Poštovani ministre i članovi Ministarstva, govoriću o svim mojim amandmanima, objediniću ih, pošto se odnose na istu problematiku. Amandmani koje sam podnela odnose se na izmene članova 8, 10, 11, 41. i 42. predloženog zakona i uglavnom se odnose na usklađivanje predloženog zakona sa članom 30. Zakona o određivanju nadležnosti AP Vojvodina, između ostalog i na Odluku o osnivanju JP "Vode Vojvodine", kojom se precizira delatnost te problematike koja se odnosi na plovidbu i na vode na teritoriji AP Vojvodine.
Između ostalog, član 30. Zakona o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodine sadrži činjenicu da se njime uređuje i obezbeđuje unutrašnji plovidbeni prevoz, bezbednost plovidbe, uslovi i način korišćenja, održavanja, obeležavanja i zaštite unutrašnjih plovnih puteva, osim plovnih puteva na kojima važi međunarodni i međudržavni režim plovidbe, pristaništa, sidrišta, čamaca i plovećih postrojenja i postupanja u slučaju plovidbenog udesa na teritoriji AP Vojvodina.
Konstatacija u obrazloženju koje ste dali o neprihvatanju ovih amandmana je dobra. Rekli ste da vodni saobraćaj ima jako veliki značaj za Republiku Srbiju, što je sasvim opravdano, ali u svemu ovome niste uzeli u obzir činjenicu da je vodni saobraćaj, takođe, od vitalnog značaja i za AP Vojvodina, imajući u vidu da se na teritoriji AP Vojvodina nalazi preko 90% vodnih puteva, mislimo na hidrosistem Dunav-Tisa-Dunav.
Međudržavne reke Tisa i Begej celim svojim tokom prolaze kroz teritoriju AP Vojvodine i AP Vojvodina zahvata veći deo obala, 80% na međunarodnim rekama Sava i Dunav u njihovom toku kroz Republiku Srbiju. Na teritoriji AP Vojvodina nalazi se većina lučkih potencijala i najznačajnije međunarodne luke Republike Srbije se nalaze na teritoriji AP Vojvodina.
Iz navedenih razloga je učešće pokrajinskih organa u kreiranju vodnog saobraćaja preko potrebno i od posebnog je interesa za AP Vojvodinu, samim tim i za Republiku Srbiju. U Predlogu zakona o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama nije obraćena pažnja na pokrajinske organe i na davanje njihove saglasnosti koju predviđa Zakon o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodina, odnosno član 30, pa vas molim da još jednom obratite pažnju na sve to.

Gospodine ministre, samo hoću da obrazložim svoj amandman. Pošto amandman koji sam uložila nije bio prihvaćen od strane Vlade, Vlada je dala svoj razlog zašto ga nije prihvatila. U međuvremenu je Odbor za upravu i pravosuđe dao isti takav amandman i taj amandman je prihvaćen od strane Odbora za upravu i pravosuđe. Naravno, bila sam na tom Odboru za upravu i pravosuđe i rečeno je da je amandman koji su oni uložili isti kao i moj.
Ne znam zašto meni Vlada i ministarstvo nisu dali mogućnost da ispravim svoj amandman.
Drago mi je što je amandman prihvaćen sada. Možda je moja ideja preuzeta i prihvaćena od nekog drugog, ali drago mi je što je amandman prihvaćen, bez obzira što to nije došlo na moje ime i što nije moj amandman.

Hvala vam, predsednice. Poštovani ministre, ne znam zašto je ovaj govor gospodina Mašića odveo u priču o Vojvođanskoj akademiji nauka kada je današnja tema priča o amandmanima koji se odnose na SANU. Ne znam, takođe, ni s kojim pravom se razgovara o autonomaškoj malignoj politici. Mislim da jednom profesoru i doktoru nauka ne dolikuje da uopšte koristi takve termine.
Dobro znamo da Vojvođanska akademija nauka niti je osnovana Statutom, niti je došla odnekud kada se pojavio Statut Vojvodine, nego su Vojvođansku akademiju nauka prihvatili poslanici Skupštine Vojvodine znamo kada, svojim aktom i glasanjem. Naravno da su o tome razmišljali i da cela Skupština AP Vojvodine nije tek tako glasala za vraćanje Vojvođanske akademije nauka.
Mislim da nije u redu ni to što je profesor Mašić pričao o profesorima koji su ugledni profesori Novosadskog univerziteta. Oni nisu zaslužili da se o njima tako priča. Uglavnom, akademici i profesori koji su u Vojvođanskoj akademiji nauka su ugledni profesori ne samo u Vojvodini, nego i šire, u Evropi, tako da molim i volela bih da se danas priča o SANU, a ne o VANU.

Poštovana predsednice, ministre, članovi Vlade, hoću da kažem da nije ceo Odbor za prosvetu bio protiv ovih amandmana. Ja sam glasala za ovaj amandman i hoću da se zna, da javnost zna da nisu svi bili protiv tog stava koji je iznela Poslanička grupa manjina. Jednostavno, ako postoji kolizija, ako postoji nedorečenost, ona još uvek može da se ispravi. Mislim da bi trebalo ministar i predstavnici Vlade o tome da razmisle.

Poštovani predsedavajući, ministre Obradoviću, predstavnici Vlade, kolege poslanici, danom stupanja na snagu zakona, delatnost predškolskog vaspitanja i obrazovanja će postati deo sistema obrazovanja i po prvi put će se zakonom urediti osnovi sistema obrazovanja, na koje se jako dugo čekalo. Dobro znamo da je tekst Nacrta zakona o predškolskom vaspitanju i obrazovanju razmatran duže vreme i u Ministarstvu i na javnim raspravama, čiji su nosioci bili resorno ministarstvo, kao i vaspitači koji rade u toj oblasti.
Oni su upozoravali na to da donošenje takvog zakona treba da bude prioritet, jer predškolske ustanove funkcionišu bez svog zakona.
Ovaj zakone je u članovima 5, 9. i 17, ima osam tih članova, odredio oblast predškolskog obrazovanja koja se odnosi na izučavanje maternjeg jezika nacionalnih manjina.
Članom 5. se konstatuje postojeće stanje, odnosno omogućava vaspitno-obrazovni rad predškolske dece na maternjem jeziku u sredinama u kojima u većem broju žive pripadnici nacionalne manjine, što i dalje treba ostvarivati i unapređivati. Dvojezičnu pedagošku praksu, odnosno vaspitno-obrazovni rad u dvojezičnim vaspitnim grupama iz članova 5. i 32. je, takođe, moguće ostvariti i u sredinama gde žive pripadnici nacionalnih manjina, što treba pozdraviti.
Međutim, zbog migracionih kretanja i manjeg broja nacionalnih manjina u većim gradskim sredinama, gde ne postoji mogućnost formiranja vaspitnih grupa u kojima bi se vaspitno-obrazovni rad odvijao na maternjem jeziku, pozdravljam mogućnost ostvarivanja aktivnosti koje se odnose na izborne programe, a ta je mogućnost data u članovima 17. i 26.
Što se tiče drugog zakona, praksa je pokazala da je učenički i studentski standard specifičan kao sistem da ne može da funkcioniše u zakonu koji se odnosi na sistem srednjeg obrazovanja. To je iziskivalo samostalni zakon. Zato pozdravljam što donosimo, tj. danas raspravljamo o tom drugom zakonu.
Hoću još jedanput da naglasim da će poslanici LSV-a glasati za predloge ovih zakona, ali molim resorno ministarstvo da usaglasi član 12. zakona o učeničkom standardu, pošto nije u skladu sa Zakonom o nacionalnim savetima. Znamo da je Zakon o nacionalnim savetima donesen 31. avgusta, tako da to nije vaš propust, u suštini, još uvek ima vremena za tako nešto. Hvala.

Poštovana predsednice, ministre, članovi Ministarstva, kolege poslanici, moj amandman se odnosi na član 13. i u njemu sam tražila drugačiji status Vojvođanske akademije nauka, pošto znamo da Nacionalni prosvetni savet ima 43 člana, od toga su tri člana iz Srpske akademije nauka i nijedan iz Vojvođanske akademije nauka.
Vojvođanska akademija nauka je formirana 2003. godine odlukom poslanika skupštine AP Vojvodine.
Tim mojim amandmanom nisam tražila da se povećava sastav članova Nacionalnog prosvetnog saveta. Jednostavno sam samo tražila da se jedan član Vojvođanske akademije nauka nađe u Nacionalnom prosvetnu savetu i od tih tri člana da bude jedan iz Vojvođanske akademije nauka, a dva iz Srpske akademije nauka.
Ne vidim zašto taj amandman ne bi bio prihvaćen, jer stvarno time se ne menja broj članova Nacionalnog prosvetnog saveta i mislila sam da ćemo dobiti veću podršku poslanika koji su te 2003. godine glasali u vojvođanskom parlamentu za osnivanje Vojvođanske akademije nauke. Ali, ta podrška je izostala i molim vas još jednom da razmislite o tom amandmanu.

Poštovana predsednice, predsedništvo, gospodine ministre, državna sekretarko, poslanici Lige socijaldemokrata Vojvodine pozitivno ocenjuju zakon o nacionalnim savetima nacionalnih manjina. Za nas je prihvatljiv termin - nacionalne zajednice, koji smo dugo čekali, s obzirom da su prvi nacionalni saveti osnovani 2002. godine. Mogu da kažem da su sedam godina funkcionisali bez zakona.
Predlog zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina nije idealan, ali će LSV i pored toga podržati zakon, ali smo uložili nekoliko amandmana da bismo poboljšali zakon.
Jedan deo amandmana, po meni najznačajnijih, zato što dolazim iz jedne novinsko-izdavačke ustanove, čija su osnivačka prava prenesena sa Skupštine Vojvodine na nacionalni savet 2005. godine. Na neki način sam merodavna da govorim o tome da je zakon malo prostora u svojim članovima posvetio odnosima nacionalnih saveta i novinsko-izdavačkih ustanova i to je po meni jedna zamerka tom zakonu.
Mogu da kažem da pokrajinski poslanici Lige socijaldemokrata Vojvodine te 2005. godine nisu glasali za prenošenje osnivačkih prava sa Skupštine Vojvodine na nacionalne savete, uz neku bojazan da će ta manjinska glasila postati na neki način bilteni nacionalnih saveta. To se u ponekima i desilo. Posebno mogu da kažem da se to desilo u novinsko-izdavačkoj u kojoj radim.
Predložila sam amandmane na članove 19. i 20, da se oni prošire i da se ti članovi ne odnose samo na radiodifuzne ustanove, nego i na novinsko-izdavačke ustanove. Zakon predviđa da u ustanovama i u drugim oblastima, mogu neke oblasti da se urede statutom, ali ipak mislim da zakon treba da predvidi određena prava i obaveze nacionalnih saveta u novinsko-izdavačkim ustanovama.

Poštovani potpredsedniče, poštovana ministarko, poštovane kolege poslanici, amandman sam podnela u ime Lige socijaldemokrata Vojvodine, da se iznad člana 20. briše reč "Vojvodina" i da član 20 glasi: "Autonomna pokrajina preko svojih organa donosi strategiju regionalnog razvoja za teritoriju autonomne pokrajine, u skaldu sa Nacionalnim planom, i obavlja druge poslove u oblasti regionalnog razvoja, u skladu sa ovim zakonom".
Amandman je podnet iz razloga što Ustav Republike Srbije predviđa dve pokrajine, Vojvodinu i Kosovo i Metohiju, i na ovaj način bi se omogućilo ravnopravno učešće obe te pokrajine u politici regionalnog razvoja.

Predsedniče, u članu 24, stav 3. menja se i glasi: "Predsednik Nacionalnog saveta se bira iz redova članova Nacionalnog saveta".
Amandman je podnet iz razloga što Vlada i ministarstvo nadležno za regionalni razvoj već imaju dovoljno instrumenata za kreiranje, sprovođenje i nadziranje regionalne politike.

Poštovana predsedavajuća, kolege poslanici, Predlogom zakona o zabrani manifestacija neonacističkih ili fašističkih organizacija i udruženja i zabrane upotrebe neonacističkih ili fašističkih simbola i obeležja zabraniće se isticanje simbola i bilo kakvo delovanje neonacističkih i fašističkih organizacija ili udruženja, kao i propagiranje njihovih ideja.
Ukoliko registrovano udruženje ili organizacija pokaže pretenzije prema takvim idejama, predložiće se njihovo brisanje iz registra. Predviđa se, takođe, zabrana propagandnog materijala kojim se podstiče rasna, nacionalna ili verska mržnja, kao i netrpeljivost prema slobodnim opredeljenjima građana.
Usvajanje ovakvog zakona nikako ne bi značilo da Srbija priznaje da ima problem s fašizmom ili nacizmom, već bi se samo svrstala u red modernih demokratskih društava u kojima su ovakvi propisi temeljni principi.
Predlog zakona je tekovina modernih demokratskih društava, jer demokratija nije anarhija, a sloboda ne znači rasulo. Takvi zakoni su temeljni principi današnje Evrope, koja počiva na antifašizmu kao jednoj od ključnih vrednosti.
Pod udar Predloga ovog zakona, kada dobije zeleno svetlo poslanika, trebalo bi da dođu ne samo fašističke i nacionalističke organizacije, nego i svi oni koji propagiraju i opravdavaju takve ideje. Mnoge organizacije koje su se našle na spisku MUP-a 2005. godine, na zahtev Skupštine AP Vojvodine, među kojima su ''Krv i čast'', ''Nacionalni stroj'', ''Pokret 46 županija'' i ''Obraz'', logične su naslednice pokreta i ideologija koji su nastali tokom devedesetih godina i zbog toga je potrebno suočavanje s onim što se dogodilo u prethodnoj deceniji i s onim idejama na osnovu kojih je bilo legitimno ubijanje i proterivanje građana.
Društvo je, svojim nečinjenjem ili povlačenjem pogrešnih poteza, odnosno uvođenjem u istorijske udžbenike nekih ličnosti koje su sporne, negiranjem antifašističkih vrednosti koje nam niko do nas samih ne osporava, dovelo do pojava i organizovanja grupa koje veličaju i baštine one koje su za većinu građana naše zemlje neprihvatljivi.
Ovaj predlog zakona treba da dobije podršku svih poslaničkih grupa, kako bismo pokazali, najviše sebi, da fašizam i neonacizam nemaju mesta u našem društvu.

Da ne bi rasprava išla tim tokom kojim ide, hoću samo da naglasim da Predlog zakona koji je dala Liga socijaldemokrata Vojvodine ima termin ''neonacizam'', a ne ''neonacionalizam'', tako da je očigledno da se potkrala štamparska greška.
Možemo da raspravljamo i dalje, a što se toga tiče da li u Srbiji postoje fašističke organizacije, o tome govori podatak da je 2005. godine, na zahtev Skupštine AP Vojvodine, MUP Srbije dostavio informaciju, dopis, koji je potpisao tadašnji ministar unutrašnjih poslova Dragan Jočić, kojim je obavestio poslanike Pokrajinske skupštine da na teritoriji Republike Srbije, organizovano ili neorganizovano, dejstvuju, postoje fašističke i neonacističke organizacije.

Predsednice, ja sam se prijavila povodom člana 50, ali možda niste videli moju prijavu, tako da ću reći ono što sam namerila da kažem o članu 50.
Dodavanje novog stava u tom amandmanu na član 50, budžetski fond za zaštitu životne sredine ostaje bez izvornih prihoda koji omogućavaju realizaciju poverenih nadležnosti i ispunjavanje obaveza.
Poslanici LSV-a su afirmativno pristupili radu na svim ekološkim zakonima, ali prihvatanjem ovakvog amandmana još jednom se upućuje poruka građanima autonomnih pokrajina da oni, na neki način, ne mogu da raspolažu svojim sredstvima.
Sredstva koja su ostvarena kao naknada za narušavanje životne sredine, po Predlogu zakona, dele se: 60% kao sredstva iz budžeta Republike Srbije, a 40% lokalnim samoupravama.
Ukoliko se zagađivač nalazi na teritoriji autonomne pokrajine, u tom slučaju, 40% od tih sredstava koja pripadaju budžetu Republike predstavljaju prihod budžeta autonomne pokrajine.
U prethodnim zakonima koje smo usvajali ovih dana i koji su bili na dnevnom redu, ustanovljeno je da pokrajine imaju svoj pokrajinski fond za zaštitu životne sredine, ali time oni ostaju bez određenih sredstava.
Što bih htela još da naglasim?
Nepojmljivo mi je kako je došlo do toga da jedan poslanik koji dolazi iz Vojvodine predloži baš takav amandman i on bude usvojen. Hvala.

Poštovana predsednice, predsedništvo, članovi Vlade, kolege poslanici, žao mi je što se danas iznose neka razmišljanja da se neki poslanici bave Vojvodinom samo u kampanji. Mislim da se danas stvarno pokazalo ko se bavi Vojvodinom, s kojim namerama, kojim poslanicima je Vojvodina u srcu, duši i u duhu.
Htela bih da postavim pitanje koje se odnosi na finansije. Čekali smo na zakon o utvrđivanju nadležnosti šest meseci, ne znam zašto, pa se pitam kada će biti donet zakon koji će utvrditi finansiranje. Da li će to biti isto tako oduženo ili će se doneti ranije?
Još jedno pitanje. Kada je u pitanju imovina AP Vojvodine, u Predlogu statuta AP Vojvodine se govori o tome da Vojvodina može da bude osnivač i javnih preduzeća. Toga nema u zakonu o utvrđivanju nadležnosti, pa se pitam da li će se ta javna preduzeća izbaciti iz statuta ili iz zakona. Hvala.

Izgleda da se nismo razumeli. Nisam pitala da li Vojvodina može da osniva javna preduzeća, to je statutom Vojvodine određeno, već sam pitala da li će imovina tih javnih preduzeća koja Vojvodina osniva biti imovina AP Vojvodine, jer je statutom tako predviđeno, a ne i zakonom.

Počitovana predsidatelьko, počitovane predsidatelьstvo, minister Ivico Dačič, počitovane koleґove poslanïki, nadam se da mi nećete zameriti što sam vam se obratila na rusinskom jeziku, ovaj jezik se nije čuo za ovom govornicom, pa sam imala samo tu nameru.
Poslanici LSV podržaće oba ova zakona, jer je njihovo usvajanje neophodno radi ispunjavanja uslova za belu šengensku listu. Republika Srbija štiti i kontroliše svoje granice po modelu koji je prevaziđen i zastareo i koji ne doprinosi u potpunosti ostvarivanju ciljeva koji savremeni sistemi upravljanja granicom treba da obezbede. Poslanici LSV podržaće ovaj zakon, pre svega, jer se njime stvara otvorena granica za slobodan protok ljudi i roba, a zatvara se granica za sve vidove kriminalnih i drugih nedozvoljenih aktivnosti.
Što se tiče zakona o strancima, poslanici LSV smatraju da nam je ovaj zakon neophodan s obzirom na okolnosti da je važeći zakon u ovoj oblasti donet 1980. godine i u državi koja davno ne postoji. Donošenjem novog zakona je jedna od pretpostavki koju naša zemlja treba da ispuni radi uključivanja u evropske integracije.
Vlada je odlučila da u Predlogu zakona o strancima zadrži obavezu momentalnog prijavljivanja boravka stranaca na našoj teritoriji, što je možda i neprihvatljivo, ali napomenula bih da slične odredbe imaju i druge države, pa mogu tu nabrojati Austriju i Nemačku.
U Sloveniji je još na snazi zakon SFRJ, a u Hrvatskoj postoji još restriktivnije odredbe u odnosu na ovaj predlog zakon. Stoga poslanici LSV u potpunosti podržavaju ovaj predlog zakona, zato što je to korak bliže bezviznom režimu i stepenik više ka evropskim integracijama. Hvala.