Gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, predlažem, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, da se na današnji dnevni red stavi Predlog zakona i izmenama i dopunama Zakona o otvorenim investicionim fondovima sa javnom ponudom, koji je Vlada podnela 4. novembra 2024. godine u skupštinsku proceduru.

Rekao bih samo par rečenica, a to je da je Republika Srbija lider u privlačenju stranih investicija i kako ove, tako i prethodne godine, a nadamo se da će to biti i 2025. godine, kada usvojimo budžet na današnjoj sednici.

Ono što narodni poslanici, a i mi svi skupa treba da znamo da je stari Zakon o investicionim fondovima donet 2019. godine. Počeo je sa primenom u aprilu mesecu 2021. godine i jedine izmene koje se donose, a koje su važne zbog usklađivanja sa praksom EU jeste da će se voditi centralni registar svih investitora u investicionim fondovima, tako da pozivam kolege poslanike da se izjasne da ovo bude na dnevnom redu, a i da kada bude glasanje da glasamo za ovaj predlog zakona, jer je izuzetno bitan zbog usklađivanja tržišta kapitala u Srbiji sa tržištem kapitala u EU.

Hvala.

Gospođo predsedavajuća, uvaženi gospodo ministri, dame i gospodo, koleginice i kolege narodni poslanici, evo, već danima slušamo ovde govore poslanika različite diskvalifikacije od strane poslanika opozicije a jedan mi je posebno zaparao uši, poštovane koleginice i kolege na koju moram da se osvrnem, a to je rečju jedne koleginice od juče koja je rekla da sa ove strane Save gde sede poslanici vladajuće koalicije sede ljudi za koje niko nikada nije glasao, koji nikada svojim imenom ne mogu da se kandiduju.

Samo bih i tu koleginicu i javnost i sve kolege da podsetim, evo ja sam narodni poslanik, inače sam 2004. godine izabran na neposrednim izborima kao najmlađi kandidat Srbije za predsednika opštine Topola i od tada sam pet puta nosio lokalne liste koje su odnele relativne ili apsolutne pobede u svojoj opštini.

Sa druge strane, uvažene kolege, bio sam poslanik 2008. godine tamo preko puta ulice, u Kralja Milana. Dosta se ovde čemera govori na primer o Ministarstvu poljoprivrede i o rezultatima u poljoprivredi, a ja sam tada bio i član Odbora za poljoprivredu i govorio sam upravo sa nekim kolegama koji su i danas poslanici kada je usvajan taj čuveni SSP koji je potpisao Božidar Đelić i koji je od Srbije napravio, kako mi u Šumadiji kažemo, razvaljenu avliju gde je svakakva roba i ovakvog i onakvog kvaliteta počela da dolazi u Srbiju i gde smo mi tada morali te duboke rane koje su napravljene, a trebalo je evo 10 godina da mi iz Republičkog budžeta ovim rebalansom dodamo još 18 milijardi dinara što će ukupnom zbiru kumulativno doneti milijardu evra ulaganja u poljoprivredu 2024. godine. Sada je njima, to kažu, malo.

Mi se slažemo da je to nedovoljno i da uvek može više, ali ako uporedite ovu cifru i nekih ukupno 300 miliona evra u 2012. godini možete da vidite kakva je to razlika.

Kada pominjem Ministarstvo poljoprivrede, drago mi je da je u sali gospodin Martinović, samo imam par pitanja. Dobro je da iz godine u godinu nivo subvencija u poljoprivredi raste. Dobro je, i ja sam jedan od zagovornika e-agrara. Dakle, e-agrar je dobar i zbog ubrzavanja davanja subvencija poljoprivrednim proizvođačima, sa druge strane i zbog kontrole.

Evo, ja dolazim iz opštine Topola. Opština Topola ima po proseku najmlađu starosnu strukturu nosioca gazdinstava u Srbiji i to iznosi 53 godine. Opet, sa druge strane, imamo u Šumadiji, govoriću sada o Topoli, Kragujevcu, Aranđelovcu, Rači, negde oko 200 domaćinstava koji zbog različitih tehničkih stvari nisu uspeli da podnesu subvenciju po hektaru obradive površine. Obraćali su i resornom ministarstvu, obraćali su se i nama u lokalnim samoupravama i ja molim vas, gospodine ministre, da se pronađe rešenje za te ljude koji ne svojom krivicom, već zbog određenih tehničkih stvari nisu uspeli da dobiju subvencije po hektaru u 2024. godini, da se to popravi i da se tim ljudima pomogne.

Iskoristio bih priliku, vi ste i ministar vodoprivrede, da vas upitam – država je krenula sa finansiranjem u prethodnim godinama projekata iz vodosnabdevanja i navodnjavanja. Pomenuo bih jedan projekat koji je za nas u Šumadiji izuzetno važan, a završena je prva faza. To su „Joseničke kapi“, projekat navodnjavanja 370 hektara najkvalitetnijih voćaka u atarima sela Vinča, Plaskovac i Blaznava iz reke Jasenice. Taj projekat je završen u prvoj fazi i znam da su određeni novci spremni za realizaciju druge fazi. Molio bih vas od vas da čujemo kada će to biti realizovano.

Ono što mi je takođe veoma važno da vas upitam – u budžetu za 2024. godine Ministarstva poljoprivrede su planirana sredstva za atarske i nekategorisane puteve, da ide javni poziv sa lokalnim samoupravama, kada će tog javnog poziva biti?

Ono što bih vas zamolio, uvaženi ministre, jeste da ako ne postoje sredstva planirana u budžetu za 2024. godinu da se planira u 2025. godini da se napravi fond koji će pomagati poljoprivrednicima u trenucima kada dolazi do ovakvih elementarnih nepogoda. Ove godine je bila suša, sledeće ili sledećih godina mogu biti različite vrste poplava, grada i svega ostaloga i moramo imati jedan fond koji će biti posebno u budžetu odakle ćemo na brz i efikasan način moći da pomognemo nosiocima gazdinstava.

Sa druge strane, ovde nemamo ministra saobraćaja, ali je važno da pomenemo da će u ovoj godini oko 240 miliona evra biti uloženo u regionalne lokalne puteve, a to je dobra stvar i hoću to posebno da naglasim, jer evo dolazim iz brdsko-planinske Šumadije gde samo u Topoli imamo oko 600 kilometara lokalnih puteva i bez pomoći države mi sve te puteve ne možemo uraditi.

Još jednu stvar bih vas zamolio, u Vladi Srbije da se pronađe mogućnost kontrole tereta i osovinskog opterećenja na kamionima. Mi imamo planinu Venčac između Topole i Aranđelovca gde se eksploatiše kameni agregat. Taj agregat se kamionima vuče što ka Beogradu, što gore ka Čačku zbog izgradnje auto-puta Čačak – Požega. Putevi kao što je Topola – Rudnik koji su potpuno urađeni prethodnih godina se oštećuju i pitanje je ako se ovako nastavi da li će oni biti u funkciji za pet do šest godina.

Sa druge strane, da zamolim Vladu Srbije, kad već pominjem planinu Venčac, imamo međuopštinski put Aranđelovac – Topola koji prolazi kroz sela Brezovac, Vinča, Banja i Lipovac i koji je oštećen upravo ovim teškim saobraćajem svakoga dana više od stotina kamiona prolaze ovim krajem i molio bih da se pomogne, da se ovaj put uredi. Pomenuo bih još na kraju Ministarstvo zaštite životne sredine, i nešto što je dobro u budžetu za ovu godinu, a to je da su pronađena sredstva i na javnom konkursu su ove godine finasirana sanacije prve faze lokalnih deponija u Topoli, Prokuplju i Subotici, a završava se i druga faza sanacije deponije u Požegi, i ono što bih zamolio jeste da se ovaj pravac nastavi, jer ovo je jedan skup posao.

Podsetio bih sve nas poslanike da je sanacije jedne deponije u opštini koja ima do 30 hiljada stanovnika između dva i po i tri miliona evra, to je kako bih rekao veoma skup sport i bez pomoći države mi taj posao ne možemo da uradimo. To je samo prvi korak.

Drugi korak je izgradnja reciklažnih dvorišta i transfernih stanica i molio bih ministarstvo da u narednim godinama kada se završi sanacija lokalnih deponija, a država finansira saradnju regionalnih centara, a ja bih samo dva pomenuo, to je Kalenić, koji će već u 2025. godini biti završen, a sa druge strane Pirot je završena javna nabavka i već od marta meseca će se krenuti sa realizacijom i ono što je rak rana zapadne Srbije, a to je duboko u procesu, da se i taj postupak javne nabavke završi i da se taj posao ozbiljno krene u narednih mesec dana. Kada pominjem zaštitu životne sredine, takođe bih pohvalio jedan projekat koji je u toku, javna nabavka, a to je izgradnja kanalaizacione mreže u opštini Topola, zašta je Vlada Srbije izdvojila dva miliona evra, iz republičkog budžeta i u toku je javna nabavka za određivanje izvođača, a sa druge strane, pohvalio bih i sa tim bi završio, jedan projekat koji je pre deset dana završena javna rasprava, a to je donošenje odluke o proglašavanju predela obronka planine Rudnik, od posebnog značaja, to je jedan projekat koji vodi Zavod za zaštitu prirode sa Ministarstvom zaštite životne sredine i koji je najvećim delom odobrio obronke Rudnika na području opština Topola, Knić i grada Kragujevca.

Zašto je ovaj projekat važan ?

Zato što mi imamo planinu Rudnik koji je krov Šumadije, i što imamo rudnik olova, cinka i koji postoji tamo stotinu godina, gde se eksploatiše bakar, olovo i cink, gde imamo podzemni kop sa negde oko 70 kilometara samo železničke mreže ispod zemlje, a koji pokazuje da sa jedne strane rudarenje i zaštita životne sredine mogu da idu zajedno ruku pod ruku i da samo podsetim da još 1968. godine, od strane UN, područje podno planine Rudnik, selo Jarmenovac je proglašeno za najzdravije mesto, vazduhom, sa najvećom koncentracijom ozona i zbog toga je to samo jedan pokazatelj da podzemni kopovi i rudarenje mogu da idu zajedno sa zaštitom životne sredine.

Naravno da ću u danu za glasanje podržati ovaj rebalans i pozivam Vladu Republike Srbije da ovakav budžet imamo za 2025. godinu. Hvala.

Gospodine ministre, ja se zahvaljujem na odgovorima i samo malo pojašnjenje ako dozvolite za dva minuta, a tiče se podnošenja zahteva putem e-Agrara.

Ovde se radi, nesporno je da Ministarstvo potpuno ispoštovalo sve zahteve koji su došli, ali imamo jedan broj gazdinstava, kažem, jeste to bilo dva meseca, jeste došli do petnaest dana produžetka roka, ali ljudi su mislili da su tehnički sve uradili dobro, a ispostavilo se da nisu, da kažem ne njihovom krivicom. Samo se o tome radi, da pojasnim.

Sa druge strane ono što sam hteo i kao član Odbora za poljoprivredu i to govorim već proteklih ja mislim pet ili šest godina, a to je da imamo jedan broj opština, ne morate kažem vam, ja kažem vam dolazim koja ima relativno najmlađu starosnu strukturu nosioca gazdinstava, ali imate nerazvijene opštine, ovde je moj kolega Milija, Svrljig npr. gde imate takvo stanovništvo koje tehnički nije sposobno i možda bi trebalo upravo zbog svega toga razmisliti da za 2025. godinu za te opštine koje su u brdsko-planinskim predelima, a vode se kao devastirane, odnosno nerazvijene da one mogu u nekom obliku papirnate forme da podnose zahteve za subvencije.

Tu bih samo prosto zamolio vaše saradnike, jer neke druge zemlje u okruženju su kada su prelazile u ne e-Agrar imale su prelazni period od godinu, dve, tri zavisno kako koja zemlja, a mi smo ipak, iako sam rekao da sam veliki zagovornik e-Agrara, prešli odmah u potpunosti, što je naročito ova da kažem staračka domaćinstva u ovim nerazvijenim predelima Srbije dovelo do toga da ne mogu na adekvatan način, jer nemaju tehničku podršku, nemaju ko da im pomogne, lokalne samouprave su nekim pomagale, a nekima nisu i zbog toga molimo da se razmisli za 2025. godinu da se ovakvim gazdinstvima omogući da mogu kao što je to nekada bilo u papirnatoj formi da podnesu zahteve za subvencije. Zahvaljujem.

Uvaženi predsedniče Skupštine, gospođo ministarke, uvaženi ministre, koleginice i kolege narodni poslanici, evo govorimo na ovom dnevnom redu o 30 tačaka dnevnog reda, gde imamo 12 zakona. Sedimo u ovom parlamentu već dva meseca, slušamo različite priče kako je danas i juče objedinjena rasprava, a mi smo skoro dva meseca ovde potrošili uvaženi građani Republike Srbije da slušamo i da gledamo kako neko jednu ogromnu tragediju koja se desila u Srbiji prosto politizuje do iznemoglosti.

Danas kada imamo objedinjenu raspravu o zakonima i odlukama koje čekaju više meseci da budu usvojene, onda je to problem. Ono na šta bih hteo da se osvrnem u vremenu koje imam, a želim da ostavim vreme i svojim kolegama iz poslaničke grupe jesu dve stvari.

Najpre, govori se kako se danas zadužujemo i kako klizimo ka dužničkom ropstvu, a sa druge strane se kritikuju izmene i dopune Zakona o planiranju i izgradnji kojim se ukida konverzija i koji bi u stvari trebao da pospeši punjenje budžeta, kako lokalnih, tako i republičkog budžeta.

Ali, kada se govori oko zaduživanja, a pre svega država Srbija se zadužuje samo za investicije, ja bih pomenuo nešto što moje kolege nisu danas spomenule, a tiče se davanja saglasnosti za zaduženje EPS-a za nekih 49 miliona evra, a taj novac će se upotrebiti da se u centralnoj Šumadiji, a to su seoska područja Topole, Rače, Kragujevca i područja gradova Kraljeva i Niša, reši pitanje niskonaponske mreže.

Juče smo bili svedoci nevremena, a i prethodnih meseci i kada imamo vremenske nepogode, prvo što strada to je nisko-naponska mreža na seoskom području i da bi tim ljudima omogućili da imaju normalno snabdevanje kao u drugim velikim gradovima, bitno je da se ova stavka realizuje i da mi već u naredne dve godine imamo betonske stubove i kabliranu nisko-naponsku mrežu na seoskom području u centralnoj Šumadiji i kako rekoh na područjima južne i zapadne Srbije.

Ono što takođe hoću da podvučem, a tiče se nečega što sam govorio na javnom slušanju i na Odboru za saobraćaj i građevinu, a tiče se današnjih komentara koje sam slušao od kolega iz opozicije, a to je zašto se ponovo uvodi Agencija za prostorno planiranje? Da li nam je ona potrebna? Jedan sam od narodnih poslanika koji je 2014. godine kada je ukidana ta Agencija podneo amandman i tražio da ona ostane. Zašto sam tražio i zašto danas podržavam odluku da se Agencija vrati? Upravo zbog toga, koleginice i kolege, jer vi danas imate manje opštine u Šumadiji u centralnoj Srbiji koji nemaju ni kadrovskog potencijala, a nemaju ni finansijskih sredstava da odrade komplet urbanistički plan lokalnih samouprava.

Danas ako vi hoćete da kupite neku napuštenu kuću na seoskom području i hoćete da dobijete od opštine informaciju šta možete da gradite na pomenutoj parceli, nećete dobiti ništa. Zbog toga je važno da postoji jedno telo na nivou republike, a Agencije najbolji model i mnogo efikasniji nego što je to ministarstvo koje će kontrolisati rad lokalnih samouprava i tamo gde ne postoje kadrovski potencijali ili novčana sredstva u zakonskom roku, a zakon kaže – to je u roku od 10 godina će Republika doneti kompletne urbanističke projekte svih lokalnih samouprava ako one to ne mogu same da urade. To je važna stvar koju moramo da napomenemo.

Treća stvar koja je veoma važna – ministar Vesić je jedno vreme bio odsutan ovde iz sale i nije mogao da sluša moje drage koleginice iz opozicije koje su govorile kako ukidanje konverzije predstavlja, ne znam kakav ustupak tajkunima, kako će sve to biti naopako, kako ćemo mi poklanjati zemlju.

Još jednom da napomenem kako neko ko je 15 godina bio predsednik opštine, uvažene koleginice i kolege, opština Topola je prihodovala tačno milion i sedamsto hiljada dinara za 15 godina primene konverzije. Da nije bilo te konverzije, a jedan sam od poslanika koji je glasao protiv kada je to uvođeno, moram da kažem da bismo najmanje pet do deset puta prihodovali više samo od poreza na imovinu i od različitih komunalnih dažbina, kao što je naknada za uređenje građevinskog zemljišta. Očekivao sam od kolega, žao mi je što sad tu nije kolega iz Kragujevca koji je govorio i tražio da li postoje analize za primenu zakona, aj a ću vam govoriti i nekako mi para uši, kada kolege koje dolaze iz unutrašnjosti ovde u Narodnu skupštinu govore o primerima „Beogradskog sajma“ ili „Luke Beograd“.

Hteo bih da govorim samo o primerima tamo gde znam iz Šumadije kako je to izgledalo. Preduzeće „Integral“ iz Topole, vlasnika Ljubiše Đukića koji zapošljava više stotina naših sugrađana je 2003. godine kupio od preduzeća iz Kragujevca koji se time bavilo „Zastava Partner“, zemljište i objekte na potezu, to svi Šumadinci tamo znaju Vićije, to je ulaz u Topolu iz pravca Beograda kod sela Belosavce i Zagorice. I, kada je hteo da gradi i kad je uradio projekat ulaganja više miliona evra, kada je hteo da gradi došao je do situacije, iako je imao overeno od strane tadašnje ministara finansija gospodina Božidara Đelića, da može da raspolaže i sa zemljištem i sa objektima ispostavilo se da sa zemljištem ne može i da je potrebno da plati novu konverziju.

To je problem bio zašto je Milanović otišao u Kragujevac, a nije otišao u Topolu, jer upravo zbog toga, zbog zemljišta koje je pripadalo poljoprivrednim kombinatima, najviše poljoprivrednom kombinatu „Oplenac“, a moralo je da se plaća dodatna konverzija, pojedini investitori su zaobilazili i odlazili u druge krajeve.

Samo da kažem, veoma kratko, zbog mojih komšija iz Šumadije koji me zovu, konverzija se još jednom da napomenem, ne odnosi na državno poljoprivredno zemljište i na odnosi se, što je veoma važno na poljoprivredne zadruge koje su trenutno u stečaju i gde imamo jednu količinu, odnosno jednu površinu zemlje koja treba da se vrati putem restitucije prethodnim vlasnicima. To je veoma bitno da se zna i da se čuje.

Na kraju, gospodine predsedniče dozvolite samo jedno ličnu stvar, dolazim iz Blaznave, lepog sela iz centralne Šumadije, između Oplenca i Rudnika. Kako se u Blaznavi se desila jedna velika tragedija i kako je danas sahranjen naš dvanaestogodišnji sugrađanin, Miloš Jeremić, koristim i ovu priliku da izjavim saučešće i porodici i svim mojim Blaznavcima, jer ovo je velika tragedija. Ovo je još i moj poziv roditeljima da obrate pažnju na decu kada su učesnici u saobraćaju i da vodimo računa o njima i da se ovakve tragedije više nikada ne ponove. Zahvaljujem.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, na samom početku ja bih i u svoje ime i u ime mojih sugrađana iz Topole da prosto izjavim saučešće roditeljima i familijama postradalih kako u „Ribnikaru“, tako i našim komšijama u Duboni i Malom Orašju.

Opština Topola se solidarisala sa našim komšijama takođe i dok traje 40 dana žalosti mi apsolutno nećemo niti pomagati niti finansirati bilo kakve muzičke aktivnosti dešavanja, a u ovo doba naročito s proleće i početka leta ih je u Šumadiji bilo dosta.

Ono što bih na samom početku da kažem, jer nisam govorio po 1. tački dnevnog reda, građani su mogli da vide i u toku današnjeg dana i u toku prethodnih dana u suštini pokušaje, moram da kažem političke zloupotrebe ove ogromne tragedije.

Roditelj sam deteta od 13 godina i dobro znam kako smo se svi osećali kada smo i tih prvih dana i čuli i slušali o svemu ovome, ali tragedije se dešavale i ranije. Ja sam svedok i moram da prosto podelim i sa vama, građani Srbije, i sa vama, gospodo narodni poslanici, nešto što se desilo na primer 2012. godine, jedna velika tragedija na Pasuljanskim livadama gde dva kadeta Vojne akademije, došlo je do greške, umesto školske mine poneta je ubojna mina i dva kadeta su nastradala, a petoro je teško ranjeno, jedan je nažalost bio iz Topole, odnosno iz sela Trnava koje je najveće selo u opštini Topola, drug je bio iz Gornjeg Milanovca, naš prvi komšija. U tom trenutku opština Topola je bila jedina opoziciona opština u celoj Šumadiji i Centralnoj Srbiji. Opština u kojoj je u tom trenutku bila budžetska inspekcija duže od šest meseci, nije postojala jedna inspekcija koja nam nije bila bar tri meseca za vratom samo zato što smo bili opozicija.

Moji saradnici su odmah rekli - predsedniče, pošto sam u tom trenutku bio predsednik opštine, hajmo mi da blokiramo lepo sutra Topolu i da ne dozvolimo da odgovorni, a smatrali smo Ministarstvo odbrane odgovornim, ne dozvolimo da dođu uopšte u Topolu. U tom trenutku ministar odbrane je bio gospodin Šutanovac, tada potpredsednik ili zamenik predsednika DS, i kada smo mi to veće u opštini negde oko dva sata popodne dogovorili smo se ipak da uveče sednemo i sa predstavnicima mesne zajednice iz tog sela gde je živela porodica nastradalog, dobra, časna, domaćinska porodica koja je školovala sina za oficira, a dočekala u mrtvačkom sanduku i najstariji, interesantno je, najstariji predstavnik mesne zajednice mi je rekao - gospodine Jovanoviću, nemojte to raditi, ako hoćete da se terate sa žutima, kako su ih tada zvali, imate izbore, pa se ćerajte sa njima koliko god hoćete, ali ovakvu tragediju nemojte zloupotrebljavati i nemojte ni na koji način niti blokirati dolazak ljudi, a tada je već trebao da stigne u Topolu načelnik Generalštaba, gospodin Diković i nemojte na takav način ni dirati u bol porodice.

Koliko god da smo mi bili jedan deo nas i mojih saradnika i besni, prebesni, shvatio sam da to nikakvog smisla nema i da će se pre ili kasnije to okrenuti protiv nas.

Ujutru sam lepo sačekao i načelnika Generalštaba i ministra odbrane i sa njima zajedno i bio u porodici i bio na sahrani.

Ovo vam sve govorim, poštovane kolege narodni poslanici, kao jedan primer, kako se ponašati i kako pokušati da se ne zloupotrebe sve ove stvari koje se nažalost u Srbiji zloupotrebljavaju zadnjih 20, 25 dana, a koje svi skupa trebamo da prebrodimo i sa jednim pijetetom i sa jednom žalošću i prema nažalost nastradalima, jer iskreno se nadam da se ovakva tragedija u Srbiji nikada više neće ponoviti.

Šta uraditi? Pred nama je izveštaj REM-a, odnosno zaključak Odbora za kulturu i informisanje o kojima ćemo se mi kao narodni poslanici izjašnjavati, sve su kolege toliko pominjale i smenu direktora u „Ribnikaru“ i psihologa i pedagoga i svih ostalih i sa svim se ja slažem.

Ali, ovo je pre svega nauk za nas roditelje da poštujemo i da gledamo šta nam deca rade. S jedne strane da poštujemo njihovo vreme, ali da obratimo pažnju na sve one sadržaje koje naša deca gledaju, pre svega na društvenim mrežama.

Bojim se poštovani prijatelji, ja sam jedan od poslanika koji je potpisao inicijativu da se ukinu svi rijaliti u Srbiji, evo, ja vam kažem potpisao sam to prvog dana, potpisao sam čak inicijativu koju su mi poslali za ukidanje Tik-Toka i ne bežim od toga, ali u suštini iskreno mi se ne dopada kada, bar ja nisam čuo ovde u ovom plenumu, da ni jedan poslanik opozicije nije rekao u redu gospodo, hajmo ako se ukidaju svi ovi rijaliti, evo i mi ćemo se založiti, bez obzira da li televizija ima nacionalnu frekvenciju ili nema, ali ta televizija ima ogroman uticaj i najgledaniji deo te televizije je upravo rijaliti program, a govorim o Novoj S i ne vidim razlog zašto se neko od vas sa druge strane ne izjasni i kaže ajmo da jednostavno toga više nema, možda tamo nema toliko nasilja, ali jednog prostakluka, golotinje, svega ostaloga, čega se manje više svi stidimo kada vidimo na medijima ima u izobilju.

Prema tome, poštovana gospodo hajmo svi da pogledamo malo u svoje dvorište i hajmo da učinimo sve što je u našoj moći da se ovakve tragedije više nikada ne ponove i da ovo bude na nauk svima nama i da ako možemo iz ovih tragedija da izađemo pre svega ujedinjeni, ujedinjeni u bolu za nastradalima, ali ujedinjeni u nadi da će u ovoj zemlji prosto ovakve stvari više biti izbegnute i nikada se više neće ponoviti.

Evo, zahvaljujem i nadam se da ovakvih sednica, ja sam bio ovde poslanik i pozicije i opozicije, sećam se nekih kolega koji su jutros ovde govorili, a koji su kada smo davno bili poslanici tamo u Kralja Milana, glasali, pa smo čak i razmatrali njihovo glasanje na administrativnim odborima iz, već ne znam odakle, svega se ja toga sećam i bio sam svedok i u tamo toj drugoj Skupštini i ovoj ovde i iskreno se nadam da se ovakve stvari više zbog svih nas neće ponavljati. Zahvaljujem.

Gospodine predsedniče, gospodine ministre, koleginice i kolege, kao član Odbora za poljoprivredu prosto moram da prokomentarišem navode mojih prethodnika.

Zahvalio bih se predsedniku Odbora, Rističeviću, koji je dosta toga rekao, ali nešto što je veoma važno i što je jedan od prethodnika maločas rekao, a tiče se činjenice kako će, navodno, eAgrar biti, ne znam, srpskog agrara i kako će sa eAgrarom sve biti loše i dobio je veliki aplauz od svojih kolega. Ja bih vas pitao – da li je to tako?

Evo, samo da vam kažem jedan podatak – ja sam ovde više puta rekao da se od 2014. godine intenzivno zalažem da se u Srbiji uvede eAgrar. Koliko je to važno i koliko je bitno? Da bi prosto srpski poljoprivrednici mogli na jedan jasan način da prosto znaju koliko će godišnje imati subvencija i dobiti ih odmah nakon 30 dana, kada apliciraju preko eAgrara za tu subvenciju.

Samo jedan podatak koji je važan i koji zbog građana treba da pročitamo. Znači, pre uvođenja eAgrara, govorim za 2022. godinu, registrovanih gazdinstava u Srbiji bilo je 242.109. Znači, govorimo pre uvođenja eAgrara. Na današnji dan egzaktni podaci, možete ih proveriti veoma lako, pa ćemo posle da polemišemo. Ima ih iz ministarstva bukvalno pre pet minuta. Na današnji dan, znači na današnji dan, sad je kraj aprila meseca, na eAgrar je prešlo 215.600 gazdinstava. To je više od 80%. Rok je kraj maja meseca ove godine.

Da li vam ovi podaci pokazuju da će biti bilo kakva smrt srpske poljoprivrede zato što se ide na eAgrar ili da već gazdinstva koja su aplicirala, na primer za subvencije po hektaru obradive površine, već su krenuli sa isplatom?

Ovo je važan podatak, da ljudi čuju i da znaju da govorimo o činjenicama i podacima da ne bismo govorili napamet i da ne bismo pričali razne priče koje samo zbunjuju ljude koji ovo gledaju.

Ono što je ključna star, osvrnuo bih se na jedan amandman koji je ovako neopaženo prošao, a tiče se, što je kolega Milivojević, ja mislim, podneo, gde je hteo da doda reči „lokalne samouprave“. O čemu se tu konkretno radi? Moram, veoma je važno da se osvrnemo na taj amandman.

Radi se oko osiguranja. U zakonu stoji da će svi poljoprivredni proizvođači koji osiguraju polisom, znači bez obzira da li su u pitanju usevi, da li je u pitanje voće, dobiti najmanje 40% do 45%, oni koji su u ruralnim predelima. Međutim, ministarka je to jasno rekla – da će nakon uvođenja ovog zakona, e zato je bitno da ostane ovakva formulacija „okruzi“, a da se ne dodaju „opštine“ preko tzv. pet ugroženih okruga u Srbiji koji su imali najveće štete u prethodnim godinama od grada, a to su u pitanju Šumadijski, Raški, Zlatiborski, Moravički, Kolubarski okrug, imati subvencije 70% po polisi osiguranja, sa mogućnošću, što je jasno rečeno i naglašeno od strane ministarke, a i to smo više puta čuli na Odboru za poljoprivredu, da se mogu pridodati još upravnih okruga, ako bude potrebno i ako bude bilo, ne znam, od Braničevskog, do Mačvanskog ili nekog trećeg ili četvrtog okruga.

Zato je važno da ostane ova formulacija „okruzi“, a ne idemo na „lokalne samouprave“. Jer, kako bi mi sad u Šumadijskom okrugu izdvojili, ne znam, Topolu na uštrb Aranđelovca ili Kragujevac, ne znam, na neku drugu opštinu, Knić, Rača, Batočina, Rekovac ili nešto drugo.

Zbog toga je ovo važno, da mi prosto pojasnimo kako stvari stoje i zašto je važno da ovakva formulacija ostane u Predlogu zakona o subvencijama u poljoprivredi za 2023. godinu.

Ono što je važno je da još jednom pozovem lokalne samouprave i sve vas, narode poslanike koji imate ikakav političi uticaj na lokalu, da pomognemo da ovih još nepunih 20% ljudi koji se nisu preregistrovali na eAgrar da dođemo do svakog od njih, da im pomognemo prosto da uđu u sistem i da ovo ministarstvo i ovaj ministar Jovanović dobiju podršku od svih nas da se uradi ovaj širokopojasni internet na seoskom području. To je veliki projekat koji je krenuo i samo na takav način mi ćemo već za dva do tri meseca imati približno cifru u eAgraru kakvu smo imali prethodne godine kada je bilo u papiru i kada su imali stotine problema, kada su ljudi tehnički slali zahteve. To mi svi dobro znamo, a znate i vi koji ste bili ranije poslanici, koji ste bili u različitim lokalnim samoupravama, kakvi problemi postoje kada dobijete jednu kovertu i onda u Upravi za agrarna plaćanja kada krene to razvrstavanje.

Zato je važno da podržimo ove izmene zakona i da prosto budemo realni, da znamo šta može, a šta ne može.

Zahvaljujem.

Gospodine predsedniče, evo samo brzo par stvari koje su bitne, a koje su prethodni govornici pomenuli, a važni su.

Najpre, prethodni govornik je rekao, stalno se pominje 2010. godina, 14.000 dinara, subvencije po hektaru. Ali, tada, samo zbog javnosti treba jasno reći da je bila jedna mera, budžet 168 miliona evra. Danas imamo 34 mere i budžet preko 750 miliona evra uz, verovatno, rebalans koji će doneti do kraja ove godine tih približnih i željenih milijardu evra. To je važno da se zna.

Takođe je važno, koleginica je pomenula, da su proizvođači višnje u Merošini, bacali višnju. Moram zbog javnosti da kažem da je danas u Knjaževcu bio sastanak najvećeg proizvođača višnje iz jugoistočnog dela Srbije sa predsednikom Vučićem i sa ministarkom Jelenom Tanasković. Postignut je dogovor koji je veoma važan, da se problemi otkupljivača i proizvođača višnje rešavaju zajedno sa malinarima.

Mi smo već kao Odbor za poljoprivredu i kao Vlada i ministarstvo doneli odluku da se najvećim otkupljivačima maline koji imaju problema zbog poremećaja na tržištu sa izvozom maline, rade odlukom NBS, poslovnih banaka, reprogrami kredita na 12 meseci, gde će se samo plaćati kamata, a zamrzava se glavnica. To će biti doneta odluka za najveće otkupljivače višanja, da se na takav način kratkoročno rešava problem, uz dugoročno učešće države, da se u paketu za 2023/2024. godinu rešavaju problemi i malinara i proizvođača, otkupljivača višnja u paketu, što je iskreno veliki korak napred.

Ono što je rekao kolega, a tiče se problema ljudi koji prilaze agraru, pa im se u aplikacijama dešava da im se pojavljuje određena greška ili problem, takođe, veoma je važno zbog javnosti da kažemo da u svim savetodavni službama po okruzima u Srbiji postoje kol centri i veoma jasna procedura na koji način se ti problemi rešavaju.

Tih nekih 50.000 i više problema koje smo imali sa registrovanim gazdinstvima kada su prilazili e-Agraru je rešeno do danas. Već mogu da pominjem više puta te cifre. Te cifre su lako proverljive, ako hoće neko da me demantuje neka me demantuje pa ćemo da polemišemo oko toga da je više od 80% do danas ušlo u e-Agrar.

Koleginica koja stalno spominje Staru planinu, veoma se osećam, dolazim iz Šumadije i mogu da razumem kako to izgleda, ali hajmo da svi napravimo jedan napor i neka se lokalna samouprava obrati Ministarstvu poljoprivrede i hajmo da te ljude iako ne mogu da im pomognemo, ali nemojmo zbog, da kažem jednog specifičnog problema, da stojimo, jer sa pravom poslanici kažu – zašto nisu isplaćene određene subvencije iz 2021. godine.

Mi kada odemo u Upravu za agrarna plaćanja dobijemo jasne i precizne informaciju da imamo toliko grešaka u samoj proceduri sa svim onim papirima kako smo imali, a onda dođemo sa amandmanima gde kažemo da hoćemo u roku od 45 dana od prispeća zahteva za subvenciju da se odmah isplati. Svi se zato zalažemo. Da budu rokovi što kraći. Nije problem. Onda moramo da imamo to jednostavno, da bude, što bi rekao moj kolega Milimir, jasno, kratko, brzo i transparentno. Samo na taj način mi možemo taj problem da rešimo.

Ako stalno hoćemo da kažemo prolongiraćemo, prolongiraćemo, problemi se neće rešiti. Zbog toga mislim da svim ovim zajedničkim naporom koji ulažemo i mi kao Narodna skupština, Odbor za poljoprivredu u saradnji sa ministarstvom i drago mi je da se i predsednik Republike uključio u rešavanje ovih problema, možemo dostići tu željenu milijardu evra ulaganja u agrar u 2023. godini. To će stvarno biti ogroman korak napred. Zahvaljujem.

Gospodine predsedniče, gospodo i gospođe, gospodine ministre i gospođe ministarke, koleginice i kolege, evo meni je drago da smo, sad je već pet do devet kako bih rekao i koleginica koja je inače koleginica meni u Odboru za saobraćaj se, napokon smo se vratili temi, a bojim se da su i građani koji gledaju ovaj prenos Narodne skupštine i zaboravili da mi govorimo o Zakonu o elektronskim komunikacijama.

Ono za šta bih samo opomenuo moju koleginicu iz Odbora, jeste stvar kada, zašto sam protiv prihvatanja ovog amandmana? Najpre, vi se zalažete za direktora RATEL-a, umesto pet da ima najmanje devet godina radnog iskustva. U čemu je tu problem? Mi smo dosta vremena i na Odboru, a i ranije u plenumu potrošili da govorimo kako mladi i obrazovani ljudi kada završe fakultete, naročito teže fakultete kao što su tehnički fakulteti, odlaze u inostranstvo i traže poslove u privatnim firmama gde su ti poslovi puno više plaćeni nego u regulatornim telima.

Čuli smo malopre od ministra da su plate članova ovog regulatornog tela samo 75 hiljada dinara, a ne kao što su neki poslanici opozicije ovde govorili više hiljada evra. Ono što je za mene važno, jeste da direktor, pre svega bude stručno lice, da bude čovek koji ima kao što je Vlada predložila najmanje pet godina radnog iskustva, ali da je to sasvim dovoljno da on može na jedan kvalifikovan način da upravlja ovim telom.

Ono što bih još naglasio u mom obraćanju jeste da su pojedine kolege pre mene rekle da je potpuno neopravdano da se spoji rasprava sada o Zakonu o elektronskim komunikacijama i na primer o Zakonu o subvencijama u poljoprivredi, aja bih rekao nešto sasvim suprotno. Prirodno je, jer sve ovo što ministarstvo radi i što se ulaže i u seoskim područjima i u Šumadiji i širom Srbije o širokopojasnom internetu upravo doprinosi za ključnu promenu koja nam donosi Zakon o subvencijama u poljoprivredi od 2023. godine, a to je „eAgrar“.

I da bi taj „eAgrar“ bio uspešan, ne samo zbog „eAgrara“ i ne samo da bi smo mi pojedine poljoprivrednike, ne znam, edukovali da se mogu prijaviti na „eAgrar“, već pre svega predvidljivost. Ono što sam već napomenuo i u načelnoj raspravi, a to je da svaki poljoprivredni proizvođač može da na brz i efikasan način dobije svoj novac, bilo koji da je podsticaj, bilo koji da je javni poziv Ministarstva poljoprivrede u pitanju, a to će samo moći, poštovane kolege ako ima pristup brzom internetu i ako ima sve mogućnosti koje će upravo ovaj projekat koji je vredan više od 250 miliona evra i koji će doprineti da mi već do kraja 2025. godine u Srbiji imamo najveći broj sela u brdsko-planinskom području, koji će moći da pristupi i moći da preko „eAgrara“ ostvari sve podsticaje koje država Srbija i Ministarstvo poljoprivrede omogućuju.

Zbog toga vas pozivam da pre svega ovu raspravu skratimo. Mislim, ja sam ovde bio poslanik i pozicije i opozicije, pisao sam na stotine amandmana, ali nekako se ne sećam, prošli saziv, kada smo bili tamo u Kralja Milana, da smo imali, kada smo bili poslanici opozicije, da smo pisali samo amandmane „briše se“. Zbog toga sam se i javio upravo zbog koleginice koja je imala određene argumente kada se kaže, tražimo, ne znam, devet godina radnog iskustva. Samo mislim da je to previše rigorozno i mislim da je ovaj Predlog koji je Vlada iznela sasvim korektan i sasvim dovoljan da imamo stručno i kvalifikovano lice da bude direktor.

Sa druge strane, još jednom, da podržim sve napore koje je Ministarstvo telekomunikacija i informisanja ulaže da imamo bolje uslove. Ja sam neko ko živi na seoskom području i znam koliko je to bio problem i koliko su važni ovi napori da se ova situacija popravi. Zbog toga, ovaj zakon treba podržati. Hvala.

Evo, samo kratko, koleginice, da vam se prosto ja predstavim. Ja sam 16 godina sam bio predsednik opštine, bio sam direktor Uprave javnog preduzeća „Sklonište Srbije“, bio sam četiri mandata narodni poslanik i neko sam ko je pet puta uzastopno na lokalnim izborima pobeđivao na svoje ime.

Za kolegu sa moje leve strane mogu da garantujem i to sam malopre propustio da kažem, da kada ste rekli onako ipak malo, ajde da ne govorim neku grubu reč, ali netačno da je bilo šta prepisivao, moj kolega apsolutno ništa nije prepisivao i to je i naš šef poslaničke kluba jasno izneo kada je uporedio vremena kad ste podneli amandmane.

Što se tiče dobacivanja pre nego što nekog optužite prosto pažljivije ili poslušajte ili pogodite, tako da nemojte tu praviti ponovno iste greške.

Što se tiče još jednog, samo da ponovim, pet godina iskustva u struci na mestu gde se bilo šta rukovodi je sasvim dovoljno i za direktora RATEL-a. Hvala vam puno.

Uvažena predsedavajuća, gospođo i gospodo ministri, uvažene koleginice i kolege, narodni poslanici, pred Narodnom skupštinom je set zakona koji će u dobroj meri uticati na život svih građana Srbije.

Ja bih se zbog vremena i zbog kolega poslanika iz moje poslaničke grupe osvrnuo pre svega na tri zakona. Prvi je nov Zakon o elektronskim komunikacijama i moram da kažem da kada smo glasali o novoj Vladi bilo je dosta priče kako će funkcionisati novo Ministarstvo za informisanje i telekomunikacije, moram javno da kažem da sam bio jedan od tih poslanika koji su izražavali sumnju, ali sada javno i glasno da ponovim i pred građanima Srbije da je ovo Ministarstvo potpuno položio i test, da pohvalim mog prezimenjaka ministra Jovanovića, jer nov zakon je ogroman iskorak, a sa druge strane nešto što je veoma važno i za nas u Šumadiji i za sve građane Srbije.

Malopre je ministarka poljoprivrede govorila o e-agraru, a ja bih pohvalio jedan projekat koje Ministarstvo i Vlada Republike Srbije sprovodi upravo u brdsko-planinskim selima u Srbiji, projekat koji je počeo u Šumadiji, u mojoj Topoli, u selu Zagorica, to je uvođenje brzog širokopojasnog interneta u selima, upravo da bi i poljoprivredni proizvođači mogli na kvalitetan način da se prijave na e-agrar. Evo, taj projekat je, bogu hvala, zaživeo. Sada smo već u nekim drugim selima topolske opštine, odnosno konkretno selu Ovsište, i ja bih se zahvalio i ministru i Vladi, jer će Vlada do kraja 2025. godine uložiti više od 250 miliona evra u ovaj projekat, koji će dobrim delom potpuno obuhvatiti sela u Srbiji i omogućiti da mladi ostanu i da imaju iste uslove kao i u velikim gradovima.

S druge strane, imamo izmene Zakona o upravljanju otpadom. Ministarka Irena Vujović je u prepodnevnom radu ove Skupštine već govorila o projektima koji su u toku. Ja bih pre svega pohvalio jedan veliki projekat koji je već, moje kolege kažu, da je, a i ministarka je rekla, nešto od najvećih projekata u Srbiji, a to je „Kalenić“, regionalna deponija za Kolubarski okrug, ali mi u Šumadiji sa malom zavišću gledamo ka Kolubari, ka Valjevu, ka Ubu, jer bi voleli da ministarku vidimo kod nas već posle prvomajskih praznika, jer nažalost Šumadijski upravni okrug nema rešeno pitanje regionalne deponije i to je jedan projekat koji nas očekuje i sa druge strane zajedno pokušavamo da rešimo pitanje na koji način upravljati otpadom u Šumadiji.

Opština Topola je, na primer, pre nekoliko dana završila javnu nabavku za odvoženje smeća sa svoje lokalne nesanitarne deponije i, verovali ili ne, taj posao je na javnoj nabavci dobila firma „Por“ iz Jagodine. Tako da ćemo mi morati smeće iz Topole da vozimo u Jagodinu, jer prosto nemamo ga gde. Zbog toga je važno, ne samo za Topolu, već i za Aranđelovac i Kragujevac, da se što pre reši pitanje regionalne deponije u Kragujevcu, da nam tu Ministarstvo pomogne i tu očekujemo veliki iskorak i veliku pomoć od ministarke Vujović.

Sa druge strane, ono što je važno i kao član Odbora za poljoprivredu, ja sam neko ko se od 2014. godine u ovom parlamentu i Odboru zalaže za uvođenje e-agrara i ja bih taj projekat pohvalio. Već je ministarka rekla da je projekat za koji je u startu dosta bilo skeptičnih ljudi koji su govorili – da li će to uspeti, da li neće uspeti? Iskreno, ja verujem u ovaj projekat i nadam se da ćete prosto istrajati da konkurisanje bude što transparentnije.

Ono što je najvažnije za poljoprivredne proizvođače, a sam sam neko ko živi na selu i ko deli njihovu sudbinu, jeste da oni prosto znaju godišnje koliko mogu subvencija dobiti i da nam se ne dešava, kao što je do sada bilo, da ljudi konkurišu, pa da zbog nekih malih ispravki, ona papirnata koverta se negde zagubi i onda imate mogućnost da čekate tri meseca, pet meseci. Nažalost, mi imamo poljoprivredne proizvođače kojima se duguje iz 2021. godine. Onda kada pitate šta je sa tim, kažu – nije kompletna dokumentacija. Negde se to u poštama zagubi i onda ljudi koji žive na selu imaju konkretne probleme. Obraćaju se nama kao poslanicima i zato je ovaj projekat e-agrara veoma važan i zato ga treba pohvaliti.

Ono što sam hteo vas, ministarka, još jednom da pitam i što očekujem jasan odgovor, jeste pitanje subvencija za osiguranje. Vi ste to govorili na Odboru za poljoprivredu. U zakonu stoji stavka – 40% povraćaj za polisu osiguranja. Prošle godine, i ovde su moje kolege to jutros spominjale za Zlatiborski, Pomoravski, Kolubarski, Šumadijski upravni okrug, koji su najviše pogođeni štetama od grada, svake godine, bio je povraćaj od 70%. Vi ste nama na Odboru za poljoprivredu rekli da ćete uredbom nakon usvajanja ovog zakona vratiti da te subvencije budu 70% za ove okruge koji su najviše pogođeni štetama od grada.

Ja vas molim da se oko ovoga izjasnite, jer ovo je veoma važna stvar za sve poljoprivredne proizvođače u ovim delovima Srbije. Ovo je veoma važna stvar, ovo je veoma pohvalno i ovo je jasan poziv i od mene, a mislim i od drugih kolega narodnih poslanika da što veći broj poljoprivrednih proizvođača iskoristi ovu priliku i da se osigura i da ne gledamo u nebo da li će biti grada, da li neće biti grada.

Još jednom bih vam se zahvalio i na odgovorima i naravno da ću, kao i moje kolege iz poslaničke grupe „Aleksandar Vučić – Zajedno možemo sve“ u danu za glasanje podržati ove zakone. Zahvaljujem.

Gospođo predsedavajuća, uvaženi ministri, dame i gospodo narodni poslanici, šta nam donosi budžet za 2023. godinu? Ukratko, donosi nam stabilnost i donosi predvidljivost. Stabilnost je veoma važna reč, naročito u ovim okolnostima u kojima se nalazi Srbija.

Dobro je da je na ovoj sednici Skupštine i guvernerka Narodne banke Srbije, gospođa Jorgovanka Tabaković. To je važno jer svi građani Srbije očekuju stabilnost kursa u narednoj godini, kao veoma važnog pokazatelja, jer smo svi svesni i dosta nas pamti one teške godine hiperinflacije i zbog toga su ove reči „stabilnost“ i „predvidljivost“ veoma, veoma važne.

Ja bih se pre svega osvrnuo i kao član Odbora za poljoprivredu i za agrar u 2023. godini. Za poljoprivredu je izdvojeno negde oko 79,7 milijardi dinara, što je za negde otprilike 12 miliona evra više nego nakon rebalansa za 2022. godinu. Ono što bih posebno naglasio kao veoma važno jeste što svi očekujemo da će nakon februara 2023. godine zaživeti aplikacija E-agrar. Ovo je veoma važna stvar, jer pre dva ili tri dana u mojoj Topoli, u selu Zagorica, nadomak Topole u Šumadiji, predsednica Vlade Ana Brnabić otvorila početak radova na jednom veoma važnom projekti koji će mnogo pomoći poljoprivrednicima i seljacima ne samo u Šumadiji, već i u čitavoj Srbiji, a to je početak radova na uvođenju široko pojasnog interneta u selima širom Šumadije i širom Srbije.

Samo u 2023. godini biće urađeno više od hiljadu kilometara mreže u brdsko-planinskim selima širom Srbije. To će omogućiti našim komšijama, sugrađanima da mogu lakše da apliciraju za subvencije, a kada budemo imali E-agrar imaćemo i mnogo lakšu mogućnost da pratimo svaki projekat, odnosno svako traženje subvencija, da se vidi gde se koji papir nalazi, odnosno subvencija, a ne kao do sada da imamo gomilu papira i gomilu administracije.

Kada pominjem agrarni budžet i kada pominjem poljoprivredu veoma je važno da naglasim da će u 2023. godini biti nastavljeni projekti navodnjavanja u Šumadiji. Jedan projekat koji mi već sprovodimo sa Ministarstvom poljoprivrede, odnosno sa „Srbijavodama“, a tiče se navodnjavanja 380 hektara u selima Topolske opštine biće nastavljeni 2023. godine. To su projekti koji trebaju da donesu dosta toga dobrog u Šumadiji.

Ono što bih zamolio prisutnu ministarku poljoprivrede, jeste da se obrati pažnja na protivgradnu zaštitu. Ovde su kolege narodni poslanici već pominjali da je dobra stvar da je ministarstvo dalo subvencije za osiguranje i to jeste jedan važan korak. Ove godine je potpuno tačno da je isplaćeno već negde oko milijardu i po dinara subvencija za osiguranje i to jeste značajan pomak. Ali, sa druge strane, vaš prethodnik je započeo jednu stvar koja je dobra za Srbiju, a to je automatizacija sistema protivgradne zaštite.

Mi bi trebali taj sistem na Bukulji koji pokriva centralnu Srbiju, Šumadiju, a i dobar deo opština, negde 16, 17 opština centralnog dela Srbije koje nisu u Šumadiji, moramo dovesti do kraja, da se on kompletno digitalizuje i da više ne zavisi od ovih takozvanih strelaca na terenu, jer samo na taj način, kombinacijom kvalitetnog sistema protivgradne zaštite i osiguranja subvencije koje daje država, s jedne strane, i lokalne samouprave, sa druge strane, možemo imati efikasnu zaštitu useva i naših voćnjaka, kako u centralnoj, tako i širom Srbije.

Nažalost, ovde nije ministarka zaštitne sredine Irena Vujović. Hteo sam samo jedno pitanje da napomenem, a možda to može odgovoriti i gospodin Mali. Mi smo već svedoci prethodnih par godina da se govori o regionalnoj deponiji u Šumadiji koja treba da se nađe na području grada Kragujevca.

Nažalost, vidimo i u budžetu za 2023. godinu da se dosta novca ulaže u sređivanje regionalnih i lokalnih deponija, a mi nažalost u Šumadiji nemamo apsolutno regionalnu deponiju, osim stranih firmi kao što su „Aseko“ u Lapovu i kao što je „Por“ u Jagodini, ali državne deponije nemamo i zbog toga lokalne samouprave, i Aranđelovac, i Topola, i Kragujevac, imaju ozbiljnih problema sada sa lokalnim deponijama i tražimo način kako ćemo ovo pitanje da rešimo, a ovo je pitanje od izuzetne važnosti za sve naše opštine i gradove.

Na samom kraju, da bih ostavio vremena i svojim kolegama, moram da napomenem, pošto imamo i na dnevnom redu izbor sudija, mislim da je sazrelo vreme da možda dobijemo i nov zakon o sudskoj mreži u Srbiji. Evo naš primer u Šumadiji gde imamo Osnovni sud u Aranđelovcu sa sudskom jedinicom u Topoli koja pokriva i opštinu Rača. Mislim da bi moglo na mnogo bolji način da se uredi, jer imate ljude, na primer, sa teritorije opštine Rača koji danas putuju da bi im se sudila krivica u Aranđelovcu više od 40 kilometara.

Ta dostupnost pravde je veoma važna svim našim sugrađanima i zbog toga mislim da je krajnje vreme da se ovo pitanje uredi. Sa druge strane, mislimo da bi ministarka pravde trebalo da uredi da se suđenja za krivicu takođe mogu održavati u sudskim jedinicama, što nažalost danas nije slučaj.

U svakom slučaju, dame i gospodo, Predlog budžeta je dobar, Predlog budžeta je kvalitetan i, naravno, ja i moje kolege iz Poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Zajedno možemo sve u danu za glasanje ćemo ovaj predlog zakona podržati. Zahvaljujem.

Gospodine predsedniče, gospodo i gospođo ministre, koleginice i kolege narodni poslanici, evo dva dana razgovaramo o rebalansu budžeta. Čuli smo mnoge stvari, ali ono što bih ja pomenuo kao tri-četiri ključne dobre stvari, pre svega za Šumadiju iz koje dolazim, krenuću od početka.

Uvaženi ministre poljoprivrede, dobra je stvar da je Ministarstvo dobilo 16,5 milijardi dinara i što će se, to moramo da podvučemo do kraja godine isplatiti zaostale obaveze poljoprivrednim proizvođačima po različitim osnovama, od premije za mleko do ostalih subvencija. Ali, ono što je važno, u tih 16,5 milijardi dinara nisu samo zaostale obaveze, već i novac za nove ljude koji će se angažovati u upravi za agrarna plaćanja. Nama je potrebno da nam i ovde u plenumu pojasnite ono što smo mi tražili na Odboru za poljoprivredu, a to je da će se sa novim ljudima sledeće godine uvesti aplikacija e-agrar. Kada uvedemo aplikaciju e-agrar, više nećemo dolaziti u situaciju kao što smo imali ove i prošle godine, da se zagušuje sistem, da se ljudima vraća, da svakoga dana ljudi čekaju nekakva obaveštenja da li će poštar doneti ili neće.

Na lokalnim samoupravama je da pomognu poljoprivrednim proizvođačima, naročito onim starijim, koji neće moći sami da popunjavaju aplikacije, ali ćemo na brz i efikasan način moći da izađemo ljudima u susret.

Ono što hoću posebno da vas upitam, gospođo Tanasković, jeste sledeće. Mi smo imali u štampanom delu ekspozea premijerke Brnabić priču oko projekata koji idu sada za navodnjavanje u Srbiji. Jedan od tih projekata je i projekat „Jaseničke kapi“, koji se radi i čija je prva faza završena u avgustu mesecu ove godine u opštini Topola. Voleo bih da čujem od vas, pošto bi trebali sledeće godine, a lokalna samouprava izdala građevinsku dozvolu za drugu fazu tog projekta, da se ta priča privede kraju i da se taj jedan dobar projekat navodnjavanja voćnjaka, više od 350 hektara najkvalitetnijih voćnjaka u Šumadiji, navodnjava.

Ono što bih takođe iskoristio priliku da upitam ministra Vesića je sledeće. Govorili ste ovde, uvaženi ministre, da ćete do kraja sledeće godine…

Ja vas stvarno molim… Pazite, ove sada provokacije…

(Predsednik: Nastavite gospodine Jovanoviću. Ovo je standardni performans Demokratske stranke.)

Kolege i koleginice, ja vas stvarno molim za malo pažnje. Svima je očigledno malo popustila koncentracija.

Ja bih samo zamolio ministra Vesića da mi pojasni sledeće. Rekli ste da će do kraja sledeće godine da bude otvoreno pet novih auto-puteva u Srbiji, deonice na tim auto-putevima. Ali, ono što bih vas zamolio jeste da mi pojasnite dokle se došlo sa projektnom dokumentacijom za auto-put „Vožd Karađorđe“ koji je najvažniji za nas u Šumadiji? To je najvažniji projekat i ja bih vas zamolio, pošto je izrada projektne dokumentacije u toku, da budu maksimalno uključene lokalne samouprave iz Šumadije kroz čije teritorije će prolaziti budući auto-put, da vidimo tačno koje će parcele biti obuhvaćene.

I ono što bih vas takođe zamolio, gospodine Vesiću, da li će u ovom rebalansu budžeta ili u sledećem budžetu biti sredstava da se završi magistralni put Topola-Kragujevac? To je najstariji magistralni put u Šumadiji koji je pravio još kralj Aleksandar. Mi se slažemo da je potrebno da se napravi jedan mali napor, ostalo je tu nekih još šest, šest i po kilometara od ukupne deonice, koje je potrebno završiti i da se sa tim putem stavi tačka.

Ono što bih rekao na samom kraju, da bih ostavio vremena i drugim kolegama da govore, ovde je dosta polemike bilo oko mosta na Savi, zašto se uklanja, da li je to kulturno-istorijsko dobro, a čuli smo jasno i glasno da nije, ja bih samo podsetio da je za vreme nemačke okupacije u Srbiji takvih mostova, osim preko Save, bilo još u Srbiji. Jedan takav most kao brat blizanac samo manjeg kapaciteta je bio na reci Jasenici, na putu Topola-Rudnik, koji je identičan ovom mostu na Savi i koga je takođe narušio zub vremena. Taj most je uklonjen na kraju 2020. godine i napravljen je nov most iz budžeta Vlade Republike Srbije i to su platili svi građani Republike Srbije.

Mi bi sada mogli da govorimo ovde, pošto je postavljeno pitanje, zašto to ne plaća budžet grada Beograda. Svi mostovi koji se nalaze na vodotokovima prvog reda su vlasništvo Republike Srbije i to treba svima da bude jasno i za njih je nadležna država Srbija, a lokalne samouprave su samo tu da pruže pomoć u rešavanju imovinsko-pravnih odnosa.

Toliko. Zahvaljujem.

Naravno da ću vrlo rado podržati rebalans budžeta u danu za glasanje. Živeli!

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, da vam se obratim prvi put u ovom novom sazivu. Inače sam po četvrti put poslanik u Narodnoj skupštini. Ja sam jedan od narodnih poslanika koji je bio i poslanik 2008. godine, koji sam tada glasao protiv Vlade Mirka Cvetkovića koja je imala nekih 27 i više ministarstava. Tada su me neki poslanici sa moje desne strane ubeđivali da je to tada mnogo dobro i da će to uoči tadašnje velike svetske ekonomske krize doneti dosta toga dobrog Srbiji.

No, dame i gospodo, ovde se upotrebljavaju velike reči, a jedna od njih, jutros upotrebljena, je reč solidarnost sa građanima, pa se kaže – hajmo da imamo solidarnost sa ljudima, pa ako imamo manji broj ministarstava, biće to efikasnija Vlada. Ja se sa tim stvarno ne mogu složiti, kao što se ne mogu složiti ni sa ovim brojem amandmana koji su podneti. Zašto? Mislim da manja vlada ne znači i garant da će ta vlada biti efikasnija, za šta se zalažem i lično.

Jedan sam od poslanika koji je na Odboru za građevinu za urbanizam, još 2014, 2015. i 2016. godine, govorio da je potrebno da npr. kancelarija tada za obnovu, kada je prerastala u kancelariju za javna ulaganja, bude ministarstvo zasebno, jer po obimu sredstva i investicija koje prelaze preko te kancelarije, a i zbog kontrole samih poslanika u Narodnoj skupštini, mnogo je lakše i važnije po meni da to bude ministarstvo nego da to bude agencija.

Ono zbog čega sam se sada javio, pre svega, koleginica je podnela amandman da se ukine Ministarstvo za brigu o selu. Tu moram da kažem par stvari koje su veoma važne. Dolazim iz Topole, podno Oplenca, inače živim u selu Blaznava, najlepšem delu Srbije i Šumadije, između Oplenca i Rudnika, evo već skoro pola veka. Iako se ponosim i smatram privilegijom da mogu da živim na selu, selu je danas potrebna svaka vrsta pomoći, pa i ovakva pomoć, koja nije dovoljna, kao što je ovo ministarstvo imalo u prethodnom periodu, a to je da se bavi osnivanjem zadruga, kupovinom domaćinstava itd, itd.

Ovde bih, pre svega vas narodni poslanici, upozorio na tri možda ključne stvari koje je potrebno Ministarstvo za brigu o selu da uradi u ovom sledećem mandatu. Pre svega jedna stvar koju smo mi pokretali u prethodnih, bogami, pet ili šest godina, a koju je ja mislim, evo da kažem, cela srpska javnost zaboravila, a veoma je važno, a to je Vlada Mirka Cvetkovića uvela, da građani, odnosno stanovništvo koje živi na selu kada napuni 18 godina, išlo je pojedinačno na zdravstveno i socijalno poljoprivredno osiguranje. Mi smo došli u situaciju da do 2016. godine ta dugovanja za zdravstveno i socijalno osiguranje zemljoradnika budu više milijardi u pojedinim opštinama, odnosno u većini opština u celoj Srbiji.

To je promenjeno tamo 2014. godine, međutim dugovanja su ostala i danas velika. Na hiljade gazdinstava čak ne mogu da konkurišu za subvencije jer duguju za zdravstveno i socijalno osiguranje, a to je zamrznuto sa 2016. godinom, ali to dugovanje i dan danas stoji i to dugovanje ima nažalost na hiljade stanovnika Srbije. To imamo kao realno ozbiljnu muku. To stoji i tim ljudima se na taj adekvatan način mora pomoći.

Briga o selu podrazumeva i da mi svi skupa i kao narodni poslanici i kao sutra budući ministar, ma ko on bio, mora brinuti o svakodnevnom životu, a pre svega o razvoju infrastrukture na selu. Jer, da bi ljudi ostali i da bi se sela ravnomerno razvijala, tu pre svega mislim na brdsko-planinsko područje, mora imati razvijenu infrastrukturu i ne može se samo oslanjati na to da li je jedan predsednik opštine sposobniji od drugoga, da li ima bolje linije sa vrhom vlasti, već mora imati mehanizme da se ljudima na jedan adekvatan i pravi način pomogne.

Sa druge strane, samo još jedna stvar koja me prosto u onoj raspravi u načelu malo pogodila, jeste da pojedine kolege izlaze ovde i kažu da su nam visoke cene u maloprodaji, a sa druge strane kažu ne treba nam zasebno ministarstvo za spoljnu i unutrašnju trgovinu. Ja smatram da je potrebno, a jedan primer ću vam samo navesti. Cena prve klase jabuka u Šumadiji je trenutno 35 dinara. Te iste jabuke ovde u maloprodaji u marketima su preko 100 dinara. Hajdemo svi skupa da se upitamo zašto je to tako i zašto su nam tolike trgovinske marže. Hajdemo onda sutra da tog ministra propitamo šta je uradio i šta su nadležnosti, da samo taj jedan mali segment popravimo i da vidimo jednostavno ko skida na takav način, kako bi moji seljaci rekli, kajmak.

Dame i gospodo, ja bih vas pre svega pozvao da u danu za glasanje podržimo ovaj predlog zakona i da uskoro vidimo ovde i mandatara i nove ministre, da konkretno govorimo o programu nove Vlade i o stvarima kako ćemo mi svi skupa učiniti da građani u Srbiji žive bolje, pa i na seoskom i na gradskom području. Zahvaljujem.

Gospođo predsednice, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, celo jutro pričamo o izbornim uslovima, kolega Šešelj pominje taj susret kod predsednika Vučića, a pomenuo ga je i gospodin Martinović, kada je doneta ta odluka da se ide sa izmenama Zakona o izboru narodnih poslanika i odbornika i da se omogući da se potpisi prikupljaju i u lokalnim samoupravama, odnosno gradskim i opštinskim upravama.

Iskreno, ja ću predstavljati izbornu listu – Milan Stamatović, Zdravo, da pobedi Dragan Jovanović na narednim parlamentarnim izborima. Mi smo prikupili 9.200 potpisa pre uvođenja vanrednog stanja. Gospodine Ružiću, nije mi problem ipak da podržim ovaj zakon. Zašto to govorim? Pre svega, ovo će pomoći i na nekim narednim izborima. Ovaj model koji smo imali do sada, a to je ekskluzivni pravo notara da overavaju potpise, se pokazao kao loš.

Vladajuća koalicija je uvek imala mogućnost da utiče da notari dođu najpre u jednu kancelariju pa onda da idu u drugu, a uvek je naravno to najpre kod onih koji imaju vlast i to je donekle i razumljivo. Izborna lista kojoj pripadam je predala u nekih 35 gradova i opština do sada izborne liste, tu su i veliki gradovi kao što su Kragujevac, Loznica, Leskovac, Užice itd, gde smo predali više od 15 hiljada potpisa na lokalnom nivou overenih kod notara, da ne govorim sada o drugim manjim opštinama.

Hoću da kažem, kada idemo u susret izbornim uslovima, ja bi bio srećniji da smo mi ovo radili pre svih ovih razgovora koje su kolege pominjale i nekako mi se čini da smo stalno kaskali i kao Skupština i kao Vlada. Bolje bi bilo da smo mi ovo lepo radili pre tri meseca kada smo doneli i izmene zakona i spustili cenzus sa 5 na 3%. To je prva stvar.

Druga stvar, ono što bih voleo i što bi verovatno potpuno promenilo sliku Srbije, a to je, ja sam to više puta govorio u ovoj Narodnoj skupštini, da se promeni izborni zakon i da se poslanici, odbornici biraju na ime. Tada kada bi se poslanici, odbornici birali na ime, mi ovakvih problema, kao što su i blokade Skupštine i sve ostalo, apsolutno ne bismo imali.

Ovde bi sedeli ljudi koji imaju integritet u svojoj sredini, gde bi građani znali ko su oni, za koga glasaju i koji bi znali kome polažu račune, ne stranačkim prvacima koji su nosioci lista, već pre svega građanima koji su ih u ovu Skupštinu poslali, a samim tim bi izabrali Vladu koja bi se potpuno drugačije ponašala.

Ono što moram da vam kažem, gospodine ministre, ali verovatno vi već to dobro znate, ovde kolege govore i o uspesima u borbi protiv pandemije ili epidemije koronavirusa i to je sve u redu. Ali, ja bih vas napomenuo, mi koji živimo u unutrašnjosti Srbije, evo mi u Šumadiji, kada gledamo nacionalne medije u doba korone, mi vidimo, na primer, da se penzionerima u Beogradu deli pomoć, i to svim penzionerima koji imaju penzije ispod 30.000 dinara. A da li vi mislite da bi u tom Kladovu, Topoli ili na nekom trećem mestu mogli to da radimo na lokalu?

To su stvari koje su potrebne da se kažu i danas kada govorimo o izmenama izbornih uslova, jer hoćemo da kažemo da Srbija nije Beograd i da je potrebna jedna potpuna decentralizacija, a ta decentralizacija može da dođe i izmenom izbornih zakona.

Da se vratim na lokal. Što se tiče potpisa, ja se nadam da ćemo već sutra moći da predamo izborne liste. Ovde je kolega Šešelj pomenuo taj, opet da se vratimo na taj sastanak kod predsednika Vučića, nadamo se da će se pre svega mediji sa nacionalnom frekvencijom otvoriti i da će imati više debatnih emisija u narednom periodu i da ćemo moći svi da iznesemo svoje političke stavove i da govorimo o stvarima koje su potrebne da se život u Srbiji drugačije odvija, da ova beogradizacija koju sada imamo se malo promeni i da se čuje glas i centralne i zapadne i istočne Srbije i naravno naših kolega iz Vojvodine, jer samo na takav način imaćemo i drugačiju Skupštinu Srbije.

Ja bih se zahvalio i predsednici Skupštine i kolegama narodnim poslanicima na saradnji u ove prethodne četiri godine. Nadam se da se vidimo u nekoj boljoj Skupštini već za par meseci. Hvala puno.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.

Evo, već danima govorimo o Zakonu o poreklu imovine. Danima govorimo o zakonu koji je verovatno trebao i pre da se nađe na ovom plenumu, ali ono što sam hteo da upitam gospodina ministra jeste jedna stvar. Ja ne znam da li je on upoznat sa činjenicom da sam možda jedini narodni poslanik u ovom plenumu kome je Ministarstvo finansija 2012. godine radilo unakrsno ispitivanje porekla imovine?

Zašto su mi kolege i koleginice poslanici to radili? Pa, samo zato što sam bio jedini opozicioni predsednik opštine u to doba u Šumadiji, a i uopšte u centralnoj Srbiji, žutoj opozicionoj vlasti u tom trenutku.

Ja sam, iskreno, za njih mislio da neće doći gore vreme i da neću doći više u takve probleme, a i da će još neko bar u ovom međuvremenu, do 2020. godine, bar biti na taj način ispitivan kao što su to meni radili, ali očigledno da se to nije desilo. Zašto se to nije desilo pitam ja i vas, a i pitam ovde kolege narodne poslanike?

Interesantna je situacija, gospodo poslanici, zato što su neki koji su to isto radili 2012. godine, u ime Demokratske stranke. a sedeli su ovde sa moje desne strane, kao što je Aleksandar Senić u međuvremenu preleteli u SNS i zato što je to interesantna priča, dragi prijatelji. Čovek koji je ovde bio sa naše desne strane i kadrirao u SNS, ovde je gospodinu Orliću rekao i nama i meni u TV duelu, koji sam nosio listu Aleksandra Vučić –Dragan Jovanović na lokalu u Šumadiji, da se neće brijati dok je Aleksandar Vučić i njegovi razbojnici na vlasti. Pazite, rekao je meni lično taj isti čovek. Samo da čujete, gospodo, pa da vidite kome treba da se ispita imovina.

Zašto je ovo važno? Ovo treba i mediji da čuju. Taj isti gospodin danas je kadrovik... Pazite, čovek koji je rekao da je Srbija okupirana od stane Vučića i njegovih razbojnika, danas u Šumadiji meri krvna zrnca ko je i koliko za Vučića? Da li vi verujete i da li to ovaj ministar može da poveruje što ovo sluša?

Zašto je to važno, gospodo draga? Zato što je gospodin preleteo u SNS, dobio fotelju u Koridorima Srbije. Za tri godine, može svako da ode, okom da vidi, da se između Topole i Rače u selu Sepci pravi objekat vredan više miliona evra. Pazite, za tri godine da li neko meni kao čoveku koji je 15 godina na čelu opštine, treći mandat kao narodni poslanik.

U drugoj sali smo 2008. ili 2007. godine, gospodin Vučić, i ja sam bio među njima, Dinkiću nosili robijaško odelo. Sećate se vi, gospodo radikali, kako je to bilo? Sada ti isti ljudi su presvukli dresove. Da li će se njima raditi ispitivanje porekla imovine? Njihov državni sekretar 2012. godine mi je lično pretio za to i rekao mi je što mi se to radi.

Godine 2009. ili 2010. na prvom mitingu Srpske napredne stranke i Nove Srbije u Kruševcu mi smo iz Topole vodili deset autobusa, prvi miting gde su se predstavili Toma i Vučić. Tada isti ovi ljudi koji su tada bili najveća okosnica Demokratske stranke, sve poreske uprave su privatnike u Topoli maltretirali ko je pomogao u gorivu i plaćanju autobusa. Danas ti isti ljudi, presvučeni u dres Srpske napredne stranke, autobuse iz džepa plaćaju evrima da bi, navodno, vodili i vozili ljude po Srbiji.

Da li je to moguće i da li će to, gospodine ministre Mali, biti ispitano, da vidimo kako je čovek za tri godine u Koridorima Srbije zaradio da pravi destileriju od više miliona evra?

Da li vi znate, gospodine Mali, to svi u Šumadiji znaju, ovde ima časnih poslanika koji sede sa moje leve strane, mogu to da potvrde, da čovek dovodi firme koje asfaltiraju na Koridoru 10, da mu asfaltiraju foćnjake, dvorišta i sve ostalo oko te destilerije i javno se hvali da mu je kuma zamenica ministra policije i da mu zato niko ništa ne može? Taj isti čovek sada kaže - ja sam SNS i meni niko ništa ne može.

E zbog toga, nažalost, dragi prijatelji, ja moram da podignem glas i da kažem - ako je Draganu Jovanoviću moglo Ministarstvo finansija da ispituje i krvna zrnca i sve ostalo da radi, mislim da bi trebalo i tim ljudima elementarno da se ispita poreklo imovine, bez obzira što su oni promenili stranački dres. To Dragan Jovanović nije uradio i sada da me maltretiraju ranije žuti, a sada oni samo presvukli dres i kažu - mi smo Srpska napredna stranka, nama niko ništa ne može.

Ovo je, gospodo draga, nedopustiva stvar i zbog toga, zbog naroda i časnih Šumadinaca ovo se moralo reći i zbog ovih časnih ljudi koji ovde sede s moje leve strane, da znaju šta su oni sve primili u svoje redove.

Hvala lepo i doviđenja!