Poštovana predsednice, poštovane kolege poslanici, Autonomna Pokrajina Vojvodina je od 2008. bez rešenog finansiranja, a jubilarnu desetu godinu od kada je istekao rok kojim Ustav predviđa da se donese prateći zakon o finansiranju, ističe ove godine, odnosno 31. decembra 2019. godine.
Svi pitaju koliko je to 7%. Situacija u vojvođanskim finansijama dodatno je pogoršana, 25. septembra 2012. godine, pošto je Narodna skupština Republike Srbije tada donela Zakon o budžetskom sistemu koji je još više pogoršao stanje u finansijama i u životu stanovnika AP Vojvodine.
Vojvodina danas izgleda ovako. Od nekadašnjeg razvijenog regiona, ona je danas postala siromašna regija. U 21. veku od 465 naseljenih mesta, odnosno 45 lokalnih samouprava samo u 60 opština, mesta u opštinama imaju izgrađenu kompletnu kanalizacionu mrežu. Gde to u Evropi blizu 700.000 ljudi decenijama pije neispravnu vodu, a znamo da jedan lekar u Vojvodini leči oko 400 ljudi, a u Sremu oko 549. U nekim lokalnim samoupravama, na primer u Temerinu jedan lekar leči 975 ljudi.
Svakodnevni život Vojvođana i podaci koji prikrivaju relevantne institucije već odavno pobijaju čak i svaku pomisao o Vojvodini u kojoj se pristojno živi. Život Vojvođanki i Vojvođana je loš, a o tome pokazuju razno razni podaci u njihovom svakodnevnom životu.
Nijedna institucija u zemlji, uključujući resorna ministarstva i pokrajinske sekretarijate, Zavod za statistiku, nema tačnu analizu koliko je Vojvođana poslednjih deset godina, poslednjih 20 godina iseljeno iz Vojvodine. U pograničnim delovima AP Vojvodine je ta situacija alarmantna. Republički zavod za statistiku vodi evidenciju samo o tome koliko se ljudi seli iz mesta u mesto, znači koliko ljudi na teritorijama AP Vojvodine ili Republike Srbije menjaju prebivalište, a o tome koliko ljudi napuštaju zemlju, koliko ljudi odlazi iz Republike Srbije, Vojvodine tu statistiku niko ne vodi.
U Vojvodini se prazne mađarska, slovačka, rumunska, rusinska i druga sela, tako da od danas sve teže može da se razgovara o multinacionalnoj i multikulturalnoj Vojvodini, koja je bila stvarno primer ne Evrope, nego i celog sveta. Mađari odlaze u Mađarsku, Slovaci u Slovačku, Rumuni u Rumuniju, a Rusini koji meni pripadaju odlaze najdalje, u Kanadu i raznorazne evropske zemlje.
Broj đaka koji pohađaju nastavu na jezicima nacionalnih manjina je smanjen. Podaci iz mesne zajednice Orom u opštini Kanjiža porazni su. Za poslednjih deset godina odavde je otišlo oko 40% stanovnika, uglavnom u inostranstvo, najčešće u Mađarsku. Većina se sigurno neće nikada vratiti.
U mestima opštine Kanjiža na severu Bačke, nema nezaposlenih, ali to nije rezultat ekonomskog ulaganja nego je po sredi ekonomska odnosno migracija stanovništva u Nemačku, Mađarsku i Austriju. Oko 4.000 ljudi iz opštine Novi Bečej unazad nekoliko godina, a ta opština da podsetim ima 25.000 stanovnika, znači 4.000 stanovnika je jako puno, se odselilo iz te opštine Novi Bečej. Međutim, porazan podatak je da u mađarskim odeljenjima ove godine u Novom Bečeju je upisano samo dvanaestoro dece. Ranije ih je bilo 12 razreda, a pre 15 godina i po pet razreda. Po podacima iz popisa 2011. godine, koji kažu da stanovništvo Vojvodine čini 27% ukupnog stanovništva Republike Srbije u odnosu na 2002. godinu, vidi se da se broj stanovnika u Vojvodini smanjio za 5%. Beočin, Žitište, Mali Iđoš, Opovo, Plandište nemaju nijednu srednju školu. Nijedna škola za obrazovanje odraslih ne postoji na teritoriji Srema. Takođe, u Sremu ne postoji nijedan fakultet univerziteta u Novom Sadu. Republika Srbija je poslednja na listi zemalja po ulaganje u obrazovanje, a znamo da se samo 3% ulaže u obrazovanje.
Informacija o kretanju pokazatelja privrednih aktivnosti u AP Vojvodini i Republici Srbiji, u 2017. godini pokazala je da je uprkos činjenici da paori u Vojvodini mogu da računaju na sredstva razno razna iz ministarstva, u 2017. godini broj registrovanih individualnih poljoprivrednika iznosio je 23.716, odnosno čak za 4,8% je manji nego prethodne godine. To znači da je deo tih malih poljoprivrednika ili se iselio iz Vojvodine ili jednostavno više ne može da obrađuje zemlju, jer nije konkurentan.
Znači, postoji jako veliki problem što država uopšte se ne trudi da pomogne tim malim individualnim poljoprivrednicima koji imaju par hektara zemlje da bi preživeli. Danas može samo da se živi od intenzivne poljoprivrede, što ti mali paori, mali poljoprivrednici jednostavno ne mogu da ispune sve te obaveze prema države, ne mogu da uzmu zemlju u arendu itd.
Ono što je najgore što se desilo u poslednjih 10 godina u Vojvodini je to što su mali poljoprivrednici, da kažem ti paori ih tih malih sredina, iz malih sela koja sada ostaju prazna, su ostali bez državnog zemljišta, odnosno ostali su bez mogućnosti da uzmu u arendu zemlju koja je u njihovom ataru. Naime, znamo dobro da je Republika Srbija umesto njima da izda tu zemlju i da spasi to vojvođansko selo, a na kraju krajeva i sva sela u Republici Srbiji, ali posebno u Vojvodini, jer se u Vojvodini desila ta tragedija da su skoro sva velika imanja, veliki poljoprivredni kombinati prodati Arapima na 90 ili na 30 godina.
Bivši radnici vojne ustanove „Morović“, gde je arapska firma uzela svu zemlju u zakup, ona tu zemlju plaća samo 60 evra po hektaru. Mada je prosečna cena po kojoj se licitiraju oranice u opštini Bačka Palanka, u kojoj se nalazi taj pogon Karađorđevo i do 350 evra.
Umesto 1,2 miliona evra, koliko se moglo naplatiti od zakupa, a verujte mi da naši paori bez obzira u kojim su mogućnostima, ako hoće da malo razvijaju svoja domaćinstva uzimaju u zakup zemlju u arendu i do 250 evra. Tako da ovo što je izdato za 60 evra Arapima je stvarno unižavanje i ponižavanje vojvođanskih paora.
Ugovor o zajedničkom ulaganju, opet Arapima na velikim površinama. Izdata je zemlja i u kombinatima Bačka i Sivac, „Jadran“ iz Nove Gajdobre, „Mladi borac“ iz Sonte, „Agrobačka“ iz Bača.
Još jednom hoću da naglasim da svim tim merama, bez obzira što neko misli da Vojvodina dobija više sredstava i ima više prava kao neki ostali delovi Republike Srbije, to nije istina, vojvođanski paori i Vojvodina je do te mere unižena. Doći ću na početak svog izlaganja, jednostavno, Vojvođani su primorani da odlaze u zemlje EU da bi tamo radili u nekim fabrikama, da bi tamo možda slali novac onima koji ostaju u Vojvodini, ali Vojvodina se ne razvija u tom smeru, u tom pozitivnom smeru.
Žene iz vojvođanskih sela koje su žrtve tranzicije, odlaze redovno da čuvaju stare u Nemačkoj, mladi odlaze u Slovačku, Nemačku. Jednostavno, Vojvodina se poslednjih godina čisti ih tih ekonomskih razloga. Sve one fabrike koje su pootvarane u Vojvodini, u mojoj Kuli gde živim, ne mogu ni na koji način da privuku mlade da ostanu na selu. Jedino što bi moglo da privuče mlade na selu u Vojvodini, to je poljoprivreda, a država nema za to sluha. Jednostavno, Vojvodina, ako bi dobila više sredstava, ona bi verujte mi, to iskoristila na dobar način i bilo bi dobro ne samo Vojvodini, nego i celoj Srbiji, kao što je bilo oduvek.