Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Uvaženi predstavnici Vlade, ministri, dame i gospodo narodni poslanici, prvo bih želeo da pitam, naravno, predsednica sada nije tu, ali čuo sam da je pozvan takođe bio na sednicu i gradonačelnik Beograda, pa me zanima - da li je to praksa ili postoji neki razlog zbog čega se ne pozove, recimo, Novog Sada ili predstavnici pokrajinske administracije, poput predsednika Vlade ili predsednika Skupštine?
Što se tiče zakoni koji su danas pred nama, mislim da se svi možemo složiti da spajanje tačaka koje se odnose na poljoprivredu, Ustavni sud, akcize, budžet i budžetski sistem nemaju nikakve veze jedna sa drugom. Ne vidimo razlog zbog čega je tako nešto urađeno, iako Zakon o budžetu, koji je daleko najvažniji, ponovo ide po hitnom postupku bez ikakve javne rasprave i apsolutno nije bilo potrebe za tako nečim, iako smo saznali iz sredstava javnog informisanja, a i od gospodina ministra da postoji određeni pritisak od strane MMF-a da se budžet što pre usvoji. Naravno, građani glasaju za nas koji sedimo u ovoj Skupštini i ta Skupština bira Vladu, a ne za MMF-a, tako da svakako mislim da bi svaki budžet trebalo da ide na javnu raspravu, što do sada nije bio slučaj.
Kada pričamo o budžetu Republike Srbije i fiskalnoj politici, napravio bih aluziju na ime jednog filmskog ostvarenja koje sublimira našu fiskalnu politiku, ne samo ove Vlade, nego i mnogih prethodnih, film koji se zvao „Lepota poroka“, a objasniću i zašto. Naime, kada bi građani Srbije prestali da piju alkohol, da puše, da voze automobile na fosilna goriva i da poštuju saobraćajne propise, budžet Republike Srbije bi propao, odnosno država bi bankrotirala. Ako bi počeli da kupuju proizvode proizvedene u našoj zemlji, a ne da kupuju ove uvozne, to bi bilo negde oko 50% budžeta, a obzirom na iznos PDV-a i akciza koji se ubira i procenta kojim se finansira budžet Republike Srbije. Da li je ovakav budžet održiv? Mi mislimo da nije. Kada uporedimo 2015. i 2016. godinu, videćemo da sve tendencije u okviru budžeta su zapravo negativne.
Ono što nas brine, to je odnos prema AP Vojvodini, odnosno dalja centralizacija, odnos prema poljoprivredi, i u smislu Zakona o budžetu a i u smislu Zakona o podsticajima, odnos prema lokalnim samoupravama, koje će ponovo podneti najveći teret fiskalne konsolidacije i premisa da u lokalnim samoupravama vlada nekakvo neznanje i korupcija, a i da postoji veliki višak zaposlenih, a u republičkim organima i u svim institucijama koje su u Beogradu je sve u redu i postoji čak i manjak zaposlenih. Naravno, budžet, kao instrument ekonomske politike, to su sve tačke na koje možemo staviti primedbe.
Ono što je za nas iz Lige socijaldemokrata Vojvodine najvažnije, to je upravo finansiranje AP Vojvodine i nedostatak zakona o finansiranju AP Vojvodine, o kome smo toliko puta govorili.
Svake godine se vraćamo na istu stvar i na čuvenih 7% budžeta Republike Srbije koji, kada bi se primenili na ukupne prihode budžeta, iznosili bi 69,8 milijardi dinara, dok je izmenom Zakona o budžetskom sistemu iz 2013. godine ta osnovica promenjena i procenat se odnosi samo na poreske prihode, znači, 829 milijardi dinara, od čega 7% iznosi 58 milijardi i to je umanjenje za pokrajinski budžet od 11,8 milijardi dinara.
Prema najavama iz Pokrajinskog sekretarijata, budžet AP Vojvodine ove godine će biti oko 40 milijardi. Naravno, Pokrajina svake godine ne može da usvoji svoj budžet, mora da sačeka usvajanje republičkog budžeta da bi znala koliki budžet uopšte može da formuliše. To je posledica višedecenijske negativne politike, od kada je Slobodan Milošević ukinuo i autonomiju i izvorne prihode. Mnoge stvari u ovoj zemlji su reformisane, osim toga da svaka vlada prema Vojvodini ima apsolutno identičan stav kada pričamo o finansiranju.
Od pretpostavljenog iznosa pokrajinskog budžeta za 2016. godinu, najveći deo, odnosno 27,8 milijardi dinara se odnosi na transfere koji samo prolaze kroz pokrajinski budžet i Pokrajina sa njim ne raspolaže, tako da na samo ostatak od sredstava, odnosno oko 12 milijardi dinara, Pokrajina će moći da utiče u smislu da može da ih raspoređuje svojim budžetom.
Takođe, prema Ustavu, tri sedmine budžeta AP Vojvodine bi trebalo biti usmereno za kapitalne investicije, što znači da bi to trebalo da bude 30 milijardi dinara kada bi budžet AP Vojvodine iznosio 7% od ukupnih prihoda republičkog budžeta od 997 milijardi dinara. To znači da bi od očekivanog pokrajinskog budžeta od 40 milijardi dinara 30 milijardi trebalo da se usmeri u kapitalne investicije, ali to je nemoguće, naravno, s obzirom da od tih 40 milijardi 27,8 je već u transfernim prihodima i Pokrajina sa njima ne raspolaže. Sa onih 12 bi praktično svih 12 morala da utroši na kapitalne investicije.
Kada pričamo o kapitalnim investicijama, postoji niz infrastrukturnih projekata u Vojvodini koji su obećani i koji se svaki put pred izbore spominju. Samo bih podsetio na čuveni tunel kroz Frušku Goru, banatsku magistralu, do toga da postoji više od 100 mesta u Vojvodini koji nemaju ni kanalizaciju, a mnoga nemaju ni vodovod. Recimo, kod mene u opštini Sremska Mitrovica, mi smo više puta postavljali pitanje, banalno, o deonici od pet kilometara kroz mesto Laćerak, koje je pod ingerencijom „Puteva Srbije“ itd, itd. U jednom trenutku su putevi drugog reda prebačeni da se finansiraju iz pokrajinskog budžeta, ali to je takođe bilo nemoguće, jer sredstva nikada nisu preneta.
Oko 7,7 milijardi dinara iznose transferi jedinicama lokalne samouprave na teritoriji AP Vojvodine, s tim da se ova sredstva isplaćuju direktno opštinama i ne prolaze kroz pokrajinski budžet.
Oko 10 milijardi dinara iznose namenski transferi iz republičkog budžeta za finansiranje investicija na teritoriji AP Vojvodine, koje određuje Vlada Republike Srbije. Za subvencionisanje poljoprivrede na teritoriji AP Vojvodine planiran je iznos od 5,3 milijarde dinara. Ova sredstva ne prolaze kroz pokrajinski budžet, nego se direktno isplaćuju iz resornih ministarstava korisnicima.
Prema tome, ukupni transferi iz republičkog budžeta iznose 50,5 milijarde dinara, od kojih kroz pokrajinski budžet prolazi 27,8 milijardi, a ostatak od 22 milijarde se isplaćuje direktno opštinama, odnosno direktno korisnicima.
Iznos od oko 12 milijardi dinara kojim raspolaže pokrajinski budžet čini deo ustupljenih prihoda u delu 18% od poreza na zarade i 42,7% poreza na dobit preduzeća, ostvarenog na teritoriji AP Vojvodine, kao i određene takse i naknade koje Pokrajina naplaćuje direktno i koje čine prihod budžeta AP.
Obzirom da su zarade zaposlenih smanjene, kao i da je profitabilnost privrede smanjena, što vidimo kada analiziramo budžet 2015. i 2016, porez na dobit po osnovu onoga što ide u budžet APV se takođe smanjuje. Pri tome, kriterijum za utvrđivanje dela poreza na dobit koji se ustupa pokrajinskom budžetu isključivo je vezan za sedište obveznika, a ne i poslovni interes, što znači da sva veća preduzeća koja imaju sedišta u Beogradu, poput banaka, osiguravajućih društava, velikih poljoprivrednih koncerna itd, plaćaju porez kao veliki obveznici na Novom Beogradu, a ne na teritoriji Vojvodine.
Iz svih ovih razloga koje ovde navodimo, mi smo apelovali na Vladu Republike Srbije da je neophodno da se što pre donese zakon o finansiranju AP Vojvodine i da bi se donošenjem ovog zakona obezbedio stabilan sistem, uvela bi se politika čistih računa u državne i pokrajinske finansije i ne bi se dovodili u situaciju da od Vlade do Vlade, praktično, i milosti ili nemilosti nekoga ko u njoj sedi, se odlučuje o tome da li će se pokrajinska administracija finansirati ili neće.
Novi sistem fiskalne decentralizacije je u našem predlogu planirao i formiranje pokrajinske poreske uprave, odnosno uprave prihoda. Nekada, ako se sećate, sve opštine su imale svoje uprave prihoda, pa su one sve viškove odnosno alokaciju usmeravale ka Pokrajini, odnosno ka Republici i to je bio sistem koji je poznat u mnogim razvijenim evropskim zemljama koji smo, naravno, mi još 70-ih i 80-ih godina prepisali, ali je Miloševićevim dolaskom na vlast ukinut i evo, do dan-danas mi imamo situaciju da se iz republičkog ministarstva raspoređuje opštinama i nešto sitno pokrajini, naravno, uglavnom po političkim zaslugama a ne po jasnim kriterijumima.
Čuvenih 7% budžeta je definisano Ustavom, ali pravo pitanje je zapravo koliko Vojvodina doprinosi budžetu Republike Srbije i koliko doprinosi bruto društvenom proizvodu? Analize kojima mi raspolažemo kažu da je to negde između 35 do 45% u oba slučaja, u zavisnosti od godine do godine, s obzirom da poljoprivreda čini veliki deo i bruto društvenog proizvoda, kao i prihoda za budžet.
Nadamo se da će doći trenutak kada ćemo moći da raspravljamo o Zakonu o finansiranju AP Vojvodine, pa ćemo izneti neke konkretne predloge šta bi sve moglo da uđe u taj zakon i kako bi Pokrajina mogla da se finansira, upravo da se ne bi dovodili u ovu situaciju. Naravno, insistirali smo da jedan od glavnih prihoda može biti i povećanje rudne rente i učešće u kapitalu nekih velikih sistema itd, itd.
Ono što nije dobro je to da u Evropskom parlamentu, kada se govori sada o otvaranju poglavlja za Srbiju, se takođe spominje da jedno od pitanja koje mora da se reši je i pitanje finansiranja Vojvodine i da to raspravljaju poslanici u Evropskom parlamentu, a ne možemo na pravi način da raspravimo mi ovde u našem parlamentu i mislim da je izuzetno loše da se to pitanje otvara van granica naše zemlje.
Kada pogledate u budžetu, videćete da Kancelarija za Kosovo i Metohiju ima budžet od pet milijardi dinara, budžetu AP Vojvodine ostane 12 milijardi. Podsetiću da se tamo finansira 60.000 građana Republike Srbije, u Vojvodini je to dva miliona i 100 hiljada. Da li to znači da je građanin Srbije koji živi u Vojvodini, 15 puta manje vredan od onoga koji živi na Kosovu?
Na kraju krajeva, izuzetno je loše da sukobi politički, odnosno stranački sukobi republičke i pokrajinske administracije, odnosno stranaka koje predvode te dve vlade, se na kraju slome na leđima poljoprivrednika i običnih građana. Smanjivanje budžeta, na ovakav način, mislim da neće nikom ništa dobro doneti.
Što se tiče subvencija u korist poljoprivrede, Predlogom budžeta se predviđaju subvencije u ukupnom iznosu od 86 milijardi dinara, 80 milijardi dinara u 2015. godini, što znači da se planira povećanje subvencije za 5,4 milijardi dinara.
U strukturi subvencija, subvencije za poljoprivredu se smanjuju na 32,5 milijardi sa 34, u 2015. godini. Od toga, za subvencije u poljoprivredi na teritoriji AP Vojvodine, predviđen je iznos od 5,3 milijarde dinara. Pri tome se zadržavaju subvencije, naravno, za gubitaška preduzeća koja nemaju realnu perspektivu, a u isto vreme se smanjuju subvencije u poljoprivredi.
Najveći dobitnik iz ovog budžeta su „Železnice Srbije“, ne kažem neopravdano, ali zbog čega se smanjuju subvencije poljoprivrednicima. Stalno se ističe kako je poljoprivreda nekakva lokomotiva razvoja i naša velika šansa, ali da li je dovođenje stranih investitora jedino rešenje gde će naši paori biti nadničari na rođenoj zemlji ili ćemo se ugledati na Holandiju ili Italiju, koja ima sličnu veličinu prosečnog poseda, ali ima daleko intenzivnije kulture.
Sa subvencijama od 3.000 dinara po hektaru to sigurno se neće desiti i zaista apelujemo na Ministarstvo finansija i Ministarstvo poljoprivrede da ponovo sagledaju visinu subvencija koje će se izdvajati i povuku ovakav predlog, jer iznos od 3.000 dinara je apsolutno neadekvatan.
Dodao bih da kada gledamo na budžet kao instrument ekonomske politike, možemo spomenuti to da ono što nedostaje našoj privredi je zapravo rast i ne vidimo kako je ovo razvojni budžet, s obzirom na smanjenja izdataka. Razumemo da je naša pozicija prema stranim kreditorima i stranim finansijskim institucijama vrlo ograničena, ali zaista ukoliko ne budemo imali ekonomski rast ući ćemo u jednu spiralu iz koje teško da ćemo moći da izađemo, a ona se ogleda u tome da kada imate brži rast javnog duga u odnosu na rast bruto domaćeg proizvoda, teško možete iz njega izaći. Visina javnog duga se, naravno, uvek gleda u odnosu na rast bruto domaćeg proizvoda.
Nije dobro da se finansiraju politički projekti i da na takav način država odlučuje kako će da utiče na rashodnu stranu. Videli smo da će država konvertovati svoja potraživanja u kompaniji „Simpo“. Ne znam šta je dalje namera sa tim preduzećem. Znamo da tamo radi jako puno ljudi i da taj problem mora da se reši, ali bilo bi dobro da mnoga preduzeća u našoj zemlji koja imaju velike obaveze prema državi, takođe su u stanju da, eto država konvertuje svoja potraživanja u kapital i da se izvrši konsolidacija, ili se takve odluke donose isključivo na osnovu nekakvih političkih kriterijuma, a u skladu sa tim ko vodi ta preduzeća.
Poslednja stvar, mi ćemo naravno podneti žalbu Ustavnom sudu vezanu za to kako se tretira AP Vojvodina vezano za ovaj budžet i bilo bi dobro videti da li će Ustavni sud toliko brzo reagovati, kao što je reagovao kada je ukidao nadležnosti AP Vojvodine, pošto i tu vidimo da aršini nisu isti, ali u svakom slučaju ćemo podneti žalbu.
Liga socijaldemokrata Vojvodine podnela je nekoliko amandmana. Nadamo se da ćete ih razmotriti. Naša najveća primedba je vezana za, ponoviću, finansiranje AP Vojvodine i izdatke za poljoprivredu.
Zamolio bih vas da pažljivo uzmete naše amandmane u razmatranje. Ukoliko se to ne desi, naravno, za ovaj budžet nismo u mogućnosti da glasamo. Zahvaljujem se.