zdravstvenih radnika, nezadovoljnih svojim statusom, jer im je on rekao da će povećanje plate u 2003. godini biti 10%. Prođe pet minuta, čovek lupi i ostade živ, pa reče da će inflacija biti 9%. To znači da će se lekarima i svom osoblju koje radi u zdravstvu samo jedan procenat povećati plata u 2003. godini. Kako da lekari ne izađu na ulice da štrajkuju? To takođe nemam koga da pitam, jer nema ministra ovde pa ne može da mi odgovori.
Stranka srpskog jedinstva neće glasati za ovaj predlog zakona, neće glasati ni za one prethodne de tačke, jer ovaj budžet je trošen nenamenski. Ako se još prihvati ovo, direktno ide na štetu građana Srbije.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodo ministri, gospodine predsedniče Vlade, slušajući vaše izlaganje i izlaganje ministra Đelića, vratili ste me unazad za dve godine da me podsetite šta ste pričali 1998. godine i 1999. godine. Izgleda da ste zaboravili šta ste pričali.
Vi danas govorite kao da ste opozicija, govorite o teškom stanju u Srbiji, a to mi znamo. Vi ste danas samo konstatovali situaciju u kojoj se nalaze građani Srbije.
Što se tiče predloga budžeta, mi iz SSJ-a ćemo biti protiv ovog budžeta i najverovatnije opozicija, ali vi ćete rebalansom budžeta kao dva puta u ovoj godini, uvek nadoknaditi ono što želite i neke stavke koje sada niste planirali. To gledam domaćinski. Jedna porodica kada planira budžet, gospodine ministre Đeliću, vi kao ekspert znate, ona kaže - ovo je strana prihoda i strana rashoda.
Šta je strana prihoda? Strana prihoda u vašem budžetu su donacije, a ne mogu donacije da budu strana prihoda. Donacije, koliko je donacija došlo u Srbiju, nismo to dobili badava, ne možete vi to da prodajete, ne može to biti strana prihoda. Ukoliko ne poštujete sve ono što traži međunarodna zajednica od vas, sutra će vam zaviti slavinu i nećemo više dobijati donacije.
Druga stvar, od inostranih kredita, čekajte ministre, to bi isto bilo kao kada bi neko u fabrici prodao mašinu pa da pošalje radnike da idu na zimovanje. Vi, kada uzmete kredit, morate da ga gurnete u proizvodnju, da povećamo proizvodnju i da na taj način punimo budžet.
Treća stvar, od prodatih fabrika planirate da punite budžet. Koliko vi to fabrika još mislite da prodate na način kao što ste prodali do sada i šta ćemo sa viškom radne snage koja je izgubila posao. Vi malopre pretite sivoj ekonomiji i nije problem ako u sivu ekonomiju spadaju za vas oni koji švercuju velike količine nafte, cigarete, alkohol uvoze u Srbiju. Ali, za vas su siva ekonomija oni koji se nalaze na buvljim pijacama, oni koji su ostali bez posla i kojima ste vi obećali da ih varatite na posao, a vi ih ne vraćate na posao, nego sada naređujete fiskalne kase da mora da kupi svaki privrednik, svako onaj ko ima S.T.R, svako onaj ko ima neku uslužnu delatnost itd. Zaboravili ste kada ste naredili svim privatnim preduzetnicima da zatvore svoje radnje 4. oktobra 2000. godine, da zatvore i da uđu u štrajk protiv bivše vladajuće partije.
E, kako sada da se bore ti ljudi protiv vas, ako vi ne slušate neke iskusne privrednike u ovoj sali ili privrednike u Srbiji, reč onih koji su nešto u životu radili, kada kažu - stani, gospodine Đeliću, ne može tako da se puni budžet.
(Glas iz sale: Pošto je ugalj?)
Ugalj je po staroj ceni za vas.
Dalje, vi kažete, gospodo, povećali ste izvoz. Kome to pričate? Vi se povećali uvoz, povećali ste uvoz i tamo imate neke raznorazne agencije, raznorazni agenti koji navodno pospešuju izvoz iz Srbije. Pazite, evo, konkretno, pre 10 dana ste otvorili robnu kuću "Merkator", 10.000 kvadrata u Beogradu, a zaboravili ste da ste zatvorili sve beogradske robne kuće u Srbiji, da li ste zaboravili to gospidine Đeliću, da li je to za vas rezultat? Koliko robnih, to je premija, da, to je za vas premija, ali za one koji rade i koji su bili zaposleni, to nije premija.
SSJ ima primedbu kada su u pitanju nevladine organizacije, dame i gospodo, 88% povećava se vrednost u budžetu za nevladine organizacije.
Valjda je Nataša Kandić postala skupa, njen termin na RTS-u i pored toga što mi plaćamo RTS, još i vi morate da platite kada dođe na RTS, da priča o Srbima kako su Srbi ratni zločinci, da li zato treba 88% da se izdvoji za nevladine organizacije?
Kada je u pitanju poljoprivreda, vidim ovog gospodina, bio je prošle godine kada je počeo lov, evo ga sada je isto došao, lice mu belo, sunce ga nije uhvatilo, što znači da njivi nije bio uopšte i pazite šta nam on predlaže u budžetu.
Ministar za poljoprivredu, ovaj što sedi ovde, lepu frizuru ima za razliku od mene, pazite, on kaže sledeće: stavka za poljoprivredu je samo 3,2%, pazite 3,2% poljoprivreda ulazi u budžet, poljoprivreda u koju ste se kleli u izbornoj kampanji pre i danas. Pazite, tih samo 3,2%, gospodine ministre za poljoprivredu, vi predlažete da se podeli na sledeće stavke: rad stručnog saveta za stočarstvo, dva miliona dinara; šta je to, seljaku ne treba stručni savet za stočarstvo; svaki seljak koji čuva stoku je veoma dobar lekar i stručnjak; dalje, stručne poljoprivredne službe, dame i gospodo, 120 miliona dinara.
Smejte se vi gospođo smejte. Dinara 120 miliona za stručne poljoprivredne službe. Koje su to - stručne poljoprivredne službe i gde te pare idu. Uređenje poljoprivrednog zemljišta, živim na selu, 93 miliona dinara. Šta je to - uređenje poljoprivrednog zemljišta. Da li je nasip puta pored njiva, da li je to za vas uređenje poljoprivrednog zemljišta ili nešto drugo. Vi ćete to da objasnite.
Dalje, imate još jednu stavku - mere za unapređenje u stočarstvu 150 miliona dinara. Šta su to mere za unapređenje u stočarstvu? Edukacija poljoprivrednih proizvođača, da im pričate? Ako vi ne znata da razlikujete bika od krave, seljaci znaju, je l to za vas edukacija za seljaka.
Dalje, poslao sam pismo predsedniku Vlade, Zoranu Đinđiću; zahtevamo da kao neizmirena obaveza uđe u ovaj deo koji je vezan za poljoprivredu za one poljoprivredne proizvođače koji su predali šećernu repu od Kruševca do Požarevca, a nije im isplaćena. Nisam dobio odgovor, ali se nadam, gospodine Zorane Đinđiću, da ćete prihvatiti moj amandman jer se radi o maloj cifri za vas, a velika je cifra za poljoprivredne proizvođače. Ukupna cifra je 45.379.000 dinara ili 4.200 proizvođača, na 150 otkupnih stanica u Srbiji.
Pa, u ime tih ljudi koji prete da će da blokiraju puteve i slično prenosim vam tu molbu; evo sada oni ovo slušaju i gledaju, vide i čuju i očekuju od vas da ćete vi prihvatiti ovaj moj amandman, pošto vaš ministar za poljoprivredu nema sluha.
Dalje, gospodine ministre za poljoprivredu, zaboravili ste da održite konferenciju za šampu, a setili ste se da navedete ove stavke koje nisu jasne za poljopivredne proizvođače - koja je cena žita, gospodine ministre. Bila je setva pre mesec dana. Koja je cena? Zaboravili ste, ministre za poljoprivredu da objasnite seljacima gde su traktori iz Japana koji su stigli u Srbiju. Nijedan traktor nije došao ni u Kragujevac, ni u Jagodinu, ni u Despotovac, ni u Ćupriju, ni u Ražanj. Nijedan. Ne znam gde su ti traktori.
Gde je nafta koja je došla kao donacija. U Srbiju je došla nafta, a vi ste navodno rekli da ćete prodati po 16 dinara, ali nisam sreo nijednog poljoprivrednog proizvođača da mi je rekao da je dobio tu regrersiranu naftu od 16 dinara onda kada ste vi to javno govorili putem vaših medija.
Kada je u pitanju stavka, izvinite, još i ovo sam zaboravio, uvoz mesa, napravili ste uvozom mesa direktnu konkurenciju poljoprivrednim proizvođačima i istog trenutka je opala cena žive stoke na pijacama. To ste lično vi uradili.
Kada je u pitanju zdravstvo i stavka za zdravstvo, ministar Đelić objašnjava zdravstvenim radnicima, onima koji su pošli od Niša za Beograd da će im biti povećana plata za 10%. To sam jutros govorio ali vi niste bili tu. On kaže - šta ćete, evo 10%, prođe pet minuta i u daljem govoru kaže inflacija će biti 9% u ovoj godini, je l tako, što znači da ste samo 1% povećali platu prosvetnim i zdravstvenim radnicima i onima koji rade u javnim preduzećima. Je l tako?
A, zaboravili ste da ste povećali cenu struje za 1.500%, onima koji ulaze u crveno, gospodine ministre. Pa vi ne plaćate struju, lako je vama. Vi spavate kod tetke, stanujete kod tetke i to tetka plaća, ali kako građani plaćaju, odakle će građani da plaćaju.
Kažete, gospodine ministre, da je plata prosvetnih radnika bila 5.700, a da je danas 15.000. Gospodine ministre, danas je plata učitelja 11.000, pa i da povećate 20% to će opet biti 13.000; pa to je malo. To je malo, a vi im ne date nego 10%.
Kažete - ŽTP mora da radi sam, da stvara sam. Pa ŽTP je, gospodine ministre, uslužna delatnost, odnosno uslužno preduzeće. ŽTP može da radi samo kada vi obezbedite proizvodnju, kada im vi date robu da ubace u vagone, e onda ŽTP može da radi... Čedomire, privredniče Čedomire, dozvolite da objasnim ministru. (Smeh - žagor.)

Pa, nesposoban je ministar...

Evo još malo i završavam.

Produžiću, ili ne, čuvaću, možda će nešto pametno reći ministar za poljoprivredu o poljoprivrednim proizvođačima. Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, mogu da shvatim ministra da on nikada u životu ništa nije radio i da ne može da pravda taj svoj naziv - kažu nam da je ministar Đelić ekspert, biografiju vašu niste doneli u Srbiju ali, mogu reći da ste bili kupac!
Neko je maločas pomenuo recku. Ja sam hteo reći da 90% građana kupuje na recku! Samo se vi smejte. Gospođo Milka, samo se vi smejte, a seljaci vas opet čekaju, da štrajkuju traktorima tamo na ulici!
Dalje, ne mogu deca ispod 14 godina da se kazne. Gospodin Jovanović je rekao da, ukoliko se desi da neko kupi na recku... nema veze, mi Pomoravci pričamo ovako, važno je da narod razume ono što pričamo! Razumete? A vi pričate malo beogradski, pa 90% građana ne zna šta ste rekli, pa kad me sretnu na ulici kažu - Palma, šta je rekao onaj Bogdanović, tamo kada je govorio, za skupštinskom govornicom.
I, sada, pazite, vrati se kupac, mora da uđe u prodavnicu, zatvara se prodavnica, inspekcija ulazi da vidi, da se složi na fiskalnoj kasi i kod kupca, kad vidi račun, da li je to kupljeno na veresiju ili za gotovo. E, tu građani Srbije ne mogu da shvate - kako će to da se realizuje?!
Dalje, ono što se zove veresija - ako jedan poljoprivredni proizvođač kupuje na veresiju, a ujedno je i poljoprivredni penzioner, penziju treba da primi od 1. do 15, i ne primi penziju, odakle će on platiti, gospodine ministre - postavlja se pitanje?! Ili, oni koji su ostali bez posla?!
Predlažemo da uvažite amandman koji je predložila Stranka srpskog jedinstva da se ova tačka briše, jer će to direktno štetiti građanima Srbije. Već ste uveli kaznu za vlasnika prodavnice, trgovinske ili uslužne radnje, da plati kaznu ukoliko nije izdao račun. Tako, to može da bude jedan obavezan papir, ako dođe kontrola, vrati kupca, vidi šta ima u kesi od robe, pogleda da li je račun otkucan i, ukoliko nije sa artiklima koji se nalaze u kesi, da se naplati kazna. Zahvaljujem.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, Stranka srpskog jedinstva je govorila ministru Đeliću kada je povećavao stope poreza pre godinu dana da je to loše i da građani u Srbiji nisu u situaciji da prihvate cenu, kada se na proizvođačku cenu i na sve ono što se zove, što ulazi u kalkulaciju, još doda 5% ili 7% veći porez, da će to uticati na veliki broj građana u Srbiji. Ministar Đelić nam to nije verovao, jer nije živeo u Srbiji godinama i nije  znao kako živi srpski narod.
Mi iz Stranke srpskog jedinstva smo očekivali da će, pošto je došao sada kraj 2002. godine, gospodin ministar i Vlada izaći da kažu šta je Vlada uradila u ovoj godini: smanjili smo te i te poreze, obezbedili smo to i to itd. Njihov izveštaj o radu ne bi bio pozitivan ukoliko se ne bi predložio ovakav predlog, kao što je to na današnjoj sednici.
Slušajući ministra dok je govorio, to je mnogo lepo za uvo, ali kada se sprovede u praksi onda to nije tako. On kaže - samostalne zanatlije, možete da očekujete da ćemo vam smanjiti porez na pola, pa onda izgovori još dve rečenice i kaže sa 20% na 14%. Kada to slušaju samostalne zanatlije i oni koji plaćaju porez, kažu - vidite, ovo je najbolja Vlada.
Kada je u pitanju porez na dobit ja pitam ministra da li je on proverio u Privrednom sudu koliko je preduzeća formirano u Srbiji, malih i srednjih, onih novih preduzeća koje je on obećavao da će biti formirana; koliko je meni poznato, a imam veliki broj prijatelja u preko 100 gradova i još nijednog nisam sreo da kaže - ja sam novi vlasnik preduzeća ili novi direktor nekog preduzeća, koje sam formirao ja i moja porodica. Umesto da je Vlada Srbije krajem ove godine obezbedila kredite, koje je obećala onima koji su izgubili posao, da mogu da formiraju mala i srednja preduzeća, oni sada smanjuju porez na dobit, a sa druge strane se postavlja pitanje koliko preduzeća u Srbiji posluje pozitivno. Veoma mali broj preduzeća u Srbiji posluje pozitivno, ali je to marketinški, znate kada se čuje kako je smanjen porez na dobit sa 20 na 14%, da je to veoma dobro. Jučerašnji zakon, koji je donet, veoma je oštar i kada se primeni i ona preduzeća, koja su na neki način poslovala pozitivno, poslovaće sa gubitkom. Treba da budu oštrije mere, (ja govorim kao privrednik) i treba, kada je u pitanju poreska politika, organi koji sprovode poresku politiku da rade onako kako je propisano, ali prvo moramo da stvorimo uslove.
Dalje, vi pominjete sivu ekonomiju. U redu, siva ekonomija kada su u pitanju postojeća preduzeća i postojeće STR i uslužne radnje, ali ako se siva ekonomija primeni na pijaci gde ljudi prodaju... ti ljudi koji prodaju na kartonskim kutijama su izgubili posao. Ministre, hoćete da me slušate, molim vas, jer ja bih želeo da mi odgovorite. Ja to pričam vama. Ove poslanike iz DOS-a to u svakom slučaju ne interesuje, jer oni znaju kako će da glasaju. Njih interesuje da dođu ovde i da upišu dnevnicu, da uzmu platu, a mene, građane Srbije i opoziciju interesuje kako će građani Srbije da prežive.
Obećano je za one ljude koji su izgubili posao 1999. i 2000. godine, da će biti vraćeni u fabrike. Meni nije poznato da je i jedan radnik vraćen u neku fabriku; ali, sa druge strane, ti ljudi će morati da se sklone i da više ne mogu da prehranjuju svoje porodice na pijacama, kako su to i do sada radili.
Dalje, vi ste u jednoj rečenici rekli kako poljoprivredni proizvođači moraju da kupe kompjutere, jer će na taj način putem interneta moći da prodaju svoje proizvode. Očigledno da vi ne znate materijalno stanje poljoprivrednika, ne znate njihove mogućnosti, ali morate nešto, kada je poljoprivreda u pitanju, i da pomenete. Sa druge strane ste uvezli veliku količinu mesa, vi i vaša Vlada, i direktno uticali na pad cene mesa na pijacama, jer je velika količina uvezena iz inostranstva. Znači, mi pravimo konkurenciju našim poljoprivrednim proizvođačima u Srbiji.
Što se tiče zadruga, jedini način za neko preduzeće koje loše posluje i koje ima kampanjske poslove je da preko zadruge traži 10-15 radnika koji će biti na dva ili tri meseca zaposleni u preduzeću. Vi sada, na osnovu predloga vašeg zakona, onemogućava zadruge i poslodavce da sarađuju na način kao što su do sada sarađivali, jer niste stvorili određene uslove da može jedno preduzeće normalno da radi. Ukoliko jedno preduzeće ima kampanjske poslove na dva i tri meseca, ono mora da angažuje nekog preko omladinske zadruge, jer ne može da zaposli neko lice u stalnom radnom odnosu i da one doprinose od 72% plaća svakog meseca, a sa druge strane ne može da ga otpusti posle tri meseca i da kaže - znate šta, vi više ne trebate radnoj organizaciji, iako po kolektivnom ugovoru svake godine direktor, odnosno poslodavac može da otpusti 10% radnika, da ih proglasi viškom radne snage.
Kada je u pitanju sport, gospodine ministre, Vlada Srbije nema ministra za sport i Vlada Srbije ne vodi računa o sportu. U redu je da se obavežu oni klubovi, odnosno oni sportovi gde postoje veliki transferi, kao što su to fudbal, i košarka i mi iz Stranke srpskog jedinstva nemamo ništa protiv toga, ali ne i da se uvede ovakva obaveza kada su u pitanju ovakvi sportovi koji ne bi mogli bez sponzora i donatora da žive i da vežbaju. Poznato je da u Srbiji postoji veći broj uspešnih klubova, a da sa druge strane nemaju nikakvu pomoć od Vlade Srbije. Zmesto da ste oslobodili sponzore i donatore kada ulažu u te sportove, oni nisu oslobođeni da ne plaćaju ništa. Vi mi odgovorite, a ja nisam mogao to da vidim u Predlogu zakona, da li su oslobođeni. Ako jedan sponzor i donator pomaže jedan rukometni ili fudbalski klub, amaterski, u selu, jer poenta je, gospodine ministre, da mi skrenemo mlade ljude sa lošeg puta droge i alkohola i da im obezbedimo uslove. Kada obezbedite uslove jednom sportu onda se stvori masovnost, a kada se stvori masovnost, onda se stvori rezultat i to je poenta. Ja nisam mogao da primetim da je Vlada Srbije do sada stvorila uslov kada je u pitanju sport. Stranka srpskog jedinstva je očekivala da ćete vi krajem ove godine predložiti i dati ovakav Predlog zakona, da smanjite stope poreza na ono što bi kupilo i dobilo građane, kada su pitanju politički poeni.
Vidite, vi ste u javnosti sve vreme prezentirali kako poslanici ne žele da dođu na sednicu, da se ne smanji stopa poreza na promet i na taj način građani Srbije ispaštaju i plaćaju mnogo veću cenu, ono što je životnih namirnica. Nije tačno. Ukoliko se prihvate naši amandmani, Stranka srpskog jedinstva ima nekoliko amandmana, jer su u pitanju životne namirnice i da ne bi građani rekli - evo ovi iz Stranke srpskog jedinstva ne žele da se smanji stopa poreza na promet, mi ćemo glasati za ovaj zakon.
Što se tiče poreza na dobit i ostalih predloga zakona, smatramo da je to samo demagoški i da privrednici, oni koji rade i koji se bave nekim poslom, znaju da ovaj zakon njima neće povećati proizvodnju, neće povećati broj radnika u njihovom preduzeću i plate u preduzećima neće biti povećane kada se primeni ovaj vaš zakon, jer jučerašnji zakon obavezuje i mnogo je rigorozan, ne može da se primeni ovo što vi želite. Može, ali na štetu poslodavaca i na štetu radnika koji su zaposleni u preduzećima.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram tri člana Poslovnika - 81, 112. i 159.
Početak rada parlamenta je u 10,00 časova. Mi smo danas počeli u 13,30 časova. Dame i gospodo, vi iz DOS-a i vi iz DSS-a, imali ste tri i po meseca da se dogovorite kako ćete da podelite to malo što je ostalo u Vladi Srbije, a ne da danas zamarate građane Srbije.
I još jedan razlog što smo kasnili i što ova sednica nije počela u 10,00 časova je što je 305 poslanika bilo ispred ove sale, jer nisu ljudi znali ko ima pravo da uđe, a ko nema. Pa valjda su neke crvene pečate na poleđini, na kartici udarali, da se zna ko može da uđe u salu, a ko ne.
Stranka srpskog jedinstva smatra da je mnogo vitalnija pitanja posle tri i po meseca rada trebalo danas na ovoj sednici da raspravljamo. Ovo je cirkus koji se dešava između vladajuće koalicije DOS-a i DSS-a, u izbornoj kampanji, dame i gospodo. A Vojislav Koštunica je imao slogan "Zna Srbija", ali Srbija je tek danas saznala da je Vojislav Koštunica znao za sve ono što se radilo u Srbiji, dame i gospodo.
Stranka srpskog jedinstva smatra da treba da se raspišu vanredni izbori na svim nivoima, pod hitno.