Hvala predsednice.
Poštovane kolege poslanici, svoje pitanje postavljam Ministarstvu kulture i informisanja, odnosno ministru Ivanu Tasovcu. Pitanje se odnosi na Letopis Matice srpske. Opstanak najstarijeg državnog časopisa u Evropi, smanjenjem budžeta doveden je u pitanje.
Inače, Letopis Matice srpske je najstariji književni časopis u Evropi, a verovatno i u svetu, doživeo je 181 godinu, ali mu ove godine preti gašenje. Razlozi su finansijske prirode, a proistekli su iz odluke Ministarstva kulture da umanje ovogodišnji budžet namenjen Matici srpskoj u Novom Sadu. Resorno ministarstvo je umanjilo sredstva za pet miliona dinara, čime je ova naučno-kulturna ustanova pred gašenjem, a posebno će nastradati prvi Letopis Matice srpske koji, već sam rekla, izlazi 181 godinu.
Naime, Matica je svake godine unatrag dobijala sredstva za zarade zaposlenih i za 12 brojeva Letopisa u godini. Matične kapitalne projekte, one od nacionalnog značaja, kao što su srpska enciklopedija i rečnik finansira Ministarstvo za nauku.
Zaposleni u Letopisu Matice ili u Matici srpskoj su dovedeni u poziciju da tako reći biraju između egzistencije svojih porodica i nacionalne tekovine, Letopisa koji je 1824. godine u Budimu osnovao i ostavio Antonije Magarašević. Rečit je i detalj da je Letopis Matice srpske dve godine stariji od Matice srpske. Zaposleni još govore o tome da već 20 godine u tu ustanovu nikoga nisu zaposlili i da se stvarno ponašaju razumno i u skladu sa ekspozeom i reformama koje mi sada sledimo.
Poslali su više puta svoje dopise Ministarstvu kulture i dobili su odgovor da svoja sredstva za izlaženje tog Letopisa Matice srpske obezbede preko javnog konkursa, ali oni preko tog javnog konkursa mogu da obezbede samo 600.000 dinara, a Letopis na godišnjem nivou košta 2,3 miliona dinara. Preko razno-raznih projekata, sponzora, Letopis Matice srpske ne može da se finansira.
Pitam Ministarstvo kulture i informisanja, da li će dopustiti da se ugasi Letopis koji je proslavio 181 godinu, koji ima neprocenjivu važnost za srpsku i evropsku kulturu? Da li ministar Tasovac ima nameru da razreši ovu nelagodnu situaciju? Da li će Ministarstvo kulture i informisanja stvarno, neobezbeđivanjem finansija, ugasiti izlaženje Letopisa Matice srpske? Molim da mi se u što bržem vremenu da odgovor, pošto majski broj Letopisa Matice srpske sigurno neće izaći.

Hvala predsedavajući.
Svoje pitanje postavljam ministru za rad i boračka pitanja, Aleksandru Vulinu.
Naime, znamo dobro da se širom Evrope, sveta obeležava ovih dana 70-a godišnjica od pobede nad fašizmom u Drugom svetskom ratu.
Ministar Vulin i ambasador Ruske Federacije Aleksandar Čepurin su u subotu u 18. aprila bili u Adaševcima na obeležavanju 70-e godišnjice od proboja Sremskog fronta.
Sve su to tamo lepo rekli, ali pitam ministra Vulina da li on misli da brani tekovine Drugog svetskog rata samo na rečima ili misli da nešto i uradi povodom svega toga što se dešava sa spomenicima koji obeležavaju na nekim mestima već 70 godina tu našu borbu, kojom stvarno možemo da se pohvalimo, jer je to jedna tekovina koju ne možemo i ne trebamo da se sramotimo, nego treba da se sa njom hvalimo?
Naime, na tom proboju Sremskog fronta je on lepo govorio da ćemo čuvati tekovine Drugog svetskog rata. Ali, o tome kako su čuvaju tekovine Drugog svetskog rata govori uništavanje spomenika, posebno tu mislim na materijalno uništavanje spomenika.
Naime, pokazaću vam sliku kako je uništen spomenik na Iriškom vencu. Mnogi koji prolaze tuda videli su poslednjih dana kako on izgleda. Materijalna vrednost bakarnog reljefa koji je do sada ukraden je ogromna. Umetnička vrednost je još veća, a njegova istorijska i antifašistička vrednost i simbolika su neprocenjive. Sve bi to trebalo da bude i više nego dovoljan razlog za nadležne službe da konačno otkriju i kazne lopove. Teško je poverovati da je neko mogao lako i neprimećeno da nosi osam metara dugačak bakarni reljef i da policija tu nije reagovala i da to, na kraju krajeva, nije videla.
Autonomna pokrajina Vojvodina nema nadležnosti da obnavlja te spomenike, naravno, čuvajući tekovine, Vojvođani su ipak svesni šta se dešavalo u Drugom svetskom ratu, koliko smo tu žrtava dali, je spremna i obezbedila je novac da se obnove ti spomenici, ali, kažem još jednom, nema nadležnosti.
Pitam ministra Vulina – da li je on samo na rečima spreman da hvali tekovine Drugog svetskog rata ili misli i da nešto uradi? U takvoj situaciji nije samo spomenik na Iriškom vencu, u takvom stanju, da kažem nikakvom, teškom, stanju koje je na neki način stvarno ponižavajuće za one koji su se borili je i u Bezdanu i u Sirigu, a i na Iriškom vencu.
Još jednom ću reći da pre dve godine, između 14. i 17. septembra 2013. godine, ukradena je bronzana ploča teška 400 kilograma, takođe traje uništavanje i unižavanje spomen obeležja „Sloboda“ na Iriškom vencu. Sve ovo vreme država nije reagovala, a prve krađe su se desile još 2013. godine. O tome da se tamo ispisuju svakakvi grafiti neću ni da govorim.
Ponovo pitam ministra Vulina da li spreman da reaguje?
Vest koju čitamo u svim novinama je da će naša vojska učestvovati na Paradi pobednika u Moskvi. Naši vojnici će marširati ispred predsednika Putina, ali pitam se da li neko obilazi te naše spomenike koji su tu pored nas, koji su stvarno uništeni i koji su postali naša sramota.

Hvala, predsedavajući.
Kolege poslanici, postavljam svoje pitanje Ministarstvu privrede i poljoprivrede. Stvorio se problem u Vojvodini sa zemljom koju su kupili Arapi na 25 godina. Od 4.000 hektara državnog zemljišta koje je u atarima Karađorđeva, Bačke Palanke i Bača dobila kompanija arapsko-srpska, 2.000 hektara još je u parlogu i nije uzorano. Poljoprivrednici iz ovog kraja kažu da od najavljenih rekordnih prinosa nema ništa. Emirati nisu dovezli, kupili nijedan traktor, naši ljudi su tamo najamna radna snaga, pošto se dobro zna da Arapi unajmljuju naše ljude iz svih okolnih sela da svojim traktorima oru tu zemlju.
Naši paori se pitaju zašto oni nisu mogli da obrađuju tu zemlju, a Arapi npr. mogu. Pitaju - koji je interes bio da zemljište dobiju stranci pre domaćih paora i po toj nekoj ceni koja nije bila dostupna našim ljudima? U Srbiju stiže krompir iz Evrope, jabuke iz Poljske, tehnologija iz Bugarske, a naši paori iz Kikinde i okolnih mesta, pograničnih mesta u Banatu, idu u Rumuniju da rade.
Pitam, u ugovoru koji je potpisala Republika Srbija i Arapska Republika piše da će u zajedničkoj kompaniji imati 20% vlasničkog udela Republika Srbija i da neće imati obavezu investiranja, dok sa druge strane partner iz Ujedinjenih Emirata na sebe je preuzeo obavezu ulaganja u visini od 140 miliona evra u naredne četiri godine. Tako je objavilo Ministarstvo. Pored toga, u naredne četiri godine, u skladu sa investicionim planom, planirano je i otvaranje dodatnih 300 radnih mesta na teritoriji opštine Kula i Bačka Palanka, gde je najviše zemlje i otišlo Emiratima. Planirane investicije do sada još nisu došle i ta postrojenja koja su obećana za sortiranje, pakovanje, skladištenje i obradu proizvoda, ništa od toga se nije desilo.
Zato pitam Ministarstvo, možda i policije, unutrašnjih poslova, privrede i poljoprivrede, koliko i u kojim opštinama je dato pod zakup na 25 godina zemlje Arapima? Koliko je do sada zaposleno ljudi u svakom tom mestu, u svakoj toj nekoj zadruzi? Koliko je obrađeno zemlje do sada? Gde je i šta koliko posejano? Koliko je ljudi dobilo otpremnina? Koliko traktora su Arapi do dana današnjeg, kada postavljam ovo pitanje, registrovali kod nas?
Drugo pitanje postavljam Ministarstvu finansija. Vlasnici stambenih objekata uključujući vlasnike stanova u višespratnim zgradama u Novom Sadu, dobili su rešenja od poreske uprave kojom se nalaže uplata naknade za odvodnjavanje. U Novi Sad je stiglo preko 20.000 takvih rešenja. U rešenju se navodi osnov po kome se ova naknada uplaćuje, Zakon o vodama, član 170. stav 2. se govori ko je dužan da plaća ovu naknadu. U stavu 2. tačka 3. ovog člana zakon propisuje da naknadu ne plaćaju vlasnici stambenih prostora ukoliko je odvodnjavanje voda urađeno sistemom atmosferske kanalizacije.
Znači, u članu 170. tog zakona piše u stavu 3. da stambeni objekat izuzev ako je odvodnjavanje voda uređeno sistemom atmosferske kanalizacije. Pored ovoga na ovo rešenje nije dopuštena žalba, već se obveznici upućuju na vođenje upravnog spora protiv rešenja i time se izlažu dodatnim i nepotrebnim troškovima sudskog postupka ukoliko žele da ospore rešenje koje nije zasnovan na zakonu. Znači, pitam Ministarstvo finansija zašto je u Novi Sad stiglo preko 20.000 rešenja o naplati odvodnjavanja.

Poštovani potpredsedniče, ministre Lončar, predstavnici ministarstva, kolege poslanici, meni je drago što smo danas na zajedničkom zadatku, što ćemo svi u danu za glasanje podržati izmene zakona, u narodu nazvanom, zakon o vakcinisanju.
Jednostavno LSV je bez razmišljanja podržala i podržaće i dalje, jedino bi postavila pitanje kolegi Poskurici ili možda vama ministre, meni nije u tim izmenama dovoljno razjašnjena ta kaznena politika. Pričali ste o zemljama u regionu koje su u EU kako kazne ono roditelje koji ne vakcinišu svoju decu, da im je onemogućeno da idu u obdanište i tako sve po redu.
Jednostavno kod nas mislim da oni roditelji koji ne vakcinišu decu dobiju tu kaznu od 20 do 50.000 dinara, plate tu kaznu, ali ta deca i dalje ostaju ne vakcinisana. Koliko sam ja razumela i koliko mislim da taj zakon, te izmene i predviđaju. Šta raditi sa tom decom, da li i kako, opet samo, ti roditelji su sigurno spremni da plate tu kaznu i jednostavno nisu spremni da posle te kazne, vakcinišu tu decu.
Kod nas je možda i predugačak taj kazneni postupak. Sud reaguje tek po osnovu rešenja o prekršaju sanitarnog inspektora. Znamo kako se kod nas sve to odužava, može to da traje i godinama.
Jednostavno, mislim da u zakonu, u ovim izmenama je trebalo objasniti koja kaznena politika, kako skratiti taj kazneni postupak i, jednostavno, kako na neki način stvarno naterati te neodgovorne roditelje da vakcinišu svoju decu.
U Vojvodini, npr. ima jako malo tih sanitarnih inspektora. Mislim da će to biti jako teško da se to stavi na neki nivo te discipline, tako da, kažem još jednom, LSV će podržati ove izmene zakona.
Mislim da i država, a posebno ministarstvo, posebno lekari zdravstveni, zdravstvena struka, treba da što više razgovaraju sa roditeljima, jer se dešava da roditelji dođu u zdravstvenu ustanovu, u dom zdravlja, da kažu – pa da li da vakcinišem ili ne vakcinišem dete. Jednostavno lekari su možda nekada nedostupni, možda nekada i ne znaju da objasne zašto je to dobro, ili nemaju vremena.
Mislim da treba da se u okviru Ministarstva zdravlja napravi jako dobra kampanja da bi se razbili i ti antivakcine lobii, da bi se roditeljima i celom društvu pokazalo da jednostavno ne treba da se vraćamo u prošle vekove kada smo je jedva, ne mi samo, i cela civilizacija izborila sa tim zaraznim bolestima. Mislim da i zbog tog nepoverenja u državu, u vakcine, znamo da su se raznorazne vakcine od gripe, itd, i povlačile, i možda ljudi jednostavno osećaju neku nelagodnost, ne znaju ni šta su vakcine.
Znamo da su ljudi u poslednje vreme možda i neobrazovani, jednostavno nisu u mogućnosti da sve prate, tako da mislim da Ministarstvo zdravlja i država jednostavno treba da napravi opet jednu edukaciju o tome šta znače vakcine.

Hvala.
U članu 36. stav 1. predložili smo da se briše: „radnih“, a u stavu 4. nakon reči: „dopunu zapisnika“, da se menja zapetom i brišu se reči: „na koju se može staviti primedba“.
Članom 36. stav 1. predviđeno je da nadzorni subjekat ima pravo da u pismenom obliku stavi primedbe na zapisnik o inspekcijskom nadzoru u roku od pet radnih dana od njegovog prijema. Amandmanom se predlaže brisanje reči: „radnih“, kako bi se način računanja rokova uskladio sa ostalim odredbama predloga, ali i iz razloga prednosti pri računanju broja dana nezavisno od okolnosti da li su radni dani ili ne radni, kako za koga, to se može tako tumačiti.
Rešenjem sadržanim u stavu 4. istog tog člana Predloga zakona isključena je mogućnost stavljenja primedbi na dopunski zapisnik. Smatramo da se to rešenje protivi osnovnim pravilima opšteg upravnog postupka, te amandmanom predlažemo brisanje dela norme kojim se dopušta stavljanje primedbe na dopunski zapisnik.
Mislili smo da ćete ići na to da se ide na efikasnost i ekonomičnost postupka, što ste u obrazloženju i rekli, ali niste prihvatili amandman, s obzirom da se radi o kratkom roku kao i da je taj rok određen u korist nadzornog subjekta, tako da bih vas molila da još jednom pogledate taj amandman.

Hvala predsednice.
Poštovani ministre i članovi ministarstva, kolege poslanici, terorizam kao jedan od oblika političkog nasilja slobodno možemo okarakterisati kao najznačajniji izazov današnjice, kako za državu i njene organe zaštite, tako i za UN.
Dokumenta koja su usvojile UN u cilju unapređenja, antiterorističkog delovanja pokazala su niz svojih nedostataka prilikom praktične implementacije. Stručna javnost po ovom pitanju argumentovano govori o nedostacima poput nepostojanja jedinstvene definicije terorizma, zatim o činjenicama da konvencije favorizuju delovanje nacionalnih tela i neomogućavaju teritorijalnu jurisdikciju.
Posebna ranjivost konvencija jeste u tome što njihova uopštenost ostavlja državama veliku slobodu u njihovom tumačenju i primeni. Iako postoji veliki broj međunarodnih antiteroristički akata koji treba da spreče antiterorističke aktivnosti i suzbiju ih, čini se da nisu dovoljno efikasna, te se ukazuje na hitnost njihove modifikacije i transformacije kako bi se otklonio uzrok, a ne posledice.
Ovu činjenicu potkrepljuju i podaci koje je objavio i Londonski institut za ekonomske nauke i mir. U 2013. godini se kaže da je bilo blizu 10.000 terorističkih napada, što je 60% više nego prethodne godine, i u ovim napadima je poginulo više od 18.000 ljudi.
Država je dužna da zaštiti svoje institucije i građane od svake vrste nasilja, pa i savremenog terorizma. Stoga, nacionalne države veoma često, pored preventivnih mera koje imaju za cilj odvraćanje od terorističkih aktivnosti, preduzimaju i represivne mere koje se odnose na primenu krivičnih i administrativnih sankcija prema počiniocima terorističkih aktivnosti.
Zakon i međunarodni standardi određuju način sprečavanja finansiranja terorizma i pranja novca, stoga sprovođenje ovih mera nije u nadležnosti samo jedne institucije ili samo jedne države. Priroda finansiranja terorističkih operativnih i propratnih aktivnosti varira u zavisnosti od vrste terorističke organizacije. Ipak, ukupni troškovi za terorističke napade vrlo često su niski shodno šteti koje prouzrokuju takvi napadi, a to pokazuju i sledeće procene navedene u rezoluciji UN, gde se govori da bombaški napad za voz u Madridu - troškovi su procenjeni na 10.000 dolara, bombaški napad u Džakarti na 30.000 dolara, bombaški napadi u Istambulu na 40.000 dolara, bombaški napad na ambasadu u Istočnoj Africi čak na 50.000 dolara. Srbija kao punopravna članica organizacije UN ima obavezu da usaglasi nacionalnu zakonsku regulativu konvencijama UN, čija je potpisnica. Kao i sve članice UN ima obavezu da sprovodi rezolucije koje donosi Savet bezbednosti UN. Jedna od takvih represivnih mera koje inicirala i donošenje ovog Predloga zakona odnosi se na aktivnosti čiji je cilj sankcionisanje terorista, terorističkih organizacija i njihovih finansijera. Represivnost mera podrazumeva kompleksna delovanja u pogledu sprečavanja korišćenja teritorija država od strane terorista i njihovih finansijera, ali kontrolu granica u cilju sprečavanja prelaska takvih lica na teritoriju država članica.
Stoga su države u obavezi da u nacionalno zakonodavstvo uvrste i meru koja se odnosi na sprečavanje korišćenja imovine i sredstava navedenih lica, odnosno da ograniče raspolaganje imovinom i sredstvima koja se nalaze na teritoriji tih država.
Takođe, Republika Srbija kao potpisnica Međunarodne konvencije o suzbijanju finansiranja terorizma imala je obavezu da klasifikuje finansiranje terorizma kao posebno krivično delo, što je i učinjeno u odredbama člana 393. Krivičnog zakonika od 2006. godine. Ograničavanje raspolaganja imovinom terorista, tj. označenih lica do sada nije bilo regulisano u našem zakonodavstvu. Stoga, ovaj Predlog zakona o sprečavanju raspolaganja imovinom u cilju sprečavanja terorizma ima za cilj uspostavljanje zakonskih mehanizama za zamrzavanje imovine osobama koje se nađu na listama terorista i njihovih finansijera i pomagača.
Takođe, predviđeno je od strane zakonodavaca da Predlog zakona reguliše kako će se označiti ta lica, kako će se doneti rešenje o ograničavanju raspolaganja imovinom itd. Porast ekstremizma u Evropi i moguća opasnost od toga po region zabrinjavaju balkanske analitičare, jer Balkan je uvek bio jedno od trusnih područja u pogledu terorističkih pretnji. To je jedini deo Evrope, ne uključujući Sovjetski Savez, na kome su se odvijali brutalni ratovi pred kraj 20. veka. Zbog toga se vrlo često region zapadnog Balkana spominje kao tranzit za teroriste koji sa područja Bliskog istoka prelaze u države zapadne Evrope. U poslednjih pet godina u većini terorističkih akata koji su se dogodili u zapadnoj Evropi učestvovali su pojedinci koji su deo svog života proveli na prostoru zapadnog Balkana, Bosni i Hercegovini ili Republici Srbiji, odnosno na Kosovu i Metohiji.
Što se tiče Republike Srbije, terorizam se opravdano navodi kao bezbednosni rizik, izazov i pretnja, te u uslovima globalnog terorizma Republika Srbija može biti meta terorističkog delovanja, kako neposredno, tako i korišćenjem njene teritorije. Poseban akcenat se stavlja na suočavanje Srbije sa povezanošću terorizma sa svim vrstama organizovanog i prekograničnog kriminala. Stoga će poslanici Lige socijaldemokrata Vojvodine podržati ovaj zakon, jer je zbog svega ovoga navedenog potreban našoj državi.

Hvala predsednice.
Svoje pitanje postavljam Ministarstvu poljoprivrede. Pitam, kada će se razrešiti poremećaj u otkupu mleka i stoke koji se pojavio u Republici Srbiji? Naime, juče je oko 500 paora protestovalo u Bogatiću, nezadovoljni time da nemaju kome da prodaju svoje mleko i nemaju kome da prodaju stoku u koju su puno toga uložili. U selima u Vojvodini već skoro tri nedelje nema ko da otkupi mleko. Ljudi svoje mleko prosipaju ili prave od njega sir, kažu da imaju pune zamrzivače sira koji nemaju kome da prodaju.
Ključni zahtevi da se interventno otkupe tržišni viškovi svinjskog mesa i mleka bi doprineli stabilizaciji poremećaja i u proizvodnji i u otkupu. Zbog očiglednih poremećaja na tržištu mesa i mleka, stočari zahtevaju hitan interventni otkup tovljenika po ceni od 185 dinara za kilogram žive mere, interventni otkup mleka i zabranu uvoza svinjskog mesa i mleka do kraja godine.
Poljoprivrednici ističu da znaju da je država potpisala Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, ali niko im ne objašnjava zašto nisu iskoristili mogućnost da se primeni član 32, što su skoro sve države u procesu tranzicije ulaska u Evropsku uniju iskoristile da bi zaštitile domaće proizvođače. Naši paori takođe sumnjaju da država to neće da uradi ne zbog Evrope, već zbog toga što štiti velike otkupljivače, odnosno, kako ih mi zovemo – tajkune, kojima odgovara da se uvoze žive svinje, meso, a i meso koje je sumnjivog porekla.
Pitam takođe Ministarstvo poljoprivrede - kada će da se izmene pravilnici o izvozu, preradi i prometu mesa? Do uvećane ponude na tržištu tovljenika u Srbiji došlo je zbog povećanog uvoza svinja i svinjskog mesa. Znamo takođe da je i tržište mleka stalo zbog toga što se uvezlo, na neki način, mleko u prahu, pa su naši paori time jako oštećeni.
Pitam Ministarstvo poljoprivrede - kada će se utvrditi, zbog čijih interesa je dozvoljen uvoz mesa treće kategorije i velikih količina smrznutog svinjskog mesa, u trenutku kada stočari u Srbiji ne mogu da prodaju svoje tovljenike i zbog čega nije počeo izvoz svinjskog mesa u Rusiju, kao što je bilo nekada najavljivano? Kada će biti pronađeno rešenje za probleme na tržištu tovljenika? Ministar Ljajić je nedavno rekao da se razmena nekoliko opcija za rešavanje problema na domaćem tržištu tovljenika obavlja, među kojima je i povećanje nekih, da kažem, uslova za uvoz u cilju njegovog smanjivanja. Druga opcija su za različite vrste podsticaja i subvencija, na šta naši paori sigurno čekaju jer im je potrebna pomoć. Poljoprivreda je dugo godina bila čuvar socijalnog mira, ali na razvoju i stočarstva i mlekarstva i uopšte poljoprivrede se ne ni ne razmišlja.
Pitam ministarku poljoprivrede – kada će poljoprivreda biti naša razvojna šansa, kada će se razmisliti o tome da se pomogne poljoprivrednicima u ovoj zemlji, a ne da ih se uništava? Posebno tu mislim na mlade ljude koji su ostali na selima, koji žele da žive na selu od poljoprivrede, ali čim ulože u više stoke, uguše se. Čim ulože možda više novaca u drugu proizvodnju poljoprivrednu, opet se unište, tako da dolazi jedna teška godina za poljoprivrednike, ako se ne pomogne i mlekarima i stočarima i ratarima. Molim ministarku poljoprivrede da u što bržem roku odgovori kako će pomoći poljoprivredi do za mesec dana, jer počinju radovi na njivama.

Hvala.
U članu 15. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o hemikalijama, kojim se menja član 88. Zakona, dodaje se novi stav 3. u članu 88. koji glasi – za praćenje funkcionisanja i koordiniranja rada zajedničkog radnog tela, zaduženo je Ministarstvo nadležno za zaštitu životne sredine.
U obrazloženju smo naveli da članom 15. Predloga zakona je propisano da Ministarstvo nadležno za zaštitu životne sredine, Ministarstvo nadležno za zdravlje i Ministarstvo nadležno za trgovinu sporazumom obrazuju zajedničko telo radi planiranja i preduzimanja zajedničkih mera i obuka nadležnih inspekcija za vršenje inspekcijskog nadzora u skladu sa propisima kojima se obezbeđuje državna uprava. Dosadašnja praksa ukazala je na efikasnost međuresorne saradnje tih ministarstava koja smo naveli i zbog nepostojanja precizne podele nadležnosti inspekcija u oblasti zaštite životne sredine, sanitarne i tržišne inspekcije.
Članom 14. Predloga zakona izvršeno je preciziranjem nadležnosti svih ovih inspekcija, a članom 15. nalaže se formiranje zajedničkog tela radi usklađivanja i preduzimanja mera i aktivnosti koje će se preduzimati za sprovođenje zakona.
Međutim, imajući u vidu praksu rada međuresornih radnih tela, mislimo da je korisno unapred definisati nosioca posla, te amandmanom predlažemo Ministarstvu nadležnom za zaštitu životne sredine kao koordinatora rada zajedničkog radnog tela. Hvala.

Amandman je prihvaćen. Hvala vam što ste uvažili naš amandman.
Zbog javnosti samo hoću kažem da se brisanje predložene izmene tačke 12. i 13. predlaže, jer smo mišljenja da je postojeće zakonsko rešenje preciznije, a ono glasi – stav 12. da se naredi da se određena opasna hemikalija koja se stavlja u promet kao proizvod namenjen za opštu upotrebu prodaje u skladu sa propisanim uslovima i pod 13. zabrani prodaju određene opasne hemikalije koja se stavlja u promet kao proizvod namenjen za opštu upotrebu suprotno propisanim uslovima, tako da je dobro što ste nam prihvatili ovaj amandman.

Žao mi je što niste dali reč poslaniku Veselinoviću.

Dobro. To je vaše pravo.
Poštovani predsedavajući, ministre – koji izlazi, predstavnici Ministarstva, kolege poslanici, danas kada raspravljamo o temi Vojske bitno je naglasiti da budućnost države Srbije i njene Vojske treba staviti u formu nove svetske realnosti koja nas okružuje, a sve u skladu sa opredeljenjima države.
Po mišljenju poslanika iz lige Socijaldemokrata Vojvodine, vojna neutralnost Srbije, iako lepo zvuči i o toj ideji se pozitivno izjašnjava veliki broj građana i građanki Srbije, nije održiva. Prvenstveno iz ekonomskih razloga. Da bi Srbija mogla da bude vojno neutralna, budžet izdvojen za Vojsku bi morao da bude dramatično veći, a to u ovoj situaciji nije moguće. Dovoljan broj opremljenih vojnika, svi rodovi vojske u punom sastavu i sa svom potrebnom opremom koštaju mnogo više nego što mi u ovom momentu možemo da platimo. Uzmimo za primer probleme koje imamo po pitanju finansiranja našeg vazduhoplovstva.
Uključivanjem Srbije u neki vojni savez efikasnost naše vojske bi se povećala, a troškovi smanjili. To je već pitanje za neku drugu raspravu i za donošenje političke odluke - da li se Srbija treba približavati NATO-u i na koji način.
Prošle godine svi smo bili svedoci da se u periodu kad su elementarne nepogode zahvatile Srbiju Vojska pokazala kao najstabilniji i najvitalniji najpouzdaniji deo društva, čija uloga je bila nezamenjiva u situacijama koje su zahtevale posebnu vrstu znanja i umeća kada je bilo potrebno pomoći građanima. Naravno, videli smo i određene manjkavosti i haotičnost u organizaciji i realizaciji na terenu. S toga, ove predložene izmene i dopune Zakona o Vojsci predstavljaju logičan slet događaja kako bi se unapredio ovaj sektor bezbednosti, tim pre što se u vrhu kriterijuma za prijem u NATO i EU nalazi zahtev za uređenje ove oblasti po modelu modernog i stabilnog društva.
U svom izlaganju posebno ću se osvrnuti na one odredbe izmene u Zakonu o Vojsci, koje bi u bliskoj budućnosti trebale da se realizuju većom operativnošću i sveukupnom organizacionom spremnošću i gotovošću Vojske Srbije. Naročito, imajući u vidu nove bezbednosne rizike.
Pored toga što je izmenama i dopunama Zakona o Vojsci Srbije omogućeno bolje funkcionisanje i izvršenje njenih zadataka, neke od novina koje bi trebalo da donose ovo zakonsko rešenje jesu vojna legitimacija i način kako bi ona izgledala i šta bi sve sadržala - mogućnost rada u inostranstvu, komandovanje i posle isteka profesionalne službe, a precizan je i rad na opasnim mestima. Novina je da neće više biti potrebno ni polaganje stručnih ispita za rad u vojnoj službi, već će biti dovoljan položen državni ispit.
Posebno bih se osvrnula na član 35. Predloga zakona, gde se predlaže izmena člana 75. st. 2. i 3. kojim će prvi put zakonski biti definisan rad pripadnica Vojske za vreme trudnoće i u porodiljskom periodu. Ovu izmenu pre svega uslovila je potreba za usaglašavanjem sa odredbama opštih propisa o radu i izričito se navodi koja lica se ne razrešavaju dužnosti, a u cilju zaštite profesionalnog vojnog lica za vreme trudnoće, porodiljskog odsustva, nege deteta ili posebne nege deteta.
Ova izmena predviđa da pripadnice Vojske neće biti razrešene dužnosti, već će njihova funkcija biti zamrznuta za vreme odsustva. Ovaj segment je od izuzetne važnosti i ravnopravno učešće žena i muškaraca u javnom i političkom životu jedan je od uslova demokratije. Ovom izmenom zakonodavac je izjednačio položaj žena i muškaraca u Vojsci, kao i mogućnost za njihovo podjednako napredovanje u karijeri. Ova činjenica još više dobija na važnosti ako se uzme u obzir da je 19,5% žena zastupljeno u Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije. Iako je ovaj procenat pojedinačno gledano, još uvek daleko ispod evropskih standarda, ipak novina u zakonu ohrabruje žene da se opredeljuju za poslove iz ove oblasti koji su se tradicionalno smatrali muškim poslovima.
Želimo da pozdravimo izmenu koju donosi član 5. Predloga zakona, koji nalaže izmenu u članu 14. stav 2. Ova izmena kaže da se zabrana članstva u političkim strankama odnosi na sve profesionalne pripadnike Vojske RS, kako na profesionalna vojna lica, tako i na civilna lica u Službi Vojske. Ovo je dobar put da se depolitizuje Vojska. Vojska kao državni organ ima odgovornost samo prema državi i kao takva mora biti neutralna prema politici i političkim ljudima koji se nalaze na državnim funkcijama. U Vojsci stručnost mora da bude iznad pojedinačnih i ličnih interesa. Vojna profesija mora da bude autonomna u odnosu na politička dešavanja u društvu.
Predlog zakona, odnosno izmene i dopune Zakona o odbrani donose reforme sistema odbrane koje predstavljaju složen posao koji predviđa neodvojiv deo reforme celokupnog društva. Do danas urađeno je mnogo posla kako bi se unapredili celokupni sektor bezbednosti u RS. Zahvaljujući tome mogu zaključiti da ovim izmenama i dopunama Zakona o odbrani reforma nije na samom početku, već predstavlja nadogradnju i proširenje već postojećih normativnih akata i to je dobro.
Izmenama i dopunama Zakona o odbrani uređuje se sistem odbrane Srbije, nadležnosti državnih organa i Vojske Srbije u odbrani, prava i dužnosti državnih organa, autonomnih pokrajina, jedinica lokalne samouprave, građana, privrednih društava i drugih pravnih lica.
Najznačajnija novina odnosi se na uređenje vojnog pravobranilaštva u cilju zaštite imovine Vojske Srbije. Član 107. a kaže da je vojno pravobranilaštvo posebna organizaciona celina Ministarstva odbrane koja preduzima pravne radnje i pravna sredstva radi ostvarivanja i zaštite imovinskih prava i interesa RS.
Nadalje, član 17. b preciznije pojašnjava ovlašćenja vojnog pravobranilaštva. Mnoge zemlje imaju posebno vojno pravosuđe. Međutim, u njima ne postoji vojno pravobranilaštvo kao poseban organ koji bi pred sudom zastupao državu u privatno pravnim odnosima koji potiču iz rada vojnih državnih organa.
U Americi gde je veoma razvijeno vojno pravosuđe sa posebnim vojnim sudovima i tužilaštvima, odnosno vojnom pravosudnom službom zastupanje države pred sudovima i drugim nadležnim telima u svim pravnim odnosima uključujući i odnos u vezi rada Ministarstva odbrane i oružanih snaga obavlja isključivo državno pravobranilaštvo.
Ova vojna pravosudna služba u oblasti privatno pravnih odnosa ovlašćena je jedino da zaključi van sudsko poravnjanje, dok je zastupanje države pred sudom isključivo rezervisano za državno pravobranilaštvo.
U Italiji, koja takođe ima dugu tradiciju vojnog pravosuđa o posebnim vojnim tužilaštvima i sudovima ne postoji vojno pravobranilaštvo, već zastupanje države i odnosima povodom rada Ministarstva odbrane i Vojske obavlja takođe državno pravobranilaštvo.
Među pohvalnim odredbama u izmenama Zakona o odbrani izdvaja se i jačanje inspektorata odbrane kao mehanizma unutrašnje kontrole. Naročito je vredno pažnje uvođenje eksplicitne obaveze nadzora materijalnog i finansijskog poslovanja, kao i namenskog i zakonitog korišćenja sredstva korisnika u Ministarstvu odbrane i u Vojsci Srbije, što je do sada bio slučaj samo indirektno.
Bitno je naglasiti da se u sklopu inspekcijskog nadzora predviđa i ovlašćenje da se pregledaju opšte i pojedinačne akte, evidenciju i drugu dokumentaciju, zatim da pregledaju poslovne prostorije, objekte, postrojenja, uređenja itd. Ovlašćenja se nadalje protežu na mogućnost da uzimaju izjave i po potrebi pisana izjašnjenja od rukovodilaca i nadležnih službenih lica.
Izmenom zakona inspektori i ovlašćena lica bi takođe imala pravo da određuju primeren rok za dostavljanje izveštaja podataka i akata i druge dokumentacije. Uvodi se novi član 17. a, kojim je istaknuta samostalnost u radu inspektorata i inspektora i ovlašćenih lica u granicama utvrđenim zakonom i drugim propisima. Povrh toga, inspektorat odbrane izveštava ministra odbrane o pojavama bitnog narušavanja samostalnosti i nezakonitog uticaja na rad inspektora i drugih lica ovlašćenih za poslove inspektorskog nadzora.
Lica socijaldemokrata Vojvodine podržava izmene koje se odnose na član 14. Naime, još 2009. godine prilikom usvajanja izmena i dopuna Zakona o Vojsci napravljen je propust gde je donesen novi član 14. koji kaže – profesionalnom pripadniku Vojske Srbije nije dopušteno učešće u aktivnostima udruženja kojima se ostvaruju sledeći ciljevi - reforma sistema obrazovanja i Vojske, usklađivanje propisa itd.
Ovakva postavka zakonodavca nije bila u skladu sa Ustavom Republike Srbije, gde član 141. kaže da je Vojska Srbije pod demokratskom kontrolom, nadalje, ovako usvojen član 14, a nije bilo u sinergiji sa Zakonom o Vojsci Srbije, u kome stoji da demokratsku i civilnu kontrolu Vojske Srbije vrše Narodna skupština, Zaštitnik građana i drugi državni organi u skladu sa svojim nadležnostima i građani i javnost shodno sadržini člana 14, a jasno je da je u ovom slučaju izostala kontrola vojske od strane građana. Sada ovaj član je ovom izmenom i dopunom Zakona donekle popustio vezu profesionalnih vojnika sa organizacijama građanskog društva, koja se posredno ili neposredno bave pitanjima odbrane i bezbednosti, kao i sa udruženjima koja se bave evropskim integracijama.
Sada zakonodavac kaže da profesionalnom vojniku Vojske Srbije može se, uz prethodnu saglasnost ministra odbrane, odobriti učešće na skupovima građanskog društva koja se bave pitanjima bezbednosti, ali i na skupovima udruženja koja se bave evropskim integracijama.
Liga socijaldemokrata Vojvodine će podržati ove izmene i dopune, ako nam se prihvate amandmani koje smo uložili na ove izmene i dopune. Hvala.

Hvala predsednice.
Poštovani članovi ministarstva, kolege poslanici, svojim amandmanom smo predložili da se menja naziv zakona.

Predloženi naziv Predloga zakona predstavlja kopiju naziva važećeg zakona. S obzirom na materiju koju uređuje najispravnije bi bilo da se ovaj zakon zove zakon o nadzoru i osiguranju. To je rešenje kojim se uvažava specifičnost regulative nadzora u osiguranju, kao i obimnost materije koja zahteva poseban zakon.
Nabrojano je šta ovaj Predlog zakona o osiguranju, da kažem koje su njegove ingerencije, ali predmet zakona određen je tako da pored čisto statusnih pitanja, osnivanje, obavljanje delatnosti osiguranja, sa njom povezanih delatnosti i pitanja nadzora, kao i obavljanje osiguranja lica iz država članica i stranih država, obuhvata i pitanje zaštite lica učesnika pravnog odnosa osiguranja. U pitanju je materija koja se u razvijenim zemljama tradicionalno reguliše zakonom o ugovoru i osiguranju, u čemu je, smatramo, početna nedoslednost zakonodavca.
Deo stručne javnosti smatra da bi nedovoljno razvijenom srpskom tržištu osiguranja vetar u leđa dala sistematski drugačije koncipirana regulativa osiguranja. Najbolje bi smatraju bilo da se statutnim zakonom urede samo pitanja o osnivanja i poslovanja društava za osiguranje, kao i vršenje nadzora, dok bi sva ugovorna pitanja trebalo regulisati na istom mestu, u Zakonu o ugovoru i osiguranju, ili građanskom zakoniku koji znamo da je već nekoliko godina, da se na njemu radi.
Dakle, predlaže se da se sva statusna i ugovorna pitanja posredovanja i zastupanja u osiguranju regulišu posebnim zakonom. Ovo zato što je distributivni sistem usluga osiguranja najslabija karika srpskog lanca pružanja usluga osiguranja.
Ako bi isti detaljno na evropski razumljiv način uredio, verujemo da bi delatnosti zaživele i doprinele razvoju usluge osiguranja. Zato smo i predložili da se Predlog zakona o osiguranju menja, ovaj naziv da se menja i da se zove ovako kako smo naveli u obrazloženju amandmana. Hvala.

Podneli smo amandman na član 15. stav 2. Predlog zakona o osiguranju se menja i glasi – Narodna banka Srbije postupa po prigovoru korisnika usluga o osiguranju u vezi sa radom društva za osiguranje i zaštiti prava interesa tih lica. Udruženje osiguravača Srbije, posreduje u rešavanju oštećenog zahteva radi sprečavanja nastanka spora iz osnove osiguranja.
Ovaj amandman smo podneli iz razloga što NBS posreduje u svemu. Znači, neadekvatno rešenje sadržano u predlogu je preduzimanje stare odredbe o tome da NBS posreduje u rešavanju odštetnog zahteva radi sprečavanja nastanka spora iz osnova osiguranja razmatranja prigovora osiguranika, itd.
Dve sfere mirnog rešavanja spora, postupak povodom prigovaranja osiguranika na rad društava za osiguranje, društva za posredovanje o osiguranju, društava za zastupanje u osiguranju zastupnika u osiguranju pravnih lica iz člana 98. stav 2. kao i postupak posredovanja u rešavanju sporova su ingerenciji NBS.
Takvo rešenje doprinosi koncentraciji prevelike moći u rukama NBS, pa smo iz tog razloga i podneli ovaj amandman. Što je još bitnije, postavlja se pitanje, koliko će ona moći da izvrši tako značajan zadatak u tako osetljivoj fazi razvoja instituta posredovanja, nepoznatog i nedovoljno prilagođenog našoj pravnoj kulturi i psihologiji našeg naroda?
Smatramo da se mora odrediti neka pogodnija institucija za uvođenje ovako značajnog instituta u pravni život ustanove osiguranja, te smatramo da amandmanom, a i predlažemo da po ugledu na relevantna iskustava koja su u nekim drugim zemljama u okruženju to bude udruženje osiguravača Srbije.

Poštovana gospođo Dragutinović, hvala vam što ste prihvatili naš amandman, jedini od svih amandmana i mogu da kažem da je LSV stvarno radila na ovim amandmanima, da bi ovaj dobar zakon, i ovako dobar zakon sa nekim svojim primerkama, možda pozitivnim, da bi ga upotpunila. Jedina primerka na ovaj zakon o osiguranju, primedba je ta što uopšte niste obratili pažnju na osiguranje poljoprivrede.
Mi dolazimo iz Vojvodine pa imamo stvarno jednu veliku primedbu, a i poljoprivrednici iz Vojvodine imaju puno poteškoća oko toga što ne znaju kako da osiguraju poljoprivredu i to im daje jednu veliku poteškoću.
Nijedna država u svetu ne bi trebalo da subvencioniše neizvesnost. Naši paori gledaju u nebo kakva će godina biti i da li će im usevi stradati ili ne, a kod nas se subvencionišu poljoprivredni proizvođači uz stalno prisutan rizik, da će im biti uništena kompletna proizvodnja.
Rumunija je još 2011. godine uvela obavezno osiguranje poljoprivrede u momentu kada je imala mnogo manje štete kao što ima Srbija, od poplava i raznoraznih suša, a mi izgleda još uvek nismo izvukli pouke. Naša država bi morala da uvede obavezno osiguranje poljoprivrede tako što bi u početku davala premije osiguranja, dok se jačanjem tog segmenta ne stvore finansijski uslovi, da poljoprivredni proizvođači sami plaćaju celokupnu premiju, tako da mislim da će sledeća izmena ovog zakona o osiguranju biti baš namenjena poljoprivredi.
Molim vas da to što pre uradite.